Сазнај новости из
хришћанског свијета
Храм празника Духа Светога, односно изливања Духа Светога на апостоле у Новом селу на Купресу данас је, 20. јуна 2021. године, свечано дочекао и торжествено прославио своју крсну славу. Иако је благајска парохија током и након рата 1992-1995. године једна од најмањих у овом дијелу митрополије Дабро-босанске данас је она послала сасвим другу слику, као у њена најславнија времена. Многи расељени и прогнани са Купрешке висоравни данас су својим доласком почаствовали њихов стари храм, њихову парохију, њихов завичај. Свету архијерејску литургију са почетком у 10:00 часова служио је Високопреосвећени митрополит дабробосански Господин Хризостом а уз саслужење јереја Марка Малеша и Марка Ђурића и ђакона Будимира Гардовића. На крају свете архијерејске литургије Високопреосвећени је благословио славско кољиво и преломио славски колач те обавио литију око светог храма. У бесједи на празничну тему ''Данас се изли Дух Свети на нас'' Високопреосвећени је честитао празник и крсну славу и рекавши истакао: ''........ Данас се изли Дух Свети на свете апостоле на Сиону у светом граду Јерусалиму. Данас се ојачаше до тада слаби стубови Цркве Христове. Свети апостоли до тада преплашени и неутемељени ученици Христови стекоше слободу и храброст, духовну снагу и мудрост Духа Светога те ријечи благодати да се сви дивише слушајући их како бесједе о Христу распетоме и васкрсломе, како проповједају о ономе што су пророци рекли за Њега........... Данас Црква Христове престаје бити ''секта галилејска'' како су апостоле вријеђали и омаловажавали Синедрион, фарисеји и садукеји, и постаје Црква Васељенска. Повјерова у Христа Господа око три хиљаде људи свих народа ондашњег римског свијета. Зато се овај празник Педестнице и изливања Духа Светога на апостоле назива и рођенданом Цркве Васељенске...... Нека данас Дух Свети сиђе на све нас, браћо и сестре, сабране данас у овом храму и око њега и да нас Дух Свети утврди у вјери, у врлини, у љубави према Богу и Христу Господу како би могли увијек и смјело бити свједоци Христа Господа међу људима, како би сви ми благодаћу Духа Светога били његови нови апостоли и свједоци...........'' Љетописац РаНиКо /извор: митрополија дабробосанска У петак, 18. јуна у Мостару, подсекретарка Уједињених нација и специјална савјетница генералног секретара УН-а, госпођа Алис Ваириму Ндериту, састала се са епископом ЗХиП г. Димитријем и муфтијом мостарским Салемом ефендијом Дедовићем. У име мостарско-дувањског бискупа, састанку је присуствовао дон Жељко Мајић. Истог дана епископ Димитрије и муфтија Салем су одржали састанак у просторијама мостарског муфтијства, а старјешина Саборне цркве у Мостару, Радивоје Круљ примио је амбасадора ЕУ у БиХ Јохана Сатлера. Извор Света гора (на грчком Άγιο Όρος) са највишим врхом од 2033 метара надморске висине налази се на самом крају полуострва Атос. Ова планина је по висини друга у Грчкој. Њен врх заузима посебно мјесто у срцу алпиниста. Ову гору доживљавају као врх свијета, која спаја небо и земљу, као стуб кроз који се њихове молитве уздижу ка Богу. Ту се, према древној и нераскидивој традицији, монаси понекад пењу на лично ходочашће, молећи се ближе небу и добијајући од Бога информације о одлучујућим тренуцима свог живота. Најчешћа пењачка рута почиње из луке Каруља, или скита Свете Ане која наставља ка раскрсници Ставрос-крст, на којој се укршта пут из Кавсокаливије и из правца Велике Лавре. Од раскрснице Ставрос се наставља узбрдо према капели Пресвете Богородице која се налази на око 1500 мнв. На самом врху је обновљена капела посвећена Преображењу Господњем, када је и празник и када се велики број ходочасника са монаштвом Велике Лавре пењу на сам врх. Црква је саграђена за вријеме васељенског патријарха Јоакима III 1894. године, а свечано је отворена августа 1895. године. На десетине парохија основало је фудбалске тимове од младих који долазе у цркву Много пута свештеници држе младе људе близу цркве кроз разне ванцрквене активности. Фудбал је један од њих. Десетине парохија, посебно у сеоским срединама (из округа Ботошани) основале су фудбалске тимове, које често тренира чак и парох, извјештава Адеварул. То је случај и са фудбалским тимом парохије Ворона Центра из округа Ботошани, који је прије двије године основао о. Андреј Анушка. Након недељне свете литургије свештеници и парохијани одлазе на фудбалски терен. Они вриједно тренирају да би учествовали на јединственом првенству, које је организовала архиепископија Јаши, а које је недавно завршено. „Скоро 20 младих људи окупи се сваке недјеље у цркви како би се помолили, а затим играли фудбал. Црквено првенство је прилично јако “, објаснио је отац Анушка. „Прво играју тимови из парохије, а затим у сљедећој фази играју на нивоу архиепископије, и на крају најбољи тимови боре се за титулу архиепископије.“ Сваком екипом координира „тренер“ у мантији. Сваки парох је набавио спортску опрему и припрема своје фудбалске парохијане најбоље што може, најмање једном недељно. „У цркви причамо о заједништву, у фудбалу о тиму. Обоје имају за циљ да људи буду једно с другим, да науче да буду дисциплиновани, да се друже и међусобно сарађују “, каже свештеник Константин Болохан, који координира тимом парохије Орашени. У естонском граду Нарва-Јоесу (Нарва-Јоесу је мало градско насеље на крајњем сјевероистоку Естоније), у четвртак 17. јуна 2021.године рано ујутро, изгорјела је, дрвена црква саграђена 1867. године у част Казанске иконе Богородице, а која је већ била паљена ове године. Спасиоци су у 4:23 ујутро добили информацију о запаљеном храму. До доласка ватрогасаца дрвена зграда са лименим кровом већ је била потпуно захваћена пламеном. Спасиоци су посао гашења завршили у 6:12. Постоји сумња за намјерно изазивање пожара па је полиција покренула истрагу.
Храм у част Казанске иконе Богородице изграђен је 1867. године у Мерекули. После жестоких борби 1944. године у Мерекули су уништене готово све зграде и споменици, али је Казанска црква чудесно сачувана. У периоду од 1946. до 1948. године, црква је у дијеловима превезена у Нарва-Јоесу. Послије подметања пожара, православни хришћани не само из Естоније, већ и из других земаља свијета, пружили су помоћ у обнови цркве. Извор: сајт Естонске православне цркве Московске патријаршије Естонска православна црква је самоуправна црква под јурисдикцијом Руске православне цркве. Постоји још и Естонска апостолска православна црква под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. 17.06.2021.године -Порука у вези са здравственим стањем Његове Светости Бугарског патријарха Неофита. Његова светост бугарски патријарх и митрополит софијски Неофит примљен је у болницу на преглед. Тренутно је у стабилном стању и осјећа се добро, и захваљује свима на пажњи и молитви. Позивамо медије да се уздрже од објављивања непровјерених чињеница и од повјерења сумњивим приватним сајтовима који намјерно шире изманипулисане вијести. Извор: Бугарска патријаршија Почели су конзерваторско-рестаураторски радови у Богородициној цркви у Студеници. Ове сезоне биће спашавано од даљег пропадања око 140 м2 изузетно вриједног а веома оштећеног средњовјековног фрескописа. Извор: Студеницаинфо.рс (Поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве и Митрополије дабро-босанске) Послије првог Шематизма Митрополије и архидијецезе дабро-босанске из 1882. године чији значај записаних података се данас види, крајем 2020. године из штампе је изашао Шематизам епархије дабро-босанске 2019–2020, уприличен поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве и Митрополије дабро-босанске. Повод и мотив, да се приступи изради овог Шематизма, који ће у будућем времену, као и претходни шематизми у садашњем времену, представљати значајан историјски извор, који ће као такав бити незаобилазан приликом проучавања историје, антропологије, топономастике, религије и други тема из живота Српске православне цркве и Српског народа на простору Митрополије дабро-босанске, у Предговору одлично објашњава митрополит дабро-босански Г. Хризостом. Тим поводом митрополит Г. Хризостом у Предговору, између осталог, пише: „Од првог Шематизма Митрополије и архидијецезе дабро-босанске из 1882. године, којег је за ондашње прилике изврсно приредио и саставио протопрезвитер Ђорђе Николајевић, потоњи митрополит дабро-босански Георгије Николајевић (1886–1896), до овога јубиларног Шематизма (2020) осамстогодишњице Српске православне цркве прошло је пуних 138 година. Нису прошле само године, деценије, XIX, XX, XXI вијек већ су нестале или уништене многе наше ненанокнадиве вриједности. Да бисмо то осјетили и разумјели, добро би било паралелно читати и прелиставати ова два шематизма. Само тако ћемо сагледати оно што бијасмо и оно што јесмо. Нашавши се у духовно и биолошки „огољеном“ вијеку и радећи на овом Шематизму поводом јубилеја, осамстогодишњице наше Дабро-босанске митрополије, чинимо част и помен онима који бијаху, онима који јесу и онима који ће бити пунота Цркве Божије у Дабро-босанском владичанству. Нека овај Шематизам управо томе послужи да буде и остане писани свједок историје Цркве на овом Владичанству у овом времену и тренутку. Не заборављамо прошлост, напротив, њу носимо и чувамо, изучавамо и вреднујемо. Нисмо загледани у неизвјестан и утопијски футуризам, већ реално ходимо напријед са оним што јесмо данас и сада“... настави да читаш
Шематизам Епархије дабро-босанске сабира и резимира историјске и статистичке податке, од времена када је Свети Сава, први српски архиепископ, утемељио епархију Дабарску до данас, са прецизно и методолошки исправно подијељеним цјелинама.
Након Предговора, који је написао митрополит дабро-босански Г. Хризостом, иду поглавља која се односе на историју Митрополије. Поглавље Преглед црквене прошлости на подручју Српске православне Митрополије дабро-босанске написао је др Радован Пилиповић, а Жељко Јандрић је написао поглавље Српско-православно материјално и духовно насљеђе канонског подручја Митрополије дабро-босанске (преглед црквене и народне историје до XV вијека). Након ова два, прилично добро написана и методолошки уклопљена поглавља у садржај Шематизма, иде поглавље посвећено Светим свештеномученицима дабро-босанским. Историјат Митрополије употпуњен је списком са именима свих митрополита дабро-босанских од Христофора (1220. година) до Хризостома (устоличен 2017. године) и са портретима митрополита дабробосанских од Атанасија Љубојевића (1681–1688) до Николаја Мрђе (1992–2015). Овај дио шематизма садржи и прилог са фотографијама о доласку митрополита Хризостома у митрополију дабро-босанску у септембру 2017. године. Посљедње поглавље у овом дијелу шематизма је Животопис архиепископа сарајевског и митрополита дабро-босанског Господина Хризостома, које је саставио мр Милош Ернаут. У другом дијелу шематизма представљена су епархијска тијела: Епархијски црквени суд, Епархијски савјет, Епархијски управни одбор са именима свих актуелних чланова укључујући заједничке фотографије. Кроз фотографије и кратак историјат са основним подацима презентоване су палата митрополије у Сарајеву, резиденција митрополита дабро-босанских у Сокоцу, павиљон „Православне академије“ у Источном Новом Сарајеву, зграда Богословије у Рељеву и зграда бивше Богословије у Сарајеву. Трећи дио Шематизма чине подаци о четрнаест манастира Митрополије дабро-босанске: Вардиште, Возућица, Горња Лијеска, Грађеник, Добрун, Добрунска Ријека, Карно, Кнежина, Озерковићи, Пјеновац, Равна Романија, Сасе, Топлица, Удрим. Прије описа сваког манастира издвојено је заглавље са називом манастира, фотографијом, именом и презименом настојатеља и основним контакт подацима. Текст о манастирима састоји се од кратких биографија настојатеља и братства или сестринства, историјатом и најновијим фотографијама које приказују данашње стање манастира. Четврти, уједно и најобимнији дио Шематизма чини поглавље везано за Архијерејска намјесништва. Митрополија је подијељена на шест архијерејских намјесништава са 99 парохија. На почетку сваког Архијерејског намјесништва налазе се подаци о званичном називу архијерејског намјесништва, именом и презименом, контакт подацима и фотографијом архијерејског намјесника. Након тих података слиједе подаци о броју парохија и списак црквених општина са адресама. Прије самог описа сваке парохије издвојено је заглавље са званичним називом парохије, именом и презименом, контакт подацима и фотографијом пароха. У оквиру описа свих парохија налазе се кратке биографије пароха, називи мјеста која чине парохију, историјат и фотографија парохијског храма, подаци о матичним књигама, кратки историјати и фотографије филијалних храмова, парохијских домова и других црквено-општинских објеката и списак свештеника који су раније опслуживали парохију. Пети дио Шематизма чини поглавље посвећено пензионисаним свештеницима. У овом дијелу дати су подаци са именом и презименом, контакт подацима и фотографијом пензионисаног свештеника. Шести дио посвећен је образовним установама на територији Митроплије. Образовне установе које се налазе на територији Митрополије су: Српска православна Богословија Светог Петра Дабробосанског у Фочи и Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи. На почетку су дати подаци о управи Богословије и Факултета са контакт подацима, након чега слиједи њихов историјат са фотографијама. Посљедњи, седми дио Шематизма, посвећен је друштвима која дјелују при црквама Митрополије дабро-босанске. Овдје су наведени подаци о црквеним хоровима, црквеним друштвима – удружењима и издавачкој дјелатности, са именима хоровођа и предсједника и њиховим контакт подацима. Вриједност шематизму даје и карта Митрополије дабробосанске са легендом, која је у колору урађена на унутрашњим корицама предње и задње стране, а чију израду потписују Борис Баџа (картографија и дизајн) и Ратко Радановић (обрада података). Шематизам је штампан у колору и тврдом повезу на 597 страна у тиражу од 500 примјерака са великим бројем фотографија. Уређивачки одбор чине: архимандрит Јован (Гардовић), протојереји-ставрофори: Јадран Даниловић, Душан Спасојевић, Илија Чупић, Горан Живковић, Александар Топаловић, протојереј Никола Ковач и јеромонах Гаврило (Ђурић). Главни и одговорни уредник је архимандрит Јован (Гардовић), а замјеник протојереј Никола Ковач. Рецензије су потписали митрополит дабро-босански Г. Хризостом (Јевић) и проф. др Владислав Топаловић. Издавач је Епархијски управни одбор Митрополије дабро-босанске и Издавачка кућа Митрополије дабро-босанске „ДАБАР“. Шематизам је изашао с благословом Његовог високопреосвештенства архиепископа сарајевског и митрополита дабро-босанског господина Хризостома. проф. др Бошко М. Бранковићм, Филозофски факултет Бања Лука /извор: Митрополија Дабробосанска смањи проширени текст
Завршена је рестаурација храма Свете равноапостолне царице Јелене у месту Мало Бађо (Филипини), како је саопштено 14. јуна на страници филипинско-вијетнамске епархије Руске Православне Цркве. У серији разорних земљотреса на острву Минданао крајем 2019. године страдало је много људских жртава, велики број мештана је повређен и остао без крова над главом. Такође су оштећене и православне цркве смештене у близини епицентра земљотреса. Конкретно, оштећен је храм у изградњи преподобног Серафима Саровског у селу Макалангот. Касније је конструкција ојачана, а на крају је храм завршен и освештан. Храм свете царице Јелене у селу Мали Бађо није порушен у земљотресу, али је тешко оштећен – у стубовима и зидовима су се појавиле пукотине, а сломљен је бетонски крст који је крунисао храм. Уз помоћ донатора из Русије и других земаља омогућен је рад на отклањању оштећења и ојачавању конструкције храма помоћу спољног ојачања. Сектор за информисање ОСЦП-а У Београду, од 13. до 16. јуна 2021.године, одржано засједање Интерпарламентарне скупштине православља (Interparliamentary Assembly on Orthodoxy).
Ова Скупштина је међупарламентарно тијело, основано на иницијативу грчког парламента 1993. са циљевима: уочавање и вредновање промјена које се дешавају у Европи, унапређење и јачање улоге православља као важног политичког, културног и духовног ентитета, превладавање екстремних националних и религијских разлика, заштита националних и вјерских мањина, јачање мултилатералне сарадње на парламентарном нивоу, сарадња и размјена искустава међу парламентима и парламентарцима. Генерална скупштина ове организације засједа једном годишње (у јуну), а Република Србија је њен пуноправни члан од 1995. године. Србија је била домаћин ове организације и 2009. Године када је усвојена резолуција под називом „Изазови са којима се суочава православно становништво на Косову и Метохији“. Члановима ове скупштине на отварању састанка Међународног секретаријата Интерпарламентарне скупштине православља, на којем су излагања имали генерални секретар Максимос Каракопулос и предсједник Интерпарламентарне уније православља Сергеј Гаврилов обратио се и предсједник Скупштине Србије Ивица Дачић. Генерални секретар Скупштине Максимос Харакопулос изразио је задовољство што се овај састанак, први уживо након побољшања ситуације изазване пандемијом, одржава баш у Београду, у Народној скупштини, и навео да тај избор није био случајан, имајући у виду да православље и хришћанство у Србији има дугу традицију и да је оно повезано са идентитетом. Предсједник Генералне скупштине ИСП Сергеј Гаврилов у свом обраћању је навео да је битно очувати братство на бази православних вриједности и супротставити се неонацизму, који се након 75 година поново буди у Европи. На састанку Међународног секретаријата ИСП представљене су активности у протеклих годину дана и разматран је ефекат пандемије у државама чланицама ИСП. Парламентарци су размотрили и ситуацију у којој се налазе хришћани у земљама Африке, на основу информација Џорџа Александра, секретара мреже Пан-православног хришћанског друштва. Учесници састанка обавили су припрему за предстојеће 28. годишње заседање Генералне скупштине ИСП, које ће се одржати на Криту у јулу ове године, а чија ће главна тема бити „Будућност свијета, будућност Европе после пандемије“. Аутор сајт вјеронаука.