 Огромна римска базилика из времена владавине цара Ирода пронађена у Израелу. Здање је било украшено луксузним мермерним стубовима и скулптурама. ЈЕРУСАЛИМ: Археолози у Ашкелону открили су највећу базилику или јавно здање у Израелу, из римске епохе, наводи се на веб страници Смиитсоновског института. Изграђена у првом вијеку прије нове ере, монументална грађевина датира из времена владавине Ирода Великог, јеврејског цара, овековјеченог у Библији са репутацијом крвавог тиранина. Jerusalem Post пише да су истраживачи Израелске управе за антиквитете (ИАА) ископали 2.000 година стару базилику током извођења радова на реновирању у националном парку Тел Ашкелон. Према њиховим ријечима, пројекат има за циљ да згради врати „некадашњи сјај“, што ће омогућити јавности да поново прођу кроз три импозантне сале, уоквирене раскошним мермерним стубовима и скулптурама. Ово није први пут да су научници открили остатке базилике. Како је вођа ископавања Рејчел Бар Натан рекла за Jerusalem Post, британски археолог Џон Гарстанг, који је водио експедицију у име Палестинске истраживачке фондације двадесетих година прошлог вијека, у почетку је открио структуру базилике, али је касније одлучио да рушевине поново сакрије под земљом. Археолози су се вратили на то подручје 2008. године када је започело прво од два недавна ископавања. Након другог ископавања 2018. године, Израелска управа за природу и паркове (ИНПА) удружила се са ИАА, градом Ашкелоном и "Фондацијом Леон Леви" да би реконструисала историјско мјесто, у којем се, такође, налази одеон (или мало позориште). „Гарстанг је већ израчунао димензије зграде“, каже Бар Натан. „А када је видио остатке мермерних стубова направљених од материјала донесених из Мале Азије, претпоставио је да базилика датира из Иродовог времена, пошто је историчар Јосиф Флавије описао како је цар саградио дворану у колонадама и друге грађевине у граду. По ријечима Рут Шустер из Haaretz-а , новчићи пронађени у темељима базилике указују на њену изградњу током Иродове владавине, која се протезала у периоду од 37. до 4. прије Христа. Зграда је била дугачка приближно 360 стопа и широка 130 стопа, са колонадом или низом стубова, од којих су неки имали статуе. Као и друге предхришћанске базилике у грчко-римском свијету, зграда је служила као јавни, а не вјерски центар и састојала се од три дијела: централног простора и двије бочне сале. Истраживачи су открили да архитектонске карактеристике базилике датирају с краја 2. вијека нове ере из времена владавине цара Септимија Севера. “Мермерни стубови и капители са урезаним ликовима биљака и римског орла некада су стајали на бочним странама сала зграде; високи кипови Нике, богиње побједе, осуђеног Титана Атласа, и египатско божанство Изида-представљено као Тиха, поред осталих фигура, низали су се уз његове зидове. Укупно су научници открили око 200 предмета израђених од мермера донесеног из Мале Азије. 363. наше ере снажни земљотрес дуж Мртвог мора тешко је оштетио базилику, која је касније напуштена. Неколико вијекова касније, током калифата Абасида (750–1258) и Фатимида (909–1171), становници подручја редизајнирали су дио мермерне зграде у оквиру нових грађевинских пројеката. Званичници се надају да ће посјетиоци ускоро моћи да виде базилику у изворној љепоти (прије земљотреса). Предвиђена обнова укључује постављање обновљених стубова око базилике и попуњавање дотрајалог пода конструкције. „Национални парк Ашкелон једно је од најважнијих древних налазишта у Израелу и у свету и изнова и изнова постаје једно од најпосјећенијих мјеста у земљи“, рекао је градоначелник Ашкелона Томер Глам у изјави. „… Увјерен сам да ће рестаураторски и конзерваторски радови у парку, нова археолошка открића и развојни радови, укључујући нове приступачне руте, дати значајан допринос природној љепоти парка“, рекао је Томер Глам. Припремио: вјеронаука.нет на основу извора: седмица,ру, Јерусалем Пост
|
