 Шта је хришћанство? Земљани судови /15. недеља по Духовима / 2 Кор 4,6-15 Мт 22, 35-46 У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин. Шта је хришћанство, браћо и сестре? Оно се може дефинисати на много начина. Јеванђеље говори много пута о томе, дајући разна објашњења шта је то. Данас имамо још један начин на који је оно дефинисано, за оне који слушају пажљиво. Апостол Павле каже:,, Јер Бог *који рече да из таме засија свјетлост, Он засија у срцима нашим ради просвјетљења знања славе Божије у лицу Исуса Христа“. То је прилично добар опис Јеванђеља управо овде. Господ Исус Христос омогућава нам да видимо славу Божју. Он је живио као човјек, омогућујући нашем тијелу да задобије познање Бога. Он који засија прије свих твари сад донесе свјетлост у наша срца. Али да би заиста имали ову свјетлост која се излива из наших срца, ми морамо схватити како да живимо, јер мисија Господа на земљи није само да нам омогући већ и да нас научи како. Да бисте решили некакав задатак, ви морате знати нешто о томе, али такође ви морате имати способност да га решите. Без способности и знања, ви не можете бити успешни. Господ нам је дао обе ове ствари. Сад, апостол Павле наставља: ,, А ово благо имамо у *земљаним судовима, да преизобиље силе буде од Бога, а не од нас“. Зар вам ово увек не представља неку загонетку- ваш живот, колико је Црква савршена, чиста, чиста Христова невеста, а опет некако ви, грешници, сте заједно у тој чистој невести? Како Господ озводи чудо за вас све време, али сигурно недељом кад учествујете у Светим тајнама- а ипак се не осећате у потпуности промењеним, не осећате се у потпуности топло од ватре која је у вама? Зар то није загонетка? Требало би да буде за једног хришћанина, али ми треба да схватимо део тог одговора: земљани судови.Ако ми немамо борбу да постанемо праведни, онда бисмо ми постали горди, онда не бисмо ценили светост. Највећи и најдаровитији твор који је икад постојао и који ће икад постојати постао је највећи ђаво. Господ жели да нас држи подаље од овог грозног стања, тако да смо ми земљани судови. Ми пуно грешимо. Ми доста тога заборављамо. Ми имамо пуно слабости. Желимо пуно тога да урадимо што не можемо. Полако, постајемо јачи и способни смо да учинимо више- али кад Господ одреди време, да ми не бисмо на било какав начин приписали заслугу себи. Ми имамо Божје светло у себи. Ово светло није од нас; оно није дошло од нас! Оно је увек постојало; Оно је постојало пре свих створених ствари, и сад Господ борави у нама! Каква је то дивна привилегија бити Хришћанин! Али Хришћанин који осећа ову привилегију треба да у сваком моменту схвати да ниједна привилегија није од њега. Па кад згрешите, понизите се, сетите се да сте још слаби, а да сте без Бога голи. ,, Свачим смо угњетавани“, каже апостол Павле ,, али не потиштени; збуњивани, али не очајни; Прогоњени, али нисмо остављени; оборени, али не погубљени; Свагда носећи на тијелу умирање Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже“. Ове речи плаше многе људе да постану прави хришћани. Апостол Павле не говори само о својој апостолској служби; то је наша служба. Наша служба је да живимо као што је Господ Исус Христос живио, да осјећамо као што је Он осећао, да реагујемо на ствари као што је Он реаговао на њих. Гле, Он је стално умирао; Његова целокупна сврха да живи била је да би умро! Целокупан разлог због ког је Он дошао у овај свет, од момента кад је Он рођен, Његова сврха био је Јерусалим и да буде распет. И ми ћемо умрети, али немојмо бити морбидни у томе. То умирање не треба да нам донесе ништа друго до радости! То је умирање ствари које су свакако бескорисне, умирање нашег себичлука, умирање наших сагрешења, страсти, ствари које замрачују светлост. Хришћанин би требало радо да умре. Зачас се нека особа осети слободнијом неко кад то долази од ње саме, умирући као да је то одрицање сопствених потреба у корист потреба других. Видимо примере овога у свакој култури, у сваком друштву, било хришћанин или не, где се ова врста алтруизма, давања себе другима, велича и сматра врхунцом људског напора. Господ је, такође, највећи врхунац људског напора; највећи од највећег, јер је Он показао како се умире свакодневно, како умирати из минута у минут. Он није имао ниједан грех да би умро и ниједну страст да би умро. Његова смрт је испуњена због нас, да нама омогући да умремо. Исто тако, Он није имао потребу да се крсти, али Он се крстио да би у нама пробудио жељу и потребу да будемо крштени. Ми треба да