|
На обали језера, на преврнутом чамцу, сједио је човјек и плакао. Да га је неко сада видио, био би веома изненађен. Па, заиста, чудно је - брадат човјек, велики и снажан, а сузе рони као дјевојчица! Али у овом часу није било никога ко би се изненадио туђим сузама - била је ноћ. Током дана овдје су се обично окупљали рибари, код својих чамаца, поправљали су једра, сушили мреже и једноставно лежерно причали о својим рибарским пословима.. Али сада су сви људи још спавали, около је било тихо. Само су пробуђени пси понекад договарали лењу прозивку над успаваним рибарским селом. Усамљени човјек је плакао без јецаја и без ридања. Сузе су му полако цуриле низ чупаву браду и капале на пијесак.  Много ноћи заредом долазио би овдје у исто вријеме - послије кукурикања првих пијетлова. Сви знају да они пјевају своју јутарњу пјесму по мраку, када се чак ни уска трака зоре још није појавила на хоризонту. И сваки пут, пробуђен од пијетловог кукурикања, човјек више не може да заспи. Тихо, да не би провудио уснулу жену, устаје из кревета, облачи се и пролази кроз цијело село овдје, до пусте обале. Мјесец се огледа у тамној води језера. Понекад дува ноћни вјетар. Вода се таласа и ломи рефлектовану мјесечеву свјетлост на хиљаде малих свјетала. Али човјек гледа преко воде, у мрачну даљину. Као да тренутно није овде. Био је одсутан. Поглед му је био уперен у прошлост. Ту је остала његова радост и снага, његова љубав и част. Одатле му сваке ноћи, уз кукурикање пијетла, стид његова, која се никаквим сузама не може опрати...Човјек се звао Петар. Једна за другом, пред оћима му пролазе слике онога што се догодило прије само неколико недјеља. Након - празничне вечере, заједно са најближим пријатељима, одлазе из града у Гетсимански врт, гдје су обично ноћивали. И задржавши дах слушају горке ријечи свог учитеља Исуса: -Кажем вам, сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ. А Петар ударајући се у прса рече му: - Чак и ако се сви уплаше и побјегну, никада те нећу напустити и остаћу уз тебе до краја! И на крају крајева, Петар није лагао. Заиста је врло храбра и веома одана особа. И био је спреман да да свој живот за свог вољеног Учитеља. Али шта он чује у одговору? -И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас, ове ноћи, прије него што пијетао два пута запјева, ти ћеш ме се трипут одрећи. Ово је за ватреног и храброг Петра, било веома увредљиво слушати, па још и у присуству пријатеља! Најзад, сви су знали да је он поштен човјек и да никога није издао. Петар је закорачио и још одлучније поновио: "Ако бих морао и умријети с тобом, нећу те се одрећи. Исто тако и сви говораху". Остали ученици, који су раније престрашено ћутали, пожурили су се, и такође, почели да говоре да су спремни да умру са Учитељем. Исус је поново погледао Петра. И кренуо је даље стазом, не рекавши ништа.  У Гетсиманском врту Петар, сједећи на обали језера, подиже поглед. Изгледао је као да се пробудио из сна. Изнад, на црном небу, блистале су велике звијезде. Баш као оне страшне ноћи када су чувари храма и слуге првосвештеникове дошли у Гетсимански врт да ухапсе Исуса. Петар се сјетио како је грмље пуцкетало и из мрака, попут духова ноћу, људи су се појављивали са палицама у рукама и стали у полукруг. Као издајник, Јуда је пољубио Учитеља, дајући стражарима знак кога треба да ухвате. "А они ставише руке своје на њега и ухватише га". Али Петар се није плашио мноштва наоружаних људи. Није ни чудо што је са собом увијек носио кратки мач. Сада је вријеме да се то спроведе у дјело! Оштрица је као муња бљеснула у полумраку лампиона и бакљи. Петар је попут вихора улетио у њих, одгурнуо их од Исуса, па чак и једном од њих мачем нанио рану /одсјекао уво првосвештениковом слуги Малху-принједба преводиоца/. Љут и застрашујућ, стао је испред запрепашћених стражара, закривајући Учитеља својим тијелом. Крв је капала са кратке оштрице на траву. А Петар је био спреман да га поново искористи. Ниједан непријатељ се не би усудио да додирне Исуса! Али онда се зачуо тихи глас Учитеља иза леђа: "Врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути. Или мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела?" Петар се збуњено освртао око себе, не знајући шта даље. А Исус, одгурнувши га, закорачи према стражарима и на сав глас: "Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите? Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме". Стражари су се опоравили и поново кренули на Христа. Остатак ученика је у страху побјегао на све стране. А Петар је стајао са мачем у руци и није знао шта даље. Заиста је био спреман да се бори до смрти - сам против свих. Али Исус је ово зауставио. И сада му стражари увијају руке конопцима, и нико више не обраћа пажњу на Петра. Размисливши на тренутак, Петар је донео одлуку и тихо нестао у грмљу. У међувремену су стражари везали Исуса и одвели га у првосвештениковој кући. А Петар се прикрао иза њих. И заједно са свима ушао је у првосвештениково двориште, претварајући се да је један од слуга. У дворишту првосвештеника Мјесечеве таласе на води узбуркао је ноћни ветар. Петар је поново прекинуо своја сјећања и ставио главу у руке. Да ли се тамо, у Гетсиманском врту, плашио за свој живот? Зар није био спреман да умре бранећи Исуса? Не! Исус му је рекао да стави свој мач у корице. А шта је друго Петар могао да уради? Уосталом, није побјегао, као остали ученици. Дошавши, тајно, у двориште првосвештеника, желио је да буде са својим вољеним Учитељем до самог расплета догађаја. Шта ако буде дао знак Петру - дејствуј, сада можеш. Тада би свима показао за шта је способан његов мач! Али ... не може се заваравати. Петар је схватио да се заправо тамо, у дворишту, веома плашио. Толико да готово није знао шта се около дешава и шта он сам ради и говори. Није ни знао да колики је страх осјећао ... Петар се сетио, а сузе су наставиле да теку низ ожалпшћене боре на његовом лицу. - И ти си био са Исусом Назарећанином. Врисну слушкиња која је износила смеће из првосвештеникове куће. „Видјела сам те са овим ...“ Климнула је главом према кући у којој је Исус одведен на испитивање. - Зашто ћутиш? Теби се обраћам! - слушкиња спусти канту са смећем на земљу, ослони песнице на своје бујне бокове и захтјевно погледа у Петра.  Гријао се уз ватру заједно са осталим слугама, ни жив ни мртав од страха. Највише би волио да нестане, потоне у земљу, буде негдје далеко, далеко одавде. Али ова гласна жена стоји пред њим. И он треба нешто да одговори одмах. Покушавајући да свом гласу да што више самопоуздања, Петар је рекао: -"Не знам шта говориш. Ја први пут видим овог човјека". Слушкиња је пришла ближе и почела пажљиво да посматра Петрово лице. Било је хасно да није била сасвим сигурна у своје претпоставке. Напокон се, одмахнувши руком, окренула и наставила својим послом. Петар је одахнуо. Али онда је видио да га људи који су стајали поред ватре гледају са сумњом. - Зар те нисмо видјели са Њим у храму? На крају крајева, ти си заиста један од ученика овог Исуса! Петар се запрепасти: - Не, гријешите. Сигурно сте ме помијешали са неким другим. Слуге су у невјерици одмахивали главама, али нису се расправљали. Заиста, можда су погријешили. У међувремену, испитивање се завршило. Везаног Исуса извели су из куће да одлуче о његовој даљој судбини. Сада је Он стајао овдје, у дворишту, мало даље. Двојица високих стражара гледали су да се Он не окреће према слугама окупљеним у дворишту и да ни са ким ни разговара. Њихове вође су знале снагу Исусове ријечи, па су одлучили да се заштите. Људи који су стајали крај ватре живнули су. Сви су се питали како ће се завршити прича са хватањем овог необичног Учитеља из Галилеје. Прије само неколико дана, цио Јерусалим га је дочекао као новог цара. А сада - ево га, стоји свезаних руку, окренут зиду. Да ли је заиста преварант и бунтовник? Вјероватно је тако, пошто је првосвештеник наредио да Га ухапсе. Тако важна личност не може погријешити! Изненада је један од слуга још једном добро погледао Петра и рекао: -Заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац, и говор ти је сличан. Петрове ноге су се готово савиле од страха. Тада се он се поче клети и заклињати. Сакупивши посљедње остатке своје воље, гласно је рекао да сви чују: -Не знам тога човјека о којем говорите. Једва је то рекао када је негдје у комшилуку пијетао гласно закукурикао. Исус, стојећи уза зид, окренуо се и погледао Петра. И с ужасом се сјетио Учитељевих ријечи изговорених у Гетсиманском врту: „Прије него што пијетао закукуриче, одрећи ћеш се Ме трипут ове ноћи“. Петар је схватио да је управо то учинио сада - одрекао се Исуса трипут. И напуштајући двориште, горко је заплакао.Није више видио како су слуге и стражари почели да се ругају Учитељу и туку Га по лицу. Ноге као да су га носиле све даље и даље од мјеста гдје је управо издао најдражег Човјека.  Потом ће услиједити још много страшних, великих и невјероватних догађаја. Пресудом римског намјесника, Исус ће бити убијен најстрашнијом казном - распећем на крсту. И након три дана Он ће васкрснути. Петар ће својим очима видјети Његову празну гробну пећину. Васкрсли Исус ће се јавити ученицима неколико пута након Његовог васкрсења. Али од те страшне ноћи Петар више неће моћи мирно да слуша пијетлово оглашавање. Сваки пут кад би зачуо пијетлово кукурикање, пробудио би се у хладном зноју и сјетио шта би желио да заборави ... Ни данас, пробуђен кукурикањем, више није могао да спава. И сада сједи на преврнутом чамцу на ивици мрачне воде, погрбљен и погнуте главе. А сузе као да му лију из очију и он их никако не може да заустави. Али постоји једно сјећање које не боли, већ напротив, загријава му душу. На Тиверијадском језеру Послије Исусовог васкрсења, ученици су се вратили из Јерусалима у своју домовину - у Галилеју, на обали Тиверијадског језера. Били су рибари прије него што их је учитељ позвао да проповиједају јеванђеље. И мислили су да ће Исус ускоро постати нови израиљски цар и да ће му помагати у разним државним пословима. Али то се није догодило. Умјесто земаљског царства, Исус је добровољно прихватио срамотну смрт. Шта је преостало Његовим ученицима? Вратили су се кући и поново наставили риболов. Штавише, сам васкрсли Исус им је наредио да оду у Галилеју, гдје ће их срести. И на крају, Он се ученицима показао по трећи пут, управо овдје, на обали, на рибарском пристаништу. Поново су сви заједно сједили крај ватре и вечерали као у стара времена. А онда је Исус изненада питао Петра: - Љубиш ли ме већма него ови? Петар је био изненађен овим питањем. А онда је одговорио: -Да, Господе! Ти знаш да те љубим. Исус, настављајући да га гледа право у очи, поновио је своје питање: -Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Петар се осјећао нелагодно. Зашто Учитељ то пита? Зар не вјерује у искреност свог одговора? Рече му: да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: паси овце моје. Али Исус је трећи пут питао: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Петар се растужио. Сјетио се како се те страшне ноћи трипут одрекао Исуса. И схватио је да му сада Учитељ даје прилику да свједочи трипут своју љубав према Њему .И рече му: -Господе! ти све знаш, ти знаш да те љубим. Рече му Исус: паси овце моје. Наравно, није мислио на праве овце и јагњад, већ на људе који ће чути за Њега и доћи у Цркву да наслиједе вјечни живот. Овим ријечима је натјерао Петра да схвати да му је опростио одрицање и да га је поново шаље на апостолску службу. На крају крајева, и за најгоре дјело човјек се може искрено покајати.  Петар се сјетио ових Исусових ријечи које су попут зрака свјетлости дотакле његово измучено срце. Исправио се и погледао површину језера. Вода више није била тамна. Свитало је. На хоризонту се пробијала танка трака јутарње зоре. И што се више раздањивало, постајало је мирније у Петровој души. Сузе му више нису текле низ образе. Пред њим је био сјајан живот испуњен служењем Богу и људима. Не може бескрајно да себе да кажњава за оно што му је већ опроштено. Петар је још једном погледао у гримизну зору. На тренутак је затворио очи. Затим је устао и кренуо широким, самоувјереним кораком према селу преко којег су с различитих крајева чула пијетлова кукурикања. Почео је нови дан.
Аутор: Александар Ткаченко/ извор: фома.ру / превео и прилагодио сајт вјеронаука.нет |