Сазнај новости из
хришћанског свијета
Израелска авио-компанија El Al Israel Airlines (ELAL.TA) организоваће лет у суботу (Шабат) први пут од 1982. године. Израелска авио-компанија је деценијама избјегавала летење 25 сати у знак поштовања суботе. Израелски национални превозник El Al Israel Airlines најавио је да ће обављати летове на Шабат како би вратио регрутоване резервисте у Израел. Ово је објавио The Times of Israel позивајући се на саопштење авио-компаније. Напоменули су да је ово први лет од 1982. који ће израелске авиокомпаније обављати на Шабат. Израелски авиопревозник саопштио је да ће обављати један лет из Њујорка, два из Бангкока и један из Мадрида (авионом типа Боинг 787) 14. октобра, гдје се налазе и војни обвезници и израелске безбједносне снаге и спасилачке службе земље. Карте за оне који лете из САД и Азије биће бесплатне - платиће их сама авио-компанија и главне америчке финансијске институције. „Кршење дугогодишње политике забране летова јеврејском суботом добило је халахично одобрење јер се летови спасавања сматрају дијелом онога што је на хебрејском познато као "пикуа нефеш" (Pikuach nefesh) јеврејски правни принцип да спасавање живота надмашује скоро све друге вјерске принципе и захтјеве “, саопштили су из авиокомпаније. Извор: вјеронаука.нет У Петропавлов Манастир долазимо 2000-те године. У близини њега налази се Основна школа „Вук Караџић“, у којој смо по благослову Владике Григорија почеле предавати веронауку. Ми смо имали једну специфичну околност када је православна веронаука у питању. Та околност била је у томе што је школа била близу Манастира и све оно што би деца научила на веронауци добијало је своју пуноћу у Манастиру у који су деца готово свакодневно долазила. Настојале смо да не оптеретимо децу градивом, већ да час буде осмишљен тако да сви учествују, и да на тај начин разјаснимо све њихове недоумице. Часови су били кретивни, а деца су увек имала доста интересантних, али и озбиљних питања. Заједно смо се васпитавали, не само у верском погледу, него смо се трудили и на изграђивању Лика Божијег у нама. Кроз веронауку откривали смо тананост и лепоту дечије душе. Трудиле смо се да се веронаука не заврши само у учионици у току 45 минута, већ да та деца живо учествују у црквеним догађајима. Временом организујемо хор, ликовну секцију, старије девојчице уче вез и праве колаче, а дечацима организујемо турнир у фудбалу, на који је долазио и наш Владика Атанасије, и радо би им се придруживао у игри. Све више деце долази у Петропавлов Манастир, и он постаје њихова кућа. Увек су били спремни да помогну, учествују у припремама за Манастирску славу, Божић, Васкрс, беру са нама грожђе, и помажу у свему што могу. Деца долазе на Литургије, а често и на вечерње службе, посебно у Страсној седмици (Велики Четвртак и Петак). Са њима постајемо као једна породица, и оно што нам је било најбитније јесте да постану добри људи, хришћани, који ће бити спремни свакоме да помогну и да на делу покажу оно што су научили на веронауци. Многи од њих су данас породични људи, који су се венчали у Петропавловом Манастиру, а касније крстили своју децу, и са њима наставили да долазе на Литургију. Често се у разговору сетимо лепих дружења, или неких лапсуса са часова, и лепо се насмејемо. Мислимо и верујемо да можемо добити добру оцену из веронауке, за заједнички труд и љубав коју смо изградили у суживоту једни са Другима. Сестра Теодосија / извор: Епархија ЗХиП У петак 13. октобра 2023. године, у навечерје празника Покрова Пресвете Богородице, освећен је зимски храм посвећен Вазнесењу Господњем у конаку манастира Милошевац код Приједора. Чин освећења извршили су Њихова Преосвештенства Епископ бањалучки г. Јефрем и Епископ марчански г. Сава, викар Епископа бањалучког, уз саслужење Архимандрита г. Нектарија, главног секретара Светог Архијерејског Синода, Архимандрита г. Данила, директора Патријаршијске Управне канцеларије, игумана манастира Ступља Архимандрита г. Платона и игумана манастира Осовице Архимандрита г. Теофила, и протођакона наше Епархије. Част ктитора и кума храма припала је г. Зорану Лемићу са породицом из Бањалуке. Након освећења храма служено је празнично вечерње, а потом се вјерни народ окупио за манастирском трпезом. Извор: Инстаграм налог епархије бањалучке
Пуштање у рад новог хиландарског енергетског система, на којем се радило седам година, биће до краја текуће године. О овоме је известила Задужбина светог манастира Хиландара:
Пројекат израде хибридног система напајања и дистрибуције електричне енергије отпочет је 2016. године са идејом да се Светом манастиру Хиландару омогући економичан, ефикасан, поуздан и еколошки чист извор енергије. Света Гора нема прикључак ни на један енергетски систем па су манастири принуђени да сами производе електричну енергију. До покретања овог пројекта, Хиландар је енергију обезбеђивао директном потрошњом са дизел агрегата који поред испуштања знатне количине издувних гасова производе и јаку буку. Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и игумана Хиландара, Високопреподобног архимандрита Методија, покренута је добротворна акција за изградњу новог хибридног хиландарског енергетског система - ХЕС. Пројекат подразумева пројектовање, набавку и уградњу 6 трафо станица са 7 км дистрибутивне мреже, поље фотонапонских панела, инвертера, батерија и дизел агрегата. То ће смањити трошкове производње електричне енергије као и загађење манастира и околине, а у исто време поштовати све одредбе донесене од Завода за заштиту културе Грчке. У ту сврху, организовано је донаторско вече за подршку пројекту “Енергија за Хиландар” које је одржано 2016. у компанији Имел у Београду добротом власника и председника компаније, Слободана Урошевића, и генералног директора Мирка Урошевића, на којем су прикупљена значајна иницијална средства, праћена додатним донацијама у новцу и услугама од стране пријатеља манастира. По благослову Савета манастира, главни координатор пројекта је Мирко Урошевић са својим тимом, у сарадњи са тимом стручњака Задужбине Светог манастира Хиландара, а у финалној фази, снимању изведеног стања и припреми маркетиншког материјала укључује се и његов син, Никола Урошевић, чије кадрове приказујемо у видеу. До краја године очекује се комплетан завршетак и пуштање целокупног хибридног система, као и свих трафостаница, што ће бити пропраћено скупом захвалности донаторима који Задужбина Хиландара планира да организује на молбу координатора, а по благослову Игумана Методија. Извор: Задужбинa Светог манастира Хиландара, Инстаграм Православни хришћани у Пољској чине 0,4% становништва (156 хиљада људи), Број Пољака који се идентификују са Католичком црквом пао је на 71 одсто, према посљедњем попису становништва из 2021. године. Током претходног пописа становништва 2011. године, 88% грађана земље себе је називало католицима. Највећи проценат оних који себе сматрају католицима је на истоку Пољске, а најмање у Западној Померанији (64,5%), Доњој Шлезији (65,3%) и Померанији (67,2%). Број осталих хришћанских вероисповијести остао је без значајнијих промјена. Православни хришћани у Пољској чине 0,4% становништва (156 хиљада људи), Редовне анкете државне агенције CBOS показују да је број Пољака који себе сматрају религиозним опао са 94% 1992. године на 87% у 2021. години. У исто вријеме, број људи који редовно практикују вјеру пао је са 70 на 43%. . Међу младима ова промјена је још значајнија – са 69% на 23%. Према Католичкој цркви у Пољској, број католика који редовно похађају мису смањен је са 37% у 2019. на 28% у 2021. У томе су своју улогу одиграли и пандемија Ковида и „друштвено-културни фактори”, пише сајт Notes from Poland.
Сваке јесени у у донегалској шуми, на локацији познатој као Богај Хил у Ирској појављује се огроман златни крст. 3000 јапанских стабала ариша засађено је међу боровима тако да се ствара унакрсни обрис када ариши пожуте. Дугачак је око 125 метара, а широк 70. Видљив је само на јесен, када крошње дрвећа добијају жуте обрисе. У почетку се није знало коме је пала на памет оваква идеја и ко је исту спровео у дјело, а онда је и то расвијетљено. Наиме, овај крст (познат као Келтски крст) у шуми Донегал у Републици Ирској дјело је руку једног шумара по имену Лијам Емери. Он је у тој шуми засадио дрвеће јапанског ариша, који своју жуту боју добије на јесен, када прави обрисе у шуми у облику келтског крста. Шумар Лијам Емери желећи да остави нешто свом народу, прије петнаестак година плански је засадио око три хиљаде садница јапанског ариша, тако да се у јесен, када лишће почиње да жути, једна група дрвећа издвоји, сачињавајући огроман келтски крст. Нажалост, креативни шумар није доживио да угледа своје фасцинантно дјело у пуном сјају, будући да је преминуо 2010. године. Чак се о његовом дјелу није знало ништа, све док један режисер, снимајући кадрове дроном, није примијетио овај фантастичан призор. Његова супруга Норма казала је како је породица већ заборавила на његов пројект, будући да је Лиам 2010. године у тешкој прометној несрећи изгубио живот.
– Да је овдје с нама, сви бисмо знали за то јер би засигурно био јако поносан – казала је Норма мери, додавши како је њезин супруг увијек волио “да ствари буду савршене”, а управо је келтски крст за њега био савршен. Келтски крст један је од најстаријих облика крстова. Користили су га келтски хришћани у Великој Британији и Ирској. Сматра се како је св. Патрик, апостол Ирске, комбиновао крст са симболом сунца (живот), како би поганским сљедбеницима приближио хришћанство и објаснио важност и поруку крста. Према ријечима ботаничара, ова појава ће остати „видљива“ наредних 70-80 година. Рођен у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Отац му беше презвитер. У раној младости постави га епископ за чтеца саборне цркве. Читајући Св. Писмо млади Кириак дивљаше се Промислу Божјем. У 18. години својој одведе га жеља за духовним животом у Јерусалим. Тамо ступи у манастир Божјег човека Евсторгија, који му даде почетна упутства у монашком животу. Потом оде Св. Јевтимију, који га прозре као будућег великана духовног, обуче га у схимну и посла на Јордан Св. Герасиму, где Кириак проведе 9 година. По смрти Герасимовој опет се врати у манастир Св. Јевтимија, где оста на безмолвију 10 година. После тога мењаше место за местом бегајући од славе људске. Подвизаваше се и у обитељи Св. Харитона, где најзад и сконча свој земни пут навршивши у 109. година живота. За себе је говорио, да га од како је монах сунце никад није видело да једе нити да се гневи на кога. По уставу Св. Харитона монаси су јели само једанпут дневно, и то по заласку сунца. Беше Кириак светило велико, стуб Православља, дика монасима, моћни исцелитељ болних и благи утешитељ тужних. Пожививши дуго на корист многих пресели се у вечну радост Господа свога 557. год. Делегација Аустријске канцеларије CULTUS предвођена шефом исте Мр-ом Флоријаном Везлингом посјетила је Његово Високопреосвештенство Господина Хризостома, митрополита дабробосанског, у његовом кабинету у Сарајеву, 11. октобра 2023. године. У садржајном сусрету Високопреосвећени је добродошлицом поздравио делегацију и пожелио им пријатан боравак под сводовима његове резиденције. Упознао је односну делегацију са историјом Дабробосанске митрополије и о стању исте сада. Посебно је делегацију упознао са неуређеним односима БиХ, с једне стране, те Цркава и вјерских заједница, с друге стране. Истакао је потребу формирања Министарства вјера или Секретеријата за вјере на нивоу Федерације БиХ које би правно и ентитески-администартивно водило послове из области Цркава и вјерских заједница.
