 Наша Црква, данас у сриједу, 4. јуна 2025. године, молитвено се сјећа Отаца Другог васељенског сабора, који је одржан 381. године, у Цариграду. Сабор, којем је присуствовало 150 епископа, сазвао је свети цар Теодосије Велики (379-395), који је присуствовао сједницама, али није учествовао у доношењу одлука. Сабору је у почетку предсједавао Св. Мелетије Антиохијски, али је у току сабора преминуо. На овом Сабору били су присутни само источни епископи, којих је било сто педесет. Међу оцима Сабора били су велики светитељи тога доба: Мелетије Антиохијски, Григорије Ниски, Кирило Јерусалимски, Григорије Богослов, Амфилохије Иконијски, Диодор Тарски, Пелагије Лаодикијски и други. На овом сабору потврђен је и проширен Символ вјере, усвојен на I Васељенском сабору 325. године у Никеји, а осуђене су и јереси Македонијева, Аполинаријева, као и евномијани (по Евномију Кизичком), савелијани (по Савелију), фотиновци (по Фотину, Eпископу сирмијумском), маркелијани (по Маркелу Анкирском). Символ вјере, усвојен на сабору у Никеји, није говорио о божанском достојанству Светог Духа, јер у то вријеме још увијек није било духоборске јереси. Због тога су свети оци Другог васељенског сабора додали 8, 9, 10, 11. и 12. члан Никејском вјеровању, коначно формулишући и одобравајући Никејско-цариградски Символ вјере, који је од тада непромијењен у цијелој Православној Цркви. Други васељенски сабор донио је седам канона. Сабор је признао цариградског патријарха за другог по части и ауторитету послије епископа Рима. Другим каноном ограничавају се права Епископа само на њихове Епископије (канон II). Канон VII је значајан јер регулише поступак повратка јеретика различитих категорија у Цркву. Пошто изразе слободну жељу да се врате Православљу, аријанци, македонијанци, саватијани, новатијани, четрнаестници и аполинаријани подносили су писмено исповедање Православне вере (ливелус), анатемисали су (проклињали) јерес којој су припадали, а потом је над њима обављана Свете Тајне Миропомазања - на тај начин су примани су у Православље. Другу, тежу категорију јеретика чине евномијани, монтанисти и савелијани. Они су третирани као потпуно некрштени многобошци; као оглашени тј. катихумени пролазили су целокупну припрему, кроз поуку и тек тада су крштавани. Припрема вјеронаука.нет 1. Свети Оци сабрани у Цариграду одредише да се не сме одбацивати вера (= Символ) три стотине и осамнаест Отаца, окупљених у Никеји Витинској, него да она остане главна (κυρίαν = важећа), и да се анатемише свака јерес, и посебно Евномијанацâ или Евдоксијанацâ, и (јерес) Полуаријанацâ или Духоборацâ, и (јерес) Савелијанацâ, и (јерес) Маркелијанацâ и Фотинијанацâ, и (јерес) Аполинаријевацâ.[II Вас. 7, Трул. 1, 75, Гангр. 21, Лаод. 7, 8, Картаг. 2, Вас. Вел. 1] |