 Преподобни Јосиф Химнограф рођен је на Сицилији у побожној хришћанској породици у 9.вијеку.. Његови родитељи, Плотин и Агатија, бјежећи од најезде варвара, преселили су се на Пелопонез. Са 15 година свети Јосиф је отишао у Солун и ушао у манастир. Одликовао се побожношћу, марљивошћу, кротошћу и уживао је љубав све браће манастирске. Након тога, рукоположен је у чин презвитера.
Преподобни Григорије Декаполит) посјетио је манастир и примијетио младог монаха. Повео га је са собом у Цариград. То је било за владавине цара Лава Јерменина (813–820) - у вријеме сурових иконоборачких прогона. Свети Григорије и Јосиф неустрашиво су бранили поштовање светих икона. Проповиједали су на градским трговима, посјећивали домове православних, расправљајући против јеретика. Ситуација Цариградске цркве била је изузетно тешка: не само цар, већ и патријарх били су иконоборци. У то вријеме су римски епископи били у јединству са Васељенском црквом, а папа Лав III, који није био под контролом византијског цара, могао је бити од велике помоћи православцима. Православни монаси изабрали су Јосифа за свог посланика папи као најупорнијег и најрјечитијег. Св. Григорије га је благословио да оде у Рим и обавијести о стању цариградске цркве и опасностима које пријете православљу. Током путовања, преп Јосифа ухватили су арапски разбојници, поткупљени од иконобораца и послали га на острво Крит. Ту су га предали иконокластима. Преп. Јосиф је затворен. Храбро подносећи све недаће, подржавао је друге затворенике Његовим молитвама један православни епископ, који је почео да се колеба, био је толико ојачан духом да је храбро прихватио мученичку смрт. Јосиф је провео шест година у затвору. У божићној ноћи 820. године удостојен је виђења Светог Николаја Мирликијског, који га је обавијестио о смрти цара иконоборца-прогонитеља Лава Јерменина и о крају прогона светих икона. Током обнове иконоборачке јереси под царем Теофилом (829–842), преп. Јосиф је по други пут страдао од јеретика. Једанаест година био је у изгнанству у Херсону. 842. године, током владавине свете царице Теодоре, која је обновила православно поштовање светих икона, преп. Јосиф је постављен сасудохранитељем у Софијском храму у Цариграду. Али због смјелог проказивања брата царице Варде у незаконитом суживоту, поново послат је у прогонство и враћен тек након Вардине смрти, 867. године. Патријарх Фотије (857–867, 877–886) вратио га је на старо мјесто и поставио за исповједника цјелокупног цариградског свештенства препоручујући га као: „ човјека Божјег, ангела у тијелу, оца отаца“. Доживјевши дубоку старост, преп. Јосиф се разболио. Непосредно пред Васкрс, на Велики петак, Господ га је у сну обавијестио о приближавању смрти. Преподобни је извршио попис црквене имовине Софијског храма, која му је била на располагању према положају, и послао је патријарху Фотију. Неколико дана се усрдно молио, припремајући се за смрт. У својим молитвама тражио је од Цркве мир, а за своју душу - милост Божију. Причестивши се, преп. Јосиф је благословио све који су били с њим и радосно се упокојио у Господу (+ 883). Преподобни Јосиф је испјевао каноне и стихире многим светитељима, а имао је и дар прозорљивости. |