Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Св. Симеон Стoлпник био je први аскетa који је изградио стуб и живио на његовом врху. Да би боље разумели како је изгледао стуб, замислите висок црквени звоник са уским степеницама. Улаз на степениште блокиран је зидом, који би закључао особу која је ушла унутра. На врху куле није било крова, па би се аскета налазио између неба и земље. Зими би био прекривен снегом, а лети га је пржило сунце. Када се Свети Симеон попео на стуб, остали аскети и оци били су изненађени и говорили су да никада нису видели нешто слично томе. Питали су се: Да ли је то што ради Свети Симеон од Бога или не?

Зато су одлучили да га директно тестирају: отишли ​​су до стуба и почели су да вичу, плаше, грде и понижавају га како би га натерали да напусти своје мјесто, рекавши да су његове намјере упитне и да не сме измишљати такве методе аскетизма. Ако их послуша и изађе без икаквог беса, онда то значи да је он човек Божји, јер ће такав његов поступак показати истинску понизност. Ако се, са друге стране, наљути или почне да их грди, онда он  греши у својим поступцима. И управо то се догодило. Чим је свети Симеон чуо гласове отаца, одмах је сишао, поклонио се њима, тражио опроштај и признао је да је погрешио у ономе што је радио. То је заузврат постидело оне који су га дошли да га тестирају. После тога, оци су му рекли да настави свој подвиг, а многи други су почели да следе његов пример.

Себична особа живи у превари, јер слуша себе и никог другог. Особа која је погрешила не може бити критична према себи, и увијек ће пронаћи изговор. Зато што у њој нема понизности, Свети Дух не може живети унутар ње. На пример, ако јој кажете: "Уместо љубави, имаш мржњу", онда ће вам одговорити: "Да, мрзим, јер мој брат ме мрзи и то је његова кривица". То јест, ако он почне да оправдава све што је у његову корист, онда у њему нема Божанске Милости.


Превод са енглеског језика: вјероучитељ Драган Ђурић за ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор

               Патријарх Иринеј 9. септембра освештава Храм у Бихаћу
Његова светост патријарх српски Иринеј освештаће 9. септембра Храм Свете Тројице у Бихаћу, саопштено је из Епархије бихаћко-петровачке.

У свечаном чину учествоваће више архијереја Српске православне цркве.

Том приликом очекује се долазак и високих званица из Републике Српске и БиХ.

У 8.50 часова предвиђен је дочек српског патријарха и других архијереја СПЦ-а испред Храма, у 9.00 часова освештање Храма и Света архијерејска литургија, а потом и бесједе.

Дан раније у 17.00 часова биће организован дочек патријарха Иринеја и других архијереја у Храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу, гдје ће бити служена доксологија, молитва којом се исказује моћ и величина Божија, а потом су предвиђена и поздравна обраћања српског патријарха и Његовог преосвештенства епископа бихаћко-петровачког Сергија.

 Необично чудо догађа се у мјесецу августу на западном грчком острву Кефалонија, и привлачи стотине вјерних ходочасника, у два села у којима се моле и захваљује Богу.

Сваке године на празник Преображења Господњег, 6. августа, према новом календару, тзв. "Богородичине змије" појављују се у селима Маркопоуло и Аргинија, гдје постоје капеле посвећене Успењу Пресвете Богородице, и остају све до 15. августа. Тако је било и ове године, извјештава Мистагогија. Ове змије се зову “агиофиде” што у буквалном преводу значи “свете змије”. Могу да достигну дужину до три метра и тотално су питоме и безопасне по људе.

Извјештава се да су се змије појавиле у Маркопоулу, и у Аргинији. Црквена звона су радосно звонила да објаве њихово појављивање. Није пријављено да се од тада појавило више змија. Змије се појављују сваке године и почињу да пузају свуда по црквама, а посебно око иконе Богородице. Змије се шетају и омотавају око људи, икона и прослављају велики празник. Али највећа је мистерија, што ове свете змије, ако покушавате да их пронђете неколико дана прије или послије празника, у томе нећете успјети. Друга мистерија је да ове змије на глави и на језику имају малу црну шару која изгледа као мали крст. Занимљиво је и то да су змије наставиле да долазе на празник у августу и након што је Грчка прихватила нов календар чиме је празник помјерен за 13 дана унапријед.

Локални вјернции свједоче да су змије топлокрвне, што је непознато на било којем мјесту или времену на свијету.

Као што се види на видео снимку, змије су мирне и сигурне, а вјерни чак и поштују саме змије, као чудесну манифестацију од Бога и Пресвете Богородице.

Црква Успења у Маркопоулу изграђена је на рушевинама старог манастира. У раном 18. вијеку, монахиње некадашњег манастира биле су нападнуте од стране гусара. Након молитве Богородици за заштиту, монахиње су се претвориле у змије. Када су гусари ушли у манастир, били су уплашени појавом па су побјегли.

Змије се појављивале сваке године од тада, осим двапут: 1940. године, када је Грчка увучена у Други свјетски рат, и 1953. године у вријеме разорног земљотреса на Кефалонији. Стога, всматра се лошим знаком ако се змије не појављују.
​
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
​извор

Његово Преосвештенство викарни Епископ ремезијански Стефан служио је данас у Саборној цркви у Београду молебан за пут за децу која похађа програм „Стопама наших предака“. Његовом Преосвештенству епископу ремезијанском Стефану саслуживао је јереј Арсен Миловановић. После молебана Његово Преосвештенство епископ Стефан је је напоменуо да као што су се деца помолила у храму посвећеном сабору ангела, тако треба деца да саборно и живе, а баш ово путовање, у времену малодетних породица, је сјајна прилика да све деца постану браћа и сестре. Пројекат са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја води званично гласило СПЦ за децу „Светосавско звонце“. За наш радио о пројекту „Стопама наших предака“ говоре из „Светосавског звонца“ шеф маркетинга часописа Димитрије Стикић и главни и одговорни уредник Рада Мишев. Забележио Марко Маленчић.

Извор: Радио Слово љубве

 Послушај АУДИО ЗАПИС

ПАРАБОЛА ДАНА: ДЈЕЦО, МОЖЕТЕ ЛИ МИ ДАТИ ПРИМЈЕР НЕКОГ ЧУДА?
​ВРИЈЕМЕ ЧИТАЊА: 1 МИНУТА

Током лекције наставник је питао своје ученике:

"Можете ли ми дати примјер било ког чуда, дјецо?"

Дјевојчица из хришћанске породице подигла је руку. Учитељ ју је, нерадо, упитао исто питање.

"Чудо је било када је Бог превео Израиљце преко Црвеног мора!"

Учитељ, који је је био невјерник, супротстави јој се.

"Не може се то назвати чудом. Научници су открили да је ово море плитко на одређеном мјесту и у одређеном времену и лако се може лако прећи. "

Учитељ је наставио да пита:

"Дјецо, ко може навести примјер неког чуда?"

Дјевојчица је поново подигла руку. Учитељ је морао да јој дозволи да одговори:

"Знам, знам. Чудо је било када су све фараонове трупе потонуле у плитко море ".

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Извор: /https://blog.obitel-minsk.com/2018/07/parable-of-day-can-you-give-example-of.html

​Влада Републике Српске усвојила је информацију о иницијативи за обиљежавање осам вијекова самосталности Српске Православне Цркве и пројектима заштите, научне обраде и промоције покретне српске културно-историјске баштине.

„Задужује се Министарство просвјете и културе да у сарадњи са Републичким секретаријатом за вјере спроведе активности дефинисане Програмом обиљежавања осам стотина година самосталности Српске православне цркве за период од сљедеће до 2021. године“, саопштено је из Бироа Владе за односе са јавношћу Владе Српске.
Влада је задужила Министарство финансија да сукцесивно до 2021. године обезбиједи средства за реализацију планираних пројектних активности.

Како се неводи у информацији, осим вјерског, манифестационог, научног и културног обиљежавања осам вијекова од успостављања самосталне Српске цркве, приоритетно и неопходно покренути капиталне пројекте заштите покретне културно-историјске баштине српског народа и његове цркве на простору Републике Српске и Федерације БиХ.

„Тиме би самом обиљежавању самосталности СПЦ дали посебан печат и доказ о сопственој самосвијести и одговорности према прецима и будућим поколењима. Са припремама би се отпочело у 2018. години, а јубиларне године обиљежавања су 2019. и 2020. година“, наводи се у саопштењу.

Предложено је пет пројеката за које су потребна средства: обиљежавање осам вијекова самосталности СПЦ, рестаурација, конзервација, дигитализација и научна обрада старих српских рукописних штампаних књига са простора Републике Српске и Федерације БиХ, рестаурација, конзервација и научна обрада православних икона са простора Републике Српске и Федерације БиХ, обиљежавање 500 година српске штампе и српске књиге – Горажданска штампарија 1519-1523 и завршетак радова на музејима српске православне цркве у манастиру Житомислић, манастиру Гомионици, Епархијском музеју Зворничко-тузланске епархије у Бијељини и Епархијском музеју Захумско-херцеговачке и приморске епархије у Требињу /комплекс манастира Херцеговачке Грачанице/.

Извор: Епархија зворничко-тузланска, Срна

Био један ловац који је ловио у шуми и пољу. Једног дана му је требало пуно времена и напора да се попне на високу планину у потрази за дивљим животињама. Био је исцрпљен и сјео је на велики камен да се опусти. Када је угледао јато птица које је летјело од једног до другог мјеста без напора, почео је да размишља: "Зашто Бог није  дао крила нама људима? Могли бисмо летјети умјесто да се пењемо на планине. "Тада је наишао један скромни пустињак. Прочитао је ловчеве мисли па му је рекао:

- Жалиш се да Бог ти није дао крила, али и да имаш крила, ти не би ни тада био задовољан. Рекао би: "Моја крила су сувише слаба да одлетим на небо да видим шта се тамо дешава."Ако би добио крила довољно јака  да одлетиш и видиш небо, не би био задовољан, и рекао би , "Не могу да разумијем шта се овдје дешава".  Ако би ти Бог дао способност да разумијеш небеске ствари, то те не би задовољило. Жалио би се, "Зашто нисам Анђео?" А ако би се претворио у Анђела, и даље би се жалио што  ниси Херувим. Ако би постао Херувим, оплакивао би чињеницу да ти Бог није повјерио цијело небеско царство. Чак и ако би био привилегован да управљаш небом, ни тада не би био задовољан. Тражио би више снаге, као ко зна ко. Зато би требало да се понизиш и задовољиш оним што имаш, и само тако можеш остати са Богом. "

Ловац је схватио да је пустињак био у праву. Захвалио се Богу што му је послао некога ко га је упутио и открио му пут до понизности.

Св. Силуан Атонит

Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Москва, 13. августа 2018

Велики духовни догађај одржан је у Спасо-Бородинском манастиру у Московској покрајини прошлог понедјељка, када су сестре свечано поздравиле своју чудотворну Тиквинску мајку Богородицу, која им је враћена након што је држана више од 75 година у Њемачкој.

Током четрдесетих година, икона се налазила у олтару манастирске цркве Св. Филарета. Монахиње су сачувале икону након затварања и уништења манастира. Затим, у октобру 1941. године, икона је пала у руке једног њемачког официра који ју је однио у Њемачку, јавља сајт  Московске епархије Руске православне цркве.

Икона је држана у кући грофа Џорџа Кастела. у сјеверној Баварској, 77 година. Након смрти родитеља, њихов син гроф Волфганг Кастел одлучио је да врати Тихвинску икону у манастир Спасо-Бородино. Монах локалног Бенедиктиногског манастира помогао му је да спроведе свој план.

По доласку, сестре манастира примиле су икону из руку њемачког грофа након што је Еп. Роман  прије тога прочитао молитву. Икона је затим свечано пребачена у манастирсу цркву св. Владимира.

Његово Преосвештенство служио је Божанску Литургију у цркви сутрадан, након чега се обратио грофу Волфгангу и његовој жени захвалним ријечима, даривавши га копијом иконе Тихвинске у име сестринства манастира. Тада је гроф поздравио посјетиоце и изнио историју иконе у Њемачкој, након чега је услиједио свечани оброк.

