Хиљаде ходочасника ове године хрле на Свету Гору како би се окупили у Богородичином врту за Вскрс. Како је истакао бивши министар одбране Грчке, генерал у пензији, а сада гувернер Свете Горе Алкивијадис Стефанис (Αλκιβιάδης Στεφανής), ове године ће приближно 13.000 ходочасника доћи у монашку државу током Страсне седмице и празника Васкрсења Господњег.
„Од Великог понедељка до Велике сриједе атмосфера је била тиха, међутим од Великог четвртка надаље има много људи, многи људи су изабрали да прославе Васкрс на Светој Гори, и овде видим пријатеље из цијеле Грчке" изјавио је гувернер Свете Горе Алкивијадис Стефанис . У ствари, нагласио је да постоје два фактора која разликују број васкршњих ходочасника, а један је рат у Украјини.
„То је проузроковало да велики број украјинских и руских вјерника не долази на Свету Гору, али долазе ходочасници из руске и украјинске дијаспоре из других региона Европе“, истакао је гувернер Свете Горе Алкивијадис Стефанис. Такође, дешавања на Блиском истоку су, у великој мјери, ограничила ходочаснике у Јерусалим и на Свети гроб, што је резултовло тиме да се сви ови ходочасници окрећу ка Светој Гори.
У просјеку, број ходочасника Свете Горе је од 170.000 до 190.000 годишње, од ​​чега је 1/3 странаца. Од страних ходочасника највише је Румуна, Срба, а затим Бугара.
„Како се немири и токсичност у спољашњем свијету повећавају, тако се повећава и број људи који желе да дођу на Свету Гору“, нагласио је господин Стефанис. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxtimes.com

Свештени кинот Свете Горе упутио је ново писмо грчком министру за дигиталну управу, господину  Димитрису Папастергиу (Δημήτρης Παπαστεργίου) у којем изражава забринутост због усвајања закона који предвиђа обавезну додјелу личног броја свим грађанима Грчке. У свом писму, Свети кинот тражи од министра да узме у обзир резерве многих грчких грађана и становника Свете Горе у вези са личним бројем како би он не био обавезан приликом његовог уноса. Светогорски монаси напомињу да лични број, који ће доживотно бити додијељен сваком грађанину и повезан са мноштвом личних података у јединствен дигитални систем којим управља Генерални секретаријат за информационе системе државне управе, изазива оправдану забринутост како међу њима, тако и међу значајним дијелом друштва. У писму се истиче да таква обавеза не постоји у директивама Европске уније и предлаже се да додјељивање личног броја буде добровољно, а не обавезно, по избору сваког грађанина. Порука се завршава изразом наде у позитиван одговор министра. Потписали су га сви представници и игумани двадесет светогорских светогорских манастира. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: orthodoxianewsagency.gr

На Лазареву суботу, 12. априла 2025. године, изабран је јеромонах Гаврило (Каратотев) за новог игумана бугарског манастира Светог Ђорђа Зограф* на Светој Гори. Резултати гласања биће послати Свештеном киноту, највишем управном тијелу монашке републике Атос.
„Уколико жалба не буде поднесена, Свештени кинот ће послати писмо Васељенској Патријаршији са молбом да потврди избор. Када то буде учињено, специјална делегација, у чијем саставу су и Прот Свете Горе старац Симеон Дионисијатски, представник Велике лавре и сусједних манастира: Констамонита, Ватопеда, Есфигмена и Хилендара као и други оци и званичници, извршиће устоличење новоизабраног игумана „Жезал игумана уручиће му представник Велике лавре“, рекао је архимандрит Никанор, игуман Гигинског манастира.
Отац Гаврило, у свету Георгиј Каратотев, рођен је 11. децембра 1973. године у Софији. У свети манастир Зограф стигао је 20. децембра 1997. године и тачно годину дана касније, 20. децембра 1998. године, примио је монашки постриг. За јеромонаха је рукоположен  24. октобра 2003. године. Припрема вјеронаука.нет

*Манастир Зограф смјештен је на сјеверозападном, шумовитом обронку Свете Горе, на пола сата хода од мора. Основан је почетком X вијека. Подигла су га тројица браће, родом из бугарске Ахриде. 

У Четврту недељу Великог поста, када Црква слави спомен Преподобног Јована Лествичника, једног од највећих учитеља монаштва, освештан је обновљени конак Дохија. Конаци Дохија и Игуменарија обухваћени су последњом фазом обнове изгорелог дела манастира. Страдали су у разорном пожару 2004. године.Дохија је грађена крајем 13. и почетком 14. века, као и у 17. веку. Конак је пре пожара имао пет етажа и у њему се налазила манастирска пекара, затим складишта хране (по грчкој речи за магацин хране овај објекат је и добио име Дохија) и монашке келије. 
Основна намена реконструисаног конака је смештај монаха и броји 14 монашких келија. Предвиђена је и келија за боравак лекара током редовних дежурстава у манастиру – келија за болеснике (монахе или поклонике) са лакшим здравственим тегобама, као и посебна келија за смештај гостију са инвалидитетом у приземљу. У доњој зони Дохије налази се вешерница за прање постељине монаха и гостију, као и остава за потребе амбуланте (смештај медицинске опреме и лекова). Подрумски део још увек није у потпуности завршен. План је да се у наредном периоду овде уреди изложбени простор са поставком предмета који нису изложени у Ризници. Игуман Методије је, беседећи за трпезом, заблагодарио хиландарској Игуманији Богородици Тројеручици и свим хиландарским Светим ктиторима: Симеону, Сави, краљу Милутину и другима, као и данас слављеном Преп. Јовану Лествичнику, због њиховог молитвеног покрова над Хиландаром и подухватом Обнове од пожара. Посебно је истакао да се Хиландар не обнавља средствима из програма Европске уније, већ су српски народ и држава Србија, од почетка Обнове њени највећи донатори. У осмoвековној хиландарској историји, и наше поколење имало је прилику да потврди чињеницу да је Хиландар највећа српска светиња. Ту прилику смо и искористили. Захвалио је мајсторима и инжењерима који су најзаслужнији за све што је до сада урађено (неки од њих су се у међувремену упокојили и братство их помиње у молитвама). Такође, истакао је и немерљиву улогу Задужбине Светог манастира Хиландара.
„Наша духовна обавеза је да их увек помињемо у нашим молитвама, као и све оне који су на разне начине помагали: путем новчаних прилога, донацијама у грађевинском материјалу или слањем мајстора, који су обављали различите послове у оквиру Обнове. Било je разних донатора – оних имућних, који су били у могућности да дарују веће своте, али морамо да поменемо и оне наше баке, које би у кесици, по некоме од поклоника, послале уз пар чарапа 200-500 динара и писамце, дрхтавом руком исписано, у коме се обраћају ‘хиландарској браћи’ уз тражење опроштаја, јер ‘грешна бака та и та’ није у могућности да на бољи начин помогне обнову изгорелих конака”.
„Народна изрека каже да се у манастиру послови никад не завршавају. Остао је још један конак, од оних који су изгорели 2004. године, а чија се обнова ускоро завршава, али испред нас су још неки озбиљни и захтевни грађевински подухвати. Обнављајући Хиландар, да духовно и себе обнављамо, па као што се радујемо када се усељавамо у нове келије, тако да нас Господ удостоји вечне радости и насеља у Небеским становима”. Извор: Хиландар.орг

