|
Доласку богослова посебно се обрадовала мала Милица, једино српско дете у Призрену У ТРЕЋОЈ години од када је обновила рад, призренска Богословија, позната школа духовника Српске православне цркве, богатија је за четрнаесторо младих богослова. Са ученицима друге и треће године у уторак су сели у клупе обновљеног здања задужбине Симе Игуманова, па тако овде учи 37 будућих богослова. Почетак нове школске године у Богословији обележен је литургијом у саборном храму Светог Ђорђа у центру Призрена, коју је са монаштвом епархије служио владика Теодосије, епископ рашко-призренски... Млади богослови, професори и владика Теодосије, који је и ректор Богословије, обишли су дан раније и Манастир Светих Архангела, где је на гробу цара Душана, служен парастос... Отац Андреј, заменик ректора и један од професора каже да су ученици у ову школу дошли из свих крајева земље не скривајући радост што ће се школовати у познатој духовној школи коју су похађали, а касније овде и предавали, многи српски патријарси. - Моја породица је позната по свештеницима и зато бих и ја волео да постанем свештено лице - каже петнаестогодишњи Жељко Којић, из Врбовца код Косовске Витине. 
СМЕШТАЈ И ОСОБЛЈЕ ПОДИГНУТА 1871. године, призренска Богословија била је прва средња богословско учитељска школа у старој Србији, а до 1999. године, када је привремено измештена у Ниш, никада није прекидала рад. Осим задужбине Симе Игуманова која је обновљена 2011. године када је почела да ради, до сада су у оквиру комплекса Богословије обновљене још три куће. - Једна кућа је обновљена уз помоћ нашег пријатеља доктора Ђузепеа Торе из Ђенове, а друге две новцем Сретењског манастира у Москви са балагословом патријарха Кирила - каже отац Андреј и напомиње да су у једној кући смештени ученици, а у другим шест редовних и два хонорарна професора, као и три куварице и три домара. По речима монаха, објектима недостаје једино парни котао за централно грејање због чега велике суме новца издвајају за грејање.
За ову школу припремао га је отац Иларион, игуман манастира Драганац. Управо зато, Жељко је са осталим ученицима пажљиво слушао савете које је младим богословима пред почетак школске године давао професор Дејан Ристић, током литургије у храму Светог Ђорђа у Призрену... - Ниједног тренутка се нисам премишљао око доласка у Призрен. Ово је стари српски град, престоница цара Душана. Поносан сам што овде учим како да служим Богу - каже Јован Филимомовић (17) из Новог Пазара, ученик треће године, док срећу што се вратио свом Космету није скривао ни Душко Спалевић (18) чија је породица из Дечана избегла у Крушевац. - Љубав према вери и светињама осетио сам као четворогодишњак одлазећи у манастир Високе Дечане - прича Душко, надајући се као и остали да ће им школовање протећи у миру. Иако су им услови смештаја солидни, ученицима највише недостаје сигнал за мобилну телефонију да могу да се јаве родитељима, али и им зато поручују да се осећају добро и да су превазишли првобитни страх... - Ако је и било стрепње што се тиче безбедности, поготову код ученика које су ове године уписали школу, старији ђаци су их разуверили - причају професори, а јеромонах Андреј признаје да је у протекле две године било разних, више лепих ситуација, док оне друге не жели да помиње. Ученици током школских дана два пута пролазе центром града од Богословије до Цркве Светог Ђорђа, иду до продавнице или фризера, али у пратњи професора. Када падне мрак из соба не излазе. Доласку младих богослова посебно се радује мала Милица Ђорђевић (8), једино српско дете у Призрену која и ове године у парохијском дому похађа наставу без својих вршњака. - Дивно је што је овај град богатији због младих ученика које ћемо сретати на улици и литургијама у Цркви Светог Ђорђа - прича девојчицина мајка Евица Ђорђевић (37) која се нада да ће рад Богословије и долазак нових ученика охрабрити и повратак расељених Срба из града поготову оних са децом. |