Израчунавање датума Васкрса

И ове године слушамо наше вриједене добре новинаре, како понављају стару грешку најављујући васкршње празнике.  Уочи православног Васкрса новинари редом говоре: „хришћани који Васкрс славе по јулијанском календару“, а када говоре о римокатоличким васкршњим свечаностима, кажу: „они који Васкрс славе по грегоријанском календару“.
Овдје је очигледна аналогија са Божићем...

али та аналогија није исправна, и у коначном она дезинформише јавност. Јер, сваки онај ко слуша овакве вијести помислиће да Грци славе Васкрс кад и римокатолици. Исто ће помислити и за Бугаре и Румуне. И превариће се.

Грци, Бугари и Румуни и сви они православци који користе грегоријански календар – прослављају Божић, Госпођиндан, Петровдан, Никољдан и већину других тзв. непокретних годишњих празника, у исто вријем када и римокатолици. Зашто? Зато што се и једни и други држе истог-грегоријанског календара. Међутим, није тако са Васкрсом, и свим оним светковинама које су везане за Васкрс (нпр. Цвијети, Велики петак, Спасовдан, Тројичиндан и др.), а које зовемо „покретним празницима“. Зашто?
Зато што питање датума Васкрса није просто календарско питање, као што је то случај нпр. са Божићем или Митровданом. Божић је везан за 25.децембар као за датум у коме се некада прослављао многобожачки „дан непобједивог Сунца“, а коме су хришћани дали потпуно нови, другачији значај. Митровдан је везан за дан упокојења Светог Димитрија ( као што је Ђурђевдан везан за дан упокојења Светога Ђорђа, и томе слично ).

Датум Васкрса се одређује другачијим начином. Христос је пострадао и васкрсао у дане јеврејске Пасхе, и то није нека коинциденција, неки пуки сплет околности, него се ради о истини која је вјековима најављивана, и која у учењу Цркве има веома значајно мјесто. Својим страдањем на Пасху, Христос укида крвне жртве, укида посредовање које су између Бога и људи имале жртвене животиње, и сам себе жртвује ( сам себе, попут пасхалног јегњета, приноси на заклање ), установљујући нови обред, нови новозавјетни култ, у коме ће се приносити бескрвна жртва – хљеб и вино, и под њеним видом ће се, у Светој Литургији, остваривати непосредно јединство људи са Богом. Ово је толико важна ствар за хришћанску теологију да се сами Христос у богослужбеним пјесмама назива Нова Пасха, а сами Васкрс, такође, назива се новозавјетном Пасхом.

Због свега тога, хришћани још од првих вјекова нијесу бринули толико о томе који је био календарски датум Христовог страдања, колико о томе да је то било у вријеме јеврејске Пасхе. А Пасха је, са нашег данашњег становишта, покретан празник, јер се приципи рачунања времена по мјесечевом ( лунарном ) календару Старога Завјета, не поклапају са принципима нашег данашњег соларног календара. (Ово је ипак крајње поједностављено објашњење велике историје ове календарске проблематике.) Зато се од првих вјекова Цркве Христове, па све до данас, датум Васкрса везивао за јудејску Пасху. Како у позитивном, тако и у негативном смислу. Наиме, неки хришћани су од почетка Васкрс славили истовремено са Пасхом, док су други одмах тражили помјерање и измјештање Васкрса у одређено вријеме послије Пасхе ( што опет значи да је Пасха орјентир у рачунању).

Ова тема је била толико важна да је један од разлога сазивања Првог васељенског сабора, 325.г. у Никеји, био управо проблем израчунавања датума слављења Нове Пасхе=Христовог Васкрсења. Тада је одређено и одлучено да се Васкрс има славити као нешто ново и различито у односу на јудејску Пасху, јер све то има и своје теолошке, духовне посљедице. До данас, сви правосалавни инсистирају на томе да се датуми новозавјетног Васрса и јудејске Пасхе не смију поклопити, док се римокатолици не држе тог приципа, па долази до међусобних разлика у слављењу Христовог Васкрсења, иако и за једне и за друге важе нека заједничка правила израчунавања овог датума ( доста сложена правила везана за прољећну равнодневницу и прву недјељу послије „пуног“ мјесеца, при чему се не мисли буквално на астрономску визуелну појаву пуног мјесеца- што многе, додатно, буни- већ на један рачунарски, више математички феномен ).

Елем, Васкрс је темељни црквени празник. Темељ православне догматике и темељ годишњег богослужбеног тока. Зато он не спада у свакодневну календарску тематику. Он је просто изван природног астрономског календара, као што је и Васкрсење Христово, изван закона природе, изван очекиваног и предвидивог тока ствари. Празник Васкрења подразумијева посебан богослужбени типик, нарочите црквене књиге, као што и датум његовог слављења подразумијева посебна правила рачунања.

Отуда чињеница да су неке помјесне православне цркве прихватиле употребу грегоријанског календара, нимало не утиче на прославу Васкрса у овим црквама, јер – како рекосмо- Васкрс се не рачуна ни по јулијанском, ни по грегоријанском календару, већ по посебном пасхалном рачунању протока времена, који има своју догматску важност. Па ако се и јесу раздвојили календари ( што се види у датумима Божића и бројних свечева у току године између, рецимо СПЦ и нпр. Атинске Архиепископије ), није се раздвојило празновање Васкрса, него је оно, од првих вјекова, до данас, код свих православних, истога дана, и тако ће остати до свршетка свијета и вијека – јер је наше заједничко сабрање на Васкрс, најважнији заједнички именитељ, испод кога, и мимо кога се не може ићи, ако ћемо да чувамо јединство вјере.

Ето зашто наши цијењени новинари, од оних на РТС-у, до ових локалних у Црној Гори, свако будуће помињање датума Васкрса, не смију везивати за јулијански тј. грегоријански календар, него за православно вјероисповједање, односно за римокатоличку цркву.
Христос Васкрсе.

Протојереј-ставрофог Гојко Перовић

Извор: ИН4С