Оштрим језиком и директним тоном представници свих светогорских манастира упутилу су званично протестно писмо Министарки културе и спорта Републике Грчке Лини Мендони, због недавне изложбе у  Националној галерији, на којој су изложена "умјетничка дјела" која, по оцјени светогорских отаца, вријеђају православни дух и вјеру народа.
У писму од 26. марта 2025. године, које су потписали представници свих Светих манастира Атонске државе, говори се о провокацији и богохуљењу, јер "умјетничка дјела" на изложби „садрже очигледан презир и ругање Светој икони Пресвете Богородице и Господа нашег Исуса Христа“.
У писму светогорских отаца стоји: 
„Питамо се како се у нашој отаџбини, у којој је православље духовни темељ нације, могу приказати ова богохулна и увредљива дјела, посебно под окриљем државе.
Света заједница из тог разлога позива државу на одговорност, истичући да се слобода умјетности не може поистовијетити са непоштовањем и тривијализацијом вјере, која је саставни елемент националног идентитета. У писму моли министарка културе да лично преузме иницијативу да се спорни пројекти повуку и спријечи да се слична пракса понавља у будућности.
„С поштовањем и срдачном бригом, молимо вас да обезбиједите да се ове неприхватљиве увреде наше вјере и православне побожности нашег народа не понове". Припрема вјеронаука.нет/ Извор: emakedonia.gr

У светој царској српској лаври Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Преподобног Симеона Мироточивог. Дан уочи славе, игуман Методије са братством је дочекао преосвећеног Епископа париског и западноевропског г. Јустина:
- Преосвећени Владико, добро нам дошли у обитељ у којој је игуманија Пресвета Богородица Тројеручица и свети ктитори небески заштитници Свети Сава, први Архиепископ српски, и Преподобни Симеон Мироточиви, кога славимо и ове године. Због тога смо посебно радосни што ћете Ви началствовати на бденију и на светој Литургији и тиме нам учинити, са једне стране, велику част, а са друге стране, ми ћемо осетити благослов Ваших архијерејских молитава. 
- Када један млади архијереј Српске Православне Цркве дође у манастир Хиландар ми се увек радујемо, јер се надамо да ћете, стојећи уз Пресвету Богородицу Тројеручицу, још више осетити Њену моћну заштиту. Наша је молитва да Вас Она са своје три руке покрива и да Вам увек помаже да најтеже послушање у Православној Цркви, послушање епархијског архијереја, на најбољи начин извршите на Ваше лично спасење, али и на спасење Ваше пастве која Вам је Богом поверена - поручио је игуман Методије у свом поздравном обраћању хиландарском госту, епископу Јустину.
Посебан печат беседи дало је подсећање на догађај од пре 25 година, у време када је данашњи епископ Јустин био млади богослов, и на писмо у коме се, са још тројицом младих богослова, обраћа хиландарској братији за савете, изразивши жељу да једног дана постану монаси.
- Ко би рекао да ће, ето, после више од 25 година, један од њих у архијерејском чину доћи у манастир Хиландар да началствује на бденију за Светог ктитора Преподобног Симеона Мироточивог. Ето, то су чудесни путеви Господњи и зато прославимо Господа због свих Његових дела и због овог дела, а да још једном Вама и Вашој цењеној пратњи заблагодаримо што сте дошли да учините велику част и да нам помогнете да слава буде још свечанија - закључио је игуман Методије.
Обраћајући се игуману архимандриту Методију и братији хиландарској, епископ Јустин је рекао, уз осврт на своја најранија сећања и лични доживљај из ране младости који је приликом тадашње посете Хиландару заувек остао урезан у његовој души, следеће:
- Хвала, оче, за све молитве, за братску љубав и подршку свих ових година и Вама и хиландарској братији, а пре свега Мајци Божјој што све нас монахе, који смо Њу прихватили као своју Мајку, води и руководи на путу спасења. Нико у Цркви који истински жели да служи, од крста и од подвига није побегао. Тако ни Ваш подвиг није ништа мање мањи од онога који следи свако од нас који је искрено и од срца кренуо за Христом. Благодарим Богу и благодарим Вама на овом топлом и братском дочеку и дај Боже да нам ово бденије, молитва и сабрање данас и сутра, молитвама Светога Симеона, буде на духовно укрепљење  и на умножење вере, наде и љубави од сада па довека, амин!
Прослава празника светих ктитора обележена је празничним свеноћним бденијем, а у наставку је служена света Литургија којом је началствовао епископ Јустин уз саслуживање игумана архимандрита Методија, хиландарских свештеномонаха и мирског свештенства. За десном певницом појали су монаси из манастира Каракала, а за левом хиландарски појци. Манастирској слави присуствовао је и конзул Републике Србије у Грчкој г. Дејан Мачковић, монаштво из неколико светогорских манастира, монаштво већине хиландарских келија у Кареји, као и монаси и свештеници Српске Православне Цркве и велики број поклоника. Извор: ТВ Храм

