8. јануар – Сабор Пресвете Богородице

​Дан након Рождества Христовог-Божића- празнује се Сабор Пресвете Богородице, помен светог Јосифа Обручника, цара Давида (праоца по тијелу Господа Исуса Христа) и светог Јакова, брата Господњег, сина светог Јосифа Обручника из првог брака. Свети Јаков је пратио, заједно са својим оцем Јосифом, Богородицу и Богомладенца Исуса током бекства у Египат.
По изласку мудраца из Витлејема, анђео Господњи се јави Јосифу у сну, заповиједајући му да заједно са Богомладенцем Исусом Христом и Његовом мајком, Пречистом Дјевом Маријом, бјежи у Египат и остане тамо док му не буде заповијеђено да се врати одатле, јер је Ирод  тражио Богомладенца с намјером да га убије. Јосиф је устао, узео Младенца и Његову Мајку и отишао ноћу у Египат. Али најприје, прије одласка тамо, он испуни у храму Соломоновом све што је било одређено по закону Господњем, јер су већ наступили дани очишћења Пречисте и Пренепорочне Богородице, и у том храму, Старац Симеон и Ана пророчица, сусрели су Господа нашег. Затим, испунивши све што је законом одређено, Јосиф оде у Назарет, својој кући. Јер овако каже Свети Лука: „И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет“ (Лк 2, 39). Отуда је јасно да они нису одмах кренули из Витлејема у Египат, већ су прво отишли ​​у храм Господњи, затим у Назарет, и на крају у Египат.
О томе свједочи и свети Теофилакт у свом тумачењу јеванђелисте Матеја, када овако пише: „Како то да Лука каже да је Господ у четрдесети дан после Свог рођења држан у наручју Симеоновом, па онда отишао у Назарет, а овде Матеј говори да је у Назарет отишао тек након повратка из Египта? Разуми, дакле, да је Лука говорио о ономе што је Матеј прећутао. Шта заправо хоћу да кажем? У четрдесети дан пошто се родио, Господ је отишао у Назарет (када је бежао у Египат). То нам каже Лука. Матеј говори о ономе што се десило после тога, то јест, да је побегао у Египат и да се после из Египта вратио у Назарет. Они, дакле, не противрече један другоме, него Лука говори о одласку из Витлејема у Назарет, а Матеј о повратку из Египта у Назарет“.
Дакле, по изласку из храма Господњег, свети путници најприје су отишли ​​у Назарет и  зграбивши све што је потребно за пут, журно, ноћу (да то не би сазнали најближи сусједи), упутили су се ка Египту.  При том су са собом повели Јакова, најстаријег Јосифовог сина, који је касније назван братом Господњим, што се види из црквене пјесме (стиховна стихира) од 23. октобра, гдје се овако пјева: „«Еже во плоти Господня желания мудре, брат показался еси, ученик, и самовидец божественных тайн, бегаяй с ним, и во Египте быв со Иосифом, Материю же Иисусовою: с нимиже моли спастися нам“ .... Отуда је јасно да је Јаков, такође, пратио свету породицу на путу за Египат, служећи им током путовања. И Господ је побјегао у Египат дијелом да би показао да је истински оваплоћени човјек, а не дух и привиђење (на шта је указао Свети Јефрем у својој бесједи на Преображење); а дијелом и да нас научи да бјежимо од гњева и јарости људске, а не да им се гордошћу опиремо. Св. Јован Златоусти овако објашњава: „У бјекству своме, каже он: „Господ нас учи да уступимо мјесто гњеву, тј. бјежимо од људске јарости. А ако Свемогући бјежи, онда ми, горди, научимо да се не излажемо опасности.
Такође, свети Јован Златоусти објашњава разлог зашто су они ишли баш у Египат: „Пошто су Вавилон и Египат били земље распаљене највећим огњем незнабоштва, то Господ показујући на самом почетку да ће Он исправити и учинити бољим становнике обе земље и кроз то уверавајући да и цела васељена треба да очекује блага, шаље мудраце у Вавилон, а Сам са Мајком долази у Египат.“ Сврха Господњег бјекства у Египат и то да би се Египат очистио од идола а такође и да би се испунило Исаијино пророштво: „Гле, Господ седећи на облаку лаку доћи ће у Египат; и затрешће се од њега идоли Египатски“ (Ис 19, 1). На овом мјесту, под облаком, свети Амвросије подразумијева Пречисту Дјеву, која је на рукама донијела Господа у Египат, и падоше идоли египатских богова. Тај облак, Пречиста Дјева, је лаган, јер Она није оптерећена никаквим бременом било каквог гријеха или тјелесне пожуде и познања брака.
