|
Поздрав свим мојим драгим православним хришћанима. Ја сам о. Варнава из Лабаса, другoг по величини острвa на Фиџију. Користим прилику да вам пренесем како сам нашао истину у православној цркви. Када сам први пут срео Његово Високопреосвештенство господина Амфилохиоса на мом острву Вануа Леву у граду Савусаву , била је субота ујутро 18. јуна 2010.године. Када ме је посјетио у мојој радњи, стајао је близу врата. Мислио сам да је обичан човјек, али онда сам видео да носи напрсни крст нашег Господа Исуса Христа. Увео сам га у моју радњу. Био сам веома срећан када сам се руковао са њим. Са својим осмјехом на лицу езвао ме је напоље и имали смо пријатан разговор. Успио сам да га сретнем поново сљедеће недјеље. То је био једини начин за мене да се молим са овим светим човјеком, ја, који сам до тада био веома јак хинду и нисам желио да постанем хришћанин. Једне вечери сам га позвао у моју кућу на вечеру да упозна моју породицу. Кроз читав мој живот као хинду нико до сада није посјетио моју породицу. Али то што је Високопреосвећени посјетио ме, иако нисам био хришћанин, био је емотиван тренутак за мене и оставио ме је без текста. Разговорали смо и потом ме је питао да ли желим да промијеним вјеру и постанем православни хришћанин. Нешто што сам лако примијетио је да је он био човјек пун љубави и истинске вјере. Касније је одвео мене и моју породицу у Грчку, а онда сам је рукоположен у чин ђакона на Родосу у манастиру Панагија Ипсени. Дошли смо да сазнамо шта је Православље. То је истинска вјера и данас се осјећам поносан што сам православни хришћанин. Када видим цркве и манастире, сузе падају из мојих очију и захваљујем Господа и Спаситеља Исуса Христа, који је промијенио наше животе у православне хришћане. После недјељу дана сам био рукоположен за свештеника у цркви Светог Григорија Паламе у Солуну. То је био велики дан за моју породицу и за народ моје острво Вануа Леву. Никада у свом животу нисам мислио да ћу постати свештеник и веома сам поносан и желим да се захвалим Господу нашем Исусу Христу . Увјеравам вас да ћу, уз Божију помоћ и благослов Његовог Високопреосвештенства Амфилохиоса, довести у многе православне хришћане на мом острву, у цркву Светог Атанасија и Светог Николе у Вануа Леву. Милост Бога и Његову бескрајну милост буде са тобом. Желим да се захвалим Његовом Високопреосвештенству Архиепископу Амфилохиосу за моје рукоположење у ђакона, као и монахињама и оцима манастира у Тари на Родосу. Такође бих желио да дам искрену захвалност становницима Родоса за пажњу и љубав коју су нам дали за вријеме нашег боравка на острву. На крају, желим да се захвалим људима из православног братства страних мисија у Солуну за њихову велику подршку током мог рукоположења и током цијелог трајања мог боравка тамо.  |