 303. године започео је велики прогон хришћана од стране цара Диоклецијана. Млађи сувладар Диоклецијана (Ћесара) тада је био Галерије Максимијан, који је био сујеверно одан паганству и мрзио хришћане. Након усвајања едикта о прогону хришћана у Царству, почело је уништавање хришћанских цркава и паљење књига; започела су погубљења хришћана. Након што се Диоклецијан повукао 305. године, Галерије је постао цар источног дијела Царства и уз помоћ свог ћесара Максимијана наставио је прогон хришћана са још већом окрутношћу. У то вријеме, око 306. године, свети Теодор Тирон, који је управо постао ратник („тирон“ на латинском значи „регрут“), додијељен је мармаритском пуку. Овај пук је тада био смјештен у Амасији, граду Понтијском ((данашња Турска). Када је свети Теодор доведен у тај пук, почели су да га приморавају да принесе жртву идолима. Истински ратник Христа Теодора испуњен Духом Светим, рекао је јавно:
„Ја сам хришћанин и не приличи ми да се жртвујем мрским паганским боговима. Поштујем само Исуса Христа, јединог истинитог Бога и цара небеског. На сва увјеравања свог заповједника Теодора Вринка, свети Теодор је одговорио да је он војник Цара Небеског и одбио је да принесе жртву лажним боговима. Послије тога, Теодор је оптужен да је запалио незнабожачки храм Кибеле и изведен пред суд пред градским гувернером Публијем. Теодор је исповидеио да је хришћанин, након чега је био затворен и осуђен на смрт глађу. Тамо му се јавио Исус Христос, Господ га је тјешио и храбрио ријечима: "Не бој се Теодоре, ја сам са тобом. Не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са мном на небесима". Свети Теодор је затим био подвргнут жестоким мучењима и затворен. Послије извјесног времена мученик је изведен из тамнице и, разним мучењима, поново тјеран да се одрекне Христа. Коначно, видјевши непоколебљивост мученика, гувернер га осуди на спаљивање. И сам свети Теодор се неустрашиво попео на огањ и овде је молитвом и хвалом предао душу Богу. Било је то око 305. или 306. године. А побожна и врлинска жена нека Евсевија измоли мошти светог славног мученика Теодора од Публија, помаза га мирисима, обави у чисту плаштаницу и положи у гроб у дому свом у граду Евхаиту. Много вијекова касније мошти Св. Теодора Тирона пренесене су у Влашку (у град Сибињ) , па одатле у Срем. Његове мошти се од почетка 16. вијека (помињу се ту већ 1555. године) налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори. |