живимо као хришћани. Живети као хришћанин значи бити као Христос, што значи ући у Његов ум, што значи умрети, што значи реаговати као што Он реагује. Кад читате ве речи, да ли осећате да их исуњавате? Да ли сте у невољи, а не очајавате? Да ли у сееби носите умирање Господа Исуса? Да ли се одричете себе и дајете другима? Да ли покушавате да одбаците себичлук, похлепу, мисшљење само о себи? Да ли прво мислите на друге? Ако чините ове ствари, онда нисте далеко од Царства Небеског. Чак и ако покушавате да то чинити (а не чините баш најбоље), али признајете да су ове ствари неопходне као што је и храна, или дисање неопходно, онда такође нисте далеко од Царства Небеског. Умирање сопствене воље је неопходност. Воља Господа Нашега је савршена. Ми не можемо видети ту вољу, ми је не можемо схватити ни разумети, без убијања неке наше воље. Тако да морамо умрети да бисмо били прави хришћанни. То је једно место где се срећа јавља. Једина права срећа је кад осећамо, схватамо, доживљавамо нестворену Светлост у себи. Каква је то чудесна ствар! Ми, који смо земљани судови, држимо у себи нешто тако драгоцено! Ми морамо живети тако. Ми морамо живети тако да верујемо у то. Ми морамо штитити овај драгоцен товар који нам је Господ ставио у срце, свиме што кажемо и учинимо. Хришћанство је прелепо. Ми морамо осетити ову лепоту, ми морамо чувати ову лепоту. Он Који је створио небеса- Он који је био пре небеса- живи у нама, земљаним судовима какви смо ми, грешници какви смо ми, а опет нам помаже да будемо бољи. Мислим да не постоје боље вести. Ја сигурно не желим да живим вечно, не на овој земљи, зато што земља пролази, а ова земља има пуно тога што је на њој погрешно. Господ нам даје могућност да имамо Њега заувек, само ако живимо онако како нам је Он показао да живимо. Већ сам вам то рекао. Верујем да је разлог због чега Црква воли свеце толико и зашто им се молимо и зашто стављамо њихове иконе на зид и зашто су они део нашег свакодневног живота јер оне одражавају Христа. А све што одражава Христа треба да нас фасцинира. Ми никад не треба да се уморимо гледајући те ствари. А њихов одраз Христа показује нам да је заиста могуће да будемо оно што нам је Он рекао да будемо. Треба рећи једну ствар и веровати својим умом у њу, о да, Господ је дошао и Он је ради нас постао човек и омогућио нам живот вечни, омогућио нам да будемо свети. Једна је ствар рећи, а друга ствар је видети све свете који су то постигли, што значи да и ми то можемо. Ми постижемо то покушавајући да уђемо у Христов ум. Његов ум уопште није затворен за нас; он је веома отворен. Он жели од нас да знамо све. Једини начин да нешто разумете је да то чините. Живите као хришћани. Кад имате невоље у животу, очитајте молитву Господњу. Не очајавајте. Кад имате неку тешкоћу, замолите Господа да вам помогне, То не значи да нећете имати тешкоће, не значи да нећете бити тужни. Не значи да некада нећете бити збуњени, као што апостол Павле каже. Не значи да се нећете осећати уморним, и усамљеним, и веома тужним. Све је то за људе, то се чак дешавало и у животу Господа нашега Исуса Христа. А како је Он живео? Како је Он реаговао кад се осећао уморним, усамљеним, или тужним? Живећи праведно сваког тренутка. Никада не губећи битку. Увијек свакодневно умирући. Па, браћо и сестре, ми треба да умремо. Хајде да се не плашимо смрти. Хајде да се не плашимо да одбацимо оно што је већ свакако гнојна рана. Хајде да одбацимо ове ствари, наше зло, сопствене жеље, сопствене жеље лагодности, бригу о наредном дану, и дану после тога, и дану после тога. Хајде само да живимо онако као је Исус Христос живео. Он ће нам омогућити да то остваримо. И ако умремо, онда ћемо знати какав ће крај бити. Апостол Павле каже: ,, Знајући да ће Онај који васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз Исуса, и преда се поставити с вама“ Господ ће нас подићи. Ако не живимо онако како нас је Он учио да живимо овде на земљи, онда, у последње дане, нећемо познати Њега и нећемо схватити Њега. Спасење није нека судска ствар, бити у Цркви не гарантује нам одлазак у Рај а не у пакао. Бити са Христом- истински бити са Њим, схватити га- је живети као што је Он живео на земљи, и као што је Он показао кроз свете своје како се живи. Онда ћемо га схватити. Онда ће бити овај чудесан, да га тако назовемо, сусрет умова. Наш мали, слаб, сићушан ум, као кап воде у океану Божјег познања. Нека вас Бог благослови и помогне вам у свему. Амин. Превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор |