Сазнај новости из
хришћанског свијета
Мудраци су дошли у Витлејем пратећи звијезду. Зашто онда православни не вјерују у астрологију?!5/1/2023
Црква назива астрологију псеудонауком. Али Јеванђеље почиње чињеницом да мудраци виде звијезду на истоку и пратећи је долазе Христу у Витлејем! Није ли ово живописна потврда да наше акције воде звијезде? Почнимо тако што ћемо поново прочитати причу о јеванђелисту Матеју. "А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше: Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их гдје ће се Христос родити. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао: И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним: јер ће из тебе изаћи Вођа који ће напасати народ мој Израиља. Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звијезда. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дијете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним. А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звијезда, коју су видјели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете. А кад видјеше звијезду, обрадоваше се веома великом радости. И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну. И примивши у сну заповјест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју" (Мт 2, 1-12). Мудраци су угледали необичну звијезду на небу и схватили су је као знак рођења Великог Цара. Очигледно је да је цар значајнији од владара Јудеје: уосталом, да је ријеч о јудејском цару, тешко да би то подстакло Мудраце да крену дугим и опасним путем. И све вријеме, док су се мудраци кретали ка Јерусалиму (а потом – Витлејему), звијезда је ишла испред њих и показивала им пут. То значи да се кретала кршећи законе кретања небеских тијела, како истиче свети Јован Златоусти (око 347 - 407). И то је можда било видљиво мудрацима чак и током дана. Наравно, појава такве звијезде било је чудо. Златоусти је чак претпоставио да је под маском звијезде мудраца водио анђео послат од Бога. Једноставно, пошто су били мудраци (у оригиналном грчком тексту Јеванђеља по Матеју је употребљена управо ова ријеч: μαγοι) и вјеровали у небеске знаке, Господ је изабрао управо такво њима разумљиво средство навигације. Али чак и ако се не ослања на хипотезу о анђеоској сили, јеванђеоска прича не подржава мишљење астролога о улози небеских тијела у земаљским догађајима. Али зар звијезда није обавијестила мудраце о рођењу Великог Цара? Не. Мудраци су само појављивање звијезде тумачили као назнаку да је овај Цар рођен. А да цар треба да се роди, знали су унапријед и чекали су да се то догоди. Постоји одрживо црквено предање према којем су ови мудраци били из Персије или Вавилона. И то објашњава много тога. На крају крајева, у Вавилону је живио пророк Данило у 6. вијеку прије нове ере заједно са другим заробљеним Јеврејима, који су са невјероватном тачношћу предвидјели вријеме доласка на свијет Месије - Исуса Христа. Према пророку Данилу, Христос је требало да се појави за седам недјеља и шездесет двије недеље (тј. 69 „недеља”, или 483 године) од времена када је издата заповијест о обнављању Јерусалима (Дан 9, 25). Наредбу за обнову Јерусалима и храма, које је разорио вавилонски цар Навуходоносор 587. прије Христа, издао је цар Артаксеркс, владар Персије. Христос је требало да дође на свијет око 25-30. н. е. Ако претпоставимо да је вријеме његовог изласка на проповијед (послије Крштења и 40-дневног поста у пустињи), гдје је, како свједочи Јеванђеље, Исус имао око тридесет година (Лк 3, 23), испоставља се да се пророчанство испунило довољно прецизно. Јевреји су савршено запамтили ово пророчанство, и не само они. Заиста, још у 3. вијеку прије нове ере, Јеврејско писмо (онај дио Библије који називамо Стари завјет, укључујући и Књигу пророка Данила) преведено је у Египту на грчки језик, у то вријеме најраспрострањенији у свијет. На територији Персије требало је да се сачувају одјеци пророчанства о времену појављивања Спаситеља у свијету. А мудраци, чак и ако нису читали Јеврејско писмо, вјероватно су знали за ово пророчанство из локалних предања. Стога, када је на небу засвијетлила необична звијезда, одмах су схватили шта она и Кога најављује. Аха! Тако да звијезде још увијек могу да служе као знаци! И Библија то не пориче. Напротив, она о томе јасно говори. Чак и на почетку стварања свијета, када је Господ створио небеска тијела, Он их је створио, као што је речено у књизи Постања (првој од књига Библије):“нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу „ (Пост 1, 14-15). Дакле, да, небеска тијела могу бити знаци одређених догађаја, које посматрамо у Јеванђељу. Витлејемска звијезда је Мудрацима указала на испуњење дугогодишњег пророчанства о рођењу Месије; а 33 године касније, за вријеме погубљења Онога Коме су мудраци дошли да се поклоне “и тама би по свој земљи до сахата деветога. И помрча сунце, и завјес црквени раздрије се напола“ (Лк 23, 44-45). Али опет, ове чињенице не говоре у прилог астрологији. Уосталом, из њих не слиједи да су звијезде на неки начин контролисале догађаје о којима су јеванђелисти приповиједали, или их условили. Господ је, користећи небеска тијела, показао људима знаке да би нагласио посебан значај одређених догађаја. Гдје се онда хришћани не слажу са астрологијом? У рјешавању питања људске слободе. Ево шта је о томе писао свети Јован Дамаскин у 8. вијеку: Јован Дамаскин у свом чувеном дјелу ” Тачно изложење лравославне вере” цитирајући светог Василија Великог, даје сљедећу карактеристику астрологије: “Хелени (незнабошци) говоре да излажење, залажење и при , ближавање звијезда, а такође и сунца и мјесеца, управља свим нашим дјелима и тиме се бави астрологија. Ми, напротив, тврдимо да се помоћу њих могу добити предзнаци кише и суше, влажног или сувог времена, а такође вјетрова и вода, но предсказатељима наших дјеловања оне нипошто не бивају. У ствари, ми, створени од Творца као слободни, сами смо господари свога дјелања. Када бисмо све што чинимо, радили под упливом звијезда, онда бисмо што радимо, радили по нужности. Оно што се збива по нужности није ни добродјетељ (врлина) ни порок. Ако не бисмо имали ни добродјетељи ни порока, били бисмо недостојни било награде било казне, а сходно томе и Бог би испао неправедан, јер једнима дијели блага а другима муке. Чак и више од тога: ако се све креће и руководи нужношћу не би било ни Божијег управљања у свијету, нити Божијег старања о створењима. Поврх тога, ни разум нам не би био потребан, јер, ако нијесмо господари свога чињења, не би било потребе да о било чему промишљамо. Међутим, разум нам је несумњиво дат ради размишљања о нашем дјеловању, због чега свако разумно биће јесте у исти мах и биће слободно. Због тога тврдимо да звијезде нијесу узрок ничега што се у свијету одвија - ни настајања онога што настаје, ни пропасти оног што пропада, већ просто служе као предзнаци кише и промјене ваздуха. Неки ће можда рећи да су звијезде ако не узроци, онда знамења ратова и да квалитет ваздуха, који зависи од сунца, мјесеца и звијезда, на различите начине производи различите темпераменте, навике и расположења; али навике су производ онога што се налази у власти наше воље, јер се оне потчињавају разуму и мијењају под његовим руководством”. Свети Јован Златоусти у својој поуци ”О онима који се од болести лијече враџбинама” строго упозорава да не треба ићи к непријатељима Божијим врачарама и чаробницима јер је боље и умријети, него одлазити к непријатељима Божијим. И да они, који се њиховим услугама користе, умиру прије времена и одлазе у вјечну муку. Јер, онај ко одлази астрологу, “сам је себе лишио помоћи Божије, и пренебрегавајући је удаљио је себе од Промисла Божијег, (због чега) ђаво како хоће управља и располаже (његовим) дјелима”. У Номоканону (зборнику црквених правила и одредаба) речено је сасвим јасно: “Који ИДУ чаробницима или сами чарају или звјездослове (тј. баве се астрологијом - Прим. аут.) да се шест година не причешћују по првом правилу Трулског сабора и по осамдесетом Василија Великог, а свештеник који исто твори - да се рашчини” Са становишта астролога – правих, а не оних који за живот зарађују састављајући „дневне хороскопе“ за рођене под различитим знаковима зодијака – и карактер и судбина човјека у потпуности су детерминисани међусобним договором. планета, који је фиксиран на небу у тренутку његовог рођења. Сјетите се Булгаковљевог Воланда, који је предвидио смрт под трамвајем за Берлиоза, – како је он прије тога неразговјетно промрмљао: „Један, два... Меркур у другој кући... мјесец је отишао... шест – несрећа... вече - седам..."