 Шестог васељенског сабора 680-681.године, у Цариграду и његових светих отаца православна црква се сјећа, 5. фебруара. Васељенски сабори су били скупови Светих отаца (углавном епископа) Помјесних православних цркава, на којима су рјешавана догматска, канонска, литургијска и друга питања. VI Васељенски сабор одржан је у престоници Византије, уз учешће цара Константина Погоната (668-685.године). На овом Сабору осуђена је јерес монотелизма, чије су присталице тврдиле да је у Исусу Христу постојала само једна воља. Као резултат Сабора, 170 његових светих отаца одобрило је исповиједање вјере о двије воље у Христу - Божанској и људској. Наставак овог Сабору био је Сабор одржан 691. године у царским палатама, који је добио име Трулски. На овом Сабору установљена су 102 канона. Сабор је сазвао и њиме предсједавао византијски цар Јустинијан II. 5. ФЕБРУАР - СВЕТИ МУЧЕНИК КЛИМЕНТ, ЕПИСКОП АНКИРСКИ Свештеномученик Климент рођен је у галатијском граду Анкира 258. године од оца незнабошца и мајке хришћанке. У дјетињству је изгубио оца, а у дванаестој години - и мајку Ефросинију, која му је предвидјела мученичку смрт због вјере у Христа. Жена која га је усвојила, Софија, одгајила га је у страху Божјем. Током страшне глади у Галатији, неки незнабошци напустили су своју дјецу, не могавши да их нахране, а Софија је сабрала несрећнике, нахранила их и обукла, а свети Климент јој је у томе помогао. Учио је дјецу и припремао их за примање Светог крштења. Многи од њих су касније умрли мученички због вјере у Христа. За свог врлинског живота свети Климент је рукоположен за чтеца, а затим за ђакона. Са осамнаест година је рукоположен у чин презвитера, а са двадесет година за епископа Анкире. Убрзо је започело гоњење хришћана за вријеме цара Диоклецијана (284-305). Епископ Климент је, такође, изведен пред лице правде по денунцијацији. Владар Галатије Дометијан покушао је да приволи светитеља да се поклони незнабожачким боговима, али епископ Климент је чврсто исповиједао вјеру Христову и храбро подносио све муке којима га је подвргао жестоки намјесник. Објесили су га на дрво, посјекли тијело оштрим гвожђем тако да су се видјеле кости, жестоко га претукли штаповима и камењем, завртили на точку и спалили на тихој ватри. Господ је задржао своју патњу и чудесно излијечио његово измучено тијело. Тада је Дометијан послао свеца у Рим самом цару Диоклецијану са извјештајем да је епископ Климент био свирепо мучен, али се показао непремостивим. Диоклецијан, видјевши мученика потпуно здравог, није повјеровао извештају и подвргао га је још окрутнијим мучењима, а затим га затворио.Многи незнабошци, видећи храброст светитеља и његово чудесно исцјељење од рана, повјероваше у Христа. Људи су хрлили к светом Клименту у тамницу ради подучавања, исцјељења и крштења, тако да се тамница претворила у храм. Многе од њих, по денунцијацији, цар је погубио. Диоклецијан, задивљен чудесним стрпљењем светог Климента, послао га је у Никомидију свом савладару Максимијану. На путу, на броду, светитељу се придружио његов ученик Агатангел, избјегавши погубљење са другим исповједницима и желећи да заједно са епископом Климентом страда и умре за Христа. Цар Максимијан предао је, Климента и Агатангела, гувернеру Агрипину, који их је подвргао таквим нељудским мучењима да се чак и код паганских гледалаца разбуктало саосјећање са мученицима и који су каменовали мучитеље. Добивши слободу, светитељи су исцјељивали становнике града полагањем руку, крштавали и поучавали људе који су се мноштвом хрлили к њима. Поново притворени по наређењу Максимијана, послати су кући у град Анкир, гдје их је анкирски принц Куриниус поново мучио, а затим послао у град Амисију гувернеру Дометију, који се одликовао посебном окрутношћу. У Амисији су свети мученици бачени у кипући креч, у њему су остали 24 сата и остали неповријеђени. Одерали су кожу са њих, претукли их гвозденим палицама, положили на вруће гвоздене кревете и сипали сумпором. Све ово није наштетило светима и они су послати у Тарс на нове муке. На путу у пустињи, свети Климент је својом молитвом добио откривење да ће патити за Име Христово још 28 година. После претрпљења многих мука, свеци су били затворени у тамници. После Максимијанове смрти, свети Агатангел је посјечен мачем. Анкирски хришћани су Светог Климента ослободили из затвора и одвели у пећински храм. Тамо је, након одслужене Литургије, светитељ најавио вјерницима скори крај прогона и свој скори одлазак. Светог мученика су заиста убрзо убили војници града који су упали у храм. Свецу су мачем одсјекли главу током његовог приношења Бескрвне жртве (+ око 312). Припремио сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
|