 Псалам, утјешавајући у тјескоби, стресу, малодушности. ЧИТАЛАЦ ДОБИЈА МИР, НАДУ И РАДОСТ
Међу лијепим и спасоносним псалмима постоји један који је упечатљив својом ведрином, испуњен посебном умирујућом свјетлошћу. Ово је 22. псалам. Његов језгровит садржај прожет је животним потврђивањем, изненађујуће лијепим, спасоносним ријечима које су толико потребне нашој плашљивој души, досежу њене дубине, проналазе одговор и као да ју зарањају у топло море радости, свјетлости и љубави. Због тога је овај псалам стављен на почетак „Последовања причешћа“ као завјет душе са Богом, који се манифестује у потпуном предању себе Његовој светој вољи и једући већ на земљи оброк који је припремио Господ који Га воли. Теби, Господе, душа моја вапи са вјером и надом. Ти си Господар свих елемената, Створитељ свега видљивог и невидљивог. Мој крхки живот је у твојим рукама. У Теби налазим снагу и снагу, радост и надахнуће. Са тобом ми више ништа није потребно, све испуњаваш собом: "Господ је мој пастир. И ничег ме неће лишити" Господе, изведи ме из гужве у Божју тишину. Клањам се пред Твојим величанством и Жртвом. Ти, потпуни Бог, постао си тијело, душа, ум, све оно гдје је смрт продрла да би спасила цијелу особу. Постали сте сунце људског универзума, сведено на људску природу, не умањујући своје Божанство. Стално чувам Твоју слику у свом срцу и чврсто се надам у Твоју помоћ. Жртвујем се Теби, води ме путем мира, доброте, понизности и чистоте: На зеленој паши пасе ме На тихој води одгаја ме Душу моју опоравља, води ме стазама правде имена свога ради. Немам непријатеља, јер имам Тебе, који си ми дао нови живот, испуњен Твојом свјетлошћу и љубављу. Једини непријатељи су моје страсти и страхови, који су немоћни за оне који су с тобом. Оне су безопасне због једне Твоје Ријечи. Патња у твоје име постаје радост и прочишћење, губитак добит. Јер ја немам ништа своје, али Твоје је све добро. Борим се са злом и пороком у себи, болом и напором, калемим се на Тебе, као гранчица на лозу. Ти си винова лоза, а ја сам грана (Јн 15, 1–8). И постајем дио Божанског дрвета, поново сам створен, поново сам рођен. Тако започиње мој успон ка Богу овдје на земљи. Твоја Ријеч је мој штит и мач на путу ка блаженству. А блаженство је у приближавању Теби, у постизању најчишће и најсавршеније Тебе визије, Господе: „Да пођем и посред сена смрти, нећу се бојати зла, јер си ти са мном; Штап твој и палица твоја – они ме теше… " Дао си ми више него што си могао. Већ кушам привремени земаљски живот из чаше вјечног блаженства која повезује небо и земљу, човјека и његовог Створитеља. Ово је највећи дар, манифестација Твоје бескрајне, најсавршеније, бескрајно дубоке љубави, Господе: Поставио си предамном трпезу на видику непријатељима мојим…Намазао си уљем главу моју и препуна чаша је твоја којом ме појиш… Сви земаљски благослови за мене нису ништа друго него сан. Све моје тежње своде се на једно - на успон ка Извору истинских благослова, истине и доброте. Учврсти ме у овоме, Господе! Помози да ти се приближим, Боже, колико је то доступно људској природи и да те сагледавам све дане земаљског живота као најчистију светлост и најсавршенију лепоту: „Да, милост твоја пратиће ме у све дане живота мога…И ја ћу наставати у дому Господњем за дуго“. Записала Наталија Горошкова /Вјеронаука.нет / извор |