Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Благ земљотрес јачине 3,5 степени Рихтерове скале забиљежен је непосредно послије поноћи на Светој Гори. Према сеизмографској станици Аристотеловог универзитета у Солуну, земљотрес се догодио у морском подручју неколико километара западно од Кареје, са епицентром на дубини од 6 км. Потрес се догодио у 00:17, а десет минута касније забиљежен је други земљотрес, јачине 2,5 степени Рихтерове скале, у близини манастира Светог Пантелејмона, са епицентром 7 км дубине.  Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

​У манастиру Хиландару на празник Покрова Пресвете Богородице је прослављена 35. годишњица успостављања општежића. Прославу су увеличали: Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Тихон, викар и изасланик Патријарха српског; игумани суковоски Серафим), ковиљски Харитон) и подмаински Рафаило); јеромонах Силуан из светогорског манастира Григоријата; и монаштво из Високих Дечана, Острога и манастира Светог Романа.
Свечана прослава је отпочела свеноћним бденијем у част Пресвете Богородице, Игуманије манастира Хиландара, које је ове године било посебно свечано због учешћа архијереја и монаха из највећих српских манастира. Богослужење се наставило сетом Литургијом у хиландарском Саборном храму, којом је началствовао Преосвећени Епископ г. Тихон.
Извор: Хиландар.орг

Радови на обнови манастира Хиландара, после пожара 2004. биће завршени до краја године. Следеће ће почети радови на уређењу економске зоне манастира и изградњи манастирске ризнице. У обнову од пожара, Србија је до сада уложила готово 18 милиона евра.Радови на обнови Дохије и Игуменарије на којима је избио пожар у манастиру 2004. године били су тема седнице комисије за обнову и заштиту културног и духовног наслеђа манастира Хиландара на Светој гори. Министар културе Никола Селаковић истакао је да је у последњих годину дана обнова била под великим изазовом.
"Од јуна месеца прошле, закључно са половином јула ове године, Свету гору и шире подручје, управо Свете горе задесило преко 1000 што мањих, слабијих, што јачих, интензивнијих земљотреса. Због тога је дошло и до поремећености у неком реду радова који су били планирани. Са пуним поносом можемо да кажемо јесте да сви ти потреси који су снашли Хиландар су потврдили да све оне конструкције које су направљене, све оно што је ојачано у претходном периоду је заиста изванредног квалитета", рекао је Селаковић. На седници је разматрана потреба за школовање кадрова из области рестаурације и конзервације како би се омогућило одржавање покретног и непокретног културног блага које се чува на Хиландару готово 830 година. Следе ситнији занатски и уметнички радови на оштећеним параклисима Светог Саве и Светог Димитрија, а најављени су и пројекти за 2026. годину. "Разговарало се озбиљно о два тежишна пројекта. Један је у потпуности уређење економске зоне манастира Хиландар, а други, веома важан најкапиталнији нови објекат, јесте објекат Манастирске Ризнице и све оно што је рађено у овом периоду до сада на том плану и што ће бити рађено усмерено је управо на изградњу Манастирске Ризнице. Место ће чувати, баштинити, али и презентовати доступним јавности богато, културно, сакрално и уметничко наслеђе манастира Хиландар", навео је Селаковић. У пожару 2004. уништено је или оштећено око шест хиљада квадратних метара српске светиње. За обнову, изградњу, рестаурацију оштећених манастирских здања, Србија је до сада обезбедила две милијарде и 117 милиона динара. Извор: РТС