? Од тога полазе астролози - да се, наводно, знајући тачно вријеме рођења човјека, може са великом прецизношћу предвидјети његова судбина. И управо се са овом тезом хришћани снажно не слажу. Једно од кључних начела библијског Откровења каже: човјек је слободан и никаква судбина као људска предодређена од Бога једноставно не постоји. Чак и у старозавјетној књизи Поновљених закона, Господ нуди народу Израиља слободан избор: „Свједочим вам данас небом и земљом, да сам ставио пред вас живот и смрт, благослов и проклетство; зато изабери живот, да будеш жив ти и сјеме твоје“ (Понз 30, 19). А Јеванђеље и друге књиге Новог завјета буквално на свакој страници говоре о томе како људи доносе личне изборе. Неки одбацују Христа, као неки од ученика који нису прихватили Спаситељеву ријеч о Њему као о Хљебу који је сишао с неба (видјети Јован 6, 32–66). Други га слиједе, попут апостола Петра, који на питање Господа Исуса: „да нећете и ви отићи?- ускликну: „Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш ријечи вјечнога живота“ (Јн 6, 67,68). Православно хришћанство полази од премисе да је сваки човјек позван да се слободно одазове позиву Божијем , да изабере живот (вјечно блаженство у јединству са Богом) или смрт (аутономно постојање без Бога). И овај избор није предодређен ничим и никоме – ни звијездама, ни „судбом“, ни самим Богом. Господ бескрајно поштује нашу слободу и дијели своју љубав са нама, без обзира на то како користимо ту слободу. А знаци попут Витлејемске звијезде, која је постала путоказ за јеванђеоске мудраце, нису ништа друго до оријентири, нека врста путоказа које Бог поставља за оне који су довољно пажљиви да их примијете и спремни су да их слиједе. Извор /превод и дорада: вјеронаука.нет Велики број ходочасника (из свих крајева Крита и остатка Грчке) и неколико архијереја Грчке православне цркве окупило да прослави празник Светог Никифора Губавог у његовом родном мјесту у селу Сирикари, на Криту. Овдје се године поклоничка црква подигнута у част Светог Никифора, преноси агенција Ромфеа. Свети Никифор Лепрозни и многострадални празнује се 4.јануара. Свети синод Константинопољске патријаршије је, на свом засједању 3. децембра 2012. године, прибројао лику светих инока Никифора Прокаженог. Поштовање овог моћног заштитника од ковида 19 и сваке болести нарочито је било изражено током пандемије, јер су му бројни вјерници широм православног свијета обраћали за молитвено заступништво. Наводи се да се јавио једном човјеку у Бугарској и открио му лијек за корона вирус. Будући преподобни (у свијету Николај Дзанакакис) је рођен у сељачкој породици, у селу Сирикари, у западном дијелу Крита. У тринаестој години родитељи су га послали у град Хања да изучи берберски занат. Тада су се код њега појавили први знаци губе. У то вријеме Крићани су губавце тјерали на полуострво Спиналонга, и зато, кад је у његовој шеснаестој години болест постала примјетна, Николај је отишао у Александрију, гдје је наставио да ради као берберин. Када се губа почела појављивати на рукама и лицу, један јереј га је посавјетовао да иде на острво Хиос, гдје је било лјечилиште и карантин за лепрозне болеснике, који је подигао Антим (Вајанос). Николај је на Хиос дошао 1914, кад је имао 24 године. Тамо се за Николаја отворио простор за врлинско усавршавање. Преподобни Анфим га је рукоположио за инока, давши му име Никифор. Он је имао послушање у башти и воћњаку, и био је први пјевач у храму. Касније је због болести, Никифор изгубио вид. За безгранично трпљење и љубав према ближњему, Господ је дао Никифору дар пророковања и утјешитеља невољника. Кад се упокојио, 4. јануара 1964. године од његових мошти се осјетило благоухање. Многобројна чудеса, која су се десила по молитвама светога, записао је његов ученик отац Евменије. Нови Архиепископ кипарски