Снажан земљотрес догодио се у суботу поподне (15. фебруар) у 18.11 часова на Светој Гори, изазвавши забринутост монаха и становника тог подручја.
Земљотрес, јачине 4,8 степени Рихтерове скале, са епицентром 8 километара сјеверозападно од Кареје на дубини од само пет километара 5 километара, саопштио је Грчки институт за геодинамику. Потрес се посебно осјетио не само на трећем краку Халкидикија већ и у Солуну, као и у областима Бугарске и Турске. Монаси и посјетиоци Свете Горе извијестили су да се земља снажно тресла, а неки су изашли из својих келија и манастира све док се потрес није смирио. У разговору за ΒΗΜΑ ΟΡΘΟΔΟΞΙΑΣ, монах из Кареје описао је тренутак земљотреса: „То је био један од најјачих земљотреса које смо доживели посљедњих година. Могуће је да ће бити штете, јер су неколико манастира и келија стари објекти. „Чекамо да видимо да ли ће бити извјештаја о напрслинама или другим оштећењима.
Вриједи напоменути да сеизмичка активност на том подручју није била ограничена на главни земљотрес. Убрзо касније, у 18:26, забиљежен је накнадни потрес јачине 2,3 Рихтерове скале, док су му претходних сати претходили мањи земљотреси јачине 3,5 и 3,2 Рихтерове скале.
​За сада нема званичних извјештаја о материјалној штети или повријеђенима. Сеизмолози подсјећају да се Света Гора налази у зони сеизмичке активности и савјетују становницима да буду опрезни, јер се не могу искључити нови потреси. Монаси остају мирни, како је један од њих нагласио: „Навикли смо на искушења. Молимо се и уздамо се у Бога“. Припрема вјеронаука.нет/ Извор: vimaorthodoxias.gr

Монах Митрофан Хиландарац упокојио се на Крстовдан, 18. јануара 2025. године (5. јануара по јулијанском календару) у Светој царској српској лаври Хиландару. У Господу уснули монах Митрофан Хиландарац сахрањен је у Светој царској српској лаври Хиландару, у недjељу 19.1.2018, на празник Богојављења.Тијело о. Митрофана је, у складу са светогорском традицијом, током ноћи било положено у посебну носиљку и постављено у припрату хиландарског католикона. Током читаве ноћи братија се смјењивала читајући Псалтир.
На дан упокојења, Крстовдан, припремљен је гроб на манастирском гробљу. Правило је да се откопава најстарији гроб монаха, његови земни остаци преносе се у манастирску костурницу а новопрестављени монах се сахрањује у њега. Након Литургије на Богојављење, служено је опело о. Митрофану у припрати храма. Тијело је у литији пренесено до манастирског гробља и положено у гроб.

Монах Митрофан Хиландарац (световно Лука Концулић) рођен је 31.1.1957. године у мјесту Горње Бабице (БиХ), од оца Милана и мајке Маре. Искушеник је постао 8.3.2002. у Хиландару, а замонашен је након две године, 12.5.2004. Велику схиму примио је 22.3.2015. Дужност члана Свештеног сабора стараца манастира Хиландара обављао је од 19.9.2017, а за другог епитропа хиландарског именован је 13.1.2018. године. Током монашког живота био је на послушању у манастирској књижари, где се сусретао са многим поклоницима који су га увек памтили по осмеху и добром расположењу. Његова братија, Светогорци и поклоници који су имали прилику да присуствују богослужењима у Хиландару, памтиће га и по смиреном читању Акатиста са необичном преданошћу и топлином. Господе, упокој душу слуге свога, монаха Митрофана! Извор:hilandar.org

