​Свети Василије Острошки је велики чудотворац чија су чудотворна дјела позната и изван граница Српске Православне Цркве. Његово свето тијело у цјелости почива у острошкој испосници, неподложно закону труљења, ево већ више од триста година. Црквица у којој леже мошти Острошког Свеца испуњена је пријатним мирисом, који задивљује сваког поклоника.
Чињеница нетљености тијела овог великог светитеља, представља феномен за себе, који ми хришћани називамо – чудом. Овај се феномен једино може схватити и објаснити светим животом Острошког Свеца. А живот Светог Василија био је заиста живот у Богу, живот сазидан по Христу, у коме све и сва бјеше Христос.
Још веће чудо и доказ светитељства Светог Василија јесте чудотворна моћ његовог нетљеног тијела. Он, који је у свом земаљском животу више личио на анђела него на човјека, уздигао је свој дух до престола Божијег, а своје тијело обесмртио. То свето тијело било је за вријеме земаљског живљења храм Духа Светога, а послије растанка са својом богочежњивом душом постало је ризница благодати Божије.
Светог Василија је у нашој Српској Цркви Господ одредио за посебну мисију, за помоћника и исцјелитеља свих невољних и болних, који са чврстом вјером и љубављу долазе и приступају му као великом чудотворцу и Божијем угоднику. И данас је острошка испосница, у којој се подвизавао Свети Василије и у којој почивају његове свете мошти, својеврсна Витезда, бања исцјељења, у којој многи: болесни, хроми, сухи, згрчени и умоболни налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и тијелом. Не могу се избројати разна чудеса, која је Господ преко њега учинио и које сваким даном чини и показује над сваким оним који долази и тражи помоћ од Господа посредством овог великог светитеља, великог Божијег угодника, великог јерарха и учитеља, молитвеника, подвижника, ревнитеља свете православне вјере, Василија Острошког, по чудима познатог широм васељене.
​извор: манастирострог.цом
Прочитај и ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ

Унутрашњост Храма Светог Саве убудуће ће красити и два мозаика са ликом блаженопочившег патријарха Иринеја који је један од најзаслужнијих за завршетак радова ове велелепне православне светиње, чија је изградња започета пре више од 100 година.

Оба мозаика, дело су руских уметника и мајстора на челу са академиком Николајем Мухином.  Један се налази у олтарском делу, заједно са другим патријарсима, док је други на североисточној страни Храма, код североисточног улаза у Крипту Храма, испод параклиса посвећеног деспоту Стефану Лазаревићу.

Протођакон Младен Ковачевић у разговору за Спутњик каже да није необично да се на живописима приказују личности које су везане за подизање неког храма, манастира, цркве, те се тако лик блаженопочившег патријарха Иринеја нашао у олтарском делу, раме уз раме са патријархом Павлом, патријархом Германом и другим поглаварима наше цркве

“Није неуобичајено да се приказују личности које су везане за подизање неког храма,неке   цркве, то је била средњевековна традиција која је настављена и касније. Мозаик приказује блаженопочившег патријарха Иринеја у ктиторској композицији, односно, његов лик је приказан као ктиторски, без ореола. Иако се налази у олтарском делу заједно са другим патријарсима, нашао је своје место и овде из разлога да би био видљив и верницима, јер у олтару није свако и у свакој прилици у могућности да види. Приказан је са патријаршијским инсигнијама инсигнијама и иницијалима на мантији, како у руци држи Храм Светог Саве. То је учињено због нарочите заслуге и старања коју је његова светост Патријарх Иринеј показао да се Храм што боље, брже и успешније заврши, што је и успео”, наводи отац Младен за Спутњик.

“Мислим да ће ово бити наш, али и понос читавог хришћанског свијета. Наравно, ту наша браћа Руси имају велике заслуге јер да нису они прихватили овај посао, ми га не бисмо завршили за 100 година – својевремено је изјавио патријарх Иринеј и додао да полаже наду да ће дочекати дан када ће Храм бити освећен”.
Нажалост, освећење Храма није дочекао, али је по речима оца Младена имао тај благослов Божји да буде први који је сахрањен, односно први чији земни остаци почивају у крипти Храма Светог Саве.

На Атосу дозвољен ограничен број ходочасника. Манастири Свете Горе моћи ће да приме десет ходочасника.
Света Гора је поново отворена. Одлуком вицегувернера Атоса, улаз ходочасницима на Свету гору биће дозвољен од данас, 11. маја 2021.године, под одређеним бројем услова, саопштило је грчко Министарство спољних послова.

Напомиње се да се настављају превентивне провјере брзим тестом на коронавирус у улазним лукама Свете Горе.

Према релевантној одлуци, између осталог, дозвољено је издавање само посебних конака са максималним бројем људи дневно, док је забрањено кретање ходочасника у други, осим позивајућег  Светог манастира.

Током рестаурације једног од најважнијих мјеста вјерског туризма у Турској, манастира Сумела у провинцији Трабзон у црноморском региону, пронађена је до сада неоткривена капела. Та новооткривена капела сада чека дан када ће дочекати посјетиоце.

Манастир је мјесто од јединственог историјског и културног значаја и главна туристичка атракција. Уврштен је на УНЕСКО-ов привремени списак свјетске баштине 2000.године. Планови обнове и заштите животне средине за манастир Сумела, који је посвећен Пресветој Богородици, покренути су у фебруару 2016. године.