„Са редом и атонским достојанством“, како кажу монаси, и у складу са Уставом Свете Горе, извршен је чин примопредаје Свештене епистасије (извршног административног тијела Свете Горе са једногодишњим мандатом), рано јутрос, у суботу, 14. јуна (1. јуна по старом календару) 2025. године, након доксологије у Протатској цркви у Кареји. Церемонија је била кратка и скромна, према традицији, јер је „то интерна, административна ствар“, наводи се у саопштењу.
Досадашњу епистасију, на челу са протоепистатом (Прот) старцем Симеоном из манастира Дионисијата, наслиједила је епистасија предвођена Светим манастиром Велика Лавра. Дужност прота Свете Горе преузео је старац Аврам са осталим члановима епистасије: о. Харитоном из Дохијара, о. Сисојем из Ксенофонта и о. Гаврилом из Есфигмена.
Примопредаји су присуствовали гувернер Свете Горе, г. Алкивијадис Стефанис, замјеник гувернера, г. Аристос Касмироглу, представници свих светогорских манастира у својству чланова Свештене општине, државни званичници, представници безбједности на Светој Гори, као и градоначелник Солуна, г. Стелиос Ангелудис. Грчку владу представљао је министар за климатске кризе и цивилну заштиту Јанис Кефалогијанис и замјеник министра унутрашњих послова задужен за Македонију и Тракију Константинос Гкулекас. Присутан је био и предсједник странке „Ники“, Димитрис Нациос.
На свечаном пријему након уступања дужности новој епистасији се разговарало и о посјети премијера Грчке, г. Киријакоса Мицотакиса Светој Гори почетком сљедећег мјесеца. 
Сам чин инаугурације обавља епитропија (намјесништво) Свештене Општине (скупштине) Свете Горе. Где патерицу (штап) као главно обиљежје протовог старјешинства новом Проту предаје антипросоп Велике Лавре, као најстаријег тј. првог манастира по светогорској хијерархији. Прот добија и три напрсна крста која носи, без обзира да ли је он клирик (јеромонах) или прост монах. Епитропија предаје Проту и печат Свете Горе који је састављен из четири дијела, тако да Прот даје сваком од чланова Епистасије по један задржавајући један дио и сам. Тиме је, за овјеру сваког документа, потребна саборност свих чланова Епистасије.
Свештена епистасија је управно тијело (влада) Свете Горе, нека врста извршног органа Свештене општине, коју сачињавају представници свих двадесет хијерархијски распоређених манастира. Првих пет манастира у тој хијерархији се налазе на челу тзв. тетрада, односно пет група од по четири манастира, уз сљедећи редослијед:
1. ВЕЛИКА ЛАВРА (Дохијар, Ксенофонт, Есфигмен);
2. ВАТОПЕД (Кутлумуш, Каракал, Ставроникита);
3. ИВИРОН (Пантократор, Филотеј, Симонопетра);
4. ХИЛАНДАР (Ксиропотам, Свети Павле, Григоријат);
5. ДИОНИСИЈАТ (Зограф, Пантелејмон, Констамонит).
Представник првог манастира у оквиру сваке тетраде преузима једногодишњу дужност протоепистата. Сљедеће године ће дужност преузети представник манастира Ватопеда. Хиландар је једини негрчки манастир на Светој Гори чији представник сваке пете године предсједава састанцима Свештене епистасије као протоепистат. Чланови Свештене епистасије се састају свакодневно и обављају текуће обавезе, а између осталог потписују и печатирају и посебне поклоничке пасоше – диамонитирионе. Састанци епистасије се одржавају у Кареји, у згради Свештене општине. Овакав начин административне управе Светом Гором је утврђен одредбама типика из 1783. године, које је прописао васељенски Патријарх Гаврило IV. Припрема вјеронаука.нет/ Извори: Хиландар_орг,  ромфеа.гр и блог Светогорске стазе

Инжењерски тимови и стручњаци из Солуна врше инспекције на Светој Гори како би процијенили штету у четири манастира, који морају бити хитно обновљени како би се избјегао ризик од губитка фресака и мозаика од непроцјењиве историјске вриједности. Штета коју је изазвао земљотрес магнитуде 5,3 степена Рихтерове скале углавном је на храмовима манастира, без угрожавања њихове укупне структуре, али са оштећењем њихових структурних елемената. Ово је утврдила радна група Техничке коморе Грчке (Одјељења за Централну Македонију) и Центра за очување светогорског наслијеђа, Института за техничко и архитектонско инжењерство и Одјељења за грађевинарство на Аристотеловом универзитету у Солуну. Они су посјетили и прегледали четири манастира на Светој Гори: „Дохијар“, „Ксенофонт“, „Свети Пантелејмон“ и „Симонопетра“. Инспекције ће се наставити током цијеле седмице, а на крају ће бити припремљен извјештај који ће бити прослијеђен држави.
„На основу тренутног прегледа четири манастира, извјештаја добијених од других манастира које ћемо ускоро посјетити, као и наших процјена, вјерујемо да ће трошкови потпуне санације штете на Светој Гори износити око шест до седам милиона евра. Међутим, ово је почетна процјена – имамо још манастира које треба да посјетимо“, рекао је Илиас Пертзинидис (Ηλίας Περτζινίδης), генерални директор Центра за заштиту светогорског наслијеђа (КеДАК), и додао: „Постоји штета која захтијева хитну интервенцију – не зато што ће се зграде срушити, већ зато што би се у случају могућег сљедећег јаког земљотреса могли срушити структурни елементи. 
​Међутим, када су у питању грађевине такве историјске вриједности као што су манастири Свете Горе, неуспјех у ојачавању – на примјер, купола која већ има пукотину – могла би, у случају новог земљотреса, довести до оштећења куполе или до урушавања малтера, фресака и мозаика од непроцјењиве историјске вриједности. Ово се мора избјећи по сваку цијену, због чега су неопходни хитни радови на поправци.“

Свештени Кинот Свете Горе најавио је додатна ограничења за пријем страних ходочасника, која ступају на снагу од 14. јуна 2025. године, када нова Свештена Епистасија* (управно тијело тј. “влада“ Свете Горе) ступа на дужност. Одлука је донесена због наглог повећања броја ходочасника посљедњих мјесеци, посебно из иностранства, (углавном Румуна) што по ријечима манастирских власти, нарушава исихастички карактер Свете Горе.
У званичном циркулару од 15. маја (тј. 28. маја по новом календару) упућеном светим манастирима наводи да ће се од јуна примјењивати сљедеће мјере:
– За стране ходочаснике биће дозвољено највише 300 смјештаја мјесечно по манастиру.
– Грчки и кипарски ходочасници неће бити подложни ограничењима.
– Посебан третман имају манастири: Хиландар (српски), Зограф (бугарски) и Свети Пантелејмон (руски), за које се неће примјењивати ограничења за ходочаснике из Србије, Бугарске, Русије и Украјине.
Упркос већ пооштреним мјерама од децембра 2024. године, прилив ходочасника је наставио да расте. Разлог за то, према Светој заједници, су туристичке агенције које организују комерцијалне аранжмане у сарадњи са појединачним монасима или манастирима, што подстиче комерцијализацију Свете Горе.
Монаси су изразили забринутост због могућности развоја туристичког карактера на Светој Гори, истичући да такав тренд угрожава духовну тишину и монашки дух овог светог мјеста. У посебним случајевима, као што су велики манастирски празници, манастирима је дозвољено да приме више ходочасника, али тек након писменог обавјештења Канцеларији за ходочаснике. У 2024. години, приближно 158.000 ходочасника посјетило је Свету Гору у поређењу са 150.000 у 2023. години. Дневни капацитет је регулисан путем посебне визе „Диамонитирион" до 100 православних и 10 нерелигиозних странаца дневно. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Ромфеа.гр
*У складу са Уставом Свете Горе, сваког 1. јуна (по старом календару) у Протату се врши смјена Свештене Епистасије (извршне власти) Свете Горе.

Земљотрес јачине 5,3 степена Рихтерове скале догодио се у суботу, 7. јуна, у 14:46 часова, са епицентром 9 км сјеверозападно од Кареје, на Светој Гори. Подрхтавање тла осјетило се у сјеверној Грчкој, посебно у Солуну, али и на острву Тасос и у граду Кавала. Седам минута након главног потреса, забиљежени су накнадни потреси јачине 3,8 и 2,9 степена Рихтерове скале, са епицентром удаљеним око 10 км. Јак земљотрес изазвао је пукотине и отпадање малтера у манастирима на Светој Гори. По ријечима гувернера Свете Горе Алкивијадиса Стефаниса (Αλκιβιάδης Στεφανής), почеле су инспекције манастира. Најозбиљнија штета је на манастиру Симонопетра. Идентификовани су проблеми попут падајућих полијелеја, старих димњака и пукотина у зидовима. Један мирјанин у манастиру Пантократор павши од страха током земљотреса повриједио је руку, а указана му је помоћ. „Много нас је потресло! У манастиру је димњак пао од земљотреса, полијелеј у трпезарији се срушио, малтер се љушти, има много штете“, рекао је монах из Симонопетре за thestival.gr. По ријечима другог монаха, „ово је био најјачи земљотрес који смо осјетили. Земљотреса је непрекидно било годину дана, али ово је било најзабрињавајуће и наставља се са накнадним потресом“.
Професор сеизмологије на Универзитету Аристотел у Солуну Костас Папазахос предвиђа да ће се накнадни потреси на Светој Гори наставити у наредним сатима и данима, истичући да расед није велики, али је континуирана сеизмичка активност забрињавајућа. „Земљотреси се дешавају у подручју манастира Ксенофонт и Дохијар, гдје је мјесецима постојала стална сеизмичка активност. Данас је изазвао земљотрес јачине 5,3 степена Рихтерове скале. Већ је било бројних накнадних потреса, што је веома забрињавајуће за манастире. Срећом, до сада није било значајније штете. Предузете су важне мере за јачање зграда и до сада није било озбиљних посљедица. Забрињавајуће је то што иако расед није велики, активан је месецима и не показује знаке смиривања. Не може се искључити могућност јачег земљотреса, и то је најзабрињавајуће. Накнадни потреси јачине 4,0 и 3,5 степени Рихтерове скале се већ дешавају и наставиће се у наредним сатима и данима“, рекао је К. Папазахос. Забринутост је изразио предсједник OASP-а (Организације за антисеизмичку заштиту) Евтимиос Лекас, који је истакао да се земљотрес догодио дуж обале Свете Горе на дубини од 10 км и да је дио низа земљотреса. Нагласио је да је сеизмичка активност у том подручју чудна, будући да је феномен био на врхунцу прошле године између маја и јула и сматрало се да се смирио. Тренутно се чини да се враћа са јачим потресом. Земљотрес магнитуде 4,9 степени Рихтерове скале догодио се у фебруару ове године. Како он каже, још је рано да се донесе коначна процјена да ли је данашњи земљотрес главни. Феномен ће бити проучен у наредним сатима и биће доступно више информација. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Двери.бг

Комисија за Хиландар Владе Републике Српске састала се, 3. јуна 2025. године, у Источном Сарајеву. Састанку Комисије присуствовао је и Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара. На иницијативу предсједника Републике Српске г. Милорада Додика, припрема се пројекат реконструкције хиландарског пирга краља Милутина из 14. вијека. Такође, ради се и на документарном филму са радним називом „Ћебенце оца Митрофана Хиландарца“. Иначе, монах Митрофан је уснуо 1999. године у Хиландару и био је један од најобразованијих монаха. Посебно се посвећивао харитативној дјелатности и добротворним подухватима Хиландара. Осмислио је подухват дијељења пакета за породиље у првим мјесецима након порођаја. Велики број тих пакета доспио је у Републику Српску, а у пакетима се налазило и ћебенце, по ком ће документарни филм понети назив. Предсједник Комисије г. Марко Ромић истакао је да је циљ Комисије одржавање институционалних веза и контаката са Светим манастиром Хиландаром, али и очување драгоцјеног културно – историјског наслијеђа. Хиландарски игуман Методије је навео да је ризница манастира Хиландара једина српска институција са осмовјековним трајањем, као и да ће се Комисија трудити да ту баштину очува и допринесе њеном презентовању. Извор: Хиландар.орг