Извор:Митрополија дабробосанска/Љетописац РаНиКо Грчка православна црква „недвосмислено осуђује сваки терористички акт против наших ближњих"11/10/2023
Свети синод Грчке православне цркве се, 11. октобра 2023. године, на свом редовном засиједању осврнуо на дешавања између Израела и Палестине, преноси romfea.gr. Чланови Св. Синода истичу да „са дубоком тугом посматрају борбе које се ових дана воде на Блиском истоку“. „Рат је увијек трагедија у животу човјечанства јер је у супротности са законом Божијим, који поштује људски живот. Рат је трагедија за цивиле и дјецу, који су у нежним годинама суочени са ужасима рата и смртном агонијом“, наводи се у саопштењу. Архијереји су навели да се моле да „Господ Исус Христос просвијетли владаре народа да одмах предузму мјере да се овај рат оконча, да се заустави проливање људске крви, јер ако се настави, биће страшних посљедица, не само за саме народе, већ и за сусједе и цијело човјечанство“. Синод је изразио подршку јерусалимском патријарху Теофилу, пожелевши му да настави да ради на миру у овом „страдалном дијелу земље, гдје се сусрећу све вјере и народи“. Света мјеста треба да буду извор суживота и међусобног поштовања, а не узрок подјела, националног ривалства и сукоба“, наводи се у саопштењу. Синод је, изражавајући саучешће породицама жртава, такође позвао да „Бог просвијјетли одговорне како би пронашли одржива решења за суживот народа у миру и правди“.Свети Архијерејски Синод Цркве Грчке моли се свемогућем Светом Тројичном Богу за покој неправедно страдалих невиних жртава ове невиђене трагедије, као и за утјеху и подршку одозго за ону нашу сабраћу која су били психички и физички повријеђени. У селу Kрњеуша код Босанског Петровца пронађене су мошти свештеномученика Пилипа, који је убијен прије 200 година због православне вјере и српског имена. Из Епархије бихаћко-петровачке саопштено је да су мошти свештеномученика Пилипа, родоначелника свештеничке лозе Kарановић, обретене у засеоку Селиште уз помоћ мјесног свештенства и вјерујућих парохијана, те уз учешће и благослов Његовог преосвештенства епископа Сергија. "Радује се данас православна Kрајина, јер су након двије стотине година из утробе земље биолошки и духовни насљедници свештеника Пилипа на свјетло дана извадили његове мученичке мошти да нас довијека подсјећају на његову духовну снагу и свима буду на молитвено укријепљење и помоћ", саопштено је из кабинета епископа Сергија. Из Епархије подсјећају да се већ 200 година са кољена на кољено преноси усмено предање које је касније и записано о мученичкој смрти овдашњег пароха свештеника Пилипа, који је због вјере православне и имена српског пострадао од руке злочинца Kуленовића, тачније Kулин-капетана, сина Мустај-беговог. О животу и смрти свештеника Пилипа, давнашњи свештеник крњеушки Петар Рађеновић оставио је запис у којем је наведено да се Пилип, по казивању, родио, у Лици, гђе се и школовао. Ранђеловић је записао да се поп Пилип након 1800. године доселио у околину Петровца и да је био први свештеник ове парохије гђе је служио 15 до 20 година. У запису је наведено да су Турци 1821. године објесили попа Пилипа у Понорцу након што су га оптужили да спрема побуну. Породица је његово тијело тајно скинула са вјешала и сахранила га на гробљу иза породичне куће, подсјећају из Епархије бихаћко-петровачке. Из Епархије истичу да је свештеник Пилип оставио бројне насљеднике - његови синови Тривун и Дамјан били су свештеници, а његови унуци, такође свештеници, Ђурађ и Стеван, били су и српске војводе у устанку 1875-1878. године, преноси Срна.
Један број архијереја Грчке православне цркве је недавно пензионисан или је уснуо у Господу. Зато је Свети Архијерејски Сабор, у понедјељак, 9. октобра, изабрао 10 нових архијереја, а 10. октобра још тројицу епископа. Најишчекиванији је био избор митрополита солунског. Митрополит Антим (Русас), који је Митрополију водио скоро двије деценије, пензионисан је у августу. Са укупно 73 гласа, за новог митрополита солунског изабран је епископ ореонски Филотеј, викар Архиепископије атинске, наводи Vima Orthodoxias. Изабрана су још два митрополита: архимандрит Серапион (Михалакис) изабран је за митрополита парамитског, филатијског, гиромерског и паргског (са 59 гласова) и архимандрит Иринеј Лафсис као митрополит Флорине (са 61 гласом)
На празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, 9. октобра 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Епископа бањалучког, служио је Свету Литургију у храму Светог Јована Богослова на Лаушу у Бања Луци, уз саслужење свештеника и ђакона наше Епархије. Након Свете Литургије освећен је славски колач у част славе храма. Извор: Инстаграм налог епархијае бањалучке
На падинама Пештерске висоравни у Гоњу, селу код Сјенице, ниче храм након више од триста година. Храм се гради близу остатака цркве из 13. века. Храм, чија је изградња почела 2020. године, посебним чини то што га заједно граде православци и муслимани који живе у том крају.