Капела је пронађена 22. септембра 2015. године, тајним пролазом током рестаураторских радова у манастиру Сумела, значило је да је налазиште, које се налази у долини Алтıндере у сјеверном турском Трабзону, било затворено за посјетиоце.

Радови на рестаурацији накратко су заустављени због неповољних временских услова, заједно са мјерама спроведеним у борби против избијања коронавируса у манастиру Сумела. Радови на рестаурацији настављени су у мају 2020.године.

У току је нови пројекат за припремне радове у капели до које се може доћи тајним пролазом који су некада користили ловци на благо. Пројекат ће бити представљен Министарству културе и туризма, а припремила га је фирма која води рестаураторске радове ман. Сумела. Ако министарство одобри, капела ће би могла ускоро дочекати посјетиоце. Активности рестаурације биће завршене изградњом дрвеног пута до капеле.

Изграђен на стрмој литици на 1.200 метара надморске висине у Националном парку Алтиндере са 1.600 година старом историјом, рестаураторски радови манастира Сумела, који укупно укључују три фазе, биће завршени изградњом дрвеног пута до капеле. У оквиру напора на рестаурацији биће поправљене и фреске и кровни дио капеле. Очекује се да ће рестаурација бити завршена до крајњег рока 1. јула 2021. године.

​​Манастир је за вјерску употребу отворен 15. августа 2010. године, уз допуштење Министарства културе и туризма, након што је 88 година био затворен.

На Томину недјељу, 9. маја 2021. године, јерусалимски патријарх Теофил III служио је божанствену литургију у светом храму у Кани Галилејској.

Патријархови саслужитељи били су Митрополит назаретски Киријакос,  Архиепископ константински Аристарх и Хагиотафитски оци из сусједних округа Кане, архимандрит Партеније из Тиберије и архимандрит Иларион из Тавора, заједно са јерођаконима Евлогијем и Симеоном. Након Свете литургије услиједила је литија око Цркве и читање јеванђеоског казивања о чуду које је учинио Госпо Исус Христос на свадби у Кани Галилејској.
Такође, освећење вина у Кани Галилејској обавио је Његово Блаженство патријарх јерусалимски ТеофилI II .

Припадници Хеликоптерске јединице Војске Србије посетили су на Источни петак, 7. маја 2021. године манастир Милешеву. Њихов задатак ће бити да својом опремом поставе Крст на врху Титеровац изнад манастира. Њих и чланове Одбора за постављање Крста дочекао је у порти манастира Преосвећени Епископ милешевски г. Атанасије.
Ова посета је изведена како би пилоти још једном сагледали све аспекте задатка који их ускоро очекује. Стога су они у разговору са Преосвећеним Епископом Атанасијем заједно прешли све фазе и детаље овог технички врло захтевног и изазовног подухвата. Сви су се сложили да ће реализација пројекта, уз Божију помоћ и благослов Епископа, протећи без потешкоћа јер су све припреме спроведене на време и у складу са свим прописима који прате овакве акције.
Након разговора у манастирском салону пилоти су извели последње пробно надлетање места постављања и симулацију радњи које треба да спроведу. С обзиром да су све припреме проведене можемо очекивати да на врху Титеровац ускоро засија Часни Крст Христов, у славу Бога и на радост и понос свих. ​Извор: Епархија милешевска

​Сматрам благословом Божјим што ми је пружена прилика да браћи муслиманима, који живе широм наше Отаџбине, упутим срдачне честитке поводом једног од највећих исламских празника – Рамазанског бајрама, са жељом да га, као и муслимани широм света, прославе у радости, миру, љубави и благостању.
Моја радост je утолико већа што чиним исто оно што је још у тринаестом столећу чинио Свети Сава, када је посетио и склопио пријатељство са калифом Великог Вавилона, односно Багдада, и султаном Великог Египта, односно Каира. Тиме је Свети Сава указао будућим поколењима православних хришћана да са муслиманима треба да граде мир, сарадњу и пријатељство.
Грађење оваквих односа посебно је важно у данима и месецима искушења због пандемије која је однела многе животе, изазвала патњу и страх, не бирајући да ли је неко хришћанин, муслиман или неке друге вере. Али зато човекољубиви поступци и међусобна помоћ у неприликама имају већи значај него заједничко весеље у временима када искушења нема.
Стога ћу и ја настојати да заједно са духовним предводницима муслимана, који су и моји драги пријатељи, учествујем у изградњи братских односа између православних хришћана и муслимана. У име таквих односа, још једампут свим муслиманима који живе у нашој Отаџбини најсрдачније честитам празник Рамазански бајрам.
АЕМ и Патријарх српски
+ Порфирије
​Извор: СПЦ

У свијету постоји око 4 милиона хришћанских цркава и више од 2 милијарде хришћана различитих конфесија, подијелио је статистику митрополит волоколамски Иларион, шеф Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије.

„На нашој планети постоји више од двије милијарде људи који препознају Исуса Христа као Бога и Спаситеља, који свој живот оријентишу на овај или онај начин према Исусу Христу, и то не само хронолошким терминима, већ хронолошким рјешењима, читав свијет се преоријентисао на хронологија од Рођења Христовог, али у духовном и моралном погледу. То су људи за које Исус Христос остаје и представља апсолутни и недостижни морални идеал, идеал којим се руководе “, рекао је митрополит Иларион током интернет предавања, које наводи Интерфакс-Религион.

Митрополит волоколамски Иларион је додао да на земљи постоји око 4 милиона хришћанских цркава, које такође припадају различитим конфесијама.
Подсјетио је да је након Христове смрти имао малу групу ученика - 12 апостола, од којих се испоставило да је један издајник, наводи се још 70 апостола поменутих у Јеванђељу по Луки и мала групу сљедбеника. Митрополит Иларион је истакао да се у књизи Дјела апостолских, која говори о томе шта се догодило након Васкрсења Исуса Христа, помиње да се након Његове смрти и васкрсења у једној соби окупило 120 људи. „Да ли знате било коју епизоду у историји када је човјек умро, имао је 120 сљедбеника, а онда се од ових 120 сљедбеника однекуд појавило двие милијарде следбенљика, наравно, послије одређеног времена, послјеи 20 вијекова? Питао је митрополит.

Митрополит Иларион је нагласио да „упркос свим покушајима искорјењивања хришћанства, почевши од распећа Исуса Христа и завршавајући прогоном посљедњих времена, оно се наставља развијати, ширити и дуги низ вијекова остаје најбројнија религија на планети“.

Капела Панагија Евангелистрија у Ксилофагу-мали земаљски рај километар југозападно од села.
На километар југозападно од Ксилофагоса налази се капела посвећена Панагији Евангелистрији. Изграђена у стилу базилике, архитектонски  једноставна, изграђена у прелијепом окружењу, спајајући зеленило и море. Капела има богату историју и традицију. У прошлости је на том мјесту био изграђен манастир из 13. вијека, који је у потпуности уништен инвазијом Тамелучких Турака 1426. Али прије него што су пирати убили монахе, успјели су да сачувају Јеванђеље и икону Богородице у оближњој пећини Мегара која се назива Пећина Богородице. Гусари их нису пронашли, а пошто су монаси умрли, билe су заборављенe док нису поново откривени. Наиме, пећину и икону Богородице, према традицији, 1876. године пронашао је мјештанин по имену Хатзиас, који је имао виђење места гдје је икона похрањена. Сутрадан су он и његов брат ископали пећину, у којој су су пронашли икону. Покушали су да је однесу у село, али је нису могли помјерити из мјеста. Тада су схватили да икона треба да остане тамо и зато су одлучили да у саграде капелу посвећену Пресветој Богородици. У почетку се манастир звао „Панагиа тоу Сирматоу“, јер се налазио у области која се назива „сирма“,. Касније је, међутим, новоизграђена капела добила име Панагија Евангелистрија, по икони Благовјештења Пресвете Богородице. У пећину се силази степеницама са сјеверне стране а у стијенама се виде отисци стопала које према традицији припадају Богородици Стијена у којој је пронађена икона увећана је и проширена стварајући својеврсну пећину, у коју су постављали разне иконе. Приступ јој је са јужне стране капеле и кратком стазом са степеницама. Капела је реновирана двапут 1980.године и 2013. године средствима из донација.Капелу и пећину Панагија посјећују многи вјерници, јер се икона сматра чудотворном.

Разговор са свештеником Игором Тихоновским- Разговарала са Игором Тихоновским Натаља Шатова
Дете би прво искуство молитве требало да добије у породици када види да се родитељи моле једни за друге и за своје најближе, сматра Игор Тихоновски, водећи стручњак у Мисионарском центру Православног хуманистичког универзитета Светог Тихона, директор недељна школе при цркви иконе Спаситељеве нерукотворне  у Перову (Москва), отац петоро деце. Са Игором смо разговарали о главним принципима односа са децом, настављајући разговоре о васпитању деце на прави хришћански начин.     
--Игор Владимировичу, често постоје случајеви када дете не нађе пријатеља у некој блиској одраслој особи, код учитеља или родитеља. И људи са којима би било боље да уопште не долазе у контакт, често преузимају ту улогу. Како да откријемо овај тренутак? Како да заштитимо свог сина или ћерку од нечега? Или би требало да се молимо?
—Морамо се увек молити, јер је молитва основа наше везе са Богом. Као што увек кажем, Бог ће бити с нама у нашим животима све док га будемо тражили да Он буде у нама. Да, свет може да понуди било шта. Због чега организујемо све ове пешачке обиласке, кампове и излете? Зашто имамо недељне школе? Да се истомишљеници саберу, пријатељи које уједињује вера у Бога. У тинејџерским годинама ово је увек веома важно. За децу је од животне важности да се међусобно спријатеље и размене своја верска искуства у цркви.
- Од кога дете треба да прими своје искуство молитве?
- Од својих родитеља, наравно. Они то морају да учине. Родитељи и деца треба да се моле заједно. У свакој породици се све то ради на различите начине; то је, наравно, врло индивидуално. А из свог искуства, искуства своје породице, рећи ћу да не приморавам малишане да се стриктно придржавају молитвеног правила. Могу да леже и слушају.
—Да ли тата и мама увек читају молитве?     
—Не, и деца морају да читају. Наше породично вечерње правило садржи неке молитве које читају само деца. Ово је развијен систем молитвених правила. И деца то врло радо раде. Тако функционише у нашој породици и постало је важно за децу. Читање молитава је од животног значаја. Наравно, чак и ако деца одбију да се моле, ми ћемо се ипак молити сами и они то знају. Не присиљавамо никога. Ко жели да легне, или седне или устане, апсолутно је слободан да то учини ако се на овај начин осећа пријатније; али деца увек учествују у молитви.
- Да ли то значи да способност молитве постаје средство које ће му помоћи да се врати Богу ако се у неком тренутку као тинејџер удаљи од вере и напусти Цркву?
—Дете ће бити способно да се моли — то је оно што је важно. Знаће пут ка заједници са Богом. Можда се дете неће увек или одмах вратити на овај пут, али ће увек знати како то може учинити.
--Да ли родитељи треба да одређују и коригују круг пријатеља свог детета? Да ли они имају право да кажу својој деци: „Не будите пријатељи са овим, будите пријатељи са оним јер је добар“?
—Ипак мислим да би родитељи уопште требало увек да буду пажљиви с ким је њихово дете пријатељ и какав утицај овај пријатељ има на њега. То је неопходно јер је то брига за унутрашњи, морални развој вашег детета; на овај начин се формирају морални и духовни темељи детета.
Рећи ћу из искуства своје породице. Наша деца уче у средњој школи и друже се са неким другим ученицима, али ја не марим за та пријатељства. Као верник мислим да такво пријатељство није потребно. Али не кажем свом детету: „Дакле, само покушај да разговараш с њим и видећеш! ...“ Не, наравно да не. Са старијом децом истичем неке ствари које раде њихови пријатељи и објашњавам зашто се противрече православним хришћанским вредностима наше породице. Разговарамо, а ја питам: „Да ли мислите да је поступио исправно? Ви сте пријатељи, али дрги моји требало би да знате да се ова особа противи ономе чега се ви држимо “.
- Да ли деца слушају очеве речи?
- Свакако не одмах. Никад не дајем готове одговоре. Увек позивам децу на шпекулације. А кад почнемо да размишљамо заједно, да анализирамо одређене догађаје, они сами дају одговор који од њих очекујем.
Којих основних принципа треба родитељ да се придржава у опхођењу са дететом? 
—Пре свега, поверење. Родитељ је дужан да верује свом детету. Било који облик грубости или агресије родитеља је одбојан. Често се дешава да је дете нешто рекло или поделило са родитељима, а они почињу да га грде због онога што је рекао или учинио погрешно. И онда да и се можете надати надати да ће вам дете рећи нешто друго? Сигурно не! Сетиће се тога да је након што је поделило нешто са вама изгрђено или кажњено.
Веома је важно бити пажљив према детету и видети шта му се догађа. Разумем да су савремени родитељи веома заузети и да имају мало снаге. Али требате покушати да обратите пажњу на дете, најмање сат времена дневно. Можда вам се не свиђа све што чујете од њега, али никада не бисте смели да га грдите због тога. Никад! Слушајте га, молите се за њега, саветујте га нешто.
- Да ли је важно да дете осети колико је драгоцено својим родитељима?
- За нашу децу и нас је веома важно да будемо окружени истомишљеницима. И ово окружење не чине само родитељи, већ и парохија, пријатељи у цркви. Веома је важно покушати сачувати све ово. У свему томе најважнија је љубав. Ако постоји љубав - и од родитеља и од учитеља - онда ће љубав и молитва за нашу децу покрити све.
​За сајт вјеронаука.нет превела Сања Симић де Граф /извор

​Васкрс представља победу љубави и жртве над самољубљем и себичношћу, каже др Драган Стаменковић, свештеник и специјалиста физијатар нишког Дома здравља
Ниш – Иако је у земљама развијеног света и хришћанству то чест случај, у Србији је мало појединаца који се посвећују свом основном послу, а да се паралелно и додатно ангажују на обавезама које су од великог значаја. Још мање је примера да се неко бави медицином и да је у исто време свештено лице. Др Драган Стаменковић из Ниша је лекар – специјалиста физијатар у нишком Дому здравља, али и протођакон нишке Цркве Свети Лука.
– Васкрс је крунски догађај у животу Исуса Христа. У њему се открива смисао оваплоћења Христовог, јер је Исус дошао да победи смрт. Васкрс је победа живота над смрћу, победа вечности над пролазношћу, победа љубави и жртве над самољубљем и над себичношћу. Васкрсење Христово је светионик залуталом човеку савременог доба који је вредносно и духовно дезоријентисан. Увек су актуелне речи покојног академика Владете Јеротића који је говорио „да када човек изгуби центар, свака тачка около постаје водиља”. Јер, то је у ствари и почетак једног дезинтеграционог процеса најпре човека, а онда и друштва у целини. За човека је васрксење Христово један пробуђујући и преображавајући догађај, уколико прослава Васкрса није само пуко сећање на тај догађај праћено обичајима, него богослужбени и литургијски сусрет са васкрслим и распетим Господом – каже др Стаменковић.
Посебно наглашава да на прави начин треба схватити сам Васкрс и васкрсење. 
– Васкрсење је велика шанса за преображај и промену, али то није велики ресет неолибералне идеологије и Клауса Шваба (написао књигу управо под тим називом „Велики ресет”) који води у трансхуманизам и поништење човека, него је то шанса за велику промену – покајање и преумљење који воде у исцељење и обожење – каже протокођакон нишке Цркве Свети Лука.
Рођен је 1958. године у Крагујевцу. У то време његови родитељи, отац из нишког села Малча и мајка родом из Тополе, били су са службом у Шумадији. По пресељењу у Ниш завршио је Гимназију „Бора Станковић” и Медицински факултет, а потом и специјализацију физијатрије. Његова ужа област је развојно праћење ризично рођене деце и њихова рехабилитација. Пуних 16 година радио је у Врњачкој Бањи у Заводу за шећерне болести и стомачна обољења, а 2002. прешао је у нишки Дом здравља.
Већ је, каже, почео да ради као лекар, када је донео још једну велику одлуку – средином 1988. уписао је диференцијалне студије теологије. Недуго затим, још током боравка у Врњачкој Бањи почео је да држи предавања из веронауке и то много пре него што је веронаука као званични предмет уведена у наставни програм у Србији. У 1994. рукоположен је у ђакона. По повратку у Ниш и запослењу у једној од највећих установа примарне здравствене заштите у Србији, а паралелно са радом у ординацији држао је и наставу веронауке у својој гимназији све до 2010. године. У чин протођакона произвео га је прошле јесени преминули и благопочивши српски патријарх Иринеј. Извор: Политика.рс

