Света 42 мученика Аморејска

​Ова четрдесет и два хришћанска мученика били су војводе византијског цара Теофила и мученици 840. године у граду Амореји, у регији Фригија у Малој Азији
Мухамеданци (Сарацени) предвођени арапским калифом Калиф ал-Мутасимом су град Амореју дуго опсједали почетком деветог вијека, под византијским царем Теофилом (829-842.године - цар Теофил је био син цара Михајла прозваног Валвос или Травлос).  Град је заузет захваљујући издаји и запаљен. Већина становника и војника који су бранили град убијени су или одведени у ропство. Наређено је да се главни команданти  у главни град калифата, Самару и затворе. Тамноваху седам година. Било их је 42 људи. Муслимани су одбијали све понуде Византинаца за откупнину или размјену затвореника. Међу затвореницима био је и Калист Мелисин, управитељ регије Колонија, којег су Павликијанци заробили и предали Арапима. Поред њега, по имену су познати сљедећи архонти: патрициј Константин, нотар Константин, Теофил, Васој, који се посебно истакао у расправама са муслиманима, и евнух-протоспатар Теодор Кратер. Црква подједнако поштује успомену на све оне храбре вође који су се показали и добри војници и вјерне Христове слуге.
Насљедник Ал-Мутасима, калиф ал-Васик (842-847), одлучио је да присили заробљенике да пређу на ислам. Сматрајући да су послије тако дугог затвора Византијске војсковође већ биле сломљене, почео је да им шаље „добронамјернике“, који су доносили храну и одјећу и започињали разговоре о одрицању од хришћанства, но војводе не хтједоше то ни чути. Када Сарацени говораху војводама, да је Мухамед прави пророк, а не Христос, упиташе их војводе: ако би се два човјека препирали о једну њиву, па један рекао: моја је њива, а други: није него моја, при том један од њих имао много свједока, да је његова њива, а други немао ниједног свједока осим себе самог, шта би ви рекли: чија је њива? Одговорише Сарацени: заиста, онога који има много свједока! - Право сте пресудили, одговорише им војводе. Тако је са Христом и Мухамедом. Христос има многе свједоке, старе пророке, које и ви признајете, који сви од Мојсеја па до Јована Претече свједоче о Њему, а Мухамед сам за себе свједочи да је пророк, и нема ниједног свједока. 

---

Минијатура која приказује опсаду Аморије (Амореје)

​​- Постидјеше се Сарацени, но тад опет покушаше да бране своју вјеру овако: да је наша вјера боља од хришћанске види се по томе, што Бог нама даде побједу над вама, и даде нам најбоље земље у свијету, и царство много веће од хришћанског. На то војводе одговорише: ако би тако било, онда би и идолопоклонство египатско и вавилонско и јелинско и римско, као и огњепоклонство персијско, биле истините вјере, јер у једно вријеме сваки од ових народа побјеђивао је остале и владао њима. Очигледно је да ваша побједа и сила и богатство не доказују истинитост ваше вјере. А ми знамо, да Бог некад даје побједу хришћанима, а некад попушта муке и страдање, да их исправи и приведе покајању и очишћењу од гријехова. Након седам година 42-ца еминентних војсковођа  погубљени су на обалама ријеке Тигрис 6. марта 845. године. Први је убијен патрициј Константин Вавуцик, царски рођак, који је заузимао највише место међу војсковођама.  Тијела им беху бачена у ријеку  Еуфрат, но испливаше на другу обалу гдје их хришћани сабраше и чесно сахранише.

---