У Гоњу се, кажу, вековима негују искрени комшијски односи. Ни славе, ни Бајраме, ни Божиће, не славе једни без других, а тако је и кад се ради или гради. Голуб Чворовић из Гоња каже да су, да би пресекли славски колач, морали да иду у Сјеницу, удаљену 15 километара. "Далеко нам је, али кад су славе морамо да идемо. Сад нам је овде близу, згодно", додаје Чворовић. Рахим Шмрковић из истог села каже да у обележавању празника сви учествују, колико ко може: "За било шта, нарочито богомоље, за било коју – ми то дајемо, сви учествујемо колико ко може и тако је, што кажу стари, било одвајкада и требало би да остане тако." Изградњу цркве помагали су многи, па и председник државе, али потребно је још. "Очекујемо помоћ државе јер се црква у Гоњу гради после 320 година, поред темеља старе цркве. На овом месту је била црква из 1292. године", истиче председник Одбора за изградњу цркве Горан Брајевић. Село Гоње у којем је седамдесетак домаћинстава, има школу, амбуланту и сеоску продавницу. У новој цркви недалеко од старе коју је подигао монах Давид, градитељ манастира Давидовица, мештани ће присуствовати литургијама и молитвама, венчавати се и крстити. Извор: РТС 6. октобра 2023. године у Англиканском центру Свети Георгије у Јерусалиму почеле су пленарне сједнице Међународне комисије за православно-англикански богословски дијалог, преноси грчки сајт «Ромфея». Тренутно се чланови комисије налазе у англиканском центру Светог Ђорђа у Јерусалиму због борби између милитаната Хамаса и израелске војске. На конференцији учествују представници 10 помјесних православних цркава (без Руске православне цркве) и представници Англиканске цркве са свих континената. Представник Српске православне цркве на овом засиједању био је Др Богдан Лубардић. Овогодишња пленарна конференција посвећена је теми: „Донирање органа је дар испуњен надом". Првог дана конференције, чланови конференције посјетили су патријарха јерусалимског Теофила III. Потом су учесници конференције ходочастили Гробу Господњем и Голготи у храму Васкрсења Христовог. Рад комисије почео је истог дана заједничким англиканско-православним брифингом, током којег су стране разговарале о догађајима који су се десили у Црквама у години од њиховог посqедњег састанка у Пентелију. Први радни дан закључен је молитвом за завладавање мира у региону и молитвом за душе погинулих и палих. Сљедећи радни дан (субота, 7. октобар) отпочео је поклоничким путовањем у манастир Светог Преображења на гори Тавор. Међутим, избијање непријатељстава између Хамаса и Израела приморало је учеснике конференције да прекину ходочашће и врате се у Јерусалим, пошто су од надлежних власти добили увјеравања да су просторије Англиканског центра Светог Ђорђа безбједне. Богословски дијалог између Православне цркве и англиканске заједнице један је од најстаријих дијалога. Одлука православне стране да се почну дискусије донесена је током 1960-их на Свеправославној конференцији на Родосу. Те одлуке је почетком 1970-их ратификовала и учврстила Свеправославна припремна конференција за тада будући Велики синод. Од првог сусрета представника Православних Цркава и Цркава Англиканске заједнице у Оксфорду 1973. године до данас, теолошки дијалог између њих је већ постигао огроман напредак. Овај напредак се огледа у заједничким декларацијама које се издају с времена на вријеме и огледа се у издању Кипарске декларације из 2006. године под називом: „Црква Тројичног Бога“, која је званично представљена кентерберијском надбискупу и васељенском патријарху у Вестминстеру. Опатија је 2007 . Од 2006. године, тема састанака су антрополошка питања, што је резултовало Декларацијом под називом Према обличју и подобију Божјем: надом испуњена антропологија, Бафало 2015. године( In the Image and Likeness of God: A Hope-Filled Anthropology). Од 2016. године предмет новог циклуса англиканско-православног богословског дијалога је истраживање практичних посљедица у свим моралним параметрима људског живота који произилазе из теолошких принципа формулисаних у заједничкој декларацији у Бафалу. Представници Православне Цркве: Његово Високопреосвештенство Митрополит атински Атинагора белгијски (Цариградска патријаршија) Митрополит Зимбабвеа Серафим (Александријска Патријаршија), Протојереј Џонатан Хемингс (Антиохијска Патријаршија), Протојереј професор др Георгије Д. Драгаш (Јерусалимска Патријаршија), Професор др Богдан Лубардић (Српска Патријаршија), Митрополит трговиштански Нифон (Румунска Патријаршија), Протојереј професор др Георгије Звиададзе (Грузијска Патријаршија), Професор Натан Хоуп (Албанска православна црква), Његово Високопреосвештенство Митрополит китионски Нектарије (Кипарска Црква), Професор др Милтијадис Константину (Грчка Црква). Спаситељ је апостола Јована посебно волио због његове жртвене љубави и дјевичанске чистоте. После свог призвања, апостол се није растајао од Господа и био је један од тројице ученика које је Он посебно приближио Себи. Свети Јован Богослов је присуствовао васкрсењу од Господа кћери Јаирове и био је свједок Преображења Господњег на Тавору. За вријеме Тајне вечере лежао је поред Господа и на знак апостола Петра, пригнувши се уз Спаситељеве груди, питао за име издајника. Апостол Јован је ишао за Господом када је Он, везан, вођен из Гетсиманског врта на суђење безаконим првосвештеницима Ани и Кајафи, био је у архијерејском подворју за вријеме испитивања свог Божанског Учитеља и непрестано Га пратио Крстним путем, тугујући свим срцем. Под Крстом заплакао је са Богородицом и чуо ријечи Распетог Господа упућене Њој са висине Крста: „Жено, ето ти сина“ и њему: „Ево ти Мајке“ (Јн 19, 26-27). Од тог времена апостол Јован се, као љубљени син, старао о Пресветој Дјеви Марији и служио јој до Њеног Успенија, не напуштајући Јерусалим. Након Успења Богородице, апостол Јован је, отишао у Ефес и друге малоазијске градове да проповиједа Јеванђеље, водећи са собом свог ученика Прохора. Кренули