У уторак, 20. маја 2025. године, у башти Светогорског центра (Αγιορειτική Εστία) у Солуну одржана је промоција прве књиге о Светој Гори написане на шпанском језику од стране шпанског аутора, под називом „Athos, la montaña santa“ (издавач Dilema). На промоцији је дирљиво говорио епископ асоски Тимотеј, који је нагласио важност оваквог издања на шпанском језику. Истакао је недостатак православне литературе доступне на шпанском језику и подвукао вриједност ове књиге у упознавању шпанског говорног подручја са православним хришћанством и духовним наслијеђем Свете Горе. Епископ Тимотеј је такође говорио о јелинизму и његовим дубоким везама са православљем, дијелећи изазове и напоре који се улажу у Латинској Америци како би се људима помогло да открију и укључе се у православни начин живота.
Аутор књиге, Игнасио де ла Торе (Ignacio de la Torre), дао је увид у свој процес писања и представио структуру дјела, које је подијељено у три главна дијела. Говорио је о темама истраженим у сваком дјелу и инспирацији црпљеној из његовог личног путовања на Свету Гору. Догађај је означио значајан корак ка изградњи мостова између православног монаштва и света шпанског говорног подручја, нудећи нову перспективу на Свету Гору кроз призму шпанских читалаца и путника. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

Хиљаде ходочасника ове године хрле на Свету Гору како би се окупили у Богородичином врту за Вскрс. Како је истакао бивши министар одбране Грчке, генерал у пензији, а сада гувернер Свете Горе Алкивијадис Стефанис (Αλκιβιάδης Στεφανής), ове године ће приближно 13.000 ходочасника доћи у монашку државу током Страсне седмице и празника Васкрсења Господњег.
„Од Великог понедељка до Велике сриједе атмосфера је била тиха, међутим од Великог четвртка надаље има много људи, многи људи су изабрали да прославе Васкрс на Светој Гори, и овде видим пријатеље из цијеле Грчке" изјавио је гувернер Свете Горе Алкивијадис Стефанис . У ствари, нагласио је да постоје два фактора која разликују број васкршњих ходочасника, а један је рат у Украјини.
„То је проузроковало да велики број украјинских и руских вјерника не долази на Свету Гору, али долазе ходочасници из руске и украјинске дијаспоре из других региона Европе“, истакао је гувернер Свете Горе Алкивијадис Стефанис. Такође, дешавања на Блиском истоку су, у великој мјери, ограничила ходочаснике у Јерусалим и на Свети гроб, што је резултовло тиме да се сви ови ходочасници окрећу ка Светој Гори.
У просјеку, број ходочасника Свете Горе је од 170.000 до 190.000 годишње, од ​​чега је 1/3 странаца. Од страних ходочасника највише је Румуна, Срба, а затим Бугара.
„Како се немири и токсичност у спољашњем свијету повећавају, тако се повећава и број људи који желе да дођу на Свету Гору“, нагласио је господин Стефанис. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

Свештени кинот Свете Горе упутио је ново писмо грчком министру за дигиталну управу, господину  Димитрису Папастергиу (Δημήτρης Παπαστεργίου) у којем изражава забринутост због усвајања закона који предвиђа обавезну додјелу личног броја свим грађанима Грчке. У свом писму, Свети кинот тражи од министра да узме у обзир резерве многих грчких грађана и становника Свете Горе у вези са личним бројем како би он не био обавезан приликом његовог уноса. Светогорски монаси напомињу да лични број, који ће доживотно бити додијељен сваком грађанину и повезан са мноштвом личних података у јединствен дигитални систем којим управља Генерални секретаријат за информационе системе државне управе, изазива оправдану забринутост како међу њима, тако и међу значајним дијелом друштва. У писму се истиче да таква обавеза не постоји у директивама Европске уније и предлаже се да додјељивање личног броја буде добровољно, а не обавезно, по избору сваког грађанина. Порука се завршава изразом наде у позитиван одговор министра. Потписали су га сви представници и игумани двадесет светогорских светогорских манастира. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxianewsagency.gr

На Лазареву суботу, 12. априла 2025. године, изабран је јеромонах Гаврило (Каратотев) за новог игумана бугарског манастира Светог Ђорђа Зограф* на Светој Гори. Резултати гласања биће послати Свештеном киноту, највишем управном тијелу монашке републике Атос.
„Уколико жалба не буде поднесена, Свештени кинот ће послати писмо Васељенској Патријаршији са молбом да потврди избор. Када то буде учињено, специјална делегација, у чијем саставу су и Прот Свете Горе старац Симеон Дионисијатски, представник Велике лавре и сусједних манастира: Констамонита, Ватопеда, Есфигмена и Хилендара као и други оци и званичници, извршиће устоличење новоизабраног игумана „Жезал игумана уручиће му представник Велике лавре“, рекао је архимандрит Никанор, игуман Гигинског манастира.
Отац Гаврило, у свету Георгиј Каратотев, рођен је 11. децембра 1973. године у Софији. У свети манастир Зограф стигао је 20. децембра 1997. године и тачно годину дана касније, 20. децембра 1998. године, примио је монашки постриг. За јеромонаха је рукоположен  24. октобра 2003. године. Припрема вјеронаука.нет

*Манастир Зограф смјештен је на сјеверозападном, шумовитом обронку Свете Горе, на пола сата хода од мора. Основан је почетком X вијека. Подигла су га тројица браће, родом из бугарске Ахриде. 

