 Свети мученик Лонгин Сотник, био је римски капетан, родом из Кападокије, који је служио у Јудеји под командом прокуратора Понтија Пилата. Приликом погубљења Спаситеља, одред којим је командовао Лонгин стајао је на стражи око Голготе, у самом подножју Часног Крста. Лонгин и његови војници били су свједоци посљедњих тренутака земаљског живота Господњег, великих и страшних знамења откривених након Његове смрти. Ови догађаји потресли су душу ратника. Лонгин је повјеровао у Христа и јавно је исповиједио да „заиста овај бјеше Син Божији“ (Мт 27,54). (Према црквеном предању, Лонгин је био ратник који је копљем пробио ребра распетог Спаситеља и добио исцјељење болесним очима својим од крви и воде која је исцурила).
Након распећа и погреба Спаситеља, Лонгин је са својим одредом стајао на стражи код Гроба Господњег. Ту су се војници удостојили да виде Свето Васкрсење Христово. Јевреји су их подмитили да их убиједе да лажно свједоче да су тијело Христово украли Његови ученици. Лонгин и његова два сарадника нису били пали у искушење да приме новац јеврејских старјешина и не хтједоше сакривати чудо. Повјеровавши у Спаситеља, војници су примили крштење од апостола и ријешили да напусте службу. Лонгин је напустио Јудеју и отишао да проповиједа о Христу Исусу, Сину Божијем, у своју домовину, Кападокију. За њим су кренула двојица његових сабораца. Ватрена ријеч правих учесника великих догађаја у Јудеји узбуркала је срца и умове Кападокијаца; Хришћанство је почело нагло да се шири у граду и околним селима. Сазнавши за то, јеврејске старешине су наговориле Пилата да пошаље један одред војника у Кападокију да убију Лонгина и његове пратиоце. Послати одред је стигао у родно село Лонгин; сам бивши сотник изашао је у сусрет војницима и довео их својој кући. За вријеме оброка војници су испричали сврху свог доласка, не знајући да је власник куће човјек којег траже. Тада се Лонгин и његови сапутници прозваше и замолише зачуђене војнике, без стида, да испуне своју дужност војничке послушности. Војници су хтјели да ослободе свете и чак су им савјетовали да бјеже, али су они то одбили, показујући чврсту вољу да прихвате страдање за Христа. Свети мученици су посјечени, а тијела њихова сахрањена тамо гдје су свети завјештали, а посјечене главе послате су Пилату. Пилат је наредио да се главе мученика баце на ђубриште изван градских зидина. Послије неког времена, једна слијепа жена хришћанка, удовица из Кападокије је дошла у Јерусалим да се поклони светињама. Ту јој се разболио син и умро. Тада јој се у виђењу јави свети Лонгин и утјеши је, обећавши јој да ће јој и сина њеног у слави небеској показати и свјетлост очима њеним даровати. Након тога замолила је да је одведу на сметлиште. И она поче рукама својим разгртати ђубре и претурати. И по промислу Божјем, она нађе што је тражила, и изненада угледа сунчеву свјетлост: јер јој се очи отворише, и она угледа главу светитељеву у ђубришту. И обрадова се она не толико сунчевој свјетлости коју виде, колико глави светитељевој коју нађе и због које прогледа. И прослављаше она Бога и величаше слугу Његовог, светог Лонгина. ПРЕПОРУЧУЈЕМО: илустрована ПРИЧА О КАПЕТАНУ ЛОНГИНУ |