Сазнај новости из
хришћанског свијета
Преподобни Серафим Саровски рођен је 19. јула 1754. године, у Курску, од родитеља Исидора и Агатије Мошнин. На Светој тајни крштења добио је име Прохор. Млади Прохор, посједујући изврсно памћење, убрзо је научио да чита и пише. Од детињства је волео да посећује црквене службе и да чита своје Свето писмо и животе светаца својим вршњацима, али највише је волио да се моли или чита Свето Јеванђеље у самоћи и сањао је о монашком постригу. 1776. Прохор је ходочастио у Кијево-Печерску лавру. Тамо је коначно одлучио да се замонаши. По повратку кући, гдје је од мајке добио благослов и бакарни крст, отишао је у манастир Саров. 1786. године, у доби од 27 година, Прохор је примио монашки постриг под именом Серафим. У новембру 1794. отишао је у отшелништво. Преподобни Серафим се настанио на обали ријеке Саровке, на 5-6 километара од манастира, у густој шуми на високом брду. Током овог периода свог живота преподобни је почео да подноси све недаће пустињачког живота: бавио се земљорадњом, баштованством, истовремено се непрестано молио, трпио различита искушења. Празником и недјељом светитељ је посјећивао Саровски манастир. 1806. године,понудиили су му постане васпитач манастира, али је он то одбио. Након тога је услиједио је период када је наизмјенично пролазио кроз разне монашке подвиге - тишину, повученост, старјешинство. Отприлике од 1825. године људи су почели да долазе код старца Серафима тражећи духовне савјете из различитих региона земље. Старац је помагао свима који су му се обраћали - некима је давао савјете и којима је помагао својим молитвама. У исто вријеме, преподобни Серафим се бринуо и духовно одржавао манастир Дивејево. Преподобни Серафим Саровски упокојио се у ноћи 2. јануара 1833.године. Отишао је Господу тихо, током ноћне молитве, на кољенима. Црква је канонизовала Серафима Саровског 1903. године. 19. јула исте године, у присуству царске породице, мошти светитеља окривене су за свеопште поштовање. Друго обретење моштију светог Серафима, након загубљења у совјетско вријеме, догодило се 1991. године. У јесен 1990. године у Лењинграду, у спремиштима Музеја атеизма и религије, који се тада налазио у згради Казанске катедрале, пронађени су непознати остаци који, по пријему, нису прошли музејски инвентар. Заједно са овим остацима, на рукавици је пронађен натпис: „Пречасни оче Серафиме, моли Бога за нас!“ У децембру је комисија на челу са епископом тамбовачким и мичуринским Јевгенијем (Жданом) и истарским епископом Арсенијем (Епифановом) по многим основама, укључујући откривене повреде на костима, утврдила да су то мошти светог Серафима Саровског украдене током совјетских година. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
November 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|