У Четврту недељу Великог поста, када Црква слави спомен Преподобног Јована Лествичника, једног од највећих учитеља монаштва, освештан је обновљени конак Дохија. Конаци Дохија и Игуменарија обухваћени су последњом фазом обнове изгорелог дела манастира. Страдали су у разорном пожару 2004. године.Дохија је грађена крајем 13. и почетком 14. века, као и у 17. веку. Конак је пре пожара имао пет етажа и у њему се налазила манастирска пекара, затим складишта хране (по грчкој речи за магацин хране овај објекат је и добио име Дохија) и монашке келије. 
Основна намена реконструисаног конака је смештај монаха и броји 14 монашких келија. Предвиђена је и келија за боравак лекара током редовних дежурстава у манастиру – келија за болеснике (монахе или поклонике) са лакшим здравственим тегобама, као и посебна келија за смештај гостију са инвалидитетом у приземљу. У доњој зони Дохије налази се вешерница за прање постељине монаха и гостију, као и остава за потребе амбуланте (смештај медицинске опреме и лекова). Подрумски део још увек није у потпуности завршен. План је да се у наредном периоду овде уреди изложбени простор са поставком предмета који нису изложени у Ризници. Игуман Методије је, беседећи за трпезом, заблагодарио хиландарској Игуманији Богородици Тројеручици и свим хиландарским Светим ктиторима: Симеону, Сави, краљу Милутину и другима, као и данас слављеном Преп. Јовану Лествичнику, због њиховог молитвеног покрова над Хиландаром и подухватом Обнове од пожара. Посебно је истакао да се Хиландар не обнавља средствима из програма Европске уније, већ су српски народ и држава Србија, од почетка Обнове њени највећи донатори. У осмoвековној хиландарској историји, и наше поколење имало је прилику да потврди чињеницу да је Хиландар највећа српска светиња. Ту прилику смо и искористили. Захвалио је мајсторима и инжењерима који су најзаслужнији за све што је до сада урађено (неки од њих су се у међувремену упокојили и братство их помиње у молитвама). Такође, истакао је и немерљиву улогу Задужбине Светог манастира Хиландара.
„Наша духовна обавеза је да их увек помињемо у нашим молитвама, као и све оне који су на разне начине помагали: путем новчаних прилога, донацијама у грађевинском материјалу или слањем мајстора, који су обављали различите послове у оквиру Обнове. Било je разних донатора – оних имућних, који су били у могућности да дарују веће своте, али морамо да поменемо и оне наше баке, које би у кесици, по некоме од поклоника, послале уз пар чарапа 200-500 динара и писамце, дрхтавом руком исписано, у коме се обраћају ‘хиландарској браћи’ уз тражење опроштаја, јер ‘грешна бака та и та’ није у могућности да на бољи начин помогне обнову изгорелих конака”.
„Народна изрека каже да се у манастиру послови никад не завршавају. Остао је још један конак, од оних који су изгорели 2004. године, а чија се обнова ускоро завршава, али испред нас су још неки озбиљни и захтевни грађевински подухвати. Обнављајући Хиландар, да духовно и себе обнављамо, па као што се радујемо када се усељавамо у нове келије, тако да нас Господ удостоји вечне радости и насеља у Небеским становима”. Извор: Хиландар.орг

Оштрим језиком и директним тоном представници свих светогорских манастира упутилу су званично протестно писмо Министарки културе и спорта Републике Грчке Лини Мендони, због недавне изложбе у  Националној галерији, на којој су изложена "умјетничка дјела" која, по оцјени светогорских отаца, вријеђају православни дух и вјеру народа.
У писму од 26. марта 2025. године, које су потписали представници свих Светих манастира Атонске државе, говори се о провокацији и богохуљењу, јер "умјетничка дјела" на изложби „садрже очигледан презир и ругање Светој икони Пресвете Богородице и Господа нашег Исуса Христа“.
У писму светогорских отаца стоји: 
„Питамо се како се у нашој отаџбини, у којој је православље духовни темељ нације, могу приказати ова богохулна и увредљива дјела, посебно под окриљем државе.
Света заједница из тог разлога позива државу на одговорност, истичући да се слобода умјетности не може поистовијетити са непоштовањем и тривијализацијом вјере, која је саставни елемент националног идентитета. У писму моли министарка културе да лично преузме иницијативу да се спорни пројекти повуку и спријечи да се слична пракса понавља у будућности.
„С поштовањем и срдачном бригом, молимо вас да обезбиједите да се ове неприхватљиве увреде наше вјере и православне побожности нашег народа не понове". Припрема вјеронаука.нет/ Извор: emakedonia.gr

У светој царској српској лаври Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Преподобног Симеона Мироточивог. Дан уочи славе, игуман Методије са братством је дочекао преосвећеног Епископа париског и западноевропског г. Јустина:
- Преосвећени Владико, добро нам дошли у обитељ у којој је игуманија Пресвета Богородица Тројеручица и свети ктитори небески заштитници Свети Сава, први Архиепископ српски, и Преподобни Симеон Мироточиви, кога славимо и ове године. Због тога смо посебно радосни што ћете Ви началствовати на бденију и на светој Литургији и тиме нам учинити, са једне стране, велику част, а са друге стране, ми ћемо осетити благослов Ваших архијерејских молитава. 
- Када један млади архијереј Српске Православне Цркве дође у манастир Хиландар ми се увек радујемо, јер се надамо да ћете, стојећи уз Пресвету Богородицу Тројеручицу, још више осетити Њену моћну заштиту. Наша је молитва да Вас Она са своје три руке покрива и да Вам увек помаже да најтеже послушање у Православној Цркви, послушање епархијског архијереја, на најбољи начин извршите на Ваше лично спасење, али и на спасење Ваше пастве која Вам је Богом поверена - поручио је игуман Методије у свом поздравном обраћању хиландарском госту, епископу Јустину.
Посебан печат беседи дало је подсећање на догађај од пре 25 година, у време када је данашњи епископ Јустин био млади богослов, и на писмо у коме се, са још тројицом младих богослова, обраћа хиландарској братији за савете, изразивши жељу да једног дана постану монаси.
- Ко би рекао да ће, ето, после више од 25 година, један од њих у архијерејском чину доћи у манастир Хиландар да началствује на бденију за Светог ктитора Преподобног Симеона Мироточивог. Ето, то су чудесни путеви Господњи и зато прославимо Господа због свих Његових дела и због овог дела, а да још једном Вама и Вашој цењеној пратњи заблагодаримо што сте дошли да учините велику част и да нам помогнете да слава буде још свечанија - закључио је игуман Методије.
Обраћајући се игуману архимандриту Методију и братији хиландарској, епископ Јустин је рекао, уз осврт на своја најранија сећања и лични доживљај из ране младости који је приликом тадашње посете Хиландару заувек остао урезан у његовој души, следеће:
- Хвала, оче, за све молитве, за братску љубав и подршку свих ових година и Вама и хиландарској братији, а пре свега Мајци Божјој што све нас монахе, који смо Њу прихватили као своју Мајку, води и руководи на путу спасења. Нико у Цркви који истински жели да служи, од крста и од подвига није побегао. Тако ни Ваш подвиг није ништа мање мањи од онога који следи свако од нас који је искрено и од срца кренуо за Христом. Благодарим Богу и благодарим Вама на овом топлом и братском дочеку и дај Боже да нам ово бденије, молитва и сабрање данас и сутра, молитвама Светога Симеона, буде на духовно укрепљење  и на умножење вере, наде и љубави од сада па довека, амин!
Прослава празника светих ктитора обележена је празничним свеноћним бденијем, а у наставку је служена света Литургија којом је началствовао епископ Јустин уз саслуживање игумана архимандрита Методија, хиландарских свештеномонаха и мирског свештенства. За десном певницом појали су монаси из манастира Каракала, а за левом хиландарски појци. Манастирској слави присуствовао је и конзул Републике Србије у Грчкој г. Дејан Мачковић, монаштво из неколико светогорских манастира, монаштво већине хиландарских келија у Кареји, као и монаси и свештеници Српске Православне Цркве и велики број поклоника. Извор: ТВ Храм

Снажан земљотрес догодио се у суботу поподне (15. фебруар) у 18.11 часова на Светој Гори, изазвавши забринутост монаха и становника тог подручја.
Земљотрес, јачине 4,8 степени Рихтерове скале, са епицентром 8 километара сјеверозападно од Кареје на дубини од само пет километара 5 километара, саопштио је Грчки институт за геодинамику. Потрес се посебно осјетио не само на трећем краку Халкидикија већ и у Солуну, као и у областима Бугарске и Турске. Монаси и посјетиоци Свете Горе извијестили су да се земља снажно тресла, а неки су изашли из својих келија и манастира све док се потрес није смирио. У разговору за ΒΗΜΑ ΟΡΘΟΔΟΞΙΑΣ, монах из Кареје описао је тренутак земљотреса: „То је био један од најјачих земљотреса које смо доживели посљедњих година. Могуће је да ће бити штете, јер су неколико манастира и келија стари објекти. „Чекамо да видимо да ли ће бити извјештаја о напрслинама или другим оштећењима.
Вриједи напоменути да сеизмичка активност на том подручју није била ограничена на главни земљотрес. Убрзо касније, у 18:26, забиљежен је накнадни потрес јачине 2,3 Рихтерове скале, док су му претходних сати претходили мањи земљотреси јачине 3,5 и 3,2 Рихтерове скале.
​За сада нема званичних извјештаја о материјалној штети или повријеђенима. Сеизмолози подсјећају да се Света Гора налази у зони сеизмичке активности и савјетују становницима да буду опрезни, јер се не могу искључити нови потреси. Монаси остају мирни, како је један од њих нагласио: „Навикли смо на искушења. Молимо се и уздамо се у Бога“. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: vimaorthodoxias.gr