Према предању, Мајка Божија се, у годинама након догађаја описаних у Јеванђељима, бродом запутила на Кипар. Намеравала је да посети Лазара из Витаније, Христовог пријатеља, кипарског епископа (након васкрсења). У Њеној пратњи налазио се Св. апостол Јован Богослов. Међутим, снажни ветрови су њихов брод непланирано усмерили ка Атосу – тада паганском Аполоновом светилишту. Иначе, сматра се да се брод насукао у непосредној близини манастира Ивирон. Пошто је ступила на копно, многобожачки житељи Атоса су одмах поверовали у Христа. Истовремено, то је било прво крштење на Атосу. Богородица, одушевљена лепотом светогорских предела, молитвено се обратила Сину. Спаситељ је услишио Њену молбу – Она је постала Заштитница и Игуманија читаве Свете Горе, која се до данас назива Богородичиним вртом. Извор: Инстаграм налог Пријатељи манастира Хиландара

Четрдесетогодишњи монах Епифаније из светогорског манастира Ксенофонта, чији је нестанак пријављен Полицијској управи Кареја 29. новембра, пронађен је мртав.
Ксенофонт (подигнут на благом узвишењу поред мора, између Дохијара и руског манастира Св. Пантелејмона) налази се у западном дијелу Свете Горе, а Епифанијево тијело откривено је на каменој обали у јужном дијелу Свете Горе – у близини манастира Моноксилит, пише OrthoChristian. Полиција и ватрогасна служба Атоса превезли су остатке монаха, који су били у значајном стању распадања, морским путем на копно. Очекује се да ће обдукција бити обављена у криминолошкој лабораторији Универзитета Аристотел у Солуну. Истрагу о случају води лучка управа манастирске државе. Информацију о нестанку монаха из манастира Ксенофонт полиција је у Кареји добила 29. новембра. OrthoChristian је, 5. децембра 2024. године, известио да су се тимови спасилаца и ватрогасаца из Солуна и Халкидикија придружили потрази за оцем Епифанијем, користећи пса трагача и дрон. Вјечнаја памјат о. Епифанију! Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Оrthochristian.com

Братство Свете царске српске лавре Хиландара торжествено је прославило славу, празник Ваведења Пресвете Богородице.Гости манастирског братства били су изасланик Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово преосвештенство Епископ моравички г. Тихон, који је началствовао Светом литургијом, председник Владе Републике Србије г. Милош Вучевић, Митрополит Крфа, Паксона и Диапонтијских острва г. Нектарије, Његово преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, цивилни гувернер Свете Горе Стефанис Алкивиадис и Његова екселенција амбасадор Србије у Атини г. Никола Недељковић. По древном обичају који је установљен још од времена Светог Саве, почасно игуманско место на овом хиландарском панигиру на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Уместо Високопреподобног архимандрита Јефрема, који је услед болести био спречен да дође, ово место преузео је јеромонах Тимотеј, сабрат ватопедски. Присуствовали су и монаси из других светогорских обитељи, свештенослужитељи и поклоници из Србије и других земаља. На празничном богослужењу, за десном певницом било је појачко братство келије Светих Бесребреника у Новом Скиту, на челу са старцем Дамаскином, док је за левом певницом појала братија хиландарске келије Светог Николаја „Буразери“. Након Свете литургије, у манастирској трпезарији послужена је славска трпеза. Фото: монах Милутин Хиландарац Извор: Хиландар

Два дана раније писали смо како су у недјељу широм Свете Горе служени молебани и одржане литије за кишу како би се окончала дуга суша коју је погодила Грчку. И Господ је брзо одговорио на њихове молитве. Ходочасници су јуче вебсајту Vima Orthodoxias послали фотографије на којима се види како киша непрекидно пада од уторка.

Међу највећим хиландарским светињама у олтару католикона, испод Часне трпезе похрањени су дијелови Часног крста на којем је распет Исус Христос. Сложени су облику крста (30x17cm), опточени златом, полудрагим камењем и бисерима и смештени у сребрни ковчежић новије израде
Манастирско предање и писани извори говоре да је хиландарски Часни крст никејски цар Јован III Ватац поклонио првом српском архиепископу Сави, који је затим реликвију даровао српском манастиру на Атону у другој половини 1229. године. О томе сведочи стара дрвена ставротека из XIII века у којој је Часни крст донет из Мале Азије или је у њу био смештен убрзо по приспећу у манастир.
До средине XVIII века хиландарски Часни крст био је у једном комаду након чега је братство одлучило да од њега направи два мања крста (на светлописима). 
Извор: фејсбук страница Пријатељи манастира Хиландара/ Светлописао монах Милутин Хиландарац

У посљедња два мјесеца, Атос трећи прст Халкидикија (полуострво у Егејском мору) наставља да биљежи  интензивну сеизмичку активност. Интензивна сеизмичка активност уочена на ширем подручју Свете Горе донијела је узнемиравање мјештанима и монасима, а изазива забринутост код научника који са посебном пажњом прате сеизмички низ. Земљотреси различите јачине дешавају се на Светој Гори скоро свакодневно, али су до сада били релативно слаби. 
У понедјељак 23. 9. 2024. године  у 17:30. часова догодио се земљотрес са жариштем на подручју Свете Горе, јачине 3,7 степени Рихтерове скале. Према Сеизмолошкој станици Аристотеловог универзитета у Солуну, земљотрес је био површински, дубине 12 километара, а епицентар се налазио западно од Кареје.  Дан раније, у недјељу 22. септембра, нешто прије 12 часова, дошло је до потреса јачине 4,1, а сат касније и новог јачег земљотреса магнитуде 4,6. Епицентар јучерашњег земљотреса био је на 19 километара од Неа Роде на Атосу. 
Сеизмолози сматрају да становници монашке републике не треба да брину – стручњаци не очекују појаву јаког земљотреса који премашује 6 поена према Рихтеру. професор сеизмологије на Аристотеловом универзитету у Солуну, Манолис Скордилис био је умирујући у вези са овом сеизмичком активношћу:„Ову сеизмичку активност на том подручју имамо око два мјесеца, али према нашим статистичким и историјским подацима, никада није забиљжен велики земљотрес
...Наравно, то не значи да се земљотрес јачи од садашњег не може десити. Морамо бити на опрезу и на стражи...”, рекао је професор сеизмологије Манолис Скордилис. 
Професора сеизмологије Герасимоса Пападопулоса, земљотрес јачине 4,6 степени на Атосу затекао је на лету за Крф гдје је сутрадан (понедјељак 23.9.) озпочела Европска сеизмолошка конференција на Крфу у оквиру Европске сеизмолошке конференције У поруци на друштвеним мрежама, он је напоменуо да је земљотрес у недјељу 22.9.  "био највећи у низу" и изражава опрез.
Професор сеизмологије Костас Папазахос оцијенио је да нема разлога за забринутост и да су земљотреси те јачине свакодневна појава у Грчкој. Он је, међутим, указао да није искључена могућност земљотреса јачине 6 степени по Рихтеру у том специфичном расједу и савјетовао становништво и монахе Свете горе да буду на опрезу. Папазахос јем за портал Халкидикињуз, изјавио да је јуче био "сеизмички низ на локацији која је била посљедњих седмица стимулисана" и да би тај низ могао да се прекине послије неколико мјесеци, али да би могло да дође и до земљотреса који би премашио 5,5 и достигао близу 6 степени по Рихтеру. Најближа подручја као што су Уранополис, све до Амуљанија и Неа Роде и нарочито Света гора, требало би да буду опрезни и да се не користе стари објекти", додао је Папазахос.