биће устоличен у недјељу у Никозији. Догађају ће присуствовати неколико архијереја из сестринских православних цркава. У интервјуу објављеном на Cyprus Mail, митрополит пафоски Георгије изјавио је да ће слиједити линију свог претходника, архиепископа Хризостома II. Приоритети Његовог Високопреосвештенства укључују подршку великим породицама и подстицању рађања дјеце. Новоизабрани архиепископ је изјавио да ће Кипарска црква наставити своје друштвене и добротворне напоре, а да ће истовремено наставити да подржава национално питање. Након устоличења у Никозији, биће покренуте процедуре за избор новог митрополита пафоског. Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом пожелио је у Божићној посланици да љубав, добра воља и мир побиједе сва зла овог свијета, те поручио да у божићне дане треба отворити срца за Господа љубави. Митрополит Хризостом је истакао да не треба да се заборави на све страдалнике широм свијета, те да се треба помолити за њих. – Погледајмо на све оне који имају неку потребу или невољу и помозимо им колико можемо како би имали благослов божији – рекао је митрополит Хризостом. Он је подсјетио да се у свакодневном животу слуша како је свијет испуњен мржњом и човјекоубиством. – До бола смо повријеђени мржњом која се ових дана прелијева преко усана појединаца и читавих нација против других и различитих људи, народа Европе и свијета. Умјесто мира и добра којег молимо и очекујемо од Бога, гледамо и слушамо охрабрења и потстрекавања на још веће ратоборство које може довести, како говоре највећи савремени диховници, до свеуништења – навео је митрополит Хризостом. – Сви смо ми слика Божија! Бог благосиља међу нама добру вољу! Добра воља је добро расположење срца и душе према другоме – навео је митрополит Хризостом. Честитајући срећан и благословен Божић радосним поздравом „Мир Божији – Христос се роди“, митрополит Хризостом је поручио да је „Христос радост и весеље и зато се радујемо и веселимо славећи његово рођење“. – Христос је својим рођењем у пећини Витлејемској, собом и у себи самом, донио божанску и небеску радост и весеље, да обрадује и промијени ондашњи грчко-римски свијет који је исто, као и овај наш данашњи, био тежак и туробан – навео је митрополит Хризостом. Митрополит дабробосански је поручио да се не треба плашити и дозволити да нас збуне „кушачи вјере“. – Славите рођење Спаситеља свијета Исуса Христа, увјек и непрестано пјевајући са небеским анђелима: Слава на висинама Богу, на земљи мир, међу људима добра воља – поручио је митрополит Хризостом. (извор: Срна) Истовремено, породица у просјеку има 1,86 дјеце, док муслимани имају 2,62 Нови извjештај објављен на Божић сугерише да је хришћанска популација Израела незнатно порасла током прошле године иако је просјечан број дјеце по породици 1,86 док је муслимана 2,62, према christianheadlines.com. Централни биро за статистику Израела (Централни биро за статистику ) објавио је редован извјештај са сажетим подацима за 2021. годину. У извјештају се наводи да је хришћанска заједница у Светој земљи порасла за 2% у 2021. и сада чини око 1,9% становништва земље. Све у свему, 75,8% хришћана у Израелу припада арапским породицама, што чини 6,9% арапске популације у земљи. Према извјештају, већина арапских хришћана живи у Назарету (21.100), затим у Хаифи (16.700), Јерусалиму (12.900) и Шефараму (10.500). У просјеку хришћанска и јеврејска домаћинства имају 3,06 односно 3,05 људи, што је знатно мање од просјечног муслиманског домаћинства (4,46 особа). „У просјеку, по хришћанској породици има 1,86 дјеце млађе од 17 година“, каже се у извјештају. „У исто вријеме, у породицама арапских хришћана, просјечан број дјеце овог узраста био је 1,94, у поређењу са 2,42 дјеце у јеврејским породицама и 2,62 у муслиманским породицама. Аналитичари су, такође, посматрали нивое образовања хришћанске дјеце у 2021. години. Високо образовање након средње школе изабрало је 52,9% младих арапских хришћана и 31,2% не-арапских хришћана; у поређењу са 31,2% арапских муслимана и 48,2% Јевреја, наводи The Christian Post. Институционална евиденција о упису на прву годину показује