 Фото: Епархија зворничко-тузланска Празник Рођења Светог Јована Крститеља зворничани већ 200 година прослављају као славу древног зворничког храма. Ове године слави се значајан јубилеј, 200 година од освећења, а торжествено празновање увеличано је освећењем новоосликаних фресака. У празничном расположењу, уз поздравне ријечи добродошлице старјешине храма протојереја Милоша Зекановића, свештенство, монаштво и вијерни народ дочели су свог духовног оца, доброг пастира и Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија. Епископ Фотије је обраћајући се гостима за трпезом љубави рекао: Часни оци, уважени кумови и господо, браћо и сестре, пријатељи ове трпезе љубави у Зворнику. Данас смо имали велику духовну свечаност, славу Старог храма и 200 година њене историје. Радујем се да сам последњих година увек могао да долазим овде на храмовну славу Рођење светог Јована Крститеља. Пратили смо како је овај храм обнављан, како је узрастао и добио овако дивну порту. Како је осликан светогорским живописом, према Протатском начину сликања. Како се наши и ваши оци, Милош и Славенко труде као ваши пастири да буду добри духовници. Ово је данас била припрема за поновни долазак, ако Бог да, нашег Патријарха на Малу Госпојину у град Зворник, а са њим и других владика и високих гостију са свих страна. Тада би требало да буде освећење Саборног храма и заједничка прослава 200 година од освећења Старог храма, где планирамо да се одржи доксологија. Данас је Зворник показао једну ширину, рекао бих црквеност која је потребна на свим местима где живе православни Срби, у читавој Републици Српској, а посебно у нашој Епархији зворничко-тузланској. Ако смо црквени људи који су са Богом и својим светињама, ни наши највећи непријатељи нам неће моћи ништа, јер је Бог са нама. Он нас чува и Он ће нас сачувати. Једини проблем је ако се ми ту изгубимо и кренемо једни једним, а други другим путевима у сукобима и неразумевању. Онда постајемо слаби. Тада постајемо лака мета свакоме ко ради на уништењу нашег народа. Нажалост, таквих има много на свету. Не да осуђујем, не дао Бог, него реалност јесте таква. Ја сам ових дана написао једну песмицу, а знате да пратим неким својим песмама поједине догађаје из наше садашњице. Некада ће то бити значајно. Најновију сам написао о Алиши из земље чуда. Песма о Алиши Кернс, британској посланици која је изговорила гнусну лаж на Српску цркву на Косову. Оптужила је нашу Цркву да кријумчаримо оружје у возилима Хитне помоћи и складиштимо у црквеним објектима. То је гнусна лаж коју је чак и КФОР демантовао, али ко ће сад чути тај демант. Постоје људи који су спремни да тако нешто изговоре. Недавно је из Брисела поручено како је Српска православна црква фактор нестабилности на Балкану. У неком смислу је СПЦ непријатељска организација НАТО-у, који је давно рекао да им је Православље главни противник на Балкану. НАТО да нама буде противник!? Па ми смо људи који имамо само крст и Јеванђеље. Ми немамо оружје осим језика проповеди Јеванђеља Христовог. Било је тешко у време Турака и Аустрије овде у Босни. Било је тешко и у време комунизма и наметања безбожног атеизма који је страшне последице оставио на наш народ. Али, са друге стране, и ово време данас није нимало лако. Можда ови данашњи глобалисти буду гори од свих њихових претходника. Тако кажу учени људи који прате шта се догађа. У сваком случају нама јесте битно да останемо заједно, да останемо при својој Цркви и вери, да своје обичаје држимо и своју Крсну славу не дамо. Да се не делимо! Бењамин Калај који је био представник Аустроугарске у Босни, говорио је да Србе треба делити у партије да би били непрестано у сукобу једни са другима. И успео је у томе. Данас на простору Републике Српске има на десетине партија које су мање више у међусобном сукобу. Кад је недавно био референдум за смену градоначелника у Бијељини, чуо сам да има 19 партија у граду. Шта ти људи раде у 19 партија на град од 100 хиљада становника. Е, то је то. Подели Србе, нека буду у сукобу и онда ће бити лака мета, њима тада можеш управљати и манипулисати како год хоћеш. Окренеш једне против других. Са једнима си добар, другима си против. Са једнима рушиш овога, са другима онога. А Црква нас позива увек на јединство, на заједништво, на љубав, на братску слогу. Видели сте, данас је било 1.000 људи овде у храму, и сви смо били браћа и сестре. Нема партија, нема подела на жуте, плаве, зелене. Сви смо једно у Христу. Нажалост, партијски систем је успео да нас разбије. Зато треба да се молимо за добро Републике Српске, за добро оних који су на власти, да воде државу како треба, путем којим треба. Путем Светога Саве и Косовског завета, да наше мученичко Косово очувамо. Јер ако се не интересујемо за Косово сада, говорећи да смо ми далеко, бићемо на вечном губитку, јер нисмо далеко. Сутра ће се отворити питање Републике Српске, једнако као и питање Косова. Зато треба да будемо заједно, зато треба да будемо заиста молитвени. Да будемо Срби православни и да поштујемо друге народе. Ми увек поштујемо друге. Нама није проблем да други људи са нама живе. Често бива обрунуто, да ми као православни сметамо другима. То је наш крст и не треба да нас то обесхрабри, него да идемо путем правим и добрим и Бог ће нас благословити. Своју веру ћемо сачувати. Своју Републику Српску ћемо сачувати, за коју је 30.000 људи пострадало да бисмо ми данас били слободни. Да бисмо ми могли данас да имамо у Зворнику тако дивну Литургију и све друго што имамо. То је била велика жртва и то треба да имамо на уму. Хвала оцима Милошу и Славенку и свима људима из Црквене општине који се труде да све буде овако лепо. Хвала нашем проти Видоју, архијерејском намеснику зворничком. Заједништво је најбитније. Ми морамо бити заједно и са својим народом у добру и у злу. Тако је наша Црква увек радила. Видите на Косову, једни су били, други су отишли, али је Црква тамо непрестано са народом и непрестано носи њихов крст. И тако ће бити до краја. Да вас не бих много замарао, да се припремимо да будемо добри домаћини нашим високим гостима које очекујемо овде на Малу Госпојину. Да се покажемо као добри домаћини и добри људи. Да они оду одавде утешени и да кажу: Република Српска је сигурна, Зворник је сигуран. Они су тамо са својом вером, са својом Црквом, јединствени су, благочестиви су, воле Бога и ближње своје. То да буде порука коју ће они понети одавде. Хвала на поклонима које смо добили незаслужено. Хвала старцу Симону који је био са нама. Он се моли дан и ноћ за нас и за читав српски народ. Честитам нашем оцу Давору на свештеничком чину, биће мало овде на пракси па иде даље. Живели и Бог благословио и свако добро даровао. На литургијском сабрању, Његовом Преосвештенству саслуживали су: игуман манастира Озрен, архимандрит Гаврило (Стевановић); игуман манастира Папраћа, архимандрит Нектарије (Тешић); протојереј-ставрофор Видоје Лукић архијерејски намјесник зворнички; протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански; протојереј Ненад Тојић, архијерејски намјесник модричко-градачачки; протонамјесници Дражен Ракић и Чедо Јокић; протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић и ђакон Давор Арнаут. Извор: Епархија зворничко-тузланска |