Прича се ово. Када праведни Јосиф, Пречиста Дјева и Богомладенац иђаху у Египат, њих у једном пустом мјесту нападоше разбојници и хтједоше да им узму магарца, на којем су носили оно мало што им је било потребно за путовање, а на којем понекад и Богородица с аБогомладенцем јахаше. Међутим један од тих разбојника, угледавши необично лијепо Дјетенце, задиви се тако необичној љепоти и рече: Када би Бог узео на себе тело човечије, не би био лепши од овог детета! - И нареди тај разбојник осталим друговима својим, да ништа не узимају од ових путника. Испуњена благодарношћу према овако великодушном разбојнику Пресвета Дјева рече му: "Знај, да ћете ово Дете наградити дивном наградом зато што си Га данас сачувао".Овај разбојник беше онај сами, који доцније, при распећу Господа Христа, би обешен на крсту с деоне стра(не, и коме Господ рече: Данас ћеш бити са мном у рају (Лк. 23, 43). И испуни се пророчанско предсказање Божје Матере, да ће га ово Дете наградити. А име том благоразумном разбојнику беше Диомаз, док ономе другоме, распетоме с леве стране Господа, беше име Гестас.Када свети путници уђоше у Египатску земљу и нахоћаху се у пределима Тиваиде, они се приближише граду Ермопољу. Недалеко од улаза у овај град растијаше врло лепо дрво, звано "Персеја", које тамошњи житељи, по своме идолопоклоничком обичају, поштоваху као бога због његове горостасности и величанствене красоте, поклањајући му се и приносећи му жртве; јер у том дрвету живљаше и демон кога они почитоваху. Када се Пресвета Богомати са Божанским Детенцетом приближи томе дрвету, оно се тог часа силно затресе, јер демон уплашивши се доласка Исусова побеже. А дрво сави свој врх до саме земље, одајући дужно поклоњење своме Саздатељу и Његовој Родитељки, Пречистој Дјеви. Осим тога, оно их сенком својих многолиснатих грана заклони од сунчане жеге, те даде могућности да се свесвети путници пријатно одморе под њим. И то дрво остаде свагда тако савијено, као очигледно знамење доласка Господња у Египат. И од тада, откако се под њим одмори Господ са Својом Мајком и Јосифом, то дрво доби исцелитељску силу, јер оно лишћем својим исцељиваше сваковрсне болести.Затим свети путници прво уђоше у тај град и у тамошњи идолски храм, и тог часа сви идоли падоше. Овај храм спомиње свети Паладије у Лавсаику, и вели: "ми видесмо у Ермопољу идолски храм, у коме при доласку Спаситељевом падоше сви идоли на земљу". - Тако исто и у једном селу, званом Сирен, падоше триста шездесет пет идола у једноме храму када у њега уђе Христос са Пречистом Матером. Но и уопште у целом Египту при доласку Господњем срушише се идоли и демони побегоше из њих. И тако се испуни оно што је свети пророк Јеремија за време свог боравка у Египту предсказао, како о томе пише у његовом житију свети Епифаније. А свети пророк је рекао: "Сви ће идоли морати цопадати и сви се кипови богова срушити када овамо дође Дјева Матер с Младенцем, рођеним у јаслима". Од времена овог Јеремијиног пророчанства код Египћана постаде обичај изображавати Дјеву где лежи на постељи, а близу Ње Младенца који лежи у јаслима повијен у пелене, и поклањати се томе изображењу. А када једном цар Птоломеј упита египатске жреце због чега они то раде, ови одговорише: "То је тајна, предсказана нашим давним прецима од неког светог пророка; и ми чекамо испуњење тога пророштва и раскривење ове тајне".