да студенти хришћани преферирају музикологију (15,7%), системе управљања информацијама (10,5%) и производњу и технологију хране (9,9%). Генерално, ове бројке су веће од оних код студената других вјера. У поређењу са студентима муслиманима, студенти хришћани су имали мање шансе да траже образовање у области образовања, пословања и менаџмента, и парамедицинске (предмедицинске) обуке. У исто вријеме, хришћани су показали већу посвећеност учењу друштвених наука, математике, информатике и статистике. „Удио жена међу старијим хришћанским студентима на универзитетима био је већи него међу студентским тијелом у цјелини“, наводи се у извјештају, 65,2% и 53,1% међу студентима треће године и 73,8% и 64,2% међу студентима друге године . Што се тиче запослености у 2021. години, 66,3% хришћана старијих од 15 година (69,2% мушкараца и 64,1% жена) било је у радној категорији. Бугарски патријарх Неофит је у новогодишњој поруци изнио своја размишљања о послијератној будућности. Посљедице братоубилачког рата у Украјини трајаће деценијама. О томе је говорио Његова Светост патријарх бугарски Неофит у свом новогодишњем обраћању, објављеном 1. јануара 2023. године на званичном сајту Бугарске православне Цркве. „Током протекле године наш живот је обиљежила трагедија братоубилачког рата који је избио у самом срцу хришћанске Европе, у братској православној Украјини“, рекао је Предстојатељ. - Ово је сукоб у којем су се међусобно сукобили браћа по вјери и роду; сукоб који ће одјекивати деценијама, сејући сјеме непријатељства за генерације које долазе.” Како је нагласио патријарх Неофит, „ова несрећа” утицала је и на живот православних у Бугарској, „изазивајући несугласице и противрјечности” у друштву и земљи, замрачујући црквени и друштвени живот. У вези са догађајима који се дешавају у Украјини, Његова Светост позвао је на искрене молитве Оцу Небеском да омекша свако окорјело срце и подсјетио на Спаситељеве ријечи да ће „свако царство које се раздијели само у себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам у себи, неће се одржати“ (Мт 12, 25). Нека Нова 2023. година буде година дубоког и искреног покајања за наше гријехе, година добре воље и обнове мира у цијелом свијету. Само тако ћемо моћи да градимо свој живот и животе наше дјеце у складу са светом вољом Божијом, остварујући Божији план и божанску сврху са којом је човјек створен – да као добар управитељ управља свијетом који му је повјерен од Створитељу, да постигнемо светост и боголичност. Нека наше смирење, молитва и захвалност Богу буду наши стални сапутници у наредној години! Да тражимо и испуњавамо не своју себичну и несавршену вољу, него вољу Божију, која нам је јасно посвједочена на страницама Божанственог Писма, из којег нам Господ и данас говори и каже: „Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу“ (Јн 10, 10). И још: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам“ (Јн 14, 27). Да будемо – по ријечима апостола – „синови свјетлости и синови дана“ (1 Сол 5, 5), достојни дара преобилне љубави Божије. Припремио сајт вјеронаука.нет Мађарски парламент је већином гласова усвојио нацрт закона који је предложила владајућа странка и који забрањује нуђење информација у вези са ЛГБТ малољетницима. Мађарски парламент је 3. јануара 2023. усвојио закон о забрани ЛГБТ пропаганде у школама, преноси CNN. Закон је усвојен великом већином, а мађарске љевичарске опозиционе странке бојкотовале су гласање. Према прошлонедјељним амандманима на закон, лицима млађим од 18 година не би требало да се приказује садржај који подстиче промјену пола или хомосексуалност. Ово важи и за рекламе. Закон утврђује списак организација којима је дозвољено да изводе часове сексуалног васпитања у школама. Мађарска не признаје истополне бракове и само хетеросексуалним паровима је дозвољено да усвајају дјецу. Орбанова влада је у устав унијела дефиницију брака као заједнице између једног мушкарца и једне жене. Раније је Европска комисија тужила Мађарску због забране ЛГБТ пропаганде међу дјецом. Припремио сајт вјеронаука.