су на брод који је потонуо током силовите олује. Сви путници су бачени на копно, само је апостол Јован остао у морским дубинама. Прохор је горко ридао, изгубивши свог духовног оца и учитеља, и отишао сам у Ефес. Четрнаестог дана пута стајао је на обали мора и видио да је талас избацио човјека на обалу. Прилазећи му, он препозна апостола Јована, којег је Господ одржавао у животу четрнаест дана у дубинама морским. Учитељ и ученик су отишли у Ефес, гдје је апостол Јован непрестано проповиједао незнабошцима о Христу. Његову проповијед су пратила бројна и велика чуда, тако да се број вјерника сваким даном повећавао. У то вријеме је почео прогон хришћана од стране цара Нерона. Апостол Јован је одведен у Рим на суђење. Због исповиједања вјере у Господа Исуса Христа, апостол Јован је осуђен на смрт, али је Господ сачувао свог изабраника. Апостол испи чашу са смртоносним отровом која му је понуђена и остаде жив. Апостол Јован је послат у заточеништво на острво Патмос, гдје је живио много година. На путу до мјеста изгнанства апостол Јован је учинио многа чуда. На острву Патмос, проповијед, праћена чудима, привукла је к себи све становнике острва, које је апостол Јован просвијетлио свјетлошћу Јеванђеља. Истјерао је бројне демоне из идолских храмова и исцијелио многе болеснике. Магови су са разним демонским опсесијама пружали велики отпор проповиједи светог апостола. Након дугог изгнанства, апостол Јован је добио слободу и вратио се у Ефес, гдје је наставио свој рад, упућујући хришћане да се чувају лажних учитеља и њихових лажних учења. Око 95. године апостол Јован је написао Јеванђеље у Ефесу. Позивао је све хришћане да љубе Господа и једни друге и тиме испуњавају заповијести Христове. Црква, Светог Јована, назива Апостолом љубави, јер је непрестано учио да се без љубави човјек не може приближити Богу. Три посланице које је написао апостол Јован баве се значењем љубави према Богу и ближњем. Већ у дубокој старости, сазнавши за младића који је скренуо са правог пута и постао вођа разбојничке групе, апостол Јован је отишао да га тражи у пустињи. Видјевши светог старца, кривац поче да се крије, али апостол је потрчао за њим и молио га да престане, обећавајући да ће узети на себе гријех младићев, само да се покаје и не погуби душу своју. Дирнут топлином љубави светог старца, младић се заиста покајао и исправио свој живот. Свети Богослов поживе више од сто година, потрудивши се много у Благовести Христовој, он узе седам својих ученика, изиђе изван града Ефеса и нареди ученицима да му ископају гроб у виду крста. Онда сиђе жив у тај гроб и би погребан. Када то чуше браћа хришћани у Ефесу, они дођоше и отворише гроб светог Богослова, али тело његово не нађоше у гробу. Оплакавши много његово пресељење, они се вратише у град. После тога они често долажаху на гроб светог Богослова и тамо узношаху своје усрдне молитве Богу, призивајући помоћ и посредовање пред Богом светог Јована. Затим стаде сваке године у овај дан, 21. маја, излазити из гроба светог Богослова танан чудотворни прах; хришћани га скупљаху, и њиме исцељиваху сваку болест и сваку немоћ по људима. Због тога би установљено, да се овог дана, као и у септембру, прославља и слави овај велики угодник Божји Света земља, место свето за небројене милионе широм света, тренутно је заглибљена у насиље и патњу због дуготрајног политичког сукоба и тужног одсуства правде и поштовања људских права. Ми, патријарси и поглавари цркава у Јерусалиму, изнова и изнова смо позивали на значај поштовања историјског и правног статуса кво светих светиња. У овим тешким временима, окупљамо се да дигнемо своје гласове у јединству, одражавајући божанску поруку мира и љубави за цело човечанство. Као чувари хришћанске вере, дубоко укорењене у Светој земљи, солидарни смо са људима овог региона који трпе разорне последице континуираних сукоба. Наша вера, која је заснована на учењу Исуса Христа, приморава нас да се залажемо за престанак свих насилних и војних активности које наносе штету и палестинским и израелским цивилима. Недвосмислено осуђујемо све радње које су усмерене на цивиле без обзира на њихову националност, етничку припадност или веру. Такви поступци су против основних принципа човечанства и Христовог учења, Оног који нас је молио да „љубимо ближњега свога као самога себе“ (Мк 12,31). Наша је жарка нада и молитва да ће све укључене стране послушати овај позив на хитан прекид насиља. Позивамо политичке лидере и власти да се укључе у искрен дијалог тражећи трајна решења која промовишу правду, мир и помирење за људе ове земље који су предуго подносили терет сукоба. У својству духовних вођа пружамо руке свима онима који пате и молимо се да Свемогући подари утеху погођенима, снагу уморнима и мудрост онима на позицијама власти. Позивамо међународну заједницу да удвостручи своје напоре у посредовању за праведан и трајан мир у Светој земљи, заснован на једнаким правима за све и на међународном легитимитету. Сетимо се речи апостола Павла: „Јер Бог није Бог нереда, него мира“ (1. Кор. 14,33). У духу ове божанске поруке, молимо све да неуморно раде на окончању насиља и успостављању праведног и трајног мира који ће омогућити Светој земљи да буде светионик наде, вере и љубави за све. Нека благодат Господа нашег Исуса Христа, љубав Бога и Оца и заједница Светог Духа буду са свима нама у овим тешким временима. Извор: Јерусалимска Патријаршија /СПЦ Његова Светост Патријарх московски и цијеле Русије Кирил са тугом прима поруке из Израела и Палестине, гдје се у овом тренутку воде војни сукоби. Предстојатељ Руске Православне Цркве моли се за брзи прекид непријатељстава, оздрављење пострадалих и позива све стране у сукобу на уздржаност, спасавање људских живота и успостављање реда и мира. Света земља је од изузетног значаја за многе милионе хришћана који живе у различитим дијеловима свијета и вернике других вероисповести, зато миран суживот на њој добија не само хуманитарну, већ и вјерску димензију. Руска Православна Црква увијек позива на праведан мир и међусобно разумијевање међу народима. Извор: Моспат.ру Данас, наша Црква слави Св.Сергија Радоњешког. Тим поводом доносимо вам кратко житије са илустрацијама. Трећи научни скуп „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничког јеванђеља“6/10/2023
