 Светог великомученика Георгија Побједоносца (+ 303) - једног од најпоштованијих светаца у хришћанству - српска православна црква прославља 6. маја (Ђурђевдан) и 16/2. новембра, када прослављамо обновљење њему посвећеног храма (Ђурђиц). Према црквеној традицији, (коју је изнео монах Симеон Метафраст) Св. Ђорђе је рођен у 3. вијеку (рођен највјероватније између 275. и 281. године) у хришћанској породици у у Кападокији. Кад му је отац (ратник Геронције) пострадао као хришћанин, мајка Полихронија се преселила у Лиду у Палестину, гдје је дјечак одрастао. Ступивши у службу римске војске, прославио се интелигенцијом, храброшћу и физичком снагом, што је примијетио цар Диоклецијан (284-305) и унаприједио га у трибуна. Његова мајка је преминула када је имао 20 година и оставивши сину богато насљедство. Св. Георгије је учинио мноштво подвига и чуда, због чега је и добио име Побједоносац. Када је Диоклецијан почео да прогони хришћане, Св. Георгије је своје имање раздијелио сиромашнима, појавио се пред царем и исповиједио да је Христовим сљедбеник. Цар, који није очекивао ово понашање од свог војника, наредио је да се Св. Георгије подвргне стравичном мучењу како би се одрекао своје вјере. Ни наговарање ни муке нису могле наговорити Ђорђа на паганизам, а по наредби гувернера одрубљена му је глава. Погубљење се догодило 6. маја (нови календар) 303.године. Заједно са св.Ђорђем, мученички је страдала царица Александра Римска, која је у житију именована као супруга цара Диоклецијана (права царева супруга, позната из историјских извора, звала се Приска, за коју се зна да је заиста исповиједала хришћанство. Постоји могућност да је заиста могла да добије име Александра након крштења). Мошти Светог Ђорђа сахрањене су у Лиди. Константин Велики је саградио храм на Георгијевом гробу. Слава св. Георгија проширила се широм Истока. Већ су у 4. вијеку у Сирији постојали храмови са његовим именом, док је у Египту у његову част изграђено 40 храмова и 3 манастира. У Цариграду се помиње црква Георгија, већ из доба Константина Великог. Црквени пјесници, попут Романа Мелода, посветили су му бројне тријумфалне химне. Великомученик Ђорђе Побједоносац се сматра свецем заштитником: Енглеске, хришћана Палестине, Бејрута, Грузије, Бугарске војске, Каталоније, Грчке пјешадије, зидара, извиђача, крсташа... Од многих чуда која је извршио свети великомученик Георгије, најпознатије је забиљежено у иконографији - ово је убиство змије која је живјела у језеру у подножју ливанских планина у близини Бејрута и прождирала људе. Убивши змију, свети Георгије спасио је царску кћерку од сигурне смрти, која је требало да постане сљедећа змијска жртва. Залив на чијој се обали налази Бејрут данас носи име Светог Ђорђа. О чудима Светог Ђорђа препоручујемо да прочитате текст на нашем сајту!  Храм Светог великомученика Георгија Побједоносца у Лиди, 2016 Мошти Сагласно предању, свети Ђорђе је сахрањен у граду Лод (некада Лида), у Израелу. Изнад његове гробнице изграђена је црква Светог Георгија, која припада Јерусалимској православној цркви. У овом храму се налази кивот са дијелом моштију светог Георгија. Дио свечеве главе налази се испод главног олтара у римској базилици Светог Великомученика Георгија у Велабру . Ово није једини део главе Светог Ђорђа. Крајем 16. вијека, ходочасник Трифон Коробејников написао је да се глава Светог Георгија налазила у цркви Светог Георгија у граду Лод. 1821. де Планси помиње десетак глава које су се чувале у црквама и манастирима а које су сматрале да припадају Светом Георгију Побједоносцу у Венецији, Сан Салвадору, Прагу, Келну, Ле Ману, Оверњи, Триру, Цариграду, Лоду, Риму итд . Такође, познато је да се дијелови моштију чувају у реликвијару у храму Сен-Шапел у Паризу. Реликвију је сачувао француски краљ Луј IX, након чега је неколико пута служила на црквеним свечаностима у част Светог Ђорђа. Остали дијелови моштију - десна рука, односно десна рука до лакта - чувају се у сребрном реликвијару на светој Гори Атонској , у манастиру Ксенофонт (Грчка).
|