нет Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом прочитаће Божићну посланицу у сриједу, 4. јануара, у Сарајеву, најављено је из Митрополије дабробосанске. Читање Божићне посланице најављено је за 12.00 часова у Палати Митрополије. У петак, 6. јануара, на Бадњи дан, у Старој цркви Светог архангела Михаила у Сарајеву планирано је вечерње богослужење и налагање бадњака од 17.00 часова. У суботу, 7. јануара, на Божић, у Саборном храму у Сарајеву митрополит Хризостом ће служити Свету архијерејску литургију са почетком у 9.00 часова. Другог дана Божића, у недјељу, 8. јануара, митрополит ће од 9.00 часова Свету литургију служити на Сокоцу. У понедјељак, 9. јануара, Његово високопреосвештенство служиће Свету архијерејску литургију у Братунцу од 9.30 часова. Митрополит Хризостом служиће Свету литургију и у суботу, 14. јануара, од 9.00 часова у Храму Светог архангела Гаврила на Палама, наведено је на званичној страници Митрополије дабробосанске. У данима који претходе прославо празника Рођења Исуса Христа, Израелска управа за антиквитете (ИАА) објавила је да је идентификовала „пећину Свете Саломије“, наводне Спаситељеву бабице. Када су 1980-их пљачкаши провалили у гробну пећину у израелској Јудејској пустињи, нису схватили да су започели ланац ископавања који траје до данас. Тада је криминална банда украла саркофаг, а двије године касније покренуто је званично спасилачко археолошко ископавање. Најприје су обављена дуга ископавања под управом Израелске управе за антиквитете (ИАА), која је локалитет назвала „Саломијина пећина“ због дуге традиције да је служила као почивалиште Исусове „бабице“. Сада исто владино тијело проширује своја ископавања како би се фокусирало на 2.000 година стар комплекс гробница богате породице. „Након завршетка радова на рестаурацији и развоју, предње двориште и пећина биће отворени за јавност“, рекао је Сар Ганор, директор Израелске управе за антиквитете. Са двориштем од преко 3.700 квадратних стопа, мозаичким подовима и улазима у пећине, детаљно изрезбареним розетама и гранатама, вјерује се да је погребна комора настала у римском периоду прије него што је хришћанска капела заузела њено мјесто. ИАА је гробницу прогласила једном од најимпресивнијих приватних сахрана откривених у земљи. Археолози додају да је дизајн и распоред гробнице доказ да је јеврејска породица одговорна за њу била изузетно богата и способна да "улаже" током дужег временског периода. „Породична гробница пружа доказе да су њени власници били породица високог статуса у јеврејском Шефелу током периода Другог храма“, наводи се у саопштењу ИАА. „Култ Саломије, освећен у хришћанству, припада ширем феномену кроз који су се хришћански ходочасници петог века нове ере упознали и освештали јеврејска места. Тим истраживача је недавно открио стотине цијелих и поломљених лампи у прилично замршеном дворишту. Такође, недавно идентификована резбарија гласила је: „Саломија, Маријина бабица“. Археолог ИАА Зви Фирер је изјавио: „Вјерујемо да су ходочасници долазили овдје, изнајмљивали уљану лампу, молили се унутра и настављали својим путем. Фирер је додао да баш као и данас, када одете на гроб уваженог рабина и запалите свијећу у част покојника. Тако се потврдило да је ово заиста древно мјесто ходочашћа. Овај процес је на овом локалитету разјашњен захваљујући открићу мале пијаце ван пећине, на којој су се, између осталог, посјетиоцима продавале глинене светиљке, којих је у пећини било на стотине. Изнутра је капела посвећена Саломији прекривена крстовима и натписима на грчком, сиријском и арапском језику, који свједоче о значају овог мјеста од византијског до исламског периода. Др Фирер је рекао да се на том мјесту налази „неколико одаја са много уклесаних кохима (погребних ниша) и сломљених костурница (камених кутија), розета, нара и акантусових ваза“. Он је рекао да сви ови артефакти „свједоче о јеврејском обичају секундарног сахрањивања у каменим костурницама“. „Изненађење“ је у овом случају било претварање пећине у хришћанску капелу и мјесто ходочашћа. Док је пећина откривена и опљачкана 1982. године, њено богато двориште и мозаици откривени су тек недавно. Двориште има површину од око 3767 квадратних метара. ИАА је навела да су уклесани крстови и десетине натписа угравираних на зидовима пећине настали током византијског и раног исламског периода. Хришћанска традиција каже да је Саломија била из Витлејема и била позвана да помогне при рођењу Исуса. Постала је Исусова сљедбеница и помиње се у Јеванђељима. Име Саломија (или на јеврејском: Шалом или Шломит) било је уобичајено јеврејско име током периода Другог храма, који је трајао отприлике 600 година (516. пне - 70. не).Саломија из Витлејема се помиње као Христова бабица у неканонском јеванђељу по Јакову - потиче из 2. вијека и у њему се углавном говори о Дјеви Марији и Исусу као дјечаку- па зато она није универзално призната светица у западним црквама, али је била широко поштована на хришћанском истоку. Процјењује су да данас постоји око сто тридесет рукописа на старогрчком који садрже Јеванђеље по Јакову, али да већина њих потиче из десетог вијека. Према Новом завјету, Јаков је био Јосифов син и Исусов брат. Вјерује се да је био син Јосифове прве жене. Неканонско јеванђеље исписано његовим именом каже да је Саломија била друга бабица Дјевице Марије и да је била шокирана што је морала да прими новорођеног Спаситеља, па се њена рука осушила и излијечила тек када је додирнула Божанског Младенца. Археолози вјерују да је древна јеврејска гробна пећина постала мјесто ходочашћа након што су је локални хришћани идентификовали као мјесто сахране Саломије, а то се вјероватно догодило током византијске ере, рекао је Фирер. „Тако, Увекдјева роди оваплоћеног Бога не повредивши Своје девство. Поред тога Она се породи без уобичајене помоћи и прислуживања бабице, као што сведочи о томе свети Атанасије Александријски, објашњавајући еванђелске речи: „роди сина свога првенца, и пови га, и метну га у јасле“ (Лк. 2, 7). Он каже: „Погледај на тајанствено Рођење Дјеве: Она сама роди, и сама пови Младенца. Код мирских жена једна рађа а друга повија; код Пресвете пак Дјеве није тако. Она сама роди, и сама пови; сама безболна мати и неучена бабица, Она не допусти никоме да се нечистим рукама дотакне Пречистога Порода: сама Она послужи Рођеноме од Ње, и пови Га, и метну Га у јасле“. Тако и свети Кипријан: „У Рођењу и после Рођења Дјева Божанском силом остаде дјева; Она која се породи без бола, не беше Јој потребна никаква услуга од стране бабице, него сама би породиља и служитељка Породу, и Своме милом Чеду указује побожно старање: милује Га, грли, љуби, даје Му сису; и све то Она чини радосно, без икаквог бола, без икакве немоћи природе, који су природни при порођају“. Тако дакле Она своме Божанском Породу послужи својим девојачким рукама, не чекајући рођаку своју старицу Саломију, по коју Јосиф оде да је позове да послужи Пресветој Дјеви. Али Саломија дође када већ све беше свршено, јер Она која роди, Она и послужи, носећи Младенца, повијајући Га, и мећући Га у јасле. Поводом Крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије посјетиће Епархију бањалучку, 9. јануара 2023. године. Дочек Патријарха српског Порфирија биће уприличен у 8 часова испред Саборног Храма Христа Спаситеља у Бањој Луци. Његова Светост служиће свету литургију у Саборном храму Христа Спаситеља, уз саслужење више епископа и свештеника, са почетком у 8.30 часова. Патријарх Московски и цијеле Русије Кирил је, током молебана уочи Нове године у престоничком храму Христа Спаситеља, позвао на молитву како би наредна година донијела мир и како би се обновили добри односи међу народима и престали расколи у Цркви. Он се помолио да Господ „подари снагу и мудрост предсједнику Русије, руским властима и војсци, као и да Цркви пружи снагу да буде на духовној стражи, води народ ка спасењу како сада, тако и убудуће, како би све недаће и невоље заобишле наш народ и нашу земљу“.
„И, наравно, још једном се треба помолити за уједињење наше Цркве и превазилажење свих подјела. Духовно јединство Цркве је залог јединства нашег историјског народа – народа цијеле Русије“, закључио је патријарх Кирил. Извор: Спутњик |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
April 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|