Промовисана књига "Успомене службеника Патријаршије Српске"

Промовисана књига "Успомене службеника Патријаршије Српске" 
У Патријаршији Српске православне цркве у Београду данас је промовисана књига „Успомене службеника Патријаршије Српске“, у којој су сабрани списи Новака Турањанина који је у Патријаршији службовао више од 40 година.Ово је прва књига коју објављује издавачка дјелатност Архива Српске православне цркве, и представља важно свједочанство о црквеном животу, људима и догађајима у протеклом вијеку. Црквени великодостојници и радници Патријаршије памте Новака Турањанина као тихог, ненаметљивог једноставног, стидљивог, али проницљивог човјека.  Прије Другог свјетског рата био је радник у кухињи и портир Српске православне богословије Св.Саве у Сремским Карловцима, а од 1941. године портир Патријаршије у Београду и службеник у администрацији Гласника СПЦ.  Упокојио се 1994. године, сахранио га је патријарх Павле, а на сахрани говорио митрополит Амфилохије, који каже да је Турањанин, иако је заузимао скромне положаје у црквеној хијерархији – био нешто изузетно.  Ова књига је, сматра, свједочанство да су српска црква и народ кроз вјекове рађали Божје људе. „То је просто један запис његове душе за његово потомство, језиком који је изворни језик, херцеговачки, онакав какав је био и језик Марка Миљанова, и једним дијелом Светог Петра Цетињског“, каже митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Турањанин није забиљежио само личну историју, већ и мучне и трагичне тренутке страдања Српске православне цркве у Другом свјетском рату, и опште оквире црквеног живота у времену комунизма, све до 1989. године. Са мјеста портира посматрао је свијет и није имао разлога нити интереса да прилагођава историјску стварност, записао је приређивач књиге, директор Архива СПЦ Радован Пилиповић.„Ово је лијепа перспектива да из једне сфере једноставности ми видимо све – и њемачку армију, и усташе, и Црвену армију која покорава Београд, али Црква је та која живи, која одолијева свим идеолошким притисцима“, каже Пилиповић.Турањанинов рукопис пронађен је у патријаршијској библиотеци. Писао је лијевом руком јер је у дјетињству несрећним случајем изгубио десну, а исписао странице на понос својим потомцима, који објављену грађу намјеравају допунити његовим препискама. Његов синовац Јово Турањанин, в.д. директора Републичког секретаријата за вјере РС присјећа се да му је стриц причао о несносним притисцима које је трпио и да није било богатства које му ондашња УДБА није нудила само да напусти Патријаршију, о чему је запис оставио и покојни отац Симеон Биберџић. „Жеља је сваког човјека да остави име и запис о себи. Заиста је то покојни стриц урадио на најљепши могући начин“, каже Јово Турањанин. „Новак Турањанин је својим личним животом био примјер и образац савјесног и исправног хришћанина. У здању Патријаршије и код старије генерације њених службеника остао је упамћен по својој скромности и смјерности, а може се рећи и једној наглашеној врсти духовног племства чији је представник био. Реченице које је забиљежио исијавају патријархалношћу коју је понио из своје родне груде Херцеговине, земље светог Саве“, написао је у предговору књизи патријарх српски Иринеј, који је присуствовао промоцији.​Извор: РТРС