17. децембар - света великомученица Варвара

​17. децембар  - Света великомученица Варвара (306). Значење имена: Варвара је старогрчко име. Преводи се као „странац“. 
Света великомученица Варвара (III вијек) рођена је у племенитој паганској породици у граду Илиопољу Финикијском (данашњи Либан). Њен отац Диоскор био је представник аристократије у Малој Азији за вријеме цара Максимијана (владао 285–306.год). Рано изгубивши супружника, родитељ је сву пажњу и бригу усмјерио на своју кћерку. Видјевши њену изванредну љепоту, Диоскор је на неко вријеме одлучио да је сакрије од знатижељних погледа, опремивши кулу, гдје је заједно са слугама и учитељима смјестио Варвару.
Житије светитељке приповиједа да се млада дјевојка, гледајући кроз прозоре свог дома, дивећи се невјероватној љепоти природе, питала: Ко би могао све тако лијепо и интелигентно уредити на овом свијету? Питала је о томе наставнике који су јој додијељени а они су јој одговорили да су то учинили богови, које њен отац поштује, на шта је Варвара одговорила: „Богови које мој отац поштује створени су људском руком. Како су ови богови могли створити тако свијетло небо и тако овоземаљску љепоту? Мора постојати један такав Бог, који није створен руком човјека, већ Он сам, који има сопствено биће“. Тако је будућа мученица, размишљајући о овом свијету, постепено прилазила разумијевању свог истинског Створитеља. Када је дошло вријеме да се Варвара уда, многи племенити удварачи су дошли Диоскору да траже њену руку, али кћерка је одлучно одбила понуде, рекавши да жели да остане дјевица цијелог свог живота. Уплашен тако необичном жељом, родитељ је дозволио Варбари да напусти кулу и комуницира са ким год жели. Надао се да ће комуницирајући са људима његова кћерка постепено промијенити мишљење. Али светитељка је, добивши слободу, одмах упознала локалне хришћане, од којих је коначно сазнала за јединог Бога. Послије неког времена примила је Крштење од свештеника који је пролазио кроз њен град под маском трговца (већ тада је почео нови талас прогона хришћана). Светитељка је ово сакрила од Диоскора.
Током дугог одсуства Диоскора од своје куће, изведена је градња, Варвара је наредила да се у новој згради уреди трећи прозор - у част Пресвете Тројице. Када се Диоскор вратио и почео да пита градитеље зашто су направили додатни прозор, позвали су се на његову кћерку. „Три су боља од два“, одговорила је Варвара оцу, „јер неосвојива, неизрецива Свјетлост Тројице има Три прозора (ипостаси или лица)“. Отац је био бијесан када је сазнао да је његова кћерка постала хришћанка. Сљедећег јутра одвео ју је до градског владара Мартиана, пред којим се је одрекао и затражио да му се суди због занемаривања паганских традиција. Мученица је остала непопустљива након Мартианових дугих наговарања да се повинује вољи свог оца. Мучење је почело. Светитељку су тукли воловским тетивама, а дубоке ране трљали косом (грубом крпом од јареће длаке). Варвара је провела ноћ у тамници, молећи се Богу да је ојача уочи нових патњи. Ујутро на тијелу мученице није пронађена ниједна рана. Једна хришћанка Јулијана, видјевши ово чудо, почела је отворено да исповиједа своју вјеру и жељела је да на исти начин страда за Христа. Обје мученице су тешко мучене, а затим им је одсјечена глава. Варвару је погубио сопствени отац. У IV  вијеку мошти светитељке  Варваре су пребачене у Цариград, а касније у Кијев. Света Варвара је заштитница рудара, ватрогасаца и артиљерије. Народни обичај је да се уочи свете Варваре кува жито. ​Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

---

ШТА ЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ ШТО БИСМО ТРЕБАЛИ ТРАЖИТИ ОД СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ ВАРВАРЕ?
17. децембра православна црква прославља дан сјећања на великомученицу Варвару. Њен живот каже да се пред смрт молила Бога за посебан дар: да помогне свима онима који желе да се исповиједе и причесте светим Христовим тајнама прије смрти, како би свето прешли у живот вјечни. Ово је, наравно, веома важно. И мислим да је то циљ и сан сваког вјерујућег православног хришћанина - да се сједини са својим Господом прије него што Га директно упозна. Непрестано нам свети оци говоре да је веома спасоносно примање тајни покајања, благосиљања светог уља и причешћа прије смрти. Веома је важно да се молимо светој великомученици Варвари за горње свете благослове не само за себе, већ и за своје најмилије.
Из свештеничке праксе рећи ћу да сам неколико пута био свједок како је истрајна, упорна молитва жена које су се молиле за своје „совјетске“ мужеве. И окорјели „јаки совјетски људи“, који су врло ријетко у животу прелазили прагове цркава, исповиједали се и причешћивали прије своје смрти. Молитвама свете великомученице Варваре смекшаше им срца, напојише душе, као небеском росом. И они су попут мале дјеце прихватили Бога у себе. И умирали су као невине бебе, у чистоти и светости. Тако је велика молитва свете великомученице Варваре, сједињена са нашом срдачном молитвом. Најважније је ово: без обзира како се наша родбина понашала у односу на Бога, у односу на Цркву, према нама, морамо упорно, сваки дан заузимати се за њих у молитви. И молити! Подсјетимо се великих и светих Павлових ријечи: „Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштенога; јер иначе дјеца ваша била би нечиста, а сад су света “(1 Кор 7, 14). У својој молитви призивамо Божију благодат на своју родбину и кроз нашу молитву они су освећени. То је рекао и свети Апостол Павле. Главно је не клонути духом, већ чврсто, неумољиво се уздати у Бога и стајати у молитви. Потребан је дан - значи дан. Треба годину дана - то значи годину дана. Потребно је десет година - десет година. Треба вам цио живот - то значи читав живот. Ако је могуће, прочитати акатист великомученици Варвари најмање једном недјељно. И читати сваки дан молитву за мужа, жену, дјецу и рођаке. И чудо кроз молитве ове невјероватне светитељке сигурно ће се догодити. Господ ће нама и нашим вољенима отворити врата раја молитвама Свете великомученице Варваре!Света великомученица Варвара, моли Бога за нас! 
Свештеник Андреј Чиженко

​
Занимљиве чињенице о Светој Варвари:​
1.Мученица Варвара приказана је на чувеној Рафаеловој слици „Сикстинска Мадона“ (десно од Богородице са Богомладенцем).
2. ​У Шпанији је позната изрека „Нико се неће сјећати свете Варваре док грмљавина не избије“, која је слична руској верзији „Док грмљавина не избије, човјек се неће прекрстити“.​ 
3. Лијево стопало мученице налази се у храму свете Варваре у Едмонтону (Канада), гдје је однесено из Кијева 1943. године.

---

ЧЕМУ НАС УЧИ ЖИВОТ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ ВАРВАРЕ

Бесједа ректора Кијевске богословске академије епископа Силвестра (Стојчева).

У име Оца и Сина и Светога Духа!
Драги оци, браћо и сестре! Данас смо се окупили у овој светој цркви, освећеној у част свете великомученице Варваре, да бисмо молитвено прославили успомену на велику светитељку, коју православни хришћани широм свијета поштују већ дуги миленијум. Из живота великомученице Варваре познато је да је живјела у ери када се прогон хришћана практично завршавао. Прије издавања Миланског едикта остало је не много - мање од деценије, али су људи ипак наставили да пате због своје вјере. Вјерује се да су посљедњи прогони хришћана прије Миланског едикта били најжешћи и најсуровији. Многи познати великомученици, мученици и исповједници Цркве Христове страдали су управо у ово доба, односно почетком 4. вијека. Читајући живот свете великомученице Варваре, дивимо се не само њеној вјери у Бога Тројицу и исповијести Господа нашега Исуса Христа, већ видимо јединствену, невјероватну причу за сваког човјека: како је отац мрзео властиту кћерку и како је вјера Христова довела до подјела у породици. Спаситељ је упозорио на такве догађаје, посебно на прогон, мржњу и подјелу
„Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју“(Лк 12, 53). Али сваки пут, сјећајући се живота великомученице Варваре, већина осјећа страхопоштовање, страх, изненађење и ужас. Како би ово могло бити? Авај, особа је, с једне стране, створење за које је природно да се веже и воли, а веза између родитеља и дјеце је вјероватно најприроднија и најчвршћа веза. С друге стране, познато је да нико не може мрзити и чинити толико зла колико може учинити најдража и најближа особа. 
Добро се сјећамо ријечи нашег Господа Исуса Христа, које врло често људи који нису црквени или су мање црквени,  погрешно схватају и постиђени су: „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан“ (Мт 10, 37). И сам живот великомученице Варваре је илустрација, доказ исправности Спаситељевих ријечи горе цитираних. Иако је љубав између родитеља и дјеце  природна, постоји виша љубав, дубља љубав према Богу. Ако особа пробуди љубав према свом Створитељу, према извору свог живота, онда та љубав упија све. У исто вријеме, таква љубав уопште није на нивоу, не разара и не чини природну љубав непотребном: између родитеља и деце, браће и сестара, мужа и жене, већ само све ставља у исправан систем вриједности. Кад волите Бога, тада се љубав према свима осталима пречишћава, преображава и још јача. 
То само значи да за човјека љубав према Богу постаје виша, глобалнија и важнија од свега на свијету, а зарад те љубави спреман је на све, укључујући и страшне муке. Нецрквени људи вјероватно неће разумјети право значење ових подвига, патњи и подјела. Никада неће схватити да су хришћани спремни да дају свој живот да би заувијек остали вјерни Богу. 
Истовремено, подвиг мученика уопште не говори да су из љубави према Богу престали да воле своје ближње, родитеље, супружнике, дјецу. Није великомученица Варвара престала да воли свог оца, већ је он престао да је воли и чак је био спреман да убије властиту кћерку због њене вјере у Христа. Можда ју је волио као отац, али је истовремено желио да му буде потпуно подређена, покорава му се у свему, па чак и у питањима вјере и смисла живота. Али светитељка је показала да је слободна особа, која је својом душом завољела и прихватила нашег Господа Исуса Христа, у поређењу са Ким све остало једноставно блиједи и одлази у позадину. Један од проповиједника упоређује љубав према Господу са љубављу мушкарца према жени. Прије него што мушкарац упозна своју истинску љубав, може да упозна друге жене које ће му се можда свидјети, допадати, али чим упозна ту једну, ту јединствену, која као да је створена само за њега, све остале жене одједном одмичу у други план и постају му незанимљиве. Јесу, постоје, али његово срце сада заузима једна жена. 
Ова световна аналогија само нам дјелимично омогућава да схватимо како љубав Божја дјелује на срце човјека. Када човјек почне да воли Господа свим срцем, чини се да је све остало за њега избрисано, постаје секундарно и у његовом срцу остаје само љубав према Богу. И ради ове вриједности, ради ове љубави, човјек ће учинити било шта, јер ће без те љубави смисао његовог постојања једноставно бити изгубљен. Сви нама познати мученици, а посебно света великомученица Варвара, вољели су Господа управо тако - свим срцем - и стога га се ни у ком случају нису одрекли. Знали су да ако се одрекну вјере, љубави према Богу као свом Створитељу и Спаситељу, вјероватно  више неће моћи једноставно да постоје. Одабир физичке смрти, тиме одабир вјечног живота - живота у Богу. На крају, на крају ће доћи вријеме Страшног суда и свако ће одговарати за свој избор и одлуку. А они који су се одрекли Господа и могу се одрећи на различите начине, не само ријечима, већ и мислима, поступцима, жељама, погледом на свијет,- такви, нажалост, тада неће бити са Господом.

Стога, драга браћо и сестре, надамо се да ћемо и молитвама свете великомученице Варваре и свих светих моћи да направимо прави избор и да прије свега волимо Господа, али истовремено нећемо напустити љубав према родитељима, рођацима и свим ближњима. Треба да волимо своју Отаџбину, земљу, родитеље, али таква љубав не би требало да засјени љубав према Богу, јер она треба да буде изнад свега, јер у супротном љубав постаје страст, опсесија и духовно сљепило. Љубав према Богу је та која нас може одвести у Вјечност, у Царство Божије, које се никада неће завршити. А одрећи се љубави према Богу значи одрећи се, у суштини, себе, ићи против сопственог постојања. Дао Бог да непрестано пребивамо у љубави према Богу и нека нам слика свете великомученице Варваре увијек буде примјер и упутство како да водимо истински хришћански живот.Нека вам Господ помогне, а света великомученица нека вас подржава у тешким тренуцима живота, узносећи ваше свете молитве на Престо Славе увијек, сада и увек, и све вијекове вјекова. Амин!