Ученице Православне вјеронауке из Републике Српске, који су остварили изванредне резултате на Републичком такмичењу, тренутно бораве у Грчкој (Аспровалти-манастиру Свете Лидије), заједно са ученицима ЈУОШ "Милош Црњански" из Бања Луке. На путовање, у 1.025 километара удаљени  манастир Свете Лидије у Аспровалти, кренули су 6. августа 2018. године испред Основне школе и Светог Храма на Петрићевцу, након благослова свештеника петрићевачког светог храма. Ученице ће боравити у Грчкој до 19. августа. Њихов боравак омогућили су Представништо Владе Републике Српске у Солуну и ЦО Петрићевац.

Основци из Српске у Аспровалти су добили и најбољи доказ нераскидивости српско-грчких веза - и то кроз упознавање вјерских и културно-умјетничких споменика. Ученице су имале прилику да крстаре око Свете Горе,  што је на њих оставило веома јак утисак. Уз одмор, у Аспровалти и свакодневни обилазак различитих плажа и градова (Ставрос, Солун...) ученицама су омогућени и други садржаји у којима су могли да пјевају и свирају, одлазе  у храм на богослужења,те да се уче одговорности помажући  подјелом дневних обавеза. Уз дјецу као дио пројекта је и наставно и стручно особље као и вјероучитељица Биљана Еремија, чија је ученица такође била учесница Републичког такмичења. 
​
 Иначе, ово мјесто у сјеверног Грчкој једно је од, међу Србима, најпопуларнијих љетовалишта. Од укупног броја туриста прошле године 80 одсто чинили су Срби, а у Аспровалти их је толико да су и Грци проговорили српски.

Истовремено најбоља три учесника на Републичком такмичењу 14. августа кренуће на Крф заједно са другим награђеним ученицима из региона, у организацији часописа СПЦ за дјецу "Светосавског звонца",  у оквиру пројекта "Стопама наших предака".

МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ СЛУЖИО У ХРАМУ У ТОПЛИКУ
 

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 12. АВГУСТА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је данас у Храму Свете Ангелине Српске у насељу Топлик, општина Источно Ново Сарајево, да Срби и у 21. вијеку настављају градњу храмова као што су то чинили њихови свети преци.

Владика Хризостом је, послије служења Свете архијерејске литургије поводом обиљежавања крсне славе Храма Свете Ангелине, у изградњи, обавио ломљење славског колача.

"Молимо се да нам Бог молитвама преподобне мати Ангелине помогне, да нас заштити, утврди у вјери да будемо и ми као она чврсти и непоколебљиви и поред свих страдања и искушења кроз која пролазимо", истакао је митрополит у бесједи. 

Митрополит Хризостом је рекао да је данас велики дан за српски народ, јер је Света Божија угодница Ангелина била примјер вјере и побожности православља и српства.

"Молимо се и овдје да нас Света Ангелина заштити пред Богом и моли за вас који сте почели да градите овај храм у њену спомен, а у славу Божију", нагласио је митрополит Хризостом.

Он је нагласио да никада није доста храмова и цркава, јер је то мјесто гдје са Богом разговарамо и међусобно се сусрећемо као једна породица.

Према његовим ријечима, тежак живот мати Ангелине је примјер за нас како је тешко бити Хришћанин и Србин у 15. вијеку, тако је тешко и мучно живјети и бити Србин у 21. вијеку.

"Из њеног примјера ми можемо извући пуно тога. Ако смо са Богом, онда ћемо издржати сва искушења као и она и наслиједити, не само земаљско, за које се боримо, него и небеско царство", истакао је митрополит Хризостом.

Владика Хризостом је послао поруку вјерницима да истрају у градњи овог храма и нагласио да је градња храма велики благослов и прилика да се сви уграде у њега својим прилозима, колико ко може.

Он је подсјетио да је Света Ангелина Српска прихваћена као српска мајка зато што је била са народом, подносила сва страдања и старала се о њему током мукотрпног живота, пошто је преживјела смрт супруга и троје дјеце. 

"Она је била деспотица српска, супруга Светог Стефана, слијепог деспота, сина Ђурђа Бранковића, а за светитеље проглашени су и њен супруг Свети Стефан, као и њихова два сина – Свети Јован и Свети Максим митрополит", подсјетио је он. 

Мати Ангелина је са својим сином Максимом митрополитом подигла манастир Крушедол, а прије тога Манастир Сретење. 

Она се након свега посветила Богу и замонашила. 

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић рекао је Срни да је мјесна заједница Топлик-Тилава мјесто одакле људи не одлазе, имају вјеру у свој рад и довели су до тога да градња храма Свете Ангелине Српске из године у годину напредује и изгледа љепше.

Ћосић је истакао да ће, према процјенама општинске управе, храм бити у потпуности завршен 2020. године.

Према његовим ријечима, заједничким радом и средствима прошле године је храм покривен, а ове године ће се радити столарија.

Ћосић је нагласио да општинска управа сваке године улаже средства у ову мјесну заједницу, у проширење путне мреже и расвјету и додао да су јуче завршени радови на реконструкцији 172 метара саобраћајнице.

"Циљ нам је да ова два насеља Тилава и Топлик повежемо добром комуникацијом", истакао је он и подсјетио да је на подручју ове мјесне заједнице у селу Тврдимићи изграђен ловачки дом, те да се сада гради амфитеатар "Бели вук".

Ћосић је напоменуо да се уз сложан рад становника, подршку општинских власти и свих нивоа власти, гради храм који ће када се заврши бити на понос свих.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић истакао је да је ово још један лијеп догађај у граду који је окупио велики број вјерника.

Лучић је изразио наду да ће у наредном периоду бити пронађено још више средстава и љубави да се храм заврши, јер је ова светиња нешто чиме могу да се поносе добри домаћини Тилаве и Топлика.

Темељи овог храма освештани су 2012. године, а Свету литургију служио је протојереј-ставрофор Ранко Билинац. Кум цркве у Тилави тада је био Петар Маунага, а земљиште за градњу храма даровали су Сава Шкрба и његов стриц Мирко.

Међу бројним вјерницима литургији су присуствовали и министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац.

У Зеленом Виру надомак Бањалуке владика бањалучки Јефрем уз саслужење свештенства Српске православне цркве, освештао је темеље Храма Светих апостола Петра и Павла.

Владика Јефрем истакао је да се народ овог краја увијек окретао цркви, и да је грађење светиње показатељ њиховог односа према вјери.

Освештању темеља храма присутвовао је и велики број мјештана. 

