 Краљ Петар I, унук вожда Карађорђа запамћен као Ослободилац, Стари краљ и Чика Пера, умро је на данашњи дан 16. августа 1921. године. Краљ Петар Први Карађорђевић, ујединитељ српског народа, опјеван у народним пјесмама као Петар Мркоњић - у народу прозван Чика Пера, још за живота је постао легенда због личне храбрости, поштења, али и изградње Србије као модерне и најмоћније државе на Балкану. Људске врлине које су красиле краља, војничке вештине које је доказивао на многим ратиштима у земљи и ван ње, неизмерна оданост народу из кога је поникао, као и идеја уједињења коју је заступао све до смрти, подариле су краљу Петру још за живота славу и поштовање на целом простору Краљевине СХС. На дан када наша Света Црква молитвено прославља Преподобног Исакија, Далматија и Фавста а поводом 100-годишњице од упокојења Краља Петра Првог Карађорђевића, Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Георгија Победоносца на Опленцу. Патријарху Порфирију саслуживали су Преосвећена Господа Епископи шумадијски Јован, браничевски Игњатије, нишки Арсеније и умировљени канадски Георгије у молитвеном присуству мноштва верног народа и чланова краљевске породице. После Светог Јеванђеља Патријарх Порфирије је у својој поучној беседи између осталог рекао: "Покајање није ништа друго него преображај, узрастање, не напросто један психолошки моменат и тренутак којем ми само уступљујемо себе. Покајање значи одрицање од система вредности које нуди овај свет и прихватање и живот по систему вредности Јеванђеља. Зато је основно питање да ли ми верујемо речи Христовој, да ли верујемо Јеванђељу, да ли је реч Христова за нас меродавна? Ако јесте, онда ће нам живот изгледати на један начин, ако није живот ће изгледати потпуно другачије". Патријарх Порфирије је такође запитао и шта је браћо и сестре смирење. "Смирење опет није само и искључиво једно писхолошко стање, и то је укључено у тајну смирења. Смирење је наше стајање пред Богом, у којем ми препознајемо да сами себе и собом јесмо пролазни, јесмо смртни јер имамо свој почетак. Да сами собом не можемо додати ни један педаљ своме узрасту, али да управо са свешћу да не можемо собом и себе препознајемо љубав Божији и силу Божију, и знамо да њоме можемо све. Својом одвојеношћу, својом вером и поверењем да је Бог онај који је наш спаситељ, Бог који је љубав. Можда можемо бити слабашни, можемо промашивати у своме животу, можемо падати, можемо грешити али није то од чега зависи наше спасање и наша погибао. Наше спасење зависи од љубави Божије, а ту љубав примамо управо свешћу о томе ко смо, и свешћу о томе ко смо у заједници са Њим." По заврштеку Свете Литургије Патријарх Порфирије је служио парастос Краљу Петру Првом Карађорђевићу. Извори: РТС и ТВ ХРАМ |
