 Празник Рођења Св. Јована Крститеља-Ивањдан, слави се 7. јула по новом календару (24. по старом). На овај дан вјерници се сјећају како се у породици јеврејског свештеника Захарије и његове супруге Јелисавете родио будући пророк, који ће предвидјети долазак Месије - Исуса Христа, а затим га крстити у водама ријеке Јордан. Празник је установљeн у IV вијеку.
Као што нам то описује јеванђелист Лука описује (Лк 1, 57-80), праведни родитељи светог Јована Крститеља - свештеник Захарије и Јелисавета, живјели су у древном граду Хеврону (у град Јудин -Лк 1, 39), били су стари, а нису имали дјеце. Једном приликом се Захарији када је служио у јерусалимском храму јавио анђео Гаврило говорећи му :“ Жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и многи ће се обрадовати рођењу његовом (Лк 1, 13. 14). Захарији је било неугодно, страх га је обузео. Сумњао је да је могуће добити сина у старости и затражио је знак. Дата му је, истовремено и казна за невјерје: Захарија је онијемео све до тренутка испуњења ријечи Архангела. Јелисавета је зачела и, плашећи се подсмјеха због трудноће у позним годинама, скривала се пет мјесеци док ју није посјетила њена далека рођака, Пресвета Дјева Марија, како би подијелила са њом своју и њену радост. Јелисавета, испуњена Духом Светим, прва је дочекала Дјеву Марију као Богородицу: „А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога. И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој“ (Лк 1, 41-44). Када је дошло вријеме, Јелисаветата је родила сина, а сви рођаци и пријатељи су се радовали са њом. „ И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца његова – Захарија. И одговарајући мати његова рече: Не, него да се зове Јован“. Сви су били изненађени- Рекоше јој „Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом. И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову. И заискавши дашчицу написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви. “. Када су светог Захарију питали за ово, он је затражио плочу и написао на њој: „Јован му је име. И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога. А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи: Благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој. И подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге својега, Као што каза устима светих пророка својих од вијека, Да ће нас спасти од непријатеља наших и из руку свију који нас мрзе“. Послије Рођења нашег Господа Исуса Христа и поклоњења пастира и мудраца, зли цар Ирод послао војнике у Витлејем да побију тамо сву дјецу а затим се сјетио и Јована, сина Захаријина, о којем је чуо много чудесних ствари, и питао се у себи: "Да није он будући цар Јудејски?". И одлучивши да убије и њега, он нарочито посла убице у Хеврон у кућу Захаријину. Чувши за ово, света Јелисавета је са сином побјегла у пустињу и сакрила се у пећину. Свети Захарија је као свештеник био у Јерусалиму и свештеничку службу вршио у храму. Ирод му је послао војнике са наређењем да открије гдје се налазе Јован и његова мајка. Захарија је одговорио да не зна и потом је убијен тачно у храму. Праведна Јелисавета и њен син наставили су да живе у пустињи и тамо је умрла четрдесет дана по убиству Захаријином. Од тада је Свети Јован, којег је чувао анђео, живио у пустињи све до тренутка док није изашао да проповиједа о покајању: „А дијете растијаше и јачаше духом и бијаше у пустињи до дана док се не показа Израиљу“. |