5 ПРИЧА о апостолу андреју ПРВОЗВАНОМ

Један од двојице који је слушао како је Свети Јован говорио, и ишао за њим за њим био је Андреј, брат Симона Петра. "Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: ми нађосмо Месију, које значи Христос" (Јн 1, 40-41)
Свети апостол Андреј био је брат апостола Симона Петра. Родом је из Витсаиде и био је рибар као и његов брат. Његово име може нас изненадити, јер има грчко поријекло Ανδρεας значи 'човјек, храброст'. Још једна тачка у низу, која доказује велики културни утицај Хелена на Галилеју, је јеврејско узимање иностраних имена како би олакшали своје пословање са странцима, који нису могли прочитати лична имена и називе мјеста на јеврејском подручју. Јеврејско име овог апостола остало је непознато.
Према Јеванђељу, Андреј је био први који је признао Исуса из Назарета као Месију и довео свог брата Симона к Њему. Православна црква назива Апостола Андреја "Првозвани". Ми знамо мало о апостолу Андреју: он се помиње у Светом писму само неколико пута. Ипак, из ових помињања можемо закључити да је Петров брат био прилично близак Господу. Тако када једном приликом, Филипу приступише неки Грци који су жељели да виде Христа, он прво говори Андреју: "Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу (Јн 12, 22).
Општепознато је да је након његовог неизмјерно плодног апостолског служења Апостол Андреј био распет у грчком граду Патрасу на крсту у облиу слова Х. Иако текстови из Јеванђеља веома мало говоре о овом свецу, многи народи га воле и причају пуно прича и легенди о њему. Ево пет таквих прича које обиљежавају његов дан празновања.
1. Према грузијским легендама, апостол Андреј  био је први који је проповиједао о Христу у њиховој земљи, прије св. Нине, Равноапостолне. Ова афирмација апостолских коријена грузијске цркве помогла је православним Грузијцима да се осјећају сигурније у њиховој интеракцији са Антиохијском патријаршијом, која је владала над грузијском црквом неко вријеме.
2. Легенда са Кипра нам говори да је брод на коме је путовао Апостол одустао од свог курса у близини Кипра и готово је био на мети. Међутим, Апостол Андреј ударио је камен штапом и из ње је  потекла вода, која је зацијелила капетана тог брода.
3. У Румунији постоји легенда (иако је савремени научници оспоравају) да је Апостол Андреј посјетио Доброгеу гдје се борио против дивљих звијери и сњежних олуја док коначно не прође кроз неку пећину. Ударио је зидом пећине штапом, и одједном је зима прешла у прољеће: сњежни покривач се растопио и он је крстио мјештане у води.
4. Шкотска поштује Светог Андреја као заштитника своје земље. Шкотска застава чак има и бијели Андрејев крст на плавој позадини. Легенда говори да је краљ Пикта и Шкота водио своју војску у борбу против војске Анђела. Шкотска војска је била много мања, па је краљ обећао да ће ако његова војска порази непријатељске трупе, славити апостола Андреја као заштитника свог народа. На дан битке, очевици тврде како су се  појавили бијели облаци у облику слова Х на небу.  Пикти и Шкоти, охрабрени овом очигледном божанском интервенцијом, однијели су побједу упркос томе што су били бројчано инфериорни. У Шкотској постоји обичај да се на каминима црта крст Св Андреја како би спријечили вјештице да слете низ димњак и уђу у кућу.
5. На крају, постоји легенда да је Апостол Андреј проповиједао Јеванђеље дуж обале Црног мора и Дњепра док није стигао до мјеста гдје град Кијев, мајка свих руских градова, данас стоји. Постоји и легенда, иако мање вјеродостојна, која тврди да је Апостол Андреј пловио далеко на Сјевер и да је стигао до Новогрода, гдје је био задивљен локалним обичајем одласка у парне купке и да се сами или друге ударају грожђем осушене гране и лишћем. Још једна легенда каже да је Апостол Андреј чак посјетио Валаам. Очигледно је да је ово мит који се могао појавити током такмичења Новгорода и Кијева. У сваком случају, вјерници широм свијета славе овог Апостола. Сигурно нам помаже и моли се за све људе, прослеђујући своје молитве Христу, као што је учинио Грцима који су били жељни да виде Исуса сопственим очима.
Свети Апостоле Андреје, моли Бога за нас!
Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  / Аутор: Јован Нићипорук

---