За "цркву" довољно само 100 потписа

Извор: Вечерње новости
Поред традиционалних, у Србији дјелује још 19 верских организација. Последња уписана у регистар је Христова Јеванђеоска црква, чији је рад одобрен 2011.
У СРБИЈИ је лакше основати "цркву" него политичку странку. За стварање партије потребни су потписи 10.000 грађана, док је за верску заједницу довољно свега стотину. Уз то, особе које затраже регистрацију од државе, не морају чак ни да буду следбеници учења које пријављују.Упркос томе, поред Православне и Католичке цркве и Исламске и Јеврејске заједнице, у Србији званично постоји још свега 19 верских организација. Последња која је добила државни благослов јесте Христова Јеванђеоска црква, која је у регистар уписана 2011. године.Пријава и упис у регистар Канцеларије за вере Владе Србије последњи је чин оснивања нове цркве, која званичан олтар добија на основу решења. За разлику од њих, статус великих верских заједница, попут СПЦ, гарантован је законом и то по основу њиховог историјског трајања и учења. Међу традиционалним црквама су и две протестантске и Епархија Румунске цркве „Дакија феникс“, чије је седиште у Вршцу.У државном регистру налази се мноштво малих верских заједница, чији се број верника процењује на око 20.000. Највећа и најбоље организована међу њима јесте Адвентистичка црква, која окупља десетак хиљада припадника. На истом списку су и Јеховини сведоци, као и Црква Христова љубав, Црква Божија, Слободна црква, Заветна црква Сион...

- Закон из 2006. предвидео је обавезу верских заједница да се упишу у регистар - објашњавају у Канцеларији за вере Владе Србије. - Прва је то почетком 2007. године учинила Адвентистичка црква. Да би имала статус правног лица, потребно је да верска група поднесе потписе најмање 100 грађана.

МЕШАЈУ ИХ СА СЕКТАМА ВЕРНИЦИ малих верских заједница посебно су кивни што су у јавности етикетирани као секташи, због чега трпе честа шиканирања и вербалне нападе. Незадовољство положајем мормона у Србији стигло је пре неколико година чак и у америчке медије. Припадници Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, како је званично име мормона, истичу да су често на удару екстремних група. Ова верска заједница не само да делује по закону, него је позната и по хуманитарном раду и акцијама пружања помоћи угроженима, без обзира на верско опредељење.

Процедура добијања државног олтара подразумева и проверу учења и ставова у богослужбеним књигама, као и испуњење низа бирократских услова, као што је постојање седишта или одговорног лица. У Канцеларији напомињу да деструктивна учења и она која позивају на насиље, кривична дела или неморалне активности не могу да буду регистрована.

Број малих верских заједница, међутим, већи је него што то показују званичне листе, а њихов број се процењује и до стотину. Многе од њих регистроване су као удружења грађана, или делују без икаквих пријаве. Овом кругу припадају следбеници паганских веровања, витешких учења, као и староверци и готово сви источњачки култови, од којих је најпознатији Харе Кришна.

Из круга малих верских заједница честе су жалбе на дискриминацију и мешање са деструктивним сектама, због чега њихови следбеници неретко трпе и физичко насиље. Примедбе пљуште и на важећи закон који је супротан начелу да грађанин није обавезан да се на било који начин изјашњава о верским уверењима. То је и основни разлог због чега већи број малих цркава одбија процедуру регистровања и делује мимо званичног система.