 Када је дошло вријеме за Оваплоћење Сина Божијег и Његово Рођење од Пресвете Дјеве Марије, мудраци са Истока, угледали нову звијезду на небу, која је наговјештавала рођење јеврејског цара-Месију. Одмах су отишли у Јерусалим да се поклоне Рођеном и звијезда им је показивала пут. Поклонивши се Богомладенцу, они се нису вратили у Јерусалим да јаце цару Ироду, како им је он наредио, већ су, примивши откровење одозго, другим путем вратили се у своју земљу. Тада је Ирод схватио да се његов план да пронађе Богомладенца није остварио и наредио је да се у Витлејему и околини побију сва мушка дјеца од две године и млађа. Надао се да ће међу убијеном дјецом бити и Божанско одојче, у коме је видео супарника. Побијена новорођенчад постала су први мученици за Христа. Иродов бијес је пао на Симеона Богопримца, који је јавно свједочио у храму о Рођеном Месији. Када је свети старјешина умро, Ирод му није дозволио да буде правилно сахрањен. По царевој наредби, убијен је свети пророк, свештеник Захарија: убијен је у јерусалимском храму између жртвеника и олтара, јер није открио гдје се налази његов син Јован, будући Крститељ Господа Исуса Христа. Гњев Божији убрзо је казнио и самог Ирода: обузела га је жестока болест, и он је умро; јели су га живи црви. Прије своје смрти, зли цар је довршио мјеру својих злочина: убио је јеврејске главне свештенике и писаре, рођеног брата, сестру и њеног мужа, супругу Мариамну и три сина, као и 70 најмудријих људи, чланова Синедриона.
|
