 Име Малахија, преведено са јеврејског језика, значи - Божји гласник или анђео Господњи. Свети пророк Малахија, један од 12 малих пророка, поријеклом из Завулоновог племена, рођен је у селу Софа или Суфа. Од народа је добио име „анђео“ због изванредне љепоте и анђеоске чистоте, а такође и зато што је водио много разговора са Анђелом. Неки истраживачи књиге пророка Малахије вјеровали су да је Малахија био Божји анђео који се појавио у облику оптужујућег пророка и чије је говоре убрзо неко записао, али тумачи православне цркве признају да је књигу о Малахији написао пророк који је носио такво име. Пророк Малахија је живио послије вавилонског ропства, неко вријеме послије пророка Агеја и Захарије, око 400 година прије Христовог рођења. Многи сматрају да је вријеме пророчког рада било између 480. и 450. године прије Христа. Малахијино пророчко дјело догодило се у вријеме Немије, када је јерусалимски храм обновљен и када су свештеници у њему вршили богослужење и приносили жртве. Пророк, такође, живи у времену када се давна пророштва (Агејева и Захаријина) нису испунила. Зашто се она нису испунила? Због чега они који су остали вјерни Јахвеу пролазе лошије од оних што чине зло пред Богом?
Књига пророка Малахије написана је у облику дијалога између пророка и његових слушалаца у којем пророк реагује на проблеме који су се појавили. Прво пророк поставља одређену тврдњу, а затим слушаоци износе своје приговоре на ту тврдњу. На крају пророк оправдава своју тврдњу доказима и даје закључак расправе. Овакав стил налазимо и код других пророка. Пророка Малахију интересују само животни проблеми његовог народа. Један од тих проблема је правилан однос његовог народа према Јахвеу. Политичко стање (њима владају Персијанци) у којем се његов народ налази га не занима. Пророк је осуђивао људе и свештенике због тога што нису имали поштовање према Богу, приносећи му лоше жртве (Мал 1.глава), да је ревност за дјело побожности већ била охлађена (Мал 1, 6; 2, 1-2; 3 10) - он је осудио свештенике да својим лажима, скретањем са правог пута, непоштовањем заповијести и лицемјерјем у дјелима закона, срамоте Бога, производећи искушење међу људима (Мал 2, 1-9). Пророк је упозоравао народ због издаје и кршења завјета њихових отаца, да се незаконито понашају са својим женама и, неправедно отпуштајући законите жене;" Јер Господ Бог Израиљев вели да мрзи на пуштање, јер таки покрива насиље плаштем својим, говори Господ над војскама; зато чувајте дух свој да не чините невјере", узимају странкиње; "жене се кћерима туђег бога" (Мал 2, 10-16). Свети пророк Малахија им је запријетио судом Божијим и за друге пороке: за врачање и прељубу, за лажне заклетве, за ускраћивање надница најамницима, за угњетавање удовица и сирочади, за одбијање туђинаца и за непоштовање закона о десетини и приносу у храм Божије: „И доћи ћу к вама на суд, и бићу брз свједок против врачара и против прељубочинаца, и против онијех који се куну криво и против онијех који закидају најам најамнику, и удовици и сироти и дошљаку криво чине и не боје се мене, вели Господ над војскама... Еда ли ће човјек закидати Бога? а ви мене закидате; и говорите: у чем те закидамо? у десетку и у приносу" (Мал 3,8). Коначно, пророк је осудио Јевреје због њиховог богохуљења, због њихових дрских и богохулних ријечи, да је узалуд служити Богу, бескорисно је поштовати његове уредбе, да зли и они који чине безакоње живе срећније, боље уређују своје послове и остају нетакнути (Мал 3, 13-15 ; 2, 17). Излажући ове пороке, Малахија је истовремено предвидио славу другог храма и најјасније је предвидио долазак Месије, појаву Претече прије Његовог доласка (Мал 3, 1-5; 4, 4-6), долазећи суд Божји над злима и ширење славе Божије пред свим народима (Мал 1, 5; 11; 2, 1-5; 3, 16-18; глава 4). Пророк Малахија је умро у младости и сахрањен је у свом родном селу Суфа (или Софа). Био је посљедњи старозавјетни пророк, због чега га свети оци називају „печатом пророка“. Остала је књига са именом пророка Малахије, посљедња међу књигама „малих“ пророка. Има четири главе. Општа идеја говора пророка Малахије је протест против немара у богослужењу. Нарочито су јаки укори Малахијини због недостатка страха Божијег међу свештеницима и оним Израиљцима који су неозбиљно развргавали бракове са законитим супружницима, али његов главни циљ био је да припреми народ за Господњи долазак. Малахија објављује да ће Господ ускоро доћи, да ће дјеловати као судија за све људе уопште, а самим тим и за Јевреје. Књига пророка Малахије обилује месијанским пророчанствима, а у складу са месијанском природом садржаја књиге (Мал 3, 1-3, 6-7, 12, 17-18; 4, 4-6), која садржи пророчанства о доласку Претече Господње, читају се као паримије, на све празнике у част Светог Претече и Крститеља Господњег Јована. Православна црква слави светог пророка Малахију 3. (16.) јануара. Тропар (глас 2): Пророка Твога Малахија, успомену Господе славимо, зато Те молимо, спаси душе наше. Припремио сајт: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |