 Јасон и Сосипатр били су апостои из реда од Седамдесеторице апостола. Апостол Јасон је био поријеклом из Тарса (Мала Азија). Био је први хришћанин у граду. Апостол Сосипатр је био из Ахаје. Обојица су постали ученици апостола Павла, који их је чак називао и својим „рођацима“ (Рим 16, 21). Свети Јасон је постављен за епископа у родном граду Тарсу, а свети Сосипатр у Иконији. Проповиједајући Јеванђеље отишли су на запад и 63. године стигли до острва Керкира у Јонском мору у близини Грчке. Ту су саградили цркву посвећену Св. првомученик Стефанау и многе крстили. Владар острва је сазнао за ово и затворио их у тамницу, гдје је било затворено седам разбојника: Саторније, Јакисхол, Фаустијан, Јануарије, Марсалије, Ефрасије и Мамије. Апостоли су их обратили Христу. Због исповиједања Христа, седам затвореника умрло је мученички у котлу са растопљеним катраном, сумпором и воском. Затворски чувар, видјевши њихово мучеништво, прогласио се хришћанином. Због тога су му одсјекли лијеву руку, затим обје ноге па главу. Гувернер је наредио да се апостоли Јасон и Сосипатр претуку бичем и поново затворе. Када је кћерка владара, дјевојка Керкира, сазнала како мученици пате за Христа, прогласила се хришћанком и сав накит раздијелила сиромашнима. Побјеснели владар покушао је да наговори своју кћерку да се одрекне Христа, али света Керкира је стајала чврсто и против наговора и против пријетњи. Тада је огорчени отац смислио страшну казну за своју кћерку: наредио је да је смјесте у засебну тамницу и пусти у њу разбојника и развратника Мурина, како би обешчастио Христову невјесту. Али када се разбојник приближио вратима затвора, медвјед га је напао. Света Керкира је чула буку и у Име Христово отјерала је звијер, а затим је молитвом зацијелила ране Мурин. Након тога, света Керкира га је просветила Христовом вјером, па се свети Мурин прогласио хришћанином и био одмах погубљен. Гувернер је наредио да се запали затвор, али света девојка је преживјела. Тада је, по наређењу опаког оца, привезана за дрво и стријелама убијена. Послије њене смрти, владар је одлучио да погуби све хришћане на острву Керкира. Мученици Зинон, Јевсевије, Неон и Виталије, просвећени од апостола Јасона и Сосипатра, били су спаљени. Становници Керкире, бјежећи од прогона, прешли су на сусједно острво. Владар са одредом војника пливао је, али су га таласи упили. Владар који га је наслиједио наредио је да баце апостоле Јасона и Сосипатра у котао са узаврелом смолом, али када их је видио неозлијеђене, узвикнуо је са сузама: „Боже Јасонов и Сосипатров, смилуј ми се!" Ослобођени апостоли су крстили владара и дали му име Севастијан. Уз његову помоћ апостоли Јасон и Сосипатр саградили су неколико цркава на острву и, поживјевши тамо до дубоке старости, својим усрдним проповиједањем умножили стадо Христово.
|