Монах Митрофан Хиландарац упокојио се на Крстовдан, 18. јануара 2025. године (5. јануара по јулијанском календару) у Светој царској српској лаври Хиландару. У Господу уснули монах Митрофан Хиландарац сахрањен је у Светој царској српској лаври Хиландару, у недjељу 19.1.2018, на празник Богојављења.Тијело о. Митрофана је, у складу са светогорском традицијом, током ноћи било положено у посебну носиљку и постављено у припрату хиландарског католикона. Током читаве ноћи братија се смјењивала читајући Псалтир.
На дан упокојења, Крстовдан, припремљен је гроб на манастирском гробљу. Правило је да се откопава најстарији гроб монаха, његови земни остаци преносе се у манастирску костурницу а новопрестављени монах се сахрањује у њега. Након Литургије на Богојављење, служено је опело о. Митрофану у припрати храма. Тијело је у литији пренесено до манастирског гробља и положено у гроб.

Монах Митрофан Хиландарац (световно Лука Концулић) рођен је 31.1.1957. године у мјесту Горње Бабице (БиХ), од оца Милана и мајке Маре. Искушеник је постао 8.3.2002. у Хиландару, а замонашен је након две године, 12.5.2004. Велику схиму примио је 22.3.2015. Дужност члана Свештеног сабора стараца манастира Хиландара обављао је од 19.9.2017, а за другог епитропа хиландарског именован је 13.1.2018. године. Током монашког живота био је на послушању у манастирској књижари, где се сусретао са многим поклоницима који су га увек памтили по осмеху и добром расположењу. Његова братија, Светогорци и поклоници који су имали прилику да присуствују богослужењима у Хиландару, памтиће га и по смиреном читању Акатиста са необичном преданошћу и топлином. Господе, упокој душу слуге свога, монаха Митрофана! Извор:hilandar.org

Према предању, Мајка Божија се, у годинама након догађаја описаних у Јеванђељима, бродом запутила на Кипар. Намеравала је да посети Лазара из Витаније, Христовог пријатеља, кипарског епископа (након васкрсења). У Њеној пратњи налазио се Св. апостол Јован Богослов. Међутим, снажни ветрови су њихов брод непланирано усмерили ка Атосу – тада паганском Аполоновом светилишту. Иначе, сматра се да се брод насукао у непосредној близини манастира Ивирон. Пошто је ступила на копно, многобожачки житељи Атоса су одмах поверовали у Христа. Истовремено, то је било прво крштење на Атосу. Богородица, одушевљена лепотом светогорских предела, молитвено се обратила Сину. Спаситељ је услишио Њену молбу – Она је постала Заштитница и Игуманија читаве Свете Горе, која се до данас назива Богородичиним вртом. Извор: Инстаграм налог Пријатељи манастира Хиландара

Четрдесетогодишњи монах Епифаније из светогорског манастира Ксенофонта, чији је нестанак пријављен Полицијској управи Кареја 29. новембра, пронађен је мртав.
Ксенофонт (подигнут на благом узвишењу поред мора, између Дохијара и руског манастира Св. Пантелејмона) налази се у западном дијелу Свете Горе, а Епифанијево тијело откривено је на каменој обали у јужном дијелу Свете Горе – у близини манастира Моноксилит, пише OrthoChristian. Полиција и ватрогасна служба Атоса превезли су остатке монаха, који су били у значајном стању распадања, морским путем на копно. Очекује се да ће обдукција бити обављена у криминолошкој лабораторији Универзитета Аристотел у Солуну. Истрагу о случају води лучка управа манастирске државе. Информацију о нестанку монаха из манастира Ксенофонт полиција је у Кареји добила 29. новембра. OrthoChristian је, 5. децембра 2024. године, известио да су се тимови спасилаца и ватрогасаца из Солуна и Халкидикија придружили потрази за оцем Епифанијем, користећи пса трагача и дрон. Вјечнаја памјат о. Епифанију! Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Оrthochristian.com

Братство Свете царске српске лавре Хиландара торжествено је прославило славу, празник Ваведења Пресвете Богородице.Гости манастирског братства били су изасланик Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово преосвештенство Епископ моравички г. Тихон, који је началствовао Светом литургијом, председник Владе Републике Србије г. Милош Вучевић, Митрополит Крфа, Паксона и Диапонтијских острва г. Нектарије, Његово преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, цивилни гувернер Свете Горе Стефанис Алкивиадис и Његова екселенција амбасадор Србије у Атини г. Никола Недељковић. По древном обичају који је установљен још од времена Светог Саве, почасно игуманско место на овом хиландарском панигиру на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Уместо Високопреподобног архимандрита Јефрема, који је услед болести био спречен да дође, ово место преузео је јеромонах Тимотеј, сабрат ватопедски. Присуствовали су и монаси из других светогорских обитељи, свештенослужитељи и поклоници из Србије и других земаља. На празничном богослужењу, за десном певницом било је појачко братство келије Светих Бесребреника у Новом Скиту, на челу са старцем Дамаскином, док је за левом певницом појала братија хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“. Након Свете литургије, у манастирској трпезарији послужена је славска трпеза. Фото: монах Милутин Хиландарац Извор: Хиландар

Два дана раније писали смо како су у недјељу широм Свете Горе служени молебани и одржане литије за кишу како би се окончала дуга суша коју је погодила Грчку. И Господ је брзо одговорио на њихове молитве. Ходочасници су јуче вебсајту Vima Orthodoxias послали фотографије на којима се види како киша непрекидно пада од уторка.

