Сазнај новости из
хришћанског свијета
Васкрс 1945. године пао је 6. маја по новом календару на Дан Светог великомученика Георгија Побједоносца-великог заштитника војника. Побједник и Побједа. Чини ми се врло симболично. А сам Дан побједе пао је на Свијетлу недјељу, када народ Божји слави Васкрсење Христово. Готово исто и ове године. Разлика је четири дана. Да, наравно да постоје двије практично антихришћанске империје - комунистичка и нацистичка. Да, наравно, има много питања. На које ни данас нема одговора. И милиони смрти ... Али у сјећању на тај дан и тај рат постоји нешто дубоко, коренито за многе народе. Примјер храбрости, примјер јунаштва, пример вјере. Заиста, управо због рата, хиљаде људи се вратило у окриље православне цркве, а притисак комунистичке владе је ослабио. Црква је, хвала Богу, добила прилику да се развија. Сјећам се снимка из старе црно-бијеле совјетске хронике. Полагање цвијећа на спомен-обиљежје погинулима у том страшном рату. Отац прилази споменику са синчићем (вјероватно око пет година). Обојица држе каранфиле у рукама. Тата држи дијете за руку. Испред спомен обиљежја скида беретку са главе. Неко вријеме стоје ћутке, полажу цвијеће и одлазе. То је традиција. То је образовање у исправној традицији. Одати почаст онима који су жртвовали своје животе да бисмо ми живјели. Такође, сјећам се снимака из старих совјетских хроника на Дан побједе. Људи се радују, радују се, заиста са сузама у очима. У овоме постоји нешто заиста слично васкршњој радости: кроз Голготу - до Васкрсења Христовог. А у очима ових људи који су преживјели рат дубока је радост и дубока туга. Туга за мртвима којих је било много. Скоро свака породица је била у жалости. А колико их недостаје? Колико мука у срцу од питања „жив или мртав?“ И радост што је све ово готово: спаљена села, уништени градови до темеља, хиљаде људи који су бјежали на исток, губитак куће. Све је било готово. Кућа је опет тамо. Према томе, данас постоји нешто дубоко, коренито, исправно. И ова традиција се не може изгубити. Чини ми се да је то врло корисно за будуће генерације. Као што је једном написано у уџбенику историје: сљедећи рат започиње када генерација која долази заборави на посљедњи рат. И не можемо сјећи коријен сјекиром. Дрво се може осушити. Али, напротив, исправна основна традиција мора се усађивати и његовати у срцима дјеце. И она ће тада донијети добар плод, који ће се заснивати на страху од Бога и на љубави и поштовању према својим прецима, који су нам дали живот. Као што и ми пажљиво, са горућом њежношћу у срцу, морамо и овај живот пренијети даље. Морамо НАУЧИТИ да с Божјом помоћи пренесемо овај живот даље. Зато не смијемо заборавити на концентрационе логоре и храброст, на смрт и самопожртвовање, на експлозију Успенског сабора Кијево-Печерске лавре и чињеницу да је Дан побједе повезан са даном сјећања на великомученика Георгија и да је пао на Васкрс. Божији Промисао, такође, и зло претвара у добро. Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! Свештеник Андреј Чиженко /извор:«Православная Жизнь» |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
November 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|