​ | Аутор: РТРС

​​Епископ Сергије богослужио у манастиру Трескавцу

12. августа 2018.г. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије предводио је евхаристијско сабрање у манастиру Трескавцу, на 23. годишњицу свог монашког пострига, који се Божијом Милошћу догодио на данашњи дан, давне 1995. године у манастиру Гомионици.

Из кабинета Епископа.

  О УПОТРЕБИ КАШИЧИЦА ЗА ПРИЧЕШЋЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТРАДИЦИЈИ

​
У православној цркви, Свето причешће се даје причесницима користећи посебну кашику. Неки су питали, да ли 101. канон Трулског сабора не забрањује употребу кашика за причешће? А зашто лаицима није дозвољено да примају причешће у руку и из путира, као што се то чинило у вријеме Васељенских сабора? О. Џон Вајтфорд одговара на ова питања о коришћењу кашике за причешће на нашој православној литургији.

Наведени Канон нема никакве везе са кашичицама за причешћивање. Односио се на праксу неких људи који су, умјесто да примају Причешће на руку, као што је била пракса у то вријеме, сами произвели своје судове и узимали причешће на овим судовима, мислећи да је то побожније него да га узму на руку. Неки су такође могли да користе ове посуде да однесу дио св.причешћа у своје домове.  Ту праксу је конкретно забранио овај канон.

101. правило: "Човека, који је створен по образу Божијем, свети апостол назива телом и храмом Христовим. А како је страдањем Спаситеља човек удостојен да једе и пије Христа, и тиме се непрекидно преобразује ка вечном животу, и тело и душу освећује кроз причешћивање светим Тајнама, ради тога онај, ко хоће у време литургије да се причести пречистим Телом, и да једно са Њим постане, тај човек мора да крстообразно склопи руке, и да тако приступа, и да прима заједницу благодати. Јер онима који подносе (приносе) некакве ствари (направе) од злата или неког другог материјала (уместо руку) да би у то примили Божанствени Дар, и тако желе да се удостоје пречисте заједнице, ми то од сада не дозвољавамо (да чине) јер уместо да прво и изнад свега поштују Божије, они предност дају некаквој материји (материјалу) потчињеној рукама човечијим. А који се затекну да раздају причешће онима који доносе те направе (рукотворине), нека буду одлучени, као и они који тако желе да приме причешће".


Пракса давања Св.причешћа лаицима кашиком постала је норма због практичног питања лаика којима случајно испадају честице евхаристије приликом причешћивања. Ако обратите пажњу на случај када људи на крају литургије цјеливају крст и примају антидор (нафору), не можете да не примијетите да скоро увијек постоје мрвице на поду. Наравно, свакако треба да уложимо све напоре да то избјегнемо, наравно, чак и када је ријеч о антидору, али када је ријеч о евхаристији, то је бескрајно озбиљнији проблем.


Свештеници још увијек примају Причешће у руку и пију директно из путира - али они то раде на Светом престолу (Часној трпези), тако да ако нешто падне, падне на Свети Престо и може лако да се конзумира. Међутим, чак и у Олтару, и поред уобичајене бриге,  понекад се дешавају незгоде. Далеко веће шансе су да се деси овако нешто изван олтара.

Ако вјерујемо да Црквом руководи Свети Дух, морамо вјеровати да када се направи промјена, као и увођење коришћења кашика за причешће, постоји добар разлог за то. Постоје они који селективно заговарају неку стару праксу оживљавају, јер "то је чињено у раној Цркви", али се обично не залажу за повратак строгог покајничког система који је постојао у раној Цркви. Они који су се придружили раној Цркви учинили су то у вријеме када би то могло лако да заврши њиховим мучеништвом, а они су држали врло висок стандард, тако да постоји пракса која има смисла у том контексту, али која не функционишу тако добро у контексту цркве у којој многи људи, нажалост, одрастају у Цркви са много нижим нивоом побожности.

Не морамо спекулисати о резултатима враћања у ову праксу у наше вријеме. Можемо да погледамо шта се десило у Римокатоличкој цркви након II Ватиканског сабора, када су почели да дозвољавају лаицима да примају Причешће на руку. Резултат није био повећање побожности, већ управо супротно. Знам за побожног римокатолика који каже да више бубашваба добија причешће сваке недјеље од људи, јер на овај начин честице рутински падају на под - а већина људи изгледа не брине о томе.

Сам папа Јован Павао II је запазио:

"У неким земљама уведена је пракса пријема причешћа на руку. Ову праксу тражиле су поједине епископске конференције и добиле су одобрење од Апостолског центра. Међутим, пријављени су случајеви несхватљивог непоштовања према евхаристији, случајеви који се могу приписати не само особама које су криве за такво понашање, већ и свештеницима који нису били довољно опрезни у погледу  односа вјерника према евхаристији "  (Dominicae Cenae 11.9).

Мудрији курс за нас је да понизно прихватимо традицију као што смо је примили и да вјерујемо да је оно што је Црква успоставила  најбоље за наше спасење.​                     
О. Џон Вајтфорд, свештеник Руске православне цркве, парохије на енглеском језику у Тексасу, Америка

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
​Извор

       ПРИЧА ДАНА: МОЛИ И РАДИ
Вријеме читања: 1 минут

Превозио рибар једног човјека преко ријеке, у свом броду. Путник је журио и вриштао: "Хајде! Касним на посао! "

Онда је видио да је на једном веслу написано "Молитва",  а на другом "Рад" .

"Зашто?" Хтио је да зна.

"Написао сам ове ријечи да запамтим да увијек морам да се молим и радим", одговорио је рибар.

"Па, знам за чињеницу да људи морају да раде, али ..." путник је одмахнуо руком у знак непоштовања ", молитва је необавезна. Никоме заиста не треба молитва! Зашто неко троши вријеме на молитву? "

"Да ли си сигуран?", Упитао је рибар и извадио весло на којем је писало "Моли" из воде. Почео је да весла само једном веслом, а брод се вртио око своје осе.

"Видиш како изгледа радити без молитве? Стално се вртимо и никада се не помјерамо напријед. У ствари, ако желимо да пловимо преко турбулентног мора живота, морамо истовремено користити обоје - и молитву и рад".