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом истакао је данас у Источном Сарајеву да се Трећи научни скуп "Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума–проучавање Чајничког јеванђеља" одржава под сјенком покушаја квазинаучника из Федерације БиХ да се Чајничко јеванђеље отме из миљеа српске средњовјековне културе и припише некој непостојећој култури. "Научни скуп одржава се у сјенци онога што је покушано и што се покушава из научних кругова ФБиХ, а то је да се Чајничко јеванђеље прикаже као такозвана босанска књига. То није никаква `босанска књига`, то је српско рукописно јеванђеље које је чувано и сачувано управо у кругу Српске православне црве /СПЦ/ и у Чајничу", истакао је митрополит Хризостом на отварању научног скупа. Он је подсјетио да су српски народ и СПЦ можда и читав вијек, а од половине 20. вијека посебно суочени са проблемом и програмом отимачине културних добара и културе, наводећи да то није случај једног посебног подручја, него свих гдје су живјели или сад у мањем броју живе Срби. "Ми као СПЦ смо чувари свега онога што су наши преци стварали и оставили и зато са задовољством морамо показати данас да смо у стању и да хоћемо да бранимо даље наше светиње и све оне вриједности које су нам оставили преци", поручио је митрополит Хризостом. Према његовим ријечима, СПЦ се уз борбу против отимачине српских светиња и културних добара, непрестано бори и за очување националног идентитета српског народа од Хрватске, преко Црне Горе, Сјеверне Македоније до Косова и Метохије, у чему се не смије занемарити помоћ научне заједнице. Митрополит дабробосански подсјетио је да се многи српски средњовјековни рукописи налазе у библиотекама широм Европе, али да га ни Срби нити СПЦ не желе отуђити. "Поносни смо што се наши рукописи тамо налазе и чувају и што су регистровани", истакао је владика Хризостом. Када је у питању Чајничко јеванђеље, митрополит Хризостом је рекао да је оно једно од најбитнијих за српски народ у БиХ и Републици Српској. Наводећи да је, према неким научницима, Јеванђеље настало у средњем вијеку баш на тлу БиХ, митрополит је рекао да треба имати у виду да данашња БиХ и средњовјековна Босна нису исто. Зато је, према његовим ријечима, данашњи скуп прилика да се почне дубока и дужа прича о средњовјековним споменицима српског народа у БиХ. Поручујући да је наум српског народа и СПЦ да сачувају и одбране српско културно благо гдје год да је, митрополит Хризостом је рекао да је битно да се докаже колико је српски народ био значајан у средњем вијеку на овим просторима. "Они који немају своју културу, а како неки народ може бити средњовјековни ако нема своје средњовјековне архиве, покушавају да отму оно што је наше национално и прикажу као своје. А ми кажемо: Ви покажите шта је ваше, ми ћемо поштовати, али морате поштовати оно што су српски народ, СПЦ кроз вијекове стварали, не само овдје, него свуда на Балкану, од Свете горе до Беча", нагласио је митрополит Хризостом. Он је изразио посебно задовољство што се научни скуп одржава у Источном Сарајеву како би се потврдио идентитет српског народа на овом простору. "Ово је културолошки и национални српски етнички простор", закључио је митрополит Хризостом и пожелио успјешан рад научног скупа. Трећи научни скуп "Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља" са међународним учешћем организовали су Митрополија дабробосанска и Академија наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/. Скуп траје до недјеље, 8. октобра. Извор: СРНА У организацији Катихетског одбора СПЦ, у великој сали Академије наука и умјетности Републике Српске, 5. октобра 2023. године, одржана је Конференција поводом 30 година од повратка Православне вјеронауке у школски систем основног васпитања и образовања Републике Српске. Конференцији су присуствовали Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански и предсједник Катихетског одбора СПЦ господин Хризостом, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки господин Сергије, Његово Преосвештенство Епископ марчански господин Сава, изасланик Предсједника Републике Српске Марко Ромић, директор Републичког педагошког завода Републике Српске Слађана Танасић, директор Републичког секретаријата за вјере Владе Републике Српске Драган Давидовић, директор Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске Предраг Спасојевић, представници министарстава, републичких институција, факултета, те многи вјероучитељи и вјероучитељице. Конференција је осим поздравних говора имала три сесије, двије панел дискусије са темама „Почеци и трајање Православне вјеронауке у васпитно-образовном систему у Републици Српској – изазови, проблеми, исходи и перспективе” и „Свједочанства и искуства вјероучитеља – вјеронаука и вјероучитељи”, док је једна сесија била са излагањима Митрополита дабробосанског и предсједника КО СПЦ господина Хризостома, Драгана Давидовић, директора Републичког секретаријата за вјере Владе Републике Српске и бившег министра вјера, те протојереј-ставрофора проф. др Драгомира Санда. На крају Конференције Катихетски одбор СПЦ je додијелио признања заслужним институцијама и појединцима. Током Конференције је закључено да Православна вјеронаука кроз своје циљеве и исходе поставља очекивања у складу са могућностима, способностима и интересима ученика у остваривању њихове припреме за реални, свакодневни и светотајински, тј. црквени живот. Такође је закључено да Православна вјеронаука има свој историјски континуитет, да има своју друштвену потребу и да има позитивно расположење млађих генерација ка њој, али и да је