 У недјељу 7. априла 2024. године, православна црква прославља Богородичин празник - Благовијести Пресвете Богородице. На овај дан, сјећамо се како се арханђео Гаврил јавио Дјеви Марији са благом вијешћу да ће од Ње у непорочном зачећу бити рођен обећани Спаситељ Господ Исус Христос. На овај Благовијести десио се догађај који је корјенито промијенио историју читавог човјечанства. Приближило се вријеме за испуњење завјета Божијег о рођењу Спаситеља. Међутим, да би се Месија могао родити, једноставна јеврејска дјевојка Марија морала је да игра улогу у божанском плану. Према завјету који су дали Маријини родитељи - праведни Јоаким и Ана - била је посвећена Господу Богу и од треће до петнаесте године живјела је у јерусалимском храму. Када је дошло вријеме да напусти храм, Дјева Марија је одлуком свештеника била заручена за праведнег Јосифа, столара по занимању. Пресвета Дјева живјела је у његовој кући у Назарету, водила је побожан живот: бавила се домаћинством, прела лан и вуну, читала свете књиге, молила се Богу, а Јосиф је радио столарију. Као и сви људи из народа изабраних, и Дјева Марија је добро знала да се ближи вријеме доласка обећаног Месије. И наравно, сјећала се ријечи Исаијиног пророчанства: „Зато ће вам сам Господ дати знак; ето дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануило“ (Ис 7,14) . Пошто је била понизна, Дјева Марија вјероватно није ни слутила да је ускоро очекује необичан и важан догађај. Важан не само за њу, већ и за цијело човјечанство. О самом догађају Благовијести пише свети јеванђелист Лука овако: А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет,Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. благословена си ти међу женама! А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав?И рече јој анђео: Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога!И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус.Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова;И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја.А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом.Јер у Бога је све могуће што каже. А Марија рече: Ево слушкиње Господње - нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње. Благовијести се славе тачно 9 мјесеци прије Христовог рођења. Најранија свједочанства о прослављању празника Благовијести су из VII вијека, но то не значи да празник није и раније прослављан. Једно од свједочанстава празновања Благовијести као посебног празника налазимо у 52. канону Трулског сабора (692. год), који наглашава да се у овај празнични дан, када падне за вријеме Свете четрдесетнице, не служи Литургија Пређеосвећених дарова, већ због спасоносног значаја и величине празника служи се потпуна Литургија Светог Јована Златоустог која почиње вечерњим.
|