Вјеронаука.нет

         ПОЧЕЛО ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА МАНАСТИРА НА РАВНОЈ РОМАНИЈИ​ 

СОКОЛАЦ, 11. АВГУСТА /СРНА/ - Игуман Манастира Папраћа архимандрит Николај служио је свету Архијерејску литургију уз саслужење свештенства епархије у манастиру на Равној Романији, поводом Дана овог храма посвећеног Светом великомученику Георгију, у народу познатом као Романијска Соколица.

Бесједу о значају Светог тројства и саборовању српског рода говорио је отац Ненад Тупеша, професор на Богословском факултету у Фочи. 

Тупеша је нагласио да се данас на Равној Романији прославља 13 година од однивања овог манастира посвећеног Светом великомученику Георгију, који управо свједочи о саборности, јер наша света вјера проповиједа како је добро да браћа живе заједно.

"Добро је видјети браћу заједно и то не на било ком мјесту, него управо под куполом небеском у овом великом храму", рекао је Тупеша. 

Након литургије обављења је литија око манастира у којој је уз свештенике учестовао велики број вјерника.

Светој Архијерејској литургији у манастиру на Равној Романији присуствовали су српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Соња Караџић Јовичевић, посланици у Народној скупштини Републике Српске са Сарајевско-романијске регије, представници града Источно Сарајево, борачких организација, политичког, привредног и друштвеног живота са подручја ове регије. 

Академија поводом Дана манастира у порти овог храма почела је бесједом свештеника Српске православне цркве и обраћањем начелника општине Соколац Милована Бјелице.

У културно-умјетничком програму под називом "Теби горо Романијо" у оквиру "Госпојинских вечери културе" учествују пјесници, пјевачке етно групе, разна умјетничка удружења и удружења која презентују народне рукотворине и традиционална јела гласиначко-романијског поднебља. 

У порти манастира одржавају се и "Дани романијског меда и љекобиља" и "Дан купусијаде" са гостима из Мрчајеваца /Србија/ који ће презентовати национални свадбарски купус.

Организатор 21. Госпојинских вечери културе под називом "Теби горо Романијо" је соколачка Установа за културу "Перо Косорић".

Поктовитељи су општина Соколац и Град Источно Сарајево.

Манастир на Равној Романији посвећен Светом великомученику Георгију освештан је 11. августа 2002. а његова градња почела је 1996. године.

На унутрашњим зиводима овог храма постављене су плоче на којима су исписана су имена 4.000 српских бораца, међу којима су највећим дијелом борци Војске Репубкие Српске, погинули у минулом рату на Сарајевско-романијској регији, имена солунских добровољаца, бораца који су се у Другом свјетском рату борили за краља и отаџбину и имена романијских хајдука.

У порти храма је и капела посвећана Светом Петру Зимоњићу.

Крај је близу за Армагедон - бар што се тиче старог израелског затвора који се налази у близини древних рушевина Мегида, по традицији мјеста апокалиптичке библијске битке између добра и зла.

Пола сата вожње јужно од Назарета, Армагедон је популарна локација за туристичко разгледавање, туриста који посјећују локације Свете земље. Постоји и заузет програм ископавања.

Током 2005. години, приликом рада на проширењу затвора Мегидо откривени су остаци хришћанске молитвене просторије из 3. вијека, у којој се налази мозаик који указује на "Господа Исуса Христа".

Ископана је зграда са мозаиком, пронађени су  антички артефакти, а локација је стављена под надзор археолога.

Сада, након година законских и бирократских одлагања, затвор ће бити пресељен, ослобађајући локацију за даље истраживање већ 2021. године.

Ископине су одушевиле  археологе који узвишено причају о подручју које су почели да зову "Велики Мегидо".

"Када је хришћанска молитвена просторија најприје пронађена испод затвора, сви смо били узбуђени на један минут", рекао је Метју Адамс, директор института за археолошка истраживања у Јерусалиму, ВФ Олбрајт (WF Albright Institute of Archaeological Research) који је провео  године копајући у Мегиду.

"А онда смо схватили:" Ох, ово је затвор са  максималном сигурношћу, тако да никада нећемо моћи ништа да учинимо у њему. "

"Сада када је влада одлучила да пресели овај затвор, можемо истражити овај стварно невјероватан и занимљив дио развоја раног хришћанства на начин на који нисмо мислили да ћемо моћи."

Затвор,у којем казну служе затвореници који су су чланови Хамас-а и милитантог исламског џихада, лежи неколико стотина метара јужно од самог Тел Мегидоа, старог грмља на коме су археолози пронашли зидове старе  најмање 7.000 година.

Између затвора и брда налази се углавном неоткривени Римски шести легионски гарнизон, за који се сматра да га је изградио цар Хадријан.

Ријеч армагедон се појављује у грчком преводу Новог завјета у Откровењу Јовановом. Она потиче од хебрејског Хар магидо (הר מגידו), што значи „планина Мегидо“

Иако мало, брдо је било мјесто бројних древних битака (укључујући оне из 1469. п. н. е. и 609. п. н. е.)  јер гледа на долину Језреел, преко које су војске од антике марширале према пролазу који води до Медитерана. 

Чини се да је најстарија писана упућивања на Мегидо потичу из врмена током владавине египатског фараона Тутмеса III, који је поразио Сиријске и Ханаанитске државе  1468. пне. Касније су пали на Израељци, а затим и Асирци 733. пне.

Али његова слава произлази углавном из апокалиптичке посљедње књиге Новог завјета, Откривења, која говори о "бици тог великог дана Бога Свемогућег ...  ’Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи и да се не види срамота његова. И сабра их на мјесто које се јеврејски зове Армагедон.’ (Откр 16, 14—16).  Ријеч армагедон у обичном говору се односи на било који сценарио краја свијета и светске катастрофе.

Садашња ископавања у насипу води Адамс и проф. Финкелштајн, израелски археолог на Универзитету у Тел Авиву.

"Мегидо је био важан, јер се налази на међународном путу који повезује Египат са Месопотамијом, са Дамаском, са Анатолијом. Дакле, ко год се налази овдје, контролише најважнији пут антике у древном свету ", рекао је Финкелстајн.

Њихов тим је користио савремене радиокарбонске дане и мерење удаљености помоћу ласера ​​да прецизно датира и забиљежи мноштво слојева историје на тлу, укључујући споменике за које се мислило да су изграђени у доба цара Соломона.

Ово, каже Финкелштајн, сада се може приписати каснијем добу Ахаба, краља сјеверног царства Израиља, из 9. вијеку прије нове ере.

Најважније ствари су биле прецизно датиране.

"Један од начина је да дођемо до тачног датума је према библијским стиховима а други начин је да дођемо према радиокарбонатским истраживањем. Библијски стихови, уз дужно поштовање, увијек су проблематични, јер постоје питања у вези с њиховим ауторима, њиховим циљевима, идеологијом која стоји иза аутора и тако даље ".

Али "када радите са радиокарбоном, онда сте солидној основи за датирање" рекао је.

Израелске туристичке власти планирају комплекс на локацији да комбинују туризам, археологију и природу. 
Остаје пуно посла.

"Затвор са 1.000 опасних затвореника ће бити премјештен, а нови комплекс ће бити изграђен како би се открио мозаик и омогућило људима из цијелог свијета да дођу", рекла је затворски порпарол Никол Енгландер.

Пошто је стајао на Тел Мегиду, док је надгледао ископавања на средишту средњег бронзаног доба, Адамс је рекао да је ова област била прије двије хиљаде година тачка топљења, са Јеврејима, хришћанима и паганским Римљанима на истом мјесту.

На тај начин, сугерисана интеракција између раних хришћана и римског царства била је много компликованија него што се раније мислило.

"Типично, гледамо на Римљане који прогањају хришћане", рекао је он.

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ 
извор

С благословом патријарха московског и цијеле Русије Г. Кирила, 24. августа 2018. са грчког острва Крф у Русију, за потребе богослужења и духовну подршку вјерника, биће донесена највећа хришћанска реликвија - десна рука Светог Спиридона.

Милионима православних вјерника у Русији, овај догађај ће пружити јединствену прилику да додирну мошти Светог Спиридона, којег, заједно са Светим Николајем Чудотворцем, поштује цијели хришћански свијет.

Вријеме боравка ковчега са светим моштима у Русији је од 24. до 15. октобра. Поклоњење светим моштима биће могуће у 12 региона Русије: Краснодар, Екатеринбург, Краснојарск, Кемерово, Московски регион, Тула, Санкт-Петербург, Твер, Саратов, Чебоксарах, Јарославл, и Москва.

У Руској Цркви, су увјерени да ће доношење моштију Светог Спиридона духовно ојачати наше људе", - рекао је портпарол патријарха московског и цијеле Русије, свештеник Александар Волков.

Пренос моштију Св. Спиридона организује Благотворитељна фондација која носи име светог кнеза и равноапостола Владимира. Фондација је настала 2015. године и подржава друштвене иницијативе, добротворне и едукативне програме.

Свети Спиридон упокојио се у Господу 348. године. Чесне мошти Св. Спиридона , нетљене и чудотворне, благодаћу Божијом имају ту особеност што је кожа на том тијелу мека као код живих људи. У Тримитунту свете мошти његове почивале су до половине седмог вијека, па су због најезде варвара пренесене у Цриград. Године 1453. неки свештеник Георгије Калохерет пренесе свете свечеве мошти из Цариграда у Србију, а из Србије 1460.године на острво Крф гдје ове, чудотворне мошти, почивају и сада. Прочитај житије  Житије Светог Спиридона Чудотворца

Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Извор: Патриархия.ru

ОЧНИ СТАРИ ГРАД, 9. АВГУСТА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је данас Свету архијерејску литургију у Храму Светог великомученика Пантелејмона на Вучијој Луци, након чега је обављена литија око цркве и ломљење славског колача, поводом крсне славе овог храма и општине Источни Стари Град.


"Данас славимо великомученика и чудотворца, који је забадава примио благодат, али и забадава чинио и лијечио све што му је Господ дао да чини и лијечи на овоме свијету. Тог светог човјека Пантелејмона ми славимо и призивамо да нас својим молитвама заштити пред Господом, да нам помогне, да се моли за нас", поручио је митрополит Хризостом у бесједи вјерницима.

Митрополит Хризостом је истакао да о чудотворним моћима Светог Пантелејмона и данас свједоче многи великомученици Русије, Сирије и других крајева свијета који славе Исуса Христа.

Начелник Источног Старог Града Бојо Гашановић рекао је Срни да су становници ове општине, упркос свим свакодневним проблемима и изазова, поносни на 26 година постојања ове неразвијене локалне заједнице и 16 година од освештања Храма Светог Пантелејмона.

"Покушавамо да реализујемо наше дугорочне планове у четири развојна правца, а то су дрвна индустрије, минералне сировине, сточарство и туризам. Надамо се да ћемо до 2020. године испунити наш план, а до тада ћемо замолити више нивое власти у Републици Српској за помоћ нашој општини која је искључиво руралног карактера", каже Гашановић.

Он истиче да Источни Стари Град са малим бројем становништва и великом територијом тешко може да у времену изазова и криза сам, као локална заједница, преживи без помоћи републичке власти.

Најзаслужнијим појединцима за помоћ и подршку у развоју ове општине додијељене су Плакете са повељом општине Источни Стари Град, а добили су их министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић и бивши предсједник Скупштине оштине Пале и некадашњи директор паљанске пилане Ненад Пандуревић, те делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Дарко Бабаљ и доктор из италијанског града Вићенце Санте Бресан.

Синоћ су у овој локалној заједници положени вијенци на Спомен-обиљежју српским борцима из одбрамбено-отаџбинског рата.

На свечаној сједници Скупштине општине Источни Стари Град уручена су признања заслужним појединцима и колективима.

Никозија, Кипар, 8. августа 2018

КИПАРСКИ АРХИЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ ПОЗВАО ДА СЕ НЕКОЛИКО ЦРКВЕНИХ ПРАЗНИКА НЕ СЛАВЕ КАО ШКОЛСКИ ПРАЗНИЦИ

КИПАРСКИ АРХИЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ ПОЗВАО ДА СЕ НЕКОЛИКО ЦРКВЕНИХ ПРАЗНИКА УКИНУ КАО ШКОЛСКИ ПРАЗНИЦИ, јер се ти дани злоупотребљавају и користе као обични празници, јер нити ученици нити наставници не иду на Свету Литургију на те празнике.
    