Православна вјеронаука у Републици Српској послије 30 година, заслужним и одговорним радом, најорганизованија православна вјерска настава у региону. Старозавјетног пророка Јону, наша црква празнује 5. октобра. Свети пророк је живио у 8. вијеку прије Христа и био је насљедник пророка Јелисеја, a син оне удовице у Сарепти Сидонској којег пророк Илија васкрсе из мртвих. Књига пророка Јоне, једна је од библијских књига, која садржи пророштва о судбини израиљског народа, страдању Спаситеља, пустошењу Јерусалима, о крају свијета. Ова књига, такође, говори како је сам пророк Јона био послат да проповиједа покајање Ниневљанима (Јона 3,3-10). Један од најупечатљивијих догађаја у животу светог пророка био је његов тродневни боравак у китовој утроби и чудесно спасење, које се сматра праобразом смрти и васкрсења Господа Исуса Христа. Наиме, и 1. глави Књиге пророка Јоне читамо како је Јона добио задатак од Бога: "Устани, иди у Ниневију град велики, и проповиједај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме. А Јона уста да бјежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис, и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа. Али Господ подиже велик вјетар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа. И лађари уплашивши се призваху сваки својега бога, и бацаху што бјеше у лађи у море да би била лакша; а Јона бјеше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо. А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: шта ти спаваш! устани, призивај Бога својега, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо. Потом рекоше један другоме: ходите, да бацимо ждријеб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише ждријеб, и паде ждријеб на Јону. Тада му рекоше: кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? и одакле идеш? из које си земље? и од кога си народа?А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небескога, који је створио море и суху земљу. Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: што си учинио? Јер дознаше људи да бјежи од Господа, јер им он каза. И рекоше му: што ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа. А он им рече: узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура...Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору...Али Господ заповједи, те велика риба прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи." Сам Христос је у разговору са књижевницима и фарисејима, који су тражили знак од Њега, рекао да им се неће дати никакав други знак осим знака пророка Јоне: „Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи, тако ће Син Човечији бити у срцу земље дане и три ноћи“ (Мт 12, 40). Прича о пророку Јони, који је побјегао од Бога и завршио у утроби кита, једна је од најпопуларнијих тема у свјетској умјетности. На овом линку можете погледати избор од 40 слика пророка Јоне - слике, мозаици, минијатуре књига, витражи, барељефи и гравуре. Свети синод Цариградске патријаршије одлучио је на својој сједници одржаној 3. октобра 2023. године да канонизује Геронтису* Гаврилију (Папајанис), преноси orthodoxtimes.com. Одлуку о канонизацији мати Гаврилије иницирао је цариградски патријарх Вартоломеј, а саопштила је Митрополија Лероска, Калимноска и Астипалејска. Митрополија је задужила Митрополита Родоског Кирила да састави службу у част Свете Гаврилије, која се упокојила у Господу на Леросу. Мати Гаврилија рођена је као Аврилија у Цариграду 2/15. октобра 1897. године, на празник Светог Кипријана и Свете Јустине, од родитеља Илије и Викторије Папајанис, који су имали четворо дјеце. Била је грчка православна монахиња и подвижница, вољена и поштована у читавом православном свијету. Добила је најбоље образовање за своје вријеме, Одмалена је савладала француски и енглески, а као школарка је вољела да чита изворне грчке ауторе. Након завршеног основног образовања, студирала је ботанику у Швајцарској, затим философију у Солуну. Након успостављања Метаксасовог режима у Грчкој 1937. године, отишла је у Енглеску, гдје је радила као кућна помоћница, истовремено студирајући медицину. У Енглеској је била током Другог свјетског рата. Током бомбардовања Лондона у Другом светском рату, помагао је рањеницима у болницама и амбулантама. Након завршетка рата, вратила се у разорену Грчку да помогне у њеној обнови. Запослила се у организацији за збрињавање избјеглица Friends Refugee Mission, а почетком педесетих у Америчкој пољопривредној школи у Солуну. Касније је отворила своју ординацију у Атини у којој је радила све до 1954. године. 1954. године, када јој је умрла мајка, Гаврилија је почела да остварује свој монашки позив, иако је о томе размишљала од дјетињства. Одлучила је да свој живот посвети служењу људима, вођена сликом мајчинске љубави. Вођена Божијим промислом отишла у Индију у којој је пет година радила као физиотерапеут старајући се о сиротињи, слијепима и болеснима, а посебно о лепрозним. Када је 1959. године напунила 62 године, отишла је у град Витанију у Палестини, гдје се налазио манастир Свете Марте и Марије да би тамо постала искушеница. Пошто су сви знали да је дошла из Индије, у почетку су били неповерљиви према њој јер су жељели да провјере да ли се молила са Индијцима и да ли је можда јела од њихових идолских жртава, а касније се ситуација променила када их је Аврилија увјерила да ни у једном тренутку није угрозила своју православну вјеру.У Витанији је провела три године.