 Једног од 12 најближих апостола Исуса Христа - Светог Јакова Заведеја (+ 44) православна црква прославља 13. маја. Свети Јаков је један од дванаест апостола Исуса Христа. Брат је вољеног Христовог ученика, светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова. Двојица браће рођена су и одрасла у побожној јеврејској породици. Њихов отац звао се Заведеј. Не налазимо никакве податке о њему у светим књигама Новог завјета. Помиње се само његово име. Из јеванђеља сазнајемо да је њихова мајка Саломија била једна од првих жена која је повјеровала у Христа. Често је пратила Спаситеља током његових путовања по Палестини и помагала му је материјалним средствима. Била је свједок распећа, смрти и погреба Христа. Била је у групи жена мироносица које су, по обичају дана, првог дана у седмици (недјеља) рано отишле у гроб да би помазале Његово тијело мирисима (Мк 15, 40-43; Лк 23, 55; Мк 16, 1; Лк 24, 1).
Када је Господ Исус Христос је једном ишао обалом Генисаретског језера и видио је Јакова и Јована у лађи са Заведејем оцем њиховим како крпе мреже. Позвао их је да Га слиједе: "А они тај час оставише лађу и оца својега и за њим отидоше" (Мт 4,22). Од тада су га непрекидно пратили током Његове проповједничке активности. Као ученици Исуса Христа, Јаков и Јован показали су посебну наклоност и љубав према Њему, похвалну ревност у дјелу проповиједања и непоколебљиву вјеру у Њега. Зато су заједно са светим апостолом Петром, постали Његови најближи ученици и почаствовани су свједочењем најважнијих догађаја у Његовом животу и Његовом дјелу. Њих тројица били су присутни при васкрсењу Јаирове ћерке (Мк 5, 37; Лк 8, 51-55), били су свједоци преображења Христовог на гори Тавор (Мт 17, 1; Мк 9, 2-9), гледали Спаситељеве душевне патње у Гетсиманском врту (Мт 26, 37; Мк 14, 32-42 ; Лк 22, 39-45 ). Због њихове непоколебљиве вјере и хвале вриједне ревности, Господ је синове Заведејеве назвао „Воанергес“, то јест синови грома. Иако су редовно слушали, Христову проповијед и били директни сведоци Његових чудеса, синови Заведејеви нису у почетку могли у потпуности разумјети узвишену природу Његовог божанског учења. Проповиједање Царства Божијег разумјели су не у духовном, већ у дословном смислу, као земаљско, политичко царство. Јеванђелист Матеј износи случај који потврђује њихово неразумијевање Царства Божијег. Саломија, њихова мајка, једном је упутила сљедећи захтијев Исусу Христу: "Тада приступи к њему мати синова Зеведејевијех са својијем синовима клањајући му се и молећи га за нешто. А он јој рече: шта хоћеш? Рече му: заповиједи да сједну ова моја два сина, један с десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему. А Исус одговарајући рече: не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ћу ја пити, и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше му: можемо. И рече им: чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којијем се ја крстим; али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати, него коме је уготовио отац мој“ (Мт 20, 21-22, 26-27). Кроз свој живот и свој апостолски рад, Јаков и Јован доказали су да никада нису заборавили овај савјет свог божанског Учитеља. У светим књигама Новог Завјета не налазимо податке о животу и дјелу апостола Јакова након Вазнесења Исуса Христа. Једина порука коју налазимо у књизи Дјела апостолских Светих апостола говори о његовом мученичком страдању: „У оно пак вријеме подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве и погуби Јакова брата Јованова мачем (Дап 12, 1-2) Из ове поруке сазнајемо да је апостол Јаков Заведеј завршио свој живот као мученик убијен мачем, за вријеме Ирода Агрипе I 44. године. Апостол Јаков Заведејев био је први мученик за вјеру од дванаесторице апостола. Из древне црквене традиције сазнајемо да је свети Јаков проповиједао заједно са осталим апостолима у Јерусалиму и отворено и смјело учио Јевреје да је Исус Христос прави Месија, Спаситељ свијета. Замјерио је фарисејима и књижевницима због њихове суровости и невјерја у Христа. Пошто нису могли ријечима да оповргну његове увјерљиве бесједе, Јевреји су против њега употребили своју моћ и ауторитет. Они су Ирода Агрипу I окренули против хришћана и он је прогонио Цркву. Апостол Јаков Заведејев је постао жртва овог прогона. Св. Климент Александријски каже да су наговорили некога Јосију да оклевета апостола. Овај Јосија се видећи муженствено држање Јаковљево и чувши његову јасну проповијед о Истини, покајао се и повјеровао у Христа. Међутим када је Јаков осуђен на смрт, тада је и овај Јосија, такође, осуђен на смрт. Ходећи на губилиште Јосија је молио Јакова да му опрости гријех клевете. А Јаков га је загрлио и рекао му: „мир теби и опроштај!" обојица су посјечени мачем 45. године у Јерусалиму. Хришћани су тијело Светог Јакова сахранили у Јерусалиму. Предање каже да је свети апостол Јаков проповиједао у Шпанији, али то се не може прихватити као истинито, јер је у супротности са информацијама о његовом животу које налазимо у Новом завјету. Али његове свете мошти су пренесене у Шпанију и данас се Шпанци моле светом апостолу Јакову као свом заштитнику. |