Његова светост КИПАРСКИ АРХИЕПИСКОП Хризостом недавно је писао кипарском министру образовања Костасу Хамбиаоурису, у којем је изнио, на први поглед, врло изненађујући приједлог..

Кипарски примат позвао је министра да укине неколико црквених празника као школске празнике. Свој позив је образложио чињеницом да се ти дани злоупотребљавају, јер их нико не користи као прилику да оде у цркву.

У свом писму министру, објављеном на сајту Кипарске православне цркве, архиепископ наводи пет православних празничних дана за које вјерује да не треба више да се празнују у  образовним институцијама:

1. Новембар 13-дан славног дана  архиепископа Светог Јована Златоустог.
2. 30. јануара - празник Св. Три Јерарха
3. 11. јун - празник апостола Варнава, оснивача кипарске православне цркве
4. Вазнесење Господње
5. Дан локалне заједнице или парохијски празници

"Примијетили смо да мало едукатора, искористи вјерске празнике за сврху за коју су основани. Ни они, нити њихови ученици не користе вријеме за вјерско богослужење у тим данима. Ови дани се једноставно користе као празници ", пише архиепископ.

Арп. Хризостом, такође написао да, ако би ови дани постали редовни школски дани, можда би им био дат неки религиозни карактер: "Вјерујемо да би укидање ових празника боље служило сврси за коју су постављени као државни празници, јер ако би то био радни дан, наставници би онда могли да одведу бар неку дјецу у цркву. Такође,то би дало додатно вријеме за наставу. "

Међутим, Јианос Сократус, шеф синдиката локалних наставника, рекао је даје захтјев архиепископа неуспјешан, с обзиром на то да су радни прописи о школама већ одобрени почетком прошле године.

"Жалосно је што овај приједлог није стављен пред образовни одбор Дома. Немамо проблема са овим питањем ", рекао је.

Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Сусрет Патријарха московског и читаве Русије Кирила с Патријархом константинопољским Вартоломејем десиће се у Цариграду 31. августа, саопштено је на сајту Одјељења за спољне црквене везе Московског патријархата.

„Претходни састанак Свјатјејшег Патријарха Кирила са Свјатјешим Патријархом Вартоломејем десио се на сабрању предстојатеља аутокефалних православних цркава, одржаном од 22 – 27. јануара 2016. године у Шамбезију (Швајцарска)“, наводи се у саопштењу.

Раније су се два Патријарха сусретали од 6 – 9. марта 2014. године, током сабрања предстојатеља аутокефалних православних цркава у Цариграду (Турска), 7. октобра 2013. у Подгорици (Црна Гора), а такође и током посјете Патријарха Вартоломеја Московској патријаршији 22 – 31. маја 2010 и у оквиру званичне посјете Патријарха московског и читаве Русије Кирила Константинопољској православној цркви 4 – 6 јула 2009. године.

Прије мјесец дана у Москви је боравила делегација за преговоре Константинопољског патријарха. Тада су током разговора с Патријархом московским Кирилом покренута питања везана за проблематику очувања међуправославног јединства.

Извор: РИА Новости/ Митрополија.цом
С руског превео: Рајо Војиновић

БАЊАЛУКА: ОСНОВАНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ

Бања Лука, Република Српска, 7. августа 2018
    
Створена је нова заступничка група која има за циљ заштиту интереса православних хришћана широм Источне Европе.

НВО "Заштита јавних права", суоснивач нове "Групе за заштиту права у источној Европи", саопштава да укључује представнике људских права и јавних организација из балканских земаља.

Одлуку су донијели представници људских, јавних и вјерских организација из Украјине, Македоније, Црне Горе и Србије током 38. сједнице Савјета за људска права УН-а од 18.јуна до 6. јула.

Меморандум о приступању Босне и Херцеговине групи потписан је у Бањој Луци, Република Српска, 3. аугуста.

Група је створена да заједнички заштите интересе православних заједница из различитих земаља како у сфери права вјерских организација и вјерника, тако и да представи заједнички програм за хришћане о различитим хуманитарним питањима.

Раније током 38. сједнице странке су одобриле Женевску декларацију о заштити хришћанских вриједности и права вјерника, наводећи главне правце даљег развоја покрета за људска права.

У складу са заједничким дневним редом, "Заштита јавних права" је поднео УН ХРЦ први сет докумената о питањима која су се договорили учесници у вези са правима канонских верских организација Украјине, Македоније, Црне Горе и Србије, а све пате од не-канонских организација које послују на истој територији.

Православни манастир Св. Текле у Маалоули, у Сирији, поново је отворио врата након ослобођења града у провинцији Дамаск, јавља Интерфак-Религион.

Монахиње, које су због рата биле присиљене да напусте манастир, сада се могу вратити. "Сви су били веома забринути због сестара; сви их стварно воле. Парохијани су загрејани њиховом духовном топлином. Вратио сам се из Дамаска чим сам чуо да је подручје ослобођено од терориста ", каже игуман о. Илија Адес.

Према његовим ријечима, радови на реконструкцији манастира приближавају се завршетку.

"Маалоула је оживјела; црква је оживјела - погледај, види колико туриста имамо! 90% реконструкције је већ извршено. Сирија постепено постаје мирна земља. Како да се не радујеш! "узвикнуо је о. Илија.

О. Илија каже да ће поправке бити завршене у року од две недјеље. "Остаје да се заврше поправке на другом и четвртом спрату и инсталира електрична енергија како би туристи и ходочасници могли остати овдје. Све ће бити завршено за две недјеље ", истакао је он.

Маалоула је ослобођена од милитантних снага  2014. године, након чега је почела обнова града и манастира.

Манастир Св. Текла се налази на списку УНЕСКОВЕ свјетске баштине. ИСИС је 5. септембра 2013. године ушао у мали град Маалоула, борећи се против хришћанског народа и зграда, уништавајући све светиње у граду. 3,000 је напустило град, остављајући само муслимане и четрдесет сестара манастира, од којих је дванаест киднаповано од стране ИСИС-а почетком децембра исте године. Монахиње су пуштене у марту 2014. године.
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

        Шест вијекова манастира Манасије
6. Август 2018.године

У манастиру Манасији, задужбини деспота Стефана Лазаревића, у недјељу 5. августа 2018. године, торженственом архијерејском Лиургијом прослављено шест вијекова овог светила наше вјере.

Светом Литургијом је началствовао  Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење надлежног Епископа браничевског, Преосвећеног г. Игњатија, и отачаствених архијереја Српске Православне Цркве. Саслуживали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи будимски Лукијан, врањски Пахомије, шумадијски Јован, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, аустријско-швајцарски Андреј, нишки Арсеније и мохачки Исихије, преподобно монаштво, чесно свештенство и ђаконство Свете Српске Цркве. 

Певао је Мешовити хор Епархије браничевске.

Његова Светост Патријарх је, после свете Литургије, произнео празнично слово, честитао високопреподобној игуманији Павли и сестринству шестовековни јубилеј и  пожелео да и даље врше духовну улогу коју је манастир Манасија вековима имао.  

Архипастир Српске Цркве је казивао о личности Светог деспота Лазаревића, задужбинара манастира Манасије, и о царици Милици, потоњој монахињи Евгенији. -Када је косовско царство потамнело, Господ је кроз ове историјске личности чинио да се уздижемо у духовном, културном и сваком другом погледу, и то у време када се за друге земље није ни знало или нису ни постојале, подсетио је Патријарх.

Свјатјејши је истакао: -Наша дужност је да као наследници славних и значајних предака очувамо оно што су нам они оставили и да будемо у оном односу према вери и Господу у каквом су и они били. Морамо озбиљно гледати на прошлост да бисмо сагледали шта је то наше претке одржало кроз историју и, угледајући се на њих, како бисмо се и ми у овом тешком времену одржали. Наша садашња страдања су равна страдању српског народа у прошлости, истакао је Патријарх српски г. Иринеј и додао да се и ми, као и наши преци надамо у Господа и верујемо да нас неће оставити.

За трпезом љубави у манастирском конаку епископ браничевски Игњатије захвалио је патријарху Иринеју и сабраћи архијерејима што су се одазвали позиву да заједнички, литургијски прославе шест векова зрачења манастира Манасије. „Манастир је проживео све што и наш народ“ - посведочио је епископ Игњатије и додао да све оно што су други пре нас урадили, остало је нама у наслеђе, чега смо сведоци управо данас.

За трпезом се обратио словом и министар културе у Влади Републике Србије г. Владан Вукосављевић и на дар манастиру уручио игуманији Павли икону Пресвете Богородице.

Цветни Триод, богослужбену књигу на српском језику у издању Епархије будимске, манастиру је подарио директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, док је гђа Мирјана Андрић, директор Републичког завода за заштиту споменика  културе, подарила „Монографију манастира Ресаве од почетка радова на њеној обнови“.

Светом сабрању присуствовали су представници Републике Србије и Републике Српске, споменути министар кутуре и информисања Владан Вукосављевић, представници градских власти, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић са помоћником др Марком Николићем, свештенство и монаштво Епархије браничевске, верни из неколико епархија Српске Цркве, личности јавног и културног живота; г. Небојша Брадић, главни и одговорни уредник културног програма РТС, са сарадницима.

У манастирској порти изведен је културно-уметнички програм у којем су учествовали КУД „Црквина“ из Раконца и КУД „Вељко Дугошевић“ из Кучева.

Манасија нама сија после обнове

Након опсежних реконструкција које су трајале више деценија, манастир лепотом задивљује сваког пуника намерника и сваког ко је на боготражитељском путу. Манасија је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада моравској школи. Животопис ове велелепне задужбине, иако тешко оштећен у многим рушењима и пустошењима (1439, 1456, 1476. и 1734.), део је културне баштине нашег народа, али и света. Манастир Манасија је уврштен прелиминарно на листу светске баштине Унеска.

Извор: СПЦ / З.Зец

ХЕРЦЕГ НОВИ, 4. АВГУСТА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ диоклијски Методије отворио је у Топлој код Херцег Новог манифестацију "Трг од ћирилице", која је посвећена очувању српског писма, језика, духовности и културе.

На отварању манифестације у порти Храма Светог Вазнесења Господњег истакнуто је да је Српска православна црква вијековима чувала оно најдрагоцјеније у култури српског народа - језик и писмо, а ту улогу има и данас. 

Владика Методије подсјетио је на савремену дефиницију језика као институције над институцијама и скренуо пажњу на то да се српски народ не би смо смио према језику односити немарно.

"Ми смо насљедници, а не ствараоци нашег језика и према језику се требамо опходити као према колективном дару, не да га нетакнутог вратимо и укопамо као талант, већ да га умножимо у вјери и љубави међусобној", рекао је епископ Методије.

Манифестација "Трг од ћирилице", која се одржава већ пет година, биће настављена вечерас у порти Храма Светог Спаса на Топлој, а организатори су најавили долазак умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија и историчара Милоша Ковића. 

Гости ће говорити на тему религијских, културних и политичких аспеката европских покушаја рјешавања српског вјерског и националног питања.

Иконе равноапостолне Свете Нине, велике просветитељке Грузије, вијековима украшавају сваки црквени и иконски кутак у древној православној земљи.

Само неколико старих фресаке омиљене светитељке преживјело је до данас, али је још једна недавно откривена.

У току рестаурације у храму Преображења, у сјеверозападном граду Цалењика откривена је фреска Свете Нине из 14. вијека у којој држи јеванђеље и крст, преноси Грузија Онлине (Georgia Online).

Поред Јеванђеља и крста, још једна ствар која чини јединственом ову ново-откривену фреску јесте да је натпис "Св. Нина" јасно читљив. Слична фреска раније није пронађена у Грузији. Неколико фресаке апостола Грузије из 12. и 13. вијека сачувано је  до данас, али њихови натписи нису видљиви голим оком.

"У црквама у Грузији практично нису пронађене фреске Свете Нине из 12. до 13. вијека. Постоји само два или три потврђена случаја, а остало су само хипотезе. У нашем случају, можемо сасвим сигурно рећи да је ову фреску Свете Нине насликао византијски иконограф Цирус Мануел Евгеникос у периоду 1384-1396, "рекао је Мераб Буцхукури, руководилац рестаурацијског пројекта у Цркви Преображења.

Умјетника из Константинопоља ангажовао је високи грузијски званичник Вамек Дадиани и нацртао цркву у стилу Палеолога.
​
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​ПРОЧИТАЈ житије св.Нине