Новости припрема уредник www.vjeronauka.net Дан када се наша молитвено сјећа једног од стубова православног монаштва - преподобног Макарија Великог (+ 390/391) православна црква прославља 1. фебруара. Свети Макарије је био родом из села Птинапар у Доњем Египту, па је тако и у историју Цркве ушао као Макарије Египатски .Рођен је у Египту око 301. године. На захтјев родитеља (отац се звао Аврам, и био је свештеник, а мајка се звала Сара) у младости се оженио, али брзо постајући удовац, продубио је вјеру, често посјећујући храм и читајући Свето писмо. Истовремено, наставио је да брине о старијим родитељима. С љубављу и жаром служио је родитељима у старости, испуњавајући заповијест да се родитељи поштују, а након њихове смрти потпуно се ослободио свакодневних брига. Под вођством искусног старца-монаха, преподобни Макарије почео је да пролази кроз тихи монашки живот. Испрва се настанио на пустом мјесту недалеко од села у којем је живио, а затим се преселио на Нитријску гору у Фаранској пустињи.
 Манастир Светог Макарија подигнут је на мјесту цркве коју је саградио сам Велики подвижник. Данас његове нетрулежне мошти почивају у овом манастиру. Након што је три године живио у пустињи, отишао је код преподобног Антонија Великог (+ 356), оца египатског монаштва, о коме је чуо још увијек живећи у свијету, и био је нестрпљив да га види. Преподобни ава Антоније је, с љубављу, примио блаженог Макарија, који је постао његов предани ученик и сљедбеник. Прподобни Макарије је дуго живио с њим, а онда се, по савјету светог аве, повукао у Скитску пустињу (у сјеверозападном дијелу Египта) и тамо толико засијао својим подвизима да су почели да називају „старцем-јуношом“, пошто се показао као искусан, зрео монах, а да је тек навршио тридесет година. Овдје је преподобни Макарије даноноћно морао да се бори са демонима који га нису могли побиједити, јер је имао велико оружје - понизност. Због тога га је Господ наградио даром изљечења болесних па чак и васкрсавања мртвих. Када је Макарије имао 40 година, примио је свештенички чин и постао је игуман (ава) монаха који су живјели у Скитској пустињи. Током ових година често је посјећивао великог аву Антонија, примајући од њега упутства у духовним разговорима. У једном кратком временском периоду, био је прогнан на ријечно острво ријеке Нил, у вријеме цара Валенса, заједно са Светим Макаријем Александријским, због несугласица око Никејског Символа вјере. Преподобни је умро 390/391.године, провевши укупно 60 година у монашким подвизима. Извор: вјеронаука.нет |
Благослов
С подршком Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић.