|
Према истраживању које су спровели шведски научници, хорско пјевање синхронизује срчани ритам чланова хора и има благотворно дејство на срчани мишић, повећање варијабилности респираторне синусне аритмије.Рад је објављен у часопису Frontiers in Neuroscience, пише медпортал.ру Познато је да је током заједничког пјевања огромних маса људи - на фудбалским стадионима, војним парадама, цркви и тако даље - долази до ефекта менталне синхронизације и групне солидарности. Научне студије су показале да хорско пјевање синхронизује напетост мишића и нервне активности у различитим дијеловима тијела оних који пјевају, али његов ефекат на срце се открива по први пут.Као део глобалног истраживачког пројекта о утицају музике на тијело са биолошке тачке гледишта, група коју предводи Бјорн Викхоф са Универзитета у Гетеборгу окупила је хор од петнаест здравих 18-годишњака оба пола и замолио их да заједнички обављају три различите вокалне вјежбе : монотоно "Моо" са режимом даха "по вољи", не мање монотоно пјевање мантри са удисањем ваздуха строго између фраза и пјевање шведске националне химне опет са ад хоц начином дисања. У сваком случају, пулс је забиљежен код сваког члана хора. Утврђено је да карактер мелодије, структура музичког диела и, сходно томе, придружени начин дисања имају директан утицај на срчане мишићне активности сваког члана у хору. Пјевање у глас изазива синхронизујући ефекат, а пулс чланова убрзава и успорава у истом ритму. Како је појаснио Викхоф, пјевање, кроз тихо и редовно дисање, регулише активност вагус нерва , који, заузврат, утиче на срчани мишић, тј на повећање варијабилности респираторне синус аритмије (РСА) .Као што је познато, ниво варијабилности РСА одражава стање здравља нервног система и цијелог организма. Високе стопе варијабилности рендгенске дифракције показује добру отпорност на стрес, а ниске осјетљивости указују на стрес и повезане са њим болести.  |