нет на основу ових извора: Срби.хр,Сбс.цом.ау, ортодокстајмс.гр Здравствено стање игумана манастира Ватопед на Светој гори, Јефрема, изненада се погоршало синоћ (сриједа 16.јун). Игуман, који је примљен у болницу „Евангелисмос“ 28. маја и био интубиран од 4. јуна, посљедњих дана показивало је знаке побољшања откако је грозница спласнула. Међутим, према информацијама са ортодокстајмс.гр синоћ је дошло до наглог погоршања његовог здравља. Љекари дају све од себе и улажу све напоре да стабилизују игуманово здравствено стање. Васељенска патријаршија и администрација Свете Горе су у сталном контакту са љекарима болнице. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора Хиландарска молитва за ватопедског игумана ЈефремаСвештено братство Манастира Хиландара, у данима које обасјава Вазнесењска благодат Господа нашег Исуса Христа, молитвено се припремајући за празник Силаска Духа Светога на Апостоле, усрдно се моли за оздрављење Високопреподобног архимандрита Јефрема, игумана братског Светог и великог манастира Ватопеда. Ватопед и Хиландар су нераскидивим нитима везани још од времена Светог Саве и његовог оца, Преподобног Симеона Мироточивог, када су управо из Ватопедске лавре започели оснивање српског Хиландара, умножавајући благодатне плодове монашког подвига, као пчеле које након изласка из кошнице сакупљају миомирисни нектар по благословеним пољима Богородичиног врта. Од тих времена, два братска манастира, у заједници свих светогорских обитељи, гаје међусобну несебичну љубав, делећи тихе радости али и страдања кроз векове, помажући се и носећи заједничко бреме. На челу са Високопреподобним архимандритом Методијем, хиландарски монаси позивају верни народ српски да спомене у молитвама игумана Јефрема, осведоченог пријатеља нашег народа, увек спремног да духовним саветом и конкретном подршком буде уз Хиландар и српски православни род. Молимо се Господу Богу нашему, лекару душе и тела, чијом се раном сви исцелисмо, уз молитвено посредништво Пресвете Богородице, пред иконом Њеном Тројеручицом, да старцу Јефрему подари исцелење од телесне болести и подари му укрепљење да настави подвиг духовног руковођења нашим братским Манастиром Ватопедом. У Светој царској српској лаври Хиландару, 3/16. јуна л. Г. 2021. / извор: хиландар.орг
Ронилац Мајкл Пакард (56) преживио је када је ухваћен код обала Масачусетса (САД) у устима кита грбавца. Животиња га је затим испљунула. Мајкл Пакард каже да је ронио на дубини од око 14 метара у водама близу мјеста Provincetown, у Massachussetsu, када му се све „замрачило“. „Одједном сам осјетио невјероватно јак трзај, сљедеће што сам примијетио био је потпуни мрак ... Могао сам да осјетим да се крећем и да кит стеже мишиће у устима“, рекао је спашени рибар. Према Пакардовим ријечима, испрва је мислио да га је појела ајкула, али је онда, због недостатка зуба, схватио да је у устима кита. Будући да је био у грлу животиње, мушкарац је рекао да је размишљао о смрти и сјећао се своје дјеце.Ронилац је поновио да је у устима кита провео 30 до 40 секунди те да је био готово па увјерен да ће умријети. Пацкард процјењује да је у китовим устима био око 30 секунди, али је могао дисати, пошто је и даље имао ронилачку опрему. Онда је кит изронио, протресао главом и испљунуо га. Пакарда је спасио колега из чамца на површини мора. „Видио сам свјетло и ускоро сам био ван воде“, испричао је Пацкард за Cape cod times Међутим, кит се, рекао је, осјећао нелагодно и одлучио је да га испљуне. Пакард је сада у болници. Љекари су дијагностиковали оштећење меког ткива, али нису пронашли озбиљне повреде или преломе. Јооке Robbins, директорица студија о киту грбавцу у Центру за морске студије у Provincetownu каже да нема разлога да сумња у ову причу. Robbins тврди да никада није чула за случај ове врсте, али да је веома могуће да се Пакард „нашао на погрешном мјесту и у погрешно вријеме“. „Не вјерујем да је лаж, јер познајем људе о којима се овдје ради… Имам сваки разлог да вјерујем да је ово истина“, рекла је Robbins за АФП. „Када китови лове, јуришају напријед, отворе уста и усисавају рибу и воду великом брзином“, каже, те додаје да имају велика иста, али не и грло, тако да су мале шансе да прогутају човјека. „Важно је да људи знају да је, када виде кита, најбоље држати добру дистанцу. Китови морају имати простора“, додала је. "Киту још нисам дао име, а мене много људи сада зове‘Јона", нашалио се Мајкл Пакард. Слично се догодило бибчијском пророку Јони. Наиме, пророка Јону, по заповијести Господњој, прогутао је кит. Јона је провео у трбуху кита три дана и три ноћи. Налазећи се жив у трбуху кита, али у смртној невољи и опасности, Јона се покајао, и завапио ка Господу из утробе кита као из гроба, молећи се Господу и кајући се за гријех свој и обећавајући да ће извршити заповијест Господњу. Милосрдни Господ услиши молитву Јонину, и заповеди киту, те избљува Јону на земљу (Јон 2, 1-11). Обревши се на земљи, и угледавши свјетлост дана и небо и земљу и море, Јона узнесе свесрдну благодарност Богу што га избави од смрти.
15. јуна 2021. године, преко 20 хиљада вјерника дошло је пред Врховну Раду (Врховна скупштина Украјине) и Канцеларију предсједника В.Зеленског са захтјевом да се заустави прогон Украјинске православне цркве. Током молитвеног стајања на којем је пјеван васкршњи тропар, вјерници су се изјаснили против антицрквених закона, тврдећи да они „противријече захтјевима члана 35 Устава Украјине, крше слободу вероисповијести и дискриминишу украјинске грађане који припадају УПЦ, крше грађански мир и наносе штету међународном имиџу земље “. Иницијатор молитвене акције у Кијеву било јавно удружење „Мирјани“, које је припремило два закона с циљем да заштите права вјерника УПЦ и укину дискриминаторске законодавне норме. Од парламента колона од више хиљада људи направила је Крсни ход до Кабинета предсједника Зеленског, гдје је такође предат апел вјерника УПЦ за укидање антицрквених закона бр. 2662-VIII (закон о принудној промени назива Цркве, којим је планирано да се “Украјинска Православна Црква” преименује на “Руска Православна Црква у Украјини”) и 2673- VIII (закон који легализује отимање храмова). Неколико владика учествовало је у јучерашњем скупу међу њима је био и архиепископ василковски Николај Василковски, викар Кијевске епархије: «Дошли смо овдје, остављајући своје послове код куће, многи су напустили посао, да би нас коначно могли чути, да би обратили пажњу на то да се у XXI вијеку у центру Европе наставља прогон на вјерској основи», рекао је архиепископ василковски Николај, викар Кијевске епархије. У име учесника молитвеног скупа, владика позвао је Владимира Зеленског да повуче позив патријарху Вартоломеју да дође у Украјину. Неки опозициони посланици придружили су се акцији, бранећи и права Цркве и православних вјерника, и нормалне односе са Русијом (у Украјини су ова два питања уско повезана). Вјерници страхују да ће власти донијети неке одлуке непријатељски расположене према Цркви у позадини планиране посјете васељенског патријарха Вартоломеја у августу... Апел вјерника прихваћен је и регистрован у Канцеларији председника. Службеници управе су уверавали да ће се то размотрити. Аутор: вјеронаука.нет на основу више извора од којих је највише коришћени ови 1. Извор ; 2. Извор 3. Извор
У Недељу Светих отаца Првог васељенског сабора, 13. јуна 2021. године, преко 15.000 верних се сабрало у славу Божју и част Светог Зосима Чудотворца у манастиру Туману. Људи из разних крајева земаљског шара су дошли на евхаристијско славље у Обилићеву задужбину гладни и жедни вере и благодати духовне. Светим сабрањем началствовао је игуман тумански архимандрит Димитрије уз саслужење многобројних свештенослужитеља. – Суштина живота у Цркви је наша потреба да се сјединимо са Господом у времену ради вечности, поучио је благочестиви народ игуман тумански. Светој тајни причешћа приступило је неколико хиљад православних хришћана. Након свете Литургије пресвучене су мошти Светог Зосима Чудотворца које су затим у литији пренете у његову древну испосницу. Обилна киша ни на који начин није пореметила сабрање у име Господње, већ је показала незаустављиву љубав верног народа према туманској светињи и светитељима. Трудом и гостољубљем братства припремљено је послужење за све поклонике велике светиње који су још једном потврдили да су туманска молитвена сабрања данас најпосећенија у Српској Православној Цркви. Извор: Манастир Тумане Мађарска, која троши највећи дио средстава за подршку црквеним институцијама у Европској унији, истакла је позитивне статистике у вези са браком и дјецом. Сарадња мађарске владе са црквама значајно је смањила број развода и прекида трудноће у земљи. Мађарска министарка за породицу, омладину и међународне односе и потпредсједница Фидеса, Каталин Новак објавила је ово на хришћанској конференцији, у понедјељак“., преноси Ремикс Њуз. Новак је нагласила да хришћанство за Европљане није ствар избора, већ предодређености, а у Мађарској „они нису само прокламовали и разговарали о некој врсти хришћанске обнове, већ су одлучили да у име владе предузму одлучне мјере“. Тако, према подацима Еуростата, Мађарска троши највећи дио средстава за подршку црквама и црквеним образовним институцијама у Европској унији. Током посљедњих десет година број грађана земље који подржавају Цркву са 1 одсто пореза на лични доходак повећао се за 400 хиљада, број крштења престао је да опада, црквени бракови су се повећали, а пола милиона дјеца се уписало на вјеронауку.. Поред тога, додала је Новак, за то вријеме земља је удвостручила број црквених образовних институција у којима раде јаслице, вртићи и школе, и сходно томе, број дјеце која их похађају. Према њеним ријечима, од 2010. године у Мађарској се све више дјеце рађа у браку, број прекида трудноће у браку готово се преполовио, а број ванбрачних порођаја смањио се за двије трећине. Истовремено, стопа развода је најнижа у периоду од 60 година. Каталин Новак је, такође, говорила о увођењу вјерске етике у систем јавног образовања, о рестаурацији 3 хиљаде и изградњи 130 нових цркава. Нагласила је да ниједна црква није затворена или претворена у тржни центар. Аутор: вјеронаука.нет на основу Савеза православних новинара и Ремикс Њуз сродна вијест- МИНИСТРИ ВИШЕГРАДСКЕ ЧЕТВОРКЕ ФОРМИРАЛИ КОАЛИЦИЈУ ЗА ПОРОДИЦУ
Министри Вишеградске четворке формирали Коалицију за породицуМинистарка за породицу Мађарске се са министрима Пољске, Словачке и Чешке републике договорила да убудуће координишу политичке одлуке које се односе на породицу Министри задужени за породицу Мађарске, Пољске, Чешке републике и Словачке састали су се 13. маја када су усвојили заједничку изјаву о посвећености породичним вредностима. Министарка за породицу Мађарске Каталин Новак је тим поводом изјавила да су државе чланице Вишеградске групе, познате и као Вишеградска четворка формирале Коалицију за породицу (Family Friendly Coalition). „Ми смо у срцу Европе формирали сарадњу у чијем центру се налази породица. Заједно трагамо за решењима за демографске изазове кроз подршку породици уместо кроз миграције“, изјавила је гђа Новак. Министарка Новак се са министрима Марленом Малаг (Пољска), Миланом Крајниаком (Словачка) и Јаном Малацовом (Чешка република) договорила да убудуће координишу политичке одлуке које се односе на породицу и да покрену заједничке истраживачке пројекте. Заједнички циљ је елиминација финансијских препрека за младе особе како би они могли лакше да формирају породице и имају онолико деце колико желе. Такође, министри су се сложили да се женама мора омогућити усклађивање породичног живота и каријере. Мађарска ће повећати новчана издвајања из буџета, тако да ће она бити три пута већа у 2022. години у односу на 2010. годину, изјавила је Новак. „Увели смо пренаталну беби-подршку као и до сада највећи програм подршке при стицању породичног дома у Мађарској. Почевши од 01. јуна повисићемо породични додатак за породице са децом. Особе млађе од 25 година ће бити изузете од плаћања пореза на зараду, као што је већ случај са мајкама више од троје деце“, изјавила је гђа Новак. Чињеница да се јављају координисане политичке акције подршке породици улива наду да се Европа полако буди и препознаје демографску кризу као приоритетни проблем. Остаје да се види да ли ће и друге државе Европе следити овај одличан пример Вишеградске четворке. Извор: iFamNews – Србија смањи сродну вијест
Непознати починиоци ушли су у порту храма Сабора Срба Светитеља у Вргинмосту и полупали више гранитних плоча, мозаика и газишта припремљених за уградњу. У протекле двије године храм је више пута био мета вандалског чина, крађе и скрнављења. Овај вандалски чин пријављен је полицији у Вргинмосту. протојереј Миле Ристић / извор: епархија горњо-карловачка У складу са Уставом Свете Горе, сваког 1. јуна (по старом календару) у Протату се врши смена Свештене Епистасије (извршне власти) Свете Горе. Досадашњу Епистасију на челу са Протоепистатом (Прот) из Велике Лавре, наслеђује Епистасија предвођена Ватопедом. Сам чин инаугурације обавља епитропија (намесништво) Свештене Општине (скупштине) Свете Горе. Где патерицу (штап) као главно обележје протовог старешинства новом Проту предаје антипросоп Велике Лавре, као најстаријег тј. првог манастира по светогорској хијерархији. Прот добија и три напрсна крста која носи, без обзира да ли је он клирик (јеромонах) или прост монах. Епитропија предаје Проту и печат Свете Горе који је састављен из четири дела, тако да Прот даје сваком од чланова Епистасије по један задржавајући један део и сам. Тиме је, за оверу сваког документа, потребна саборност свих чланова Епистасије. Устоличењу су присуствовали: у име Владе заменик министра спољних послова Грчке г. К. Власис, помоћник гувернера Свете Горе г. А. Кашмироглу, г. К. Велопулос председник партије Елиники лиси (Грчко решење) и посланик у грчком и европском парламенту, представници полиције и морнарице која је присутна на Светој Гори. Данашњим даном дужност Прота је преузео старац Георгије јеромонах ватопедски и дугогодишњи ректор Атонијаде, црквене академије у Кареји. Сви који буду посетили Свету Гору у периоду од данас до 1(14). јуна 2021. на својој дозволи за улазак имаће потпис старца Георгија и његове епистасије: Јосифа Каракалског, Филотеја Кутлумушког и Теофана Ставроникитског. Извор: Светогорскестазе.блогспот.цом Трифонов печеншки манастир Свете Тројице у регији Мурманск, активни је мушки манастир и најсјевернији православни манастир на свијету, остао је без електричне енергије, саопштио је Регионални центар управљања (ЛРЦ) за Интерфакс. Прекид струје због оштећења кабла за напајање догодио се 3. јуна, али је то постало познато касније када је инцидент објављен на друштвеним мрежама. Потребна опрема је већ купљена. 16. јуна, обавиће се рад на обнављању напајања. Тренутно је у манастиру осам монаха и 12 радника. Манастир је 1533. године основао новгородски монах (данас у рангу преподобника РПЦ) Трифон Печеншки (1495-1583), просветитељ Лапонаца. То је најсјевернији православни манастир на свијету. Налази се 135 км од Мурманска. Током своје дуге историје, манастир је доживио неколико тешких разарања. 2007. године манастир је оштећен у пожару. 2012. године, након рестаураторских радова, освећен је изнова. С тим у вези, руски министар одбране Сергеј Шојгу изјавио је да је храм Оружаних снага Русије за годину дана постао један од најпосјећенијих храмова у земљи. Према његовим ријечима, храм је посјетило више од 1,5 милиона људи. „Дели нас неколико дана до тренутка када ћемо обележити тужан дан за нашу земљу – 80 година од почетка најкрвавијег рата, осам деценија од дана када је руска војска, војска наше земље протерала нацисте на запад“, подсетио је министар. Патријарх Московски и целе Русије Кирил предводио је у јуну 2020. године церемонију освештавања главног храма Оружаних снага. Подсетимо, изградња храма завршена је 9. маја 2020. године на дан 75. годишњице Велике победе у Другом светском рату. Храм је подигнут у војном парку „Патриот“ крај Кубинке, на месту где је совјетска војска зауставила нацисте и покренула контраофанзиву на непријатељске снаге, које је постало и линија одбране Москве. Изграђен је на иницијативу руског министра одбране Сергеја Шојгуа за мање од 600 дана, а посвећен је ратним подвизима руског народа у свим ратовима који су задесили Русију.У парку „Патриот“ у Подмосковљу одржана је свечаност у част прве годишњице освештавања Храма васкрсења Христовог – главног храма Оружаних снага Русије, преноси телевизија „Звезда“. Извор: Спутњик Патријарх српски г. Порфирије у Бујановцу пратио ђоковићево освајање титуле на Ролан Гаросу14/6/2021
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је, 13.јуна 2021.године,у поподневним часовима посјетио неколико српских породица у Бујановцу. У кући домаћина са дјецом Зорана и Јелене Тасић: Марјаном, Нелом, Дијаном, Анђелом и Александром, пратио је финале тениског турнира Ролан Гароса. Патријарх и малишани су навијали за славног српског тенисера Новака Ђоковића који је још једном обрадовао наш народ побиједивши на једном од најпризнатијих турнира. Његова Светост Патријарх је данас посјетио више многодетних породица у Бујановцу и свима додијелио издашну помоћ.Патријарх је. такође, обишао градску цркву у Бујановцу.
Бујановац, 13. јун 2021. Дочекали су Бујановчани данас у порти градске цркве патријарха српског Порфирија и пожелели да им чешће долази, а он њима поручио да ће Црква увек бити са њима.
-Ваша црква је са вама у свему што је ваше. Са вама смо и са вашом децом. Молимо се са за вашу децу, али и за сву децу света. Заједно се молимо и за децу која се другачије моле, за децу која су наше комшије, јел тако? – питао је патријарх и добио потврдан одговор. Потом се са децом мештана који су га дочекали и помолио за сву децу Бујановца и свуда у свету. -Најважније од свега је да покажемо да смо хришћани, да покажемо љубав, да покажемо отвореност према онима који су ту поред нас, који су наша браћа и сестре, а и према онима који су наше комшије. Силе овога света које имају друге интересе, оне који нису интереси нас обичних људи, хоће да нас дижу једне на друге и да нас деле, и нас унутар истог народа, али и са народима поред нас. Зато ми, молитвом и вером у Христа, морамо бити јачи од тога – рекао је патријарх. Додао је да је први пут у Бујановцу као патријарх српски, али да је сигурно да ће у сва места у овом крају долазити спреман да дели тешкоће са којима се људи суочавају. -Да вам на сваки начин, колико је могуће, будемо близу. Да где год се може померимо ствари на боље – рекао је окупљеним верницима. Патријарх је нагласио да је сигуран да „што смо више хришћани православни, колико год се више молимо Богу, толико ћемо бити сигурнији у себе и знаћемо ко смо и шта смо“. -У исто време, бићемо спремни да друге и другачије, без обзира ком народу припадају и како се Богу моле, уверимо својим животом и својим примером да су они наши ближњи – казао је. Више од стотине верника дочекало је патријарха, целивало му руку и фотографисало се с њим. На улазу у порту храма Светих апостола Петра и Павла обратио му се парох бујановачки протојереј Мићо Зеленовић. -Радост коју осећамо због вашег доласка немогуће је речима исказати. Зато благослови, освети, охрабри и дај снаге да истрајемо на овој светој земљи, на овом светом месту – рекао је о.Зеленовић. После Бујановца, патријарх Порфирије се запутио у село Лопардинце. Текст преузет са овог извора Огромна римска базилика из времена владавине цара Ирода пронађена у Израелу. Здање је било украшено луксузним мермерним стубовима и скулптурама. ЈЕРУСАЛИМ: Археолози у Ашкелону открили су највећу базилику или јавно здање у Израелу, из римске епохе, наводи се на веб страници Смиитсоновског института. Изграђена у првом вијеку прије нове ере, монументална грађевина датира из времена владавине Ирода Великог, јеврејског цара, овековјеченог у Библији са репутацијом крвавог тиранина. Jerusalem Post пише да су истраживачи Израелске управе за антиквитете (ИАА) ископали 2.000 година стару базилику током извођења радова на реновирању у националном парку Тел Ашкелон. Према њиховим ријечима, пројекат има за циљ да згради врати „некадашњи сјај“, што ће омогућити јавности да поново прођу кроз три импозантне сале, уоквирене раскошним мермерним стубовима и скулптурама. Ово није први пут да су научници открили остатке базилике. Како је вођа ископавања Рејчел Бар Натан рекла за Jerusalem Post, британски археолог Џон Гарстанг, који је водио експедицију у име Палестинске истраживачке фондације двадесетих година прошлог вијека, у почетку је открио структуру базилике, али је касније одлучио да рушевине поново сакрије под земљом. Археолози су се вратили на то подручје 2008. године када је започело прво од два недавна ископавања. Након другог ископавања 2018. године, Израелска управа за природу и паркове (ИНПА) удружила се са ИАА, градом Ашкелоном и "Фондацијом Леон Леви" да би реконструисала историјско мјесто, у којем се, такође, налази одеон (или мало позориште). „Гарстанг је већ израчунао димензије зграде“, каже Бар Натан. „А када је видио остатке мермерних стубова направљених од материјала донесених из Мале Азије, претпоставио је да базилика датира из Иродовог времена, пошто је историчар Јосиф Флавије описао како је цар саградио дворану у колонадама и друге грађевине у граду. По ријечима Рут Шустер из Haaretz-а , новчићи пронађени у темељима базилике указују на њену изградњу током Иродове владавине, која се протезала у периоду од 37. до 4. прије Христа. Зграда је била дугачка приближно 360 стопа и широка 130 стопа, са колонадом или низом стубова, од којих су неки имали статуе. Као и друге предхришћанске базилике у грчко-римском свијету, зграда је служила као јавни, а не вјерски центар и састојала се од три дијела: централног простора и двије бочне сале. Истраживачи су открили да архитектонске карактеристике базилике датирају с краја 2. вијека нове ере из времена владавине цара Септимија Севера. “Мермерни стубови и капители са урезаним ликовима биљака и римског орла некада су стајали на бочним странама сала зграде; високи кипови Нике, богиње побједе, осуђеног Титана Атласа, и египатско божанство Изида-представљено као Тиха, поред осталих фигура, низали су се уз његове зидове. Укупно су научници открили око 200 предмета израђених од мермера донесеног из Мале Азије. 363. наше ере снажни земљотрес дуж Мртвог мора тешко је оштетио базилику, која је касније напуштена. Неколико вијекова касније, током калифата Абасида (750–1258) и Фатимида (909–1171), становници подручја редизајнирали су дио мермерне зграде у оквиру нових грађевинских пројеката. Званичници се надају да ће посјетиоци ускоро моћи да виде базилику у изворној љепоти (прије земљотреса). Предвиђена обнова укључује постављање обновљених стубова око базилике и попуњавање дотрајалог пода конструкције. „Национални парк Ашкелон једно је од најважнијих древних налазишта у Израелу и у свету и изнова и изнова постаје једно од најпосјећенијих мјеста у земљи“, рекао је градоначелник Ашкелона Томер Глам у изјави. „… Увјерен сам да ће рестаураторски и конзерваторски радови у парку, нова археолошка открића и развојни радови, укључујући нове приступачне руте, дати значајан допринос природној љепоти парка“, рекао је Томер Глам. Припремио: вјеронаука.нет на основу извора: седмица,ру, Јерусалем Пост Руска православна црква критиковала постер белгијске репрезентације уочи утакмице са Русијом12/6/2021
Епископ зеленоградски Сава (Тутунов), замјеник администратора Московске патријаршије реаговао је на плакат белгијске репрезентације уочи утакмице са Русијом на Евро-2020. Уочи утакмице Русија - Белгија у оквиру 1. кола групе „Б“ Европског фудбалског првенства (Евро 2020), представници белгијске репрезентације поставили су незванични постер на друштвеним мрежама - на званичним налозима тима. Објава на Твитеру праћена је натписом „На задатку“. На постеру, који је наводно нацртао један од навијача, приказани су Белгијанци, под земљом, у лику „црвених ђавола“ (незванични надимак репрезентације) са трозупцима у рукама и како желе да изађу на површину у близини цркве Васкрсења Христовог у Санкт Петербургу, гдје ће се одиграти меч. На површини се види врх Цркве Спаса на крви и рука једног од белгијских репрезентативаца, који тријумфално подиже трозубац (Црква Спаситеља од проливене крви бивша је руска православна црква у Санкт Петербургу у Русији, која тренутно дјелује као секуларни музеј -примједба преводиоца). „Каква гадост“, написао је епископ Сава на Телеграму (друштвена мрежа). Утакмица Русија - Белгија одиграна је вечерас 12.