Сазнај новости из
хришћанског свијета
![]() О УПОТРЕБИ КАШИЧИЦА ЗА ПРИЧЕШЋЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ТРАДИЦИЈИ У православној цркви, Свето причешће се даје причесницима користећи посебну кашику. Неки су питали, да ли 101. канон Трулског сабора не забрањује употребу кашика за причешће? А зашто лаицима није дозвољено да примају причешће у руку и из путира, као што се то чинило у вријеме Васељенских сабора? О. Џон Вајтфорд одговара на ова питања о коришћењу кашике за причешће на нашој православној литургији. Наведени Канон нема никакве везе са кашичицама за причешћивање. Односио се на праксу неких људи који су, умјесто да примају Причешће на руку, као што је била пракса у то вријеме, сами произвели своје судове и узимали причешће на овим судовима, мислећи да је то побожније него да га узму на руку. Неки су такође могли да користе ове посуде да однесу дио св.причешћа у своје домове. Ту праксу је конкретно забранио овај канон. 101. правило: "Човека, који је створен по образу Божијем, свети апостол назива телом и храмом Христовим. А како је страдањем Спаситеља човек удостојен да једе и пије Христа, и тиме се непрекидно преобразује ка вечном животу, и тело и душу освећује кроз причешћивање светим Тајнама, ради тога онај, ко хоће у време литургије да се причести пречистим Телом, и да једно са Њим постане, тај човек мора да крстообразно склопи руке, и да тако приступа, и да прима заједницу благодати. Јер онима који подносе (приносе) некакве ствари (направе) од злата или неког другог материјала (уместо руку) да би у то примили Божанствени Дар, и тако желе да се удостоје пречисте заједнице, ми то од сада не дозвољавамо (да чине) јер уместо да прво и изнад свега поштују Божије, они предност дају некаквој материји (материјалу) потчињеној рукама човечијим. А који се затекну да раздају причешће онима који доносе те направе (рукотворине), нека буду одлучени, као и они који тако желе да приме причешће". Пракса давања Св.причешћа лаицима кашиком постала је норма због практичног питања лаика којима случајно испадају честице евхаристије приликом причешћивања. Ако обратите пажњу на случај када људи на крају литургије цјеливају крст и примају антидор (нафору), не можете да не примијетите да скоро увијек постоје мрвице на поду. Наравно, свакако треба да уложимо све напоре да то избјегнемо, наравно, чак и када је ријеч о антидору, али када је ријеч о евхаристији, то је бескрајно озбиљнији проблем. Свештеници још увијек примају Причешће у руку и пију директно из путира - али они то раде на Светом престолу (Часној трпези), тако да ако нешто падне, падне на Свети Престо и може лако да се конзумира. Међутим, чак и у Олтару, и поред уобичајене бриге, понекад се дешавају незгоде. Далеко веће шансе су да се деси овако нешто изван олтара. Ако вјерујемо да Црквом руководи Свети Дух, морамо вјеровати да када се направи промјена, као и увођење коришћења кашика за причешће, постоји добар разлог за то. Постоје они који селективно заговарају неку стару праксу оживљавају, јер "то је чињено у раној Цркви", али се обично не залажу за повратак строгог покајничког система који је постојао у раној Цркви. Они који су се придружили раној Цркви учинили су то у вријеме када би то могло лако да заврши њиховим мучеништвом, а они су држали врло висок стандард, тако да постоји пракса која има смисла у том контексту, али која не функционишу тако добро у контексту цркве у којој многи људи, нажалост, одрастају у Цркви са много нижим нивоом побожности. Не морамо спекулисати о резултатима враћања у ову праксу у наше вријеме. Можемо да погледамо шта се десило у Римокатоличкој цркви након II Ватиканског сабора, када су почели да дозвољавају лаицима да примају Причешће на руку. Резултат није био повећање побожности, већ управо супротно. Знам за побожног римокатолика који каже да више бубашваба добија причешће сваке недјеље од људи, јер на овај начин честице рутински падају на под - а већина људи изгледа не брине о томе. Сам папа Јован Павао II је запазио: "У неким земљама уведена је пракса пријема причешћа на руку. Ову праксу тражиле су поједине епископске конференције и добиле су одобрење од Апостолског центра. Међутим, пријављени су случајеви несхватљивог непоштовања према евхаристији, случајеви који се могу приписати не само особама које су криве за такво понашање, већ и свештеницима који нису били довољно опрезни у погледу односа вјерника према евхаристији " (Dominicae Cenae 11.9). Мудрији курс за нас је да понизно прихватимо традицију као што смо је примили и да вјерујемо да је оно што је Црква успоставила најбоље за наше спасење. О. Џон Вајтфорд, свештеник Руске православне цркве, парохије на енглеском језику у Тексасу, Америка Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Извор |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
February 2025
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|