Сазнај новости из
хришћанског свијета
У земљи Кападокији, у селу Сисану, живели су благочестиви супружници, Сусотион и Марта, родитељи Светог Симеона, који је био васпитан у хришћанском духу. Још као дете, одлазио је у цркву, а након службе одлазио би он на неко усамљено место и своје слободно време проводио је у молитви. Напустио је родитељски дом веома рано отишавши у манастир, где се свима покоравао и служио, живећи строго, узимајући храну само једном седмично. Слава светог подвижника разнесе се свуда и почеше долазити многи, чак издалека, доносећи своје болеснике ради исцељења, истеравања демона... И нико ко је дошао к њему, није се вратио празан, него је свако добио оно што је и тражио: неко исцељење, неко утеху, неко корисну поуку. Сви су се радосни враћали својим кућама, славећи Бога Свети Симеон Столпник, када би исцелио некога, увек је говорио: "Прослављај Бога који те исцелио и никако се не усуђуј рећи да те Симеон исцели, да те што горе не снађе". Временом, све то блаженом Симеону постаде тешко, те он нађе начина да се избави од тога и сазида себи стуб на коме поче живети у посту и молитви. И би први Столпник. Тај први стуб био је висок 6 лаката, а временом му људи почеше дизати један по један стуб (од 12 лаката, 22 лакта, 36...), којима се он као лествицама пењао ка небеском свету, трпећи много на њима од кише. Проведе много година у свом подвигу, одликовавши се и даром пророшства. Чинио је многа чудеса и исцељења за свога живота, те тако би и после његовог упокојења. Када чесне мошти Светога Симеона беху положене на припремљену носиљку, патријарх желећи да узме на благослов неколико длака из свете његове браде, пружи руку, а она му се осуши. Тек након усрдних молитви, рука патријархова постаде здрава. Примивши светитељево тело, мештани Антиохије га однесоше у велику цркву и догоди се много чудеса и исцељења на гробу његовом. На месту где је био његов стуб подигнута је прекрасна крстолика црква и велики манастир, те се тако испуни обећање његово, да он никада неће напустити своје место, и тако и би, јер ту, на том месту многи се излечише и многа чуда се догодише. Изнад стуба се јављала велика и сјајна звезда, која је обасјавала цео крај. То свето место било је неприступачно за жене и строго се пазило да женска нога не крочи ни на праг. Једном се једна жена усудила, преобучена у мушко, дотаћи се прага црквеног, али истог тренутка пала је мртва. Од тада ни једно женско није прилазило ни близу ограде. Житије светих из Пролога Св. Николаја Велимировића Симеон Столпник, први од столпника, Скуп на тему "Свето Писмо у верској настави" биће приређен 23. септембра 2023. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Скуп, са благословом Патријарха српског г. Порфирија, организује Библијски институт ПБФ поводом 20 година од увођења верске наставе у образовни систем Србије, и у оквиру међународног пројекта "Европа и хришћанске вредности". Детаљи везани за поменути скуп су на ОВОМ линку. Извор: Радио Слово љубве; ПБФ Универзитета у Београду 13. септембра православни вјерници прослављају Полагање појаса Пресвете Богородице у константинопољском Влахернском храму за вријеме цара Аркадија (395-408.године). По успенију своме Света Богородица даде свој појас апостолу Томи. Тај појас доцније је пренет у Цариград из епископије Зиле и чуван у запечаћеном ковчегу у Богородичиној цркви Влахерни, задужбини царице Пулхерије. И никад се није отварао овај ковчег све до времена цара Лава Мудрога (886-912). Супруга Лавова, царица Зоја, душевно оболи, и према неком тајанственом виђењу пожеле она, да се на њу метне појас Свете Богородице. Цар умоли патријарха, те се ковчег отвори, појас изнесе и стави на болесну царицу. Царица одмах оздрави. У спомен тога чуда установи се овај празник. Један део тога појаса находи се у Грузији у Зугдиду. Наиме: ћерка цара Романа исцели се 942. године помоћу тога појаса, па доцније, када је отац удаде за цара Абухаза Грузијског, она понесе један део тога појаса собом. По заповести руског цара Александра I саграђена је нарочита црква у Мингрелији у Зугдиду, где се чува тај део чудотворне одеће Пресвете Богородице (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих) Православна црква 12. септембра прославља пренос моштију Светог кнеза Александра Невског. Велики руски кнез и бранилац отаџбине Свети Александар Невски рођен је у Пересјлаву Заљеском, 30. маја 1220. године, као син Великог кнеза Јарослава II Всеволдовича, који је био припадник старе руске династије Рјурјиковича. Мајка му се звала Ростислава (Теодосија) Мстиславна, из Смољенска. Умро је 14. новембра 1263. године, претходно примивши схиму са именом Алексиј. Његове свете и нетрулежне мошти, откривене су 1381. године, и положене у Саборни манастирски храм у Владимиру. У XVI вијеку, за вријеме првог Руског цара, Ивана IV Васиљевича, 1547. године, светом кнезу Александру Невском би састављена посебна служба. 