Археолошком изложбом "Накит рановизантијског града Балкис",Република Српска обиљежиће 1.700 година од потписивања Миланског едикта.

Византијски накит Константину у част 
11.04.2013 19:54 | Александра Маџар 

Бањалука - Археолошком изложбом "Накит рановизантијског града Балкис", која ће бити отворена 15. априла у Бањалуци, Република Српска обиљежиће 1.700 година од потписивања Миланског едикта.
 Римски цар Константин Велики, Миланским едиктом 313. године, хришћанима је дозволио слободу исповиједања вјере. Аутор изложбе је кустос археолог мр Бојан Вујиновић, који је припремао поставку посљедњих неколико мјесеци у Завичајном музеју Градишка.
 Најављено је да ће изложбу свечано отворити предсједник Републике Српске Милорад Додик, под чијим покровитељством  је поставка организована.

 

- Комплетан обрађени материјал биће представљен кроз каталог и археолошку изложбу. Најинтересантнији фрагменти накита пронађени су на рановизантијском утврђењу Балкис, у селу Горњи Бакинци у Лакташима - рекао је Бојан Вујиновић.

 Истиче да је епископија пронађена у Горњим Бакинцима најстарија и највећа на простору Републике Српске и да се на основу пронађених доказа сматра да припада периоду с почетка четвртог вијека.

 - У каталогу је око 120 артефаката златног, сребрног, позлаћеног и бронзаног накита из периода сеобе народа, који представљају поједине дијелове одјеће, обуће или стандардних модних украса попут прстења, наруквица или огрлица, који су и данас карактеристични модни детаљи - казао је Вујиновић.

 Међу накитом који ће бити изложен налазе се интересантни примјерци са позлатом и утиснутим полудрагим каменом, као и веома специфичним представама птица и других животињских маски.

 - Овако велики број налаза накита из периода сеобе народа на једном локалитету је веома риједак, што Балкис ставља у сам врх "археолошких ризница" на територији бивше Југославије - наглашава Вујиновић.

 Најавио је да ће на изложби бити и занимљива биста римског цара или војсковође у облику тега, као и фрагмент главе медвједа, који представљају налазе из античког периода. Посјетиоци ће имати прилику да виде више бронзаних примјерака споредних језичака аварског појаса, који су један од најтраженијих археолошких артефаката у племенитом металу, нарочито злату.

 - Дио поставке је и сребрно прстење са утиснутим монограмима највјероватније Источних Гота, рановизантијске копче са необичним мотивима и разне црквене реликвије са представама крста - открио је Вујиновић.

 Осим накита, изложбом су обухваћени фрагменти камене пластике епископске цркве.
 Фотографије

 - Уз изложбене експонате биће представљене и фотографије са археолошких истраживања, на којима ће бити приказана покретна културна добра пронађена у оквиру базилике, као и велики број камене пластике и других занимљивих археолошких артефаката - каже Бојан Вујиновић