јуна у Санкт Петербургу на стадиону Газпром Арена и завршила је побједом Белгије. Постоји необичан планински скит смјештен у близини града Качи-Калон на Криму, у клисури званој Таш-Аир. Име је добио по светој Анастасији Сирмијумској, светитељки из 3. вијека која се у потпуности посветила помагању затвореним хришћанима, њиховој утјеси и лијечењу, све док није претрпјела мучеништво за своју вјеру. Света Анастасија је дубоко поштована у Русији и позната је по томе што помаже и тјеши затворенике, жене породиље и оне којима је потребна. Пјешачка стаза до планинског светишта пролази уским стрмим степеништем направљеним од 650 старих аутомобилских гума прекривених бетоном. Ово степениште које води до скита уздиже се на висину од 150 метара и није лако ходати. Због ове чињенице назива се „пут грешника“. Ходочасници се обично успињу полако, молитвом, превазилажењем слабости и тренирањем воље. Љепота која чека путника на врху свакако таква да се вриједи потрудити и попети. Према предању, монаси који су бјежали од прогона током иконоборства у Византији основали су пећински манастир на овом подручју између 6. и 8. вијека. Касније је манастир срушен у земљотресу. Али у различитим вијековима монаси су се с времена на вријеме враћали на ово мјесто. У 19. вијеку манастир је оживљен и овдје је саграђена црква Свете Анастасије Сирмијумске. Овај храм је прошао кроз тежак период у СССР-а јер су, тридесетих година 20. вијека, совјетске власти затвориле манастир и прогласиле локалну територију резерватом природе. Касније је овдје организован каменолом са ископавањем стијена. 2005. године јеромонах Доротеј из оближњег манастира Светог Успења у Бахчисарају дошао је у напуштени каменолом. Добио је игуманов благослов и заједно са неколико истомишљеника започео је напоран посао на обнови манастира. Монаси су живјели у земуницама и носили воду и грађевински материјал уз стрму литицу од 1,5 километара. Али њихова вјера, молитва и несебичан рад на крају су уродили плодом - коначно је изграђена јединствен пустињски скит која привлачи ходочаснике из Украјине, Бјелорусије и Русије. Данас се скит састоји од дрвених и камених зграда, укључујући монашке ћелије, сувенирницу и звоник од цигле. Изненађујуће, овдје све подсјећа на Грчку и Свету Гору. Инспирисан својим посјетама Светој Гори, игуман Доротеј је одлучио да „реконструише“ дух Свете горе у манастиру Свете Анастасије. Главна „специфичност“ овог мјеста може се видјети одмах. Сви зидови украшени су умјетничким радовима од перли и обојеног камења. Храм на Криму направљен је у пећини исклесаној од кречњака. Такви зидови су врло влажни, сликање их не задржава. Пронађен је оригиналан излаз из ове тешке ситуације - сав накит је направљен од перли. Сви панели и композиције, такође,су направљени од њега. Сваки од тих украса је непоновљив. Аутор: вјеронаука.нет / у састављању вијести коришћено је много, а највише овај извор Ове године се навршава 380 година откако су мошти свете Петке-Параскеве пренесене у Јаши, 13. јуна 1641. године. У XVII вијеку Цариградска патријаршија пала је у велике дугове због тешких дажбина које јој је наметнула турска власт. Тада је војвода Василије Лупул, господар Молдавије, понудио да огромним прилогом покрије дугове Патријаршије, а да за узврат за свој народ добије нетрулежне мошти Свете Петке. Молдавски кнез је 1632. године исплатио дугове Светог гроба у Јерусалиму (за 42.000 мађарских златника) а 1641. године и дуг Васељенске патријаршије, и још подмитио Турке у Цариграду са 390 кеса дуката. Мошти свете Петке су 13.јуна 1641. године донесене су у Јаши и положене у раскошни храм "Света три јерарха“ у Јашију. Године 1888. храм је захватио велики пожар. а 1889. године мошти су пренесене у Саборну цркву посвећену Сретењу Господњем, гдје се и данас налазе. То је катедрална црква Митрополије Молдавије и Буковине и сједиште митрополита. До средине XIX вијека, тумачи Светог писма били су увјерени да је вавилонски цар Валтазар - онај који је током велике гозбе видео руку на зиду: "У тај час изидоше прсти руке човјечије, и писаху према свијетњаку по окреченом зиду од царскога двора, и цар видје руку која писаше" (Дан 5, 5) - само измишљен лик пророка Данила и да никада није постојао ... Ни у вавилонском ни у персијском архиву није пронађен ниједан помен Валтазара. Ни древни историчар Херодот, који је детаљно описао догађаје из тог времена, не помиње ово име. Али 1854. године, британски пуковник Џон Џорџ Тејлор, ископавајући град Ур, открио је глинени цилиндар уписан клинастим писмом. То је постало прво археолошко откриће које је говорило о цару Белшарусуру (тако је име Валтазар гласило на вавилонском језику). Између осталог, у цилиндру је била молитва посљедњег вавилонског цара Набонида, у којој је тражио дуг живот за себе и свог најстаријег сина Валтазара, престолонасљедника. Набонидови цилиндри односе се на клинописне натписе вавилонског цара Набонида (556-539. прије Христа). Ти су натписи израђени на глиненим цилиндрима. Укључују Набонидов цилиндар из Сипара и Набонидов цилиндре из Ура, четири на броју. Касније су археолози открили и друге доказе о стварном постојању цара Валтазара, али управо је тај цилиндар библијска археологија први пут користила као необориви доказ о историчности догађаја и људи поменутих у Светом писму. Од 1877. до 1882. године, асирски археолог Хормузд Расам је направио низ важних открића, укључујући глинене плоче које су садржавале Еп о Гилгамеш .У Асирији су му главни открића била: палата Ашурнасирпалова палата (изграђена и завршена 879.) у Нимруду (или палата Нимруд), Ашурбанипалов цилиндар и јединствена и историјски важна бронзана врата палате Шалманасар II. Такође, је идентификовао чувене Вавилонске вртове. И он је пронашао палату Навуходоносора II. 1881. године, Расам је отворио храм сунца у Сипару, а у њему је пронађен Набонидов цилиндар (о којем говоримо) Поред овога, Расам је пронашао још много предмета. Цилиндар пронађен током ископавања у Вавилону у царској палати данас се чува у Берлину, у музеју Пергамон. Друга копија се налази у Британском музеју у Лондону. Текст је написан након повратка Набонида из Арабије током 3 године његове владавине, али присе избијања рата са перзијским царем Киром Великим. Ово је, такође, важно за хришћане, јер се Христос у својим проповиједима више пута освртао на приче из Старог завјета, позивао се на старозавјетна пророчанства и као узор наводио старозавјетне праведнике - Аврама, Мојсија, Давида. Дешифрујући текстове на глиненим плочицама, стручњаци су пронашли потврду чињеница описаних у Књизи пророка Данила о образовању заробљених јеврејских младића на двору, подјели свештеника и чиновника на различите класе, о болести цара Навуходоносора...Није изненађујуће што је на крају за један број научника један од историјских докумената који заиста описује слику древног Вавилона била библијска књига пророка Данила. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
April 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|