Румунска Саборна цркве Националног спаса, позната и као Народна катедрала, православна катедрала у изградњи у Букурешту (Румунија), која служи као патријаршијски храм Румунске православне цркве, има велики православни иконостас (23.8 метара дужине и 17.1 метара висине и површине 407 квадратних метара), што поставља нови свјетски рекорд за највећи православни иконостас, према World Record Academy.

Иконостас Саборне цркве Националног спаса реализовао је 2018. године умјетник и мозаичар Данијел Кодреску и његов тим. Највећи православни иконостас на свијету је у потпуности направљен од мозаика и фресака у византијском стилу. Иконостас има 45 икона смјештених у четири регистра. Са обје стране ће бити покривен мозаиком, са преко 800 квадратних метара мозаика. Када буде завршен, храм ће, такође, имати највећу колекцију мозаика (декорација ентеријера) на свијету (~ 25.000 квадратних метара), напомиње Академија свјетског рекорда.

​Национална Саборна црква је симбол румунског националног јединства и посвећена је празнику Вазнесења Господњег, који ће се у Румунији прослављати заједно са споменом националних хероја. Идеја да се подигне оваква Саборна црква настала је одмах након стицања румунске независности 1887.године, али је остварена тек 130 година послије, трудом и залагањем Његовог Блаженства Данила. Иначе, светитељ заштитник ове цркве је Свети Андреј Првозвани.

Купола олтара укључује највећи приказ Богородице Платитере у Румунији, која има 16 метара од подножја до врха ореола. То је највећи мозаик Богородице у Румунији и један од највећих у православном свијету. Богородица "Ширшаја небес" биће окружена са два Арханђела и надвијаће се над олтаром катедрале. (ПЛАТИТЕРА - велика, стојећа, увијек фронтална фигура (или попрсје) Богородице која подиже руке у молитви а у великом округлом медаљону на прсима носи лик Богодјетета - Христа (Емануила). Назив ПЛАТИТЕРА - ШИРШАЈА НЕБЕС (шира од неба), а у руској терминологији ЗНАМЕНИЈЕ - настао је на основу једне црквене пјесме у којој се каже: "Ти си у себи носила Онога кога небеса не могу обухватити").

У бројкама
Саборна цркве Националног спаса висока 120 метара биће опремљена са 8 лифтова. Звона имају укупну тежину 33 тоне и постављена су на висини од 60 метара.

Постоји 28 бронзаних врата са иконографским приказима. Њима ће координирати рачунарски систем који ће наредити аутоматско отварање врата у случају аларма. Саборни храм, такође, има укупно 392 прозора.

У олтару, у подножју Часне трпезе, налази се списак са преко 350 000 имена познатих румунских јунака, али и фрагменти моштију светих Бранковеану и Ницулител мученика.Више од 110 милиона евра уложено је у дјелимично завршен храм. Тренутно се изводе иконографски радови, а споља малтерисање и облагање камена. Ради се на подрумима и спољним просторима Саборног храма.
Вијест припремио сајт вјеронаука.нет на основу извора: басилица.ро

​Данас, 5. маја 2021. године, у Музеју Републике Српске у Бањојлуци, икона Богородице Соколовачке (XVIII вијек) свечано је предата након рестаурације Његовом Преосвештенству Епископу бихаћко-петровачком и рмањском г. Сергију.
Велику захвалност дугујемо Републичком секретаријату за вјере, односно г. Драгану Давидовићу, директору, за залагање око рестаурације и Музеју Републике Српске са стручним особљем који су извршили рестаурацију иконе.
Из Кабинета Епископа бихаћко-петровачког и рмањског.

​Видео је снимљен у оквиру пројекта који је за Васкрс покренуо народни умјетник  Александар Пономарев. Укупно је у снимању учествовало 120 људи. Видео је снимљен у селу Мотижин, 29 км од Кијева.
Музички видео, у којем украјинске поп звијезде заједно са Схиархимандритом Серафимом (Бит-Хариби) изводе тропар „Христос васкрсе“ на 12 језика, избио је на прво мјесто  платформе Јутјуб и стекао скоро 2 милиона прегледа.
У снимању је учествовало 12 звијезда: Виктор Павлик, Тоња Матвијенко, Оља Цибулскаја, Виталиј Козловски, Тарас Топоља, Арсен Мирзојан, Наталија Холоденко, Злата Огневич, кинески оперски пјевач, ЏИЏИО и игуман манастира у Грузији Схиархимандрит отац Серафим. Тропар је изведен на различитим језицима свијета: енглески, кинески, арамејски (на језику Господа Исуса Христа), турски, француски, црквенословенски, пољски, италијански, руски, украјински, грчки, шпански, грузијски. Раније је отац Серафим коментарисао своје учешће у пројекту : „Музика, попут вјере у све добре ствари, уједињује цио свијет, а музика коју су написали генији ствара еру. Захвалан сам Александру на овом сјајном пројекту “.

​Свету архијерејску литургију служио је епископ бањалучки Јефрем у цркви Свете Тројице у Бањалуци, гдје се налазе мошти Светог свештеномученика Платона.
Владика Јефрем у својој бесједи рекао је да је Свети Платон Божији благослов за народ и град Бањалуку, гдје је био био духовни пастир и који је мученички пострадао на данашњи дан прије 80 година.
Усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941, заједно са протојерејем Душаном Суботићем, архијерејским намјесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке гдје су их убили и бацили у ријеку Врбању. 
Изнакажено тијело владике пронађено је у селу Кумсале 23. маја 1941. године.

Српска православна црква слави га 22. априла по црквеном, а 5. маја по грегоријанском календару.

На 43. међународном филмском фестивалу, публика је са сузама у очима аплаудирала филму „Божји човјек“. Током приказивања филма публика у сали била је непомична, није се чула ни најмања бука. Излазећи из биоскопске сале, многи су рекли да је то филм који бисмо требали гледати изнова и изнова током ових светих дана. Многи су пришли режисеру да изразе честитке и захвалност за ремек-дјело које помаже у прочишћавању душе. Након приказивања филма, руска штампа покренула је врло дирљиву кампању за филм, предложивши свијету да га погледа и боље упозна Светог Нектарија кроз његов скромни и аскетски живот.
​
Свјетска премијера филма требало је да буде приказана 2020. године у Атини, 9. новембра, поводом 100. годишњице упокојења Светог Нектарија, али због пандемије и рестриктивних мјера, први гледаоци који су видјели играли са међународним глумачким глумцима, били су Московљани.
Међу обичним гледаоцима у сали били су представници руског шоу-бизниса, ТВ водитељи, глумци, представници Цркве и привредници.
Прије пројекције, филм су представиле сама редитељка Јелена Поповић, која је нагласила да је веома дирљиво бити у Москви, и руски глумац Александар Петров, који је, између осталог, рекао: „Грчка је посебна земља, гдје никад не знаш каква ћеш изненађења од ње добити. Живот Светог ме је шокирао и био сам веома благословен што сам ушао у улогу тако блиску Свецу “.
Топао пријем московске публике и критике, као и изузетна посећеност на свјетској премијери филма, након чега је услиједила и Награда публике на једној од најважнијих фестивалских смотри наговијестило је добар почетак на међународном "путу" филма.

Филм ће се наћи на репертоару домаћих биоскопа током јесени ове године.
Интернационално филмско остварење које је снимано у Грчкој, а чија радња прати тежак живот светог Некатрија Егинског, као и његово праштање и инспиративну љубав окупило је на сету успешну глумачку поставу, глумце светског гласа. Међу њима нашли су се добитник награде Златни Глобус, амерички глумац Мики Рурк, грчки глумац Арис Серваталис који у филму тумачи главну улогу, светог Некатарија, а важна рола у филму поверена је и звезди руске кинематографије Александру Саши Петрову кога је домаћа публика заволела и упамтила у бисокопском руском хиту "Лед".
Живот Светог Нектарија Егинског (Арис Серваталис) из Грчке био је праћен прогонима и гоњењем. Свештеник обичног народа, његова понизност иритирала је одређени круг свештенства, а његова преданост додатно побуђивала њихове сумње и клевете. Упкос томе што је лишен цркве и прогнан из Египта и парохијана који су га волели, Нектарије се препустио томе да његова вера у Бога буде најбоља одбрана.
Свети Нектарије је бринуо о сиромашнима, учио сељане да читају и пишу, инспирисао младиће који су ступали у свештенство, писао је књиге и држао бесједе које су јачале вјеру народа. Свети Нектарије оснива манастир на Егини, неплодном и пустом острву, које и данас стоји као светионик ходочасницима. Чак су и његови посљедњи тренуци на Земљи искоришћени за помоћ другима: предао је своју поткошуљу парализованом човјеку у болничком кревету до његовог, након чега је човјек устао и проходао. Надамо се да ће „Божији човјек“ пробудити парализовану вјеру у публици широм свијета. 
Музику за биографску драму Јелене Поповић "Божији човјек" компоновао је Збигнев Прајсер двоструки добитник Цезар награде (Три боје: Плава), у изведби аустралијске умјетнице Лисе Џерард добитнице Златног Глобуса за филм "Гладијатор".
Иначе, Јелена Поповић је рођена у Београду, а са 17 година се преселила у Америку гдје живи и ради.
​Вијест из два извора превео и припремио сајт вјеронаука.нет -извори_ Блиц и Еклисиаонлине.гр

​Православни хришћани у више од 60 земаља свијета обиљежавају Васкрсење Христово.

Православни Васкрс данас се слави широм свијета, у Србији, Црној Гори, Бих, Русији, Грчкој, Румунији, Бугарској, на Кипру, код Копта у Египту, Грузији, Украјини...

​Његова светост патријарх српски Порфирије подијелио је васкршњу трпезу са бескућницима у црквеној народној кухињи, а потом је подијелио пакете малишанима који су на лијечењу у Универзитетској дјечјој клиници "Тиршова" у Београду.
Патријарха је у дворишту црквене кухиње Вјерског добротворног старатељства за столом сачекало 20 корисника, већина без крова над главом.
Разговарали су о њиховим животима, како су се нашли на улици, али и о томе на који начин може да им се помогне да имају "собу и купатило", објављено је на сајту Српске православне цркве.
Патријарх је нагласио да је Бог данас показао бескрајну љубав према читавом људском роду, те да за малодушност и било коју врсту одустајања од живота нема оправдања.
- Сви имамо фазе успона и пада... И овај дан показује, не само да нисмо изгубили наду, него да смо препуни ентузијазма и сигурности да можемо бити људи који су радосни. Радост нека буде оно што је наш циљ. Сљедећи пут да се нађемо да пјевамо, народне српске песме, можемо и стране - рекао је патријарх Порфирије.
Након разговора са бескућницима, патријарх је отишао у Дјечју клинику "Тиршова", а новинарима је након посјете малишанима рекао како је с једне стране био дубоко погођен сусрету са дјецом која пате незаслужено од најтежих болести, али с друге стране фасициниран љубављу, пожртованошћу и спремношћу свих који раде у болници да им све што знају и имају ставе на располагање.
- Порука на Васкрс нама људима је да је љубав - не бити ограничен на себе, не ставити себе као једину важну вредност у свијету, него то подразумијева осећање да постоје и други и да ми постојимо само по мери наше спремности да се жртвујемо за другог - рекао је патријарх Порфирије.
Према његовим ријечима, у болници су се увјерили да љубав има смисла, да васкрсли Христос није узалуд васкрсао.
Патријарху је захвалио директор клинике Синиша Дучић, јер је нашао времена да дође и обиђе пацијенте.
- Приредио нам је велику част. Имали сте прилику да видите како су дјеца реаговала када се појавио патријарх, како реагују родитељи, ништа љепше нам се није могло догодити - рекао је доктор Дучић.

 ​У Главном храму Оружаних снага Русије прву пут је одржана Васкршња литургија којој је присуствовало 4.000 особа.

Литургију је служио епископ Броницки, Саватије, председник одељења Синода РПЦ за односе са војском. Након завршетка службе, присутни су били послужени освећеним ускршњим колачима – куличима и другим ускршњим посластицама. ​Литургији су присуствовали министар одбране Русије Сергеј Шојгу и други високи војни званичници.

Сви присутни припадници војске су били вакцинисани. У храму су поштоване све епидемиолошке мере. Извор: Спутњик

Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем честитао је свим православним вјерницима највећи хришћански празник Васкрс, истичући да се данас молимо за сав наш народ, а посебно све оне који страдају у пандемији вируса корона.

- Молимо се за све који страдају, све који су стицајем околности везани за болесничке постеље, било у нашим болницама или у својим домовима - поручио је владика Јефрем вјерницима.

Након поноћне литургије у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци, владика Јефрем је нагласио да је Господ, који је васкрсао, љекар душа и тијела наших.
- Нека Господ помогне свима нама, а ми да се потрудимо колико је до нас да бисмо ушли у неко мирније вријеме, а живот наставио својим током - рекао је Јефрем.
​Извор: СРНА
​

Његово високопреосвештенство митрополит даборбосански Хризостом поручио је вјерницима окупљеним на Васкршњој литургији у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву да Васкрс даје снагу човјеку да побиједи гријех, смрт и ђавола.

- Живимо у тешким временима, али нам је Господ дао наду да никада не губимо наду у своје избављење и спасење, као што је то чинио толико пута у историји, не само јеврејског народа, већ и других народа свијета - рекао је митрополит.
Митрополит дабрoбосански је нагласио да је Васкрс празник радости и весеља, јер је живот побиједио смрт.
- Нека сте у име тог новог живота срећни и благословени - рекао је митрополит Хризостом и присутне вјернике поздравио "Христос васкрсе, ваистину васкрсе".
На литургији је прочитана и Васкршња посланица Његове светости патријарха српског Порфирија, а вјерници који су претходно постили, јутрос су се причестили.
Вјерницима су традиционално подијељена обојена васкршња јаја.
Свету архијерејску литургију својим појањем пратило је Српско пјевачко друштво "Слога" .
У Саборној цркви у Сарајеву у 17.00 часова биће служено пасхално вечерње са читањем Јеванђеља на страним језицима.
Васкршње литургије служене су и у осталим православним храмовима Митрополије дабробосанске.

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије поручио је да су Срби народ васкрсења и да се, колико год га прогонили, увијек враћа, а колико год га мучили и распињали васкрсава.
На Светој архијерејској литургији коју је јутрос служио у Саборном храму Пресвете Богородице у Бијељини, владика је указао како српски народ васкрсава од Косова до данашњих дана.

- Ту смо од нашега Косова и Метохије, од свих наших Крајина, у мјесту гдје живимо, ту смо, васкрсавамо, распињани смо, али устајемо. Тако и овдје у Републици Српској и нашој Епархији зворничко-тузланској и на свим другим мјестима, браћо и сестре - рекао је владика Фотије у обраћању вјерницима.