1724. године цар Петар Велики одлучио је да Мошти Светог Александра Невског пренесе у нову престоницу Руске империје, Санкт Петерсбург, подигнут на реци Неви, на којој је Благоверни потукао Швеђане. Мошти су од Владимира до Новгорода ношене на рукама свештеника и монаха; на богато украшеној лађи вожене су низ реку Волхову до Неве, где их је, на наредном броду, са чекао сâм цар. Цар је крманио бродом на коме су биле Мошти, а његови дворјани су веслали, док је свештенство певало у славу Божију и угодника његовог Као и сви велики светитељи Христови, свети Александар Невски зидао је многе хришћанске храмове и чинио безбројна дјела милостиње сиромашнима и убогима. 11. септембра наша православна црква обиљежава празник - Усјековање главе Светог пророка и претече Господњег Јована Крститеља. Јеванђелисти Матеј (Мт 14, 1–12) и Марко (Мк 6, 14-29) приповиједају о мучеништву светог Јована Крститеља, 32. године нове ере. По свом значају, Јован Крститељ је највећи праведник послије Пречисте Богородице. Један од најважнијих догађаја у служби Јована Крститеља било је крштење Господа Исуса Христа у ријеци Јордан, прије него што је Спаситељ изашао да проповиједа Јеванђеље (Мт 3; Мк 1, 11; Лк 3; Јн 1). Међутим, служба Јована Крститеља се ту није завршила. Као и његови претходници - други старозавјетни пророци - Јован Крститељ позивао је израиљски народ на живот по Божјим заповијестима, да се уклоне од гријеха, да служе правом Богу, а не паганским идолима, које су обожавали многи народи у околини Израиља. Такође, осуђивао је пороке, укључујући и порок цара Ирода Антипе, који је био у незаконитој ванбрачној заједници са супругом свог брата Филипа, Иродијадом. Наиме, након смрти Ирода Великог, Римљани су територију Палестине подијелили на четири дијела и у сваком дијелу именовали свог штићеника за владара. Ирод Антипа је примио од цара Августа да влада Галилејом. Имао је закониту жену, кћерку аравијског цара Арете. Ирод ју је напустио и живио заједно са Иродијадом, женом свог брата. Пророк Јован га је више пута осуђивао, али цар се није усудио да му нанесе штету, пошто је поштовао Јована Крститеља као пророка и плашио се гњева људи. Но и потред тога, цар Ирод је светог Јована Крститеља бацио у тамницу (Лк 3, 19-20). На свој рођендан, цар Ирод приредио је гозбу за племиће и старјешине у свом дворцу у Севастији Галилејској. Иродијадина кћерка Саломија плесала је пред гостима и развеселила Ирода. У знак захвалности према њој, зарекао се да ће јој дати све што затражи, чак и до половине царства. Гадна плесачица, по савјету своје зле мајке Иродијаде, одмах је на тањиру затражила главу Јована Крститеља. Ирод је био тужан. Плашио се Божјег гнева због убиства пророка, коме је и сам претходно послушао. Плашио се и људи који су вољели светог Претечу. Али због гостију и заклетве наредио је да се светом Јовану одсијече глава и преда Саломији на тањиру. Управо се овог догађаја Црква сјећа 11. септембра. На усјековање Светог Јована Крститеља, 11. септембра, у Русији се празнује Сверуски дан трезвености. Дан трезвености враћен је у Русији 2014. године након 100 година. а иначе је први пут о њему донио одлуку Правитељствујушчи Синод 1913. године, да би 1914. било одлучено да се светкује сваке године. У совјетско време била је прекинута традиција обиљежавања празника трезвености, али је Свештени Синод Руске Цркве обновио обележавање празника 2014. године. Датум 11. септембар није одабран случајно. Тог дана хришћани светкују спомен на Усјековање главе Св. Јована Претече. Пророку је одсечена глава за вријеме пијанчења на гозби цара Ирода. На данашњи дан се поштује строги пост. У Русији су на данашњи дан затворене винотеке и заустављена продаја алкохолних пића. Према одлуци Светог синода, 11. септембра у руским православним црквама служи се молебан за оне који пате од тегобе алкохолизма, а одржавају се и бесједе о важности трезвеног начина живота. Тренутно, у Русији дјелује више од 600 православних организација с пројектима помоћи зависницима од алкохола. А при Светом Синоду од 2011. ради Координациони центар за сузбијање алкохолизма и неговања трезвености. Аутор: вјеронаука.нет У недјељу, 10. септембра, на празник Свих Српских Просветитеља и Учитеља, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, служио је по први пут као викар Епископа бањалучког, Свету Литургију у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањој Луци, уз саслужење свештеника и ђакона наше Епархије. На данашњи празник, протођакон наше Епархије, Радојица Жагран, прославља 18 година ђаконског служења у Епархији бањалучкој. Рече Господ причу ову: Царство небеско је као човјек цар који начини свадбу сину своме. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу. А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју; А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише. И када то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју, погуби крвнике оне, и град њихов запали. Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не бјеху достојне. Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију. А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо. И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. Јер су многи звани, али је мало изабраних. "Мисли за сваки дан у години" Свети Теофан Затворник |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
May 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|