Мати Гаврилија је од 1967. до 1977. године путовала у мисију по источној Африци, Европи. Геронтиса Гаврилија се преселила из овог свијета 28. марта 1992. године. *Геронтиса на грчком означава најстарију монахињу, која надгледа и руководи млађе монахиње давањем духовних савета, и која има огромно духовно знање и духовну мудрост добијене од Бога уз помоћ молитве. Пет језика мати Гаврилије По благослову Његовог Преосвештенства епископа ЗХиП г. Димитрија, вјероучитељи епархије ЗХиП посјетили су Далмацију и њене светиње. У Сплиту их је дочекао протојереј Милан Кадијевић, парох прве сплитске парохије и старјешина СПЦО у Сплиту. Заједно са о. Миланом вјероучитељи су обишли капелу Св. Саве у којој се врше богослужења за православне хришћане Сплита и околине, као и недовршени храм Св. Саве који је почео да се гради у периоду између два свјетска рата, а ни до данашњег дана није довршен. Такође о. Милан их је провео кроз стари град до Диоклецијанове палаче, катедрале Св. Дујма, светитеља из првих вијекова хришћанства гдје се налазе његове мошти, крстионице која се налази у склопу катедрале, као и незаобилазне сплитске риве. Након ручка кренули су према Шибенику гдје су били старом граду, у катедрали Св. Јакова из XV вијека, а прошли су и поред Саборног храма Успења Пресвете Богородице и владичанског двора у Шибенику. Послије приморја ред је дошао да се крене према унутрашњости Далмације. Из Шибеника- центра епархије Далматинске- запутили су се се у друго сједиште епархије Далматинске, манастир Крку која је посвећена Св. Архангелу Михаилу. Крка је саграђена 1348. године, а задужбина је Јелене Шубић, сестре цара Душана и жене Младена Шубића који је владао тим крајевима. У Крки, гдје их је дочекао јеромонах Севастијан са братством, су вечерали и одмах се упутили у манастир Крупу на конак. Други дан је почео Светом Литургијом коју је служио игуман манастира о. Пајсије Будимир, уз одговарање вјероучитеља епархије ЗХиП. По завршетку Свете Литургије послушали су историјат манастира који је најстарији православни манастир у Далмацији саграђен 1317. године, а задужбинар му је краљ Милутин. Такође обишли су богату ризницу манастира, музеј и библиотеку, гдје се налази велики број старих икона, књига и богослужбених ствари које су старе неколико вијекова. Архимандрит Герасим Зелић је најзаслужнији што манастир посједује све ове вриједности. Послије доручка у Крупи вратили су се у Крку у којој су видјели најстарију богословију која припада нашој Цркви, катакомбе у којима су по предању проповиједали апостоли Павле и Тит, капелу Св. Саве у којој је сахрањен епископ далматински Стефан Кнежевић, као и саму манастирску цркву. За крај путовања оставили су Книнску тврђаву, гдје су ручали уз предиван поглед на град и околне планине. Из Далмације су се вратили пуни драгоцијених сазнања, лијепих утисака, нових пријатељстава, а што је најбитније вратили су се још јачи и сложнији. Извор:Епархија ЗХиП/ Вјероучитељ Његош Вељанчић С благословом Његовог Преосвештенства епископа бањалучког г. Јефрема, вечерас 2. октобра 2023. године, у Академији науке и умјетности у Бањој Луци одржана је промоција II допуњеног издања књиге "Који чита да разуме" (Теме из Св. писма Новог завета) професора др Предрага Драгутиновића. Промоцији је присуствовао и Његово Преосвештенство епископ марчански г. Сава. О књизи су говорили: проф. др Владислав Топаловић декан ПБФ у Фочи, проф. др Богдан Лубардић, редовни професор Православног богословског факултета (ПБФ) Универзитета у Београду, протонамјесник мр Дејан Поповић и аутор књиге, др Предраг Драгутиновић. Модератор промоције био је др Славољуб Лукић, инспектор - просвјетни савјетник за Православну вјеронауку при РПЗ РС. Реконструкције круна краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића биће представљене од 12. до 16. октобра на осмом Међународном фестивалу нематеријалне културне баштине у граду Ченгду у кинској провинцији Сечуан. Пројекат израде реконструкција круна ће, на позив организатора Фестивала, у посебном делу посвећеном сребрном филиграну представити др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, и филиграниста Горан Ристовић Покимица. Међународни фестивал нематеријалне културне баштине се одржава сваке друге године у циљу промоције очувања нематеријалне културне баштине и размене искустава међу учесницима, а подржан је од стране Министарства културе и туризма НР Кине, Народне владе провинције Сечуан, УНЕСКО-а и Кинеске националне комисије за УНЕСКО. Фестивал обухвата међународне форуме, изложбе, такмичења и перформансе, и од оснивања 2007. године окупио је више од 4.000 представника из 465 земаља и организација, 40.000 домаћих представника и више од двадесет милиона туриста и домаћих посетилаца. Подсећамо да је реконструкције круна краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића на иницијативу Музеја израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје, а за потребе будуће сталне поставке Музеја, и да заинтересовани грађани могу да их виде на актуелној изложби „Чекајући сталну поставку”. Круне су ручно рађене старим техникама (ваљања, исецања, ковања, тордирања, гранулације, гравуре, филиграна, нитовања, лотовања, полирања, позлате, обраде камена и фасовања) на основу сачуваних писаних извора и фресака, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима. Реконструкција круне краља Милутина, тежине готово 1.600 грама, израђена је по узору на ктиторску фреску из Цркве Св. Јоакима и Ане при манастиру Студеница, од позлаћеног сребра са тзв перпендулијама – нискама бисера и драгог камења са стране, раскошно је декорисана рубинима, сафирима, аметистима, лапис лазулијама и слатководним бисерима, и на врху има љубичасти аметист. Реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића израђена је по угледу на фреску из Цркве Св. Тројице при манастиру Манасија, од позлаћеног сребра, декорисана је рубинима, сафирима, аметистима, обсидијанима, аквамаринима, морским стаклом, гранатима, турмалинима и слатководним бисерима, а тежи готово 1.500 грама. Иако су обе круне рађене по узору на византијске, круна краља Милутина је затвореног типа са венцем око чела и укрштеним луковима преко главе, док је круна деспота Стефана Лазаревића отвореног типа, као и друге круне из периода деспотовине. Извор: Историјски музеј Србије |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
May 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|