Он је пожелио да васкрсење Христово буде у срцима свих, да васкрсли Христос води и руководи у животима људи на путу спасења.
Након литургије вјерници су приступили светој тајни причешћа, а потом су се упутили кућама да са породицама прославе највећи хришћански празник.
Васкршње литургије служене су јутрос у свим храмовина Семберије и Мајевице. ​Извор: СРНА

​Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије поручио је вјерницима у Мостару да треба да отворе срца, препознају живот и отргну се од смрти, да изаберу добро и одупру се од зла које нема силу ако се вјерује у Христа.
Владика Димитрије служио је јутрење и Васкршњу литургију у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Мостару уз саслужење мостарског свештенства.
У бесједи вјерницима је нагласио да су Христова жртва и љубав све испунили.
- Од Ада у који се спустио на Велику суботу, био је на земљи с нама и дао нам Јеванђеље, до његовог вазнесења и васкрсења. Све је испуњено љубави Христовом само треба да му се обратимо и да препознамо ту свјетлост, да очима нашег ума угледамо свјетлост Христову - навео је владика.
Владика Димитрије је нагласио да Васкрсом вјерници треба да изаберу да крену у нови живот, као што је Христос устао из мртвих.
- У хришћанском животу нема ништа аутоматски, нема ништа магијски. На једној страни је човјек, његово срце и његова слобода, а на другој васкрсли Христос који даје благодат ономе ко хоће и ко се труди. Христос васкрсе - поручио је владика захумско-херцеговачки.
Мостарски свештеник Душко Којић рекао је да након сваког страдања дође васкрсење.
- У седмици страдања прије Васкрса научили смо да је добро и страдати, да је Господ страдао за нас, на крсту био и тек послије страдања васкрснуо. У овој пандемији добро смо се научили том страдању. Надам се да смо се у овом времену научили да поштујемо здравствене раднике који за нас страдају и све људе - навео је Којић.
Замјеник предсједника Градског вијећа Мостар Велибор Миливојевић, који је присуствовао литургији, честитао је Васкрс православним вјерницима Мостара.
- Данашњи дан и васкрсење живота требало би да нас упути на то да отворимо своја срца и да васкрсне свако довро, те да васксавајући добро у нама доведемо до тога да овај свијет буде боље мјесто за живот - навео је Миливојевић. 
Након литургије, подијељена су васкршња јаја вјерницима, који су уз традиционални поздрав "Хрисос васкрсе - ваистину васкрсе" једни другима честитали празник, са жељом да се што прије изађе из пандемије и да се за празнике окупљају и друже у већем броју. 
Васкршње литургије јутрос су служене и у манастиру Житомислићу, Цркви Вазнесења Господњег у Бијелом пољу и Цркви Светог Василија Острошког у Благају. Извор: СРНА

Истичући сву радост и величину Васкрса, Празника над празницима, ученици 6. разреда JУ ОШ "Вук Караџић" Требиње припремили су видео "Радујте се, јасно да чујемо пјевајући побједну пјесму". ХРИСТОС ВАСКРСЕ !

​Светињу је примио Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III.
Благодатни огањ се спустио на Часни гроб у Кувуклији (капела Гроба Христовог унутар Васкресењског храма) у Јерусалиму 1. маја 2021. године, на Велику суботу. Светињу је примио Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III.
Поглавар јерусалимске православне цркве у 13.55 часова предао је присутниау храму у Кувуклији (само вакцинисаним свештеницима и вјерницима било је дозвољено да уђу у цркву Васкрсења) запаљене свијеће упаљене Небеским огњем. Чекање на чудесни догађај трајало је око 5 минута. Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече. Тек послије постаје уобичајени, стихијски, материјални.  
Сваке године, у суботу пред православни Васкрс када служи православни првојерарх, у Кувуклији, на Гробу Господњем, дешава се једно од највећих чуда које се понавља од давнина. 
На Велику суботу ходочасници, људи различитих националности и представници различитих цркава, долазе у Храм гроба Господњег и чекају особити Божији благослов, силазак Благодатног огња. Још са вечери у петак у храму су погашена сва кандила, врата Кувуклије запечаћена су. Око два часа послије подне литија коју предводи јерусалимски патријарх пристиже ка Кувуклији. Патријарх се разодева, остаје само у стихару, и с тридесет три свијеће у рукама, по броју Спаситељевих година проживљених на земљи, улази ка Гробу. Људи с усрдном молитвом ишчекују чудо. И наједном: светлост обасјава Кувуклију. Патријарх излази са упаљеним свијећама. Свако тежи да о пламен тих свијећа запали своју. За неколико минута читав храм се испуњава бело-плавичастим сјајем. Људи као да се купају у неопалимом огњу, који никога не пече. Сви се радују сишавшој благодати, осјећају невидљиво присуство Исуса Христа."

О Благодатном огњу писали су још свети Григорије Ниски (4. вијек) и свети Јован Дамаскин (8. вијек), црквени историчар Јевсевије (4. вијек). Трифон Коробејников и Јуриј Георгиј Греков, московски ходочасници из 16. вијека, биљеже да су међу присутним хришћанима на Велику суботу у Храму гроба Господњег, баш овим редом: Грци, Сиријци, Срби, Ибери (Грузини), Руси, аријанци, воложи...​

Прошле године, због полицијског часа у Јерусалиму,  било је потпуно другачије а црква је била готово празна.„Прошла година била је година туге“, каже Росалин Манис. Она је међу 400 вјерника окупљених у цркви.
„Ова година је боља, упркос чињеници да није као друге године, јер вјерници из цијелог свијјета не посећују земљу. „Али дефинитивно је боље него прошле године“, рекла је Р-.Манис.
Свечаност је у сјенци због трагедије на сјеверу Израела
Израел оплакује смрт 45 јеврејских ходочасника који су у стању панике згажени у ноћи Великог петка на Велики четвртак током вјерског фестивала на сјеверу Израела.