 Биографске податке о Порфирију налазимо у дјелу ђакона Марка „Житије светог Порфирија, епископа гаског“. Марко је живио са Порфиријем, пошто је ђакон служио код Порфирија, извршавао је разне задатке. После Порфиријеве смрти, Марко је написао биографски есеј о Порфирију - „Живот светог Порфирија, епископа гаског“. Свети Порфирије, архиепископ Гаски, рођен је око 346. године у Солуну, у Македонији (Грчка). Његови родитељи су били племенити и имућни људи, а то је омогућило светом Порфирију да стекне добро образовање. Порфирије је имао браћу. Имајући склоност ка монашком животу, у двадесет и петој години отишао је у Египат, гдје се под вођством преподобног Макарија Великог подвизавао на Нитријиској гори (датум црквеног слављења 19. јануара). Ту је срео блаженог Јеронима, који је у то вријеме био у посјети египатским манастирима, и заједно с њим отишао у Јерусалим да се поклони светим мјестима и Животворном крсту Господњем, након чега се настанио у пустињи Јордан ради молитве, поста и подвижничких дјела. Тамо се свети Порфирије тешко разболио. Да би се излијечио, одлучио је да оде у света мјеста Јерусалима. Једном, када је лежао у потпуном опуштању и забораву подно Голготе, Господ је походио свог слугу у спасоносном сну. Свети Порфирије је видио Исуса Христа како силази са Крста и обраћа му се ријечима: „Прими ово Дрво и чувај га“. Када се пробудио, осјећао се здравим. Спаситељеве ријечи су се убрзо испуниле. Праилије, јерусалимски патријарх рукоположио је светог Порфирија у свештенички чин (око 392 г.) и учинио га чуваром Часног дрвета Крста Господњег које се држало у затвореном златном ковчегу (други дио је однесен у Цариград). Тада је свети Порфирије добио свој дио родитељског насљедства - 4 хиљаде златника. Све их је подијелио сиромашнима и да украсе храмове Божије. 395. године умро је епископ града Газе (у Палестини). Локални хришћани су отишли у Кесарију митрополиту Јовану са молбом да им одреди новог епископа, који би се могао супротставити незнабошцима који су превладали у њиховом граду и угњетавали хришћане. Господ је надахнуо Митрополита да позове јерусалимског презвитера Порфирија. Са страхом и трепетом подвижник је примио хиротонију, са сузама поклонивши се Животворном Дрвету и кренуо да испуни ново послушање. У Гази је пронашао само три хришћанске цркве и велики број незнабожачких храмова и идола. Тада није било кише и и владала је велика суша. Свештеници су приносили жртве идолима, али несрећа није престала. Свети Порфирије је одредио пост за све хришћане, служио цјелоноћно бденије и обишао читав град са крсном поворком. Одмах се небо прекрило облацима, загрме грмљавина и паде јака киша. Видјевши такво чудо, многи незнабошци узвикнуше: „Само је Христос Истинити Бог!“ Послије овог догађаја, 127 мушкараца, 35 жена и 14 дјеце приступило је Цркви, примивши Свето крштење, а ускоро још 110 људи. Међутим, пагани су и даље угњетавали хришћане, склањали их са јавних функција и оптерећивали порезима. Свети Порфирије и митрополит Јован Кесаријски отишли су у Цариград да траже од цара заштиту. Примио их је свети Јован Златоусти (помен 14. септембра, 27. и 30. јануара) и пружио им ефикасну помоћ. Свети Јован и Порфирије су представљени царици Евдоксији, која је у то вријеме очекивала дијете. „Радите за нас“, рекоше епископи царици, „и Господ ће вам послати сина који ће владати за вашег живота“. Евдоксија је веома жељела да има сина, јер је прије тога имала кћери. И заиста, насљедник се родио у царској породици молитвом светих. 401. године цар је издао декрет о уништавању идолских храмова у Гази и додјељивању привилегија хришћанима. Поред тога, царица је светитељима дала средства за изградњу новог храма, који је саграђен у Гази на мјесту најважнијег храма. На крају свог живота, свети Порфирије је у потпуности успоставио хришћанство у Гази и потпуно заштитио своје стадо од угњетавања незнабожаца. Молитвама светитеља догодила су се бројна чудеса и исцјељења. Током 25 година, архипастир је поучавао паству и упокојио се у поодмаклој доби, 26. фебруара 420. године.
|