15/2. јануар-Преподобни Серафим Саровски

“Стекни дух мира, и тада ће се хиљаде око тебе спасити”

Преподобни Серафим Саровски рођен је 19. јула 1754. године, у Курску, од родитеља Исидора и Агатије Мошнин. На Светој тајни крштења добио је име  Прохор. Млади Прохор, посједујући изврсно памћење, убрзо је научио да чита и пише. Од дјетињства је волио да посјећује богослужења и да чита Свето писмо и житије светих својим вршњацима, али највише је волио да се моли или чита Свето јеванђеље у самоћи и сањао је о монашком постригу. 
1776. Прохор је ходочастио у Кијево-Печерску лавру. Тамо је коначно одлучио да се замонаши. По повратку кући, гдје је од мајке добио благослов и бакарни крст, отишао је у манастир Саров. 1786. године, у доби од 27 година, Прохор је примио монашки постриг под именом Серафим. У новембру 1794. отишао је у отшелништво. Преподобни Серафим се настанио на обали ријеке Саровке, на 5-6 километара од манастира, у густој шуми на високом брду. Током овог периода свог живота преподобни је почео да подноси све недаће пустињачког живота: бавио се земљорадњом, баштованством, истовремено се непрестано молио, трпио различита искушења. Празником и недјељом светитељ је посјећивао Саровски манастир.
Отприлике од 1825. године, људи из различитих региона земље, почели су да долазе код старца Серафима тражећи духовне савјете. Старац је помагао свима који су му се обраћали - некима је давао савјете и којима је помагао својим молитвама. У исто вријеме, преподобни Серафим се бринуо и духовно одржавао манастир Дивејево. Преподобни Серафим Саровски упокојио се у ноћи (15) јануара 1833. године. Пронађен је у својој келији, како клечи пред иконом Богородице, молећи се. Црква је канонизовала Серафима Саровског 1903. године. 19. јула исте године, у присуству царске породице, мошти светитеља окривене су за свеопште поштовање. Друго обретење моштију светог Серафима, након загубљења у совјетско вријеме, догодило се 1991. године.  У јесен 1990. године у Лењинграду, у спремиштима Музеја атеизма и религије, који се тада налазио у згради Казанске катедрале, пронађени су непознати остаци који, по пријему, нису прошли музејски инвентар. Заједно са овим остацима, на рукавици је пронађен натпис: „Пречасни оче Серафиме, моли Бога за нас!“ У децембру је комисија на челу са епископом тамбовачким и мичуринским Јевгенијем (Жданом) и истарским епископом Арсенијем (Епифановом) по многим основама, укључујући откривене повреде на костима, утврдила да су то мошти светог Серафима Саровског украдене током совјетских година. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

---

Патријарх Алексије II предводи богослужење поводом другог откривања моштију монаха Серафима. 1991. године Патријарх Алексије II предводи богослужење поводом другог откривања моштију Преподобног Серафима. 1991. године

​6. фебруара 1991. године, свети остаци су возом послати из Лењинграда у Москву. Овај догађај се догодио без званичног публицитета - нико ништа није најавио, али се окупило мноштво вjерника да испрати преподобног. Већ на жељезничкој станици „толико људи је изашло на пероне да је улазак у воз постао проблематичан“, подсјећа митрополит Истрински Арсеније

---

Долазак моштију Преподобног Серафима Саровског у Дивејево 31. јула 1991.