 Света мученица Матрона Солунска страдала је у 3. или 4. вијеку. Била је сироче и као робиња служила је жену једног Јеврејина Павтилу, супруге једног од солунских заповједника. Павтила је натјерала своју ропкињу на отпадништво и прелазак у јудаизам, али света Матрона, која је од малих ногу познавала вјеру Христову, још чвршће је вјеровала у Христа и кришом од зле господарице одлазила је у цркву. Кротка Матрона вјерно је служила својој господарици, не приговарајући њеном хули, и потајно се молила Христу Богу.
Једном је Павтила, сазнавши да је блажена Матрона у цркви, љутито питала: „Зашто ти не идеш у нашу синагогу, већ у хришћанску цркву?“ Света Матрона је смјело одговорила: „Јер је Бог присутан у хришћанској цркви и отишао је из јеврејске синагоге“. Павтила се разбјеснила и без милости претукла свету Матрону, а затим је, вежући је, закључала у мрачни ормар. Ујутро је Павтила открила да је свету Матрону ослободила веза незнана Моћ. У бијесу, Павтила је мученицу претукла готово до смрти, а затим је још чвршће везала и затворила у исти ормар, затворивши врата тако да нико није могао да помогне мученици. Четири дана света мученица била је без хране и воде, а када је Павтила отворила врата, поново је угледала свету Матрону ослобођену и стојећу у молитви. По наређењу Павтиле, тијело свете мученице бачено је са градског зида. Хришћани су подигли дуготрпељиво тијело свете мученице Матроне и са почастима сахранили. Послије тога је Александар, епископ солунски, саградио цркву у име свете мученице Матроне, у којој су се налазиле њене свете мошти, прослављене због чуда. Мучитељку Павтилу убрзо је стигаоо Божји суд. На мјесту гдје је тијело свете Матроне бачено са високог зида, она се сама спотакнула, пала и разбила, добивши заслужену казну. |