Међу највећим хиландарским светињама у олтару католикона, испод Часне трпезе похрањени су дијелови Часног крста на којем је распет Исус Христос. Сложени су облику крста (30x17cm), опточени златом, полудрагим камењем и бисерима и смештени у сребрни ковчежић новије израде
Манастирско предање и писани извори говоре да је хиландарски Часни крст никејски цар Јован III Ватац поклонио првом српском архиепископу Сави, који је затим реликвију даровао српском манастиру на Атону у другој половини 1229. године. О томе сведочи стара дрвена ставротека из XIII века у којој је Часни крст донет из Мале Азије или је у њу био смештен убрзо по приспећу у манастир.
До средине XVIII века хиландарски Часни крст био је у једном комаду након чега је братство одлучило да од њега направи два мања крста (на светлописима). 
Извор: фејсбук страница Пријатељи манастира Хиландара/ Светлописао монах Милутин Хиландарац

У посљедња два мјесеца, Атос трећи прст Халкидикија (полуострво у Егејском мору) наставља да биљежи  интензивну сеизмичку активност. Интензивна сеизмичка активност уочена на ширем подручју Свете Горе донијела је узнемиравање мјештанима и монасима, а изазива забринутост код научника који са посебном пажњом прате сеизмички низ. Земљотреси различите јачине дешавају се на Светој Гори скоро свакодневно, али су до сада били релативно слаби. 
У понедјељак 23. 9. 2024. године  у 17:30. часова догодио се земљотрес са жариштем на подручју Свете Горе, јачине 3,7 степени Рихтерове скале. Према Сеизмолошкој станици Аристотеловог универзитета у Солуну, земљотрес је био површински, дубине 12 километара, а епицентар се налазио западно од Кареје.  Дан раније, у недјељу 22. септембра, нешто прије 12 часова, дошло је до потреса јачине 4,1, а сат касније и новог јачег земљотреса магнитуде 4,6. Епицентар јучерашњег земљотреса био је на 19 километара од Неа Роде на Атосу. 
Сеизмолози сматрају да становници монашке републике не треба да брину – стручњаци не очекују појаву јаког земљотреса који премашује 6 поена према Рихтеру. професор сеизмологије на Аристотеловом универзитету у Солуну, Манолис Скордилис био је умирујући у вези са овом сеизмичком активношћу:„Ову сеизмичку активност на том подручју имамо око два мјесеца, али према нашим статистичким и историјским подацима, никада није забиљжен велики земљотрес
...Наравно, то не значи да се земљотрес јачи од садашњег не може десити. Морамо бити на опрезу и на стражи...”, рекао је професор сеизмологије Манолис Скордилис. 
Професора сеизмологије Герасимоса Пападопулоса, земљотрес јачине 4,6 степени на Атосу затекао је на лету за Крф гдје је сутрадан (понедјељак 23.9.) озпочела Европска сеизмолошка конференција на Крфу у оквиру Европске сеизмолошке конференције У поруци на друштвеним мрежама, он је напоменуо да је земљотрес у недјељу 22.9.  "био највећи у низу" и изражава опрез.
Професор сеизмологије Костас Папазахос оцијенио је да нема разлога за забринутост и да су земљотреси те јачине свакодневна појава у Грчкој. Он је, међутим, указао да није искључена могућност земљотреса јачине 6 степени по Рихтеру у том специфичном расједу и савјетовао становништво и монахе Свете горе да буду на опрезу. Папазахос јем за портал Халкидикињуз, изјавио да је јуче био "сеизмички низ на локацији која је била посљедњих седмица стимулисана" и да би тај низ могао да се прекине послије неколико мјесеци, али да би могло да дође и до земљотреса који би премашио 5,5 и достигао близу 6 степени по Рихтеру. Најближа подручја као што су Уранополис, све до Амуљанија и Неа Роде и нарочито Света гора, требало би да буду опрезни и да се не користе стари објекти", додао је Папазахос.

Данас (15. септембар) је у манастиру Хиландару благословљено грожђе убрано са чудотворне лозе Светог Симеона Мироточивог. Светом Литургијом началствовао је архиепископ лосанђелески и западноамерички г. Максим.
На крају службе грожђе је подијељено свима присутним. Након празничне трпезе, односи се на сушење и до наредне бербе даје се на благослов супружницима којима је потребно ради порода Игуман Светог манастира Хиландара, архимандрит Методије, нагласио је данас у бесједи за трпезом да су хиландарци свједоци свакодневних чуда благословом и молитвама Светог Симеона Мироточивог. Извор:Задужбинa Светог манастира Хиландара

Његово Преосвештенство Викарни Епископ липљански г. Доситеј служио је свету архијереску Литургију у недељу 25. августа у Српској Царској Лаври манастиру Хиландару. 
Епископу Доситеју саслуживао је игуман манастира Хиландар архимандрит Методије са братством обитељи хиландарске, пренео је сајт телевизије Храм. Након литургије, епископ Доситеј је заједно са игуманом и братијом Хиландара одслужио молебан за кишу због дуготрајне суше која ту влада.