После тога свети путници скренуше мало устрану од града Ермопоља, и тражећи место за свој боравак они дођоше к селу, званом Натареа, недалеко од Илиопоља. Тако, у близини тога села, Јосиф остави Пречисту Дјеву Марију са Христом Господом под смоквом, а сам оде у село да набави потребне ствари. А то смоквино дрво, пружајући светим странцима склониште, раздвоји се одозго до доле и спусти свој врх, правећи као неки заклон или шатор над њиховом главом; а доле, при дну стабла, оно начини у пукотини као одају за боравак, и тамо Пречиста Дјева са Младенцем леже и одмори се од пута. То место је и до данашњега дана у великом поштовању не само хришћана него и код сарацена, који све до сада прислужују кандило са јелејем у пукотини тога дрвета, те оно гори у част Дјеве која је са Младенцем боравила тамо. Јосифу и Пресветој Богородици допаде се да наставају у том селу. И нашавши себи кућицу недалеко од тог дрвета, они почеше живети у њој.Догоди се и друго чудо силом Божанског младенца: тамо, у близини њихове кућице и оног чудесног дрвета, појави се изненада извор живе воде, из кога Пречиста Дјева захваташе воде за разне потребе, као и за купање свога Детенцета. Тај извор постоји и данас; вода му је веома хладна и здрава. Но најчудноватије је то, што је то у свој земљи Египатској једини извор живе воде; и он се слави у том селу.Овим се завршава повест о боравку Пречисте Богородице са Христом у Египту, где они проведоше неколико година. Само се тачно не зна колико је година Господ провео у Египту. Свети Епифаније вели две године, Никифор - три, а Георгије Кедрин - пет година; други пак, као Аминије Александријски, сматрају да је провео седам година. У сваком случају несумњиво је то, да је Господ остао тамо до смрти Иродове, као што и каже Еванђеље: "и би тамо до смрти Иродове" (Мт. 2, 15).После покоља Витлејемске деце и после страхотне погибије бедног Ирода, Ангео Господњи опет се јави у сну Јосифу у Египту, наређујући му да се врати из земље Египатске у земљу Израиљеву, јер су, рече Ангео, изумрли који су тражили душу детета (Мт. 2, 20). Јосиф устаде, узе Дете и Матер Његову и крену у Јудеју, која сачињаваше најбољи и највећи крај земље Израиљеве. Али чувши да Архелај царује у Јудеји место Ирода оца свога побоја се ићи онамо. Јер Ирод остави за собом три сина: првог Архелаја, другог Ирода Антипу, и трећег, најмлађег, Филипа. Сви се они после смрти свога оца упутише у Рим да ћесар расправи њихову парбу, пошто је сваки од њих хтео да добије очев престо. Ћесар не хте ниједнога од њих да начини царем, него раздели царство на четири дела, назвавши их четворовласницима. Најстаријем брату Архелају он даде Јудеју; Ироду Антипи даде Галилеју, а најмлађем брату Филипу Трахонитску покрајину; Авилинију пак он даде Лисанију, најмлађем сину Лисанија Старог, некадашњег пријатеља Иродовог, кога Ирод уби из зависти. Отпуштајући их из Рима, ћесар обећа Архелају дати и царско достојанство, ако се само покаже добар и ревностан управитељ у својој области. Но Архелај се не показа нимало бољи од свога свирепог оца, мучећи и убијајући многе: јер чим дође у Јерусалим, он одмах низашто поби три хиљаде људи, и нареди да многе грађане муче о празнику усред храма пред свим сабором јеврејским. Због такве своје свирепости он би, након неколико година, оптужен ћесару, лишен власти и послан у заточење.Јосиф, по повратку свом, чувши да овај опаки Архелај царује у Јудеји, побоја се ићи тамо, него примивши обавештење у сну од оног Ангела који му се и раније јављао, отиде у пределе Галилејске, у државу Ирода Антипе, брата АрхелДјева, јер овај Ирод с кротошћу управљаше народом; и настани се Јосиф у граду Назарету, у коме они и раније живљаху, да се збуде што су пророци рекли о Христу Господу да ће се Назарећанин назвати. Њему слава вавек. Амин. Извор ; Превод и дорада: вјеронаука.нет

---