ВЛАДИКА ФОТИЈЕ: За повратак је потребан подвиг

Од свог хиротонисања за владику далматинског у Светониколајевској Саборној цркви у Сремским Карловцима сада већ далеке 1999. године, баш на Духове, када га и ове године срећемо на литургији у помесној цркви Свете Тројице у Обровцу, маленом градићу на обалама реке Зрмање, епископ Фотије (Сладојевић) нашао се у (не)приликама у којима је мало који српски верски великодостојник обављао своје пастирско послање. 
Простори на којима су вековима обитавали православни Срби, третирани су „огњем и мачем“, опустели и већ закоровљени, а велик број староставних српских богомоља попаљен и уништен... Опустеле су и келије и учионице Богословије древног крчког манастира...

Стрпљиво и брижно, благе речи, како то и доликује наследнику Тита, ученика апостола Павла којег овај посла у Далмацију у сам освит хришћанства, владика Фотије је окупљао престрављени српски верујући народ, видао духовне ране, најстрашнијег од свих, грађанског рата. Четрнаест година касније, у цркви која памти и 18. век, изговарајући коленопреклоне молитве, владика са својим народом плете венце од смиља и трава пониклим на суром далматинском камену и храбри их у останку, али и повратку на вековна огњишта.
Након литругије, седимо за трпезом у скромном дому обровачког свештеника Саше Дрче, а како и у времену садашњем вести, или макар њихови одјеци, ипак „путују“ спорије, разговарамо о дометима пролећног заседања Светог Сабора СПЦ.
– Увек када заседа Свети Сабор наше цркве, велика су очекивања и верујући народ с пуно разлога упире очи у њега. Морамо бити задовољни, мој је утисак, иако су постојала максималистичка очекивања да ће све упражњене епархије бити попуњене, да ће бити бирано или премештено пет-шест владика, што се није десило. Прошла је, да тако кажем, средња варијанта опрезнијег приступа, па су попуњени тронови Зворничко-тузланске и Бихаћко-петровачке епархије, док су остале и даље под бригом администратора. Наравно, расправљано је и проблемима на нашем светом Косову и ту је став СПЦ одавно познат, а то је да је Косово неотуђиви део Србије и наша колевка које се никада не можемо и нећемо одрећи. Какво ће бити политичко решење целог проблема, то већ није у домену цркве – беседи владика Фотије.
Како бисте описали тренутно стање српског народа у Далмацији и целој Хрватској?
– Повратак је стао, ослабио у протеклих пет или шест година, али за то , овај пут, нису криви политички услови, нека посебна неслобода, већ пре свега економски токови. Људи се не враћају у своје домове јер немају од чега конкретно да живе, посебно људи са децом. Уласком Хрватске у Европску унију, надамо се, ваљда ће доћи и до неких позитивних помака у том правцу, тачније до неког значајнијег привредног раста. С друге стране, треба бити искрен, не могу се људи вратити ако то не желе. Морају бити спремни да се врате, а за то је потребан подвиг, труд и напор. Није довољно начелно рећи „волимо Далмацију“ а живети у Војводини, у Србији. Овде нам је потребан подвиг, баш као што је потребан и на Косову.
И Србија и Хрватска, након не тако давних општих избора имају нове Владе, које у добром делу имају атеистички предзнак. Како бисте прокоментарисали односе цркве са представницима политичке воље грађана двеју држава?
– Живећи у региону, јер ми нисмо дијаспора у правом смислу речи, као Срби радујемо се да Србија, добије добру Владу која ће добро руководити матицом од које очекујемо помоћ и овде у Хрватској, али и у БиХ, Црној Гори... И за нас је битно да је Србија стабилна, економски јака и патриотски оријентисана. У том смислу очекујемо позитивне помаке, не улазећи у то ко ће вршити власт у матици, јер је наше да поштујемо сваку легитимно изабрану власт. Тако у Хрватској, као грађани ове државе учествујемо на изборима за све нивое власти, али то није доминантно питање за цркву, већ се молимо за људе у власти да руководе правилно државом и да раде на добробит свих људи без обзира на националну или верску припадност.
Да ли се односи хрватских власти према СПЦ и српском народу на овим просторима могу окарактерисати као добронамерни?
– Начелно да, мада имамо пуно заосталих проблема. Повраћај имовине, обнова кућа и храмова... Имовинска питања везана за СПЦ још увек нису решена, зграде, локали, земљиште нису враћени у наш посед. Дакле, проблема има, надамо се њиховом решењу и разумевању власти, поготово сада када Хрватска улази у Европску унију, где се неће моћи примењивати искључиво локални закони, већ европски стандарди који су добро познати.
У том светлу, каква је по вама будућност Срба на простору РХ и конкретније саме Далмације која је под Вашом епископском ингеренцијом?
– Видели сте у обровачкој цркви и сами. Храм је препун, људи се сабирају око цркве и то нам даје наду да ћемо опстати овде као и толико векова до сада. Тако ће бити током целог лета, предстоје нам чувени далматински сајмови, када долази јако пуно људи пониклих овде, остану овде цело лето... Радовали бисмо се да се они врате за стално, да остану овде, али за то је поред помоћи матице и институција хрватске државе потребна и њихова спремност за повратак. Тек када до тога дође, можемо рећи да смо нормализовали односе и зацелили ране.
Нападачи се морају извинити богословима
Општинско државно тужилаштво у Шибенику поднело је у четвртак Већу за младеж шибенског Општинског суда предлог за изрицање малолетничких санкција седморици малолетника из Кистања, који су оптужени да су у марту ове године, из мржње, напали осам полазника богословије у манастиру Крка. Том приликом је један богослов теже, а петорица су лакше повређени. Тужилаштво је предложило да се тројици нападача изрекне мера појачане бриге и надзора, уз дневни боравак у васпитно-поправној установи. Уз то, предвиђено је да се изгредници морају извинити нападнутим богословима, као и да им буде забрањен прилазак манастиру на удаљеност не мањој од километар.