Данас (15. септембар) је у манастиру Хиландару благословљено грожђе убрано са чудотворне лозе Светог Симеона Мироточивог. Светом Литургијом началствовао је архиепископ лосанђелески и западноамерички г. Максим.
На крају службе грожђе је подијељено свима присутним. Након празничне трпезе, односи се на сушење и до наредне бербе даје се на благослов супружницима којима је потребно ради порода Игуман Светог манастира Хиландара, архимандрит Методије, нагласио је данас у бесједи за трпезом да су хиландарци свједоци свакодневних чуда благословом и молитвама Светог Симеона Мироточивог. Извор:Задужбинa Светог манастира Хиландара

Његово Преосвештенство Викарни Епископ липљански г. Доситеј служио је свету архијереску Литургију у недељу 25. августа у Српској Царској Лаври манастиру Хиландару. 
Епископу Доситеју саслуживао је игуман манастира Хиландар архимандрит Методије са братством обитељи хиландарске, пренео је сајт телевизије Храм. Након литургије, епископ Доситеј је заједно са игуманом и братијом Хиландара одслужио молебан за кишу због дуготрајне суше која ту влада.

У хиландарском винограду је, 14.августа 2024. године, служен молебан за успјешан почетак бербе грожђа. Игуман Методије, у пратњи јерођакона Харитона, благосиљао је чокоте грожђа који се простиру на 17 хектара винограда у Савином пољу. У манастирском винограду гаје се Мерло, Каберне Совињон и Каберне Фран од којих се добијају висококвалитетна црвена и розе вина. Винарија се налази уз саму морску обалу. Грожђе није дозвољено јести све до празника Преображења Господњег, када се благосиља, освећује и дели вернима након литургије. Од Преображења, грожђе се износи братији на трпезу трипут недељно: понедјељком, сриједом и петком. Извор: Манастир Хиландар

​Земљотрес јачине 3,6 степени Рихтерове скале догодио се јутрос на Светој Гори. Скоро сваког дана у посљедњих петнаестак дана на Светој Гори било је земљотреса, што повећава напетост и забринутост. Према првим подацима које је објавио Сеизмолошки завод, епицентар данашњег земљотреса налази се 6 километара сјеверозападно од Кареје, док се дубина процјењује на 10 километара. Земљотреси у региону нису ријетки, с обзиром на то да се Грчка налази у једној од најсеизмичнијих зона на планети. Становници и монаси Свете Горе навикли су на овакве природне појаве и имају неопходна знања да се са њима носе. Након земљотреса није пријављена штета нити је било повријеђених. Локалне власти прате ситуацију и спремне су да интервенишу уколико буде потребно. Стручњаци наглашавају да је упркос релативно малој јачини земљотреса важно поштовати мере безбједности и упутства надлежних органа. Професор сеизмологије др Јоргос Пападопулос истиче да земљотреси ове величине обично не изазивају озбиљне проблеме, већ подсјећају на сеизмичку активност у региону. Припрема вјеронаука.нет на основу писања овог извора

У складу са светогорским уставом, 14. јуна по новом, а 1. јуна по старом календару, у Кареји је, након доксологије у Протатској цркви у Кареји, извршен чин примопредаје Свештене епистасије, извршног административног тијела Свете Горе са мандатом од једне године. Досадашњу епистасију на челу са протоепистатом архимандритом Стефаном Хиландарцем, наслиједила је епистасија предвођена Светим манастиром Дионисијатом. Дужност прота преузео је дионисијатски старац Симеон са осталим члановима епистасије: о. Јефтимијем зографским, Макаријем пантелејмонским и Јефремом констамонитским. Примопредаји су присуствовали Гувернер Свете Горе Анастиос Мициалис, заменик гувернера Аристос Касмироглу, представници светогорских манастира у својству чланова Свештене општине, државни званичници, представници служби безбедности на Светој Гори, као и градоначелник Солуна Стелиос Ангелудис. 
Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један протоепистат (прот) и који се смењују једном годишње.
На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година:
Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен)
Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита)
Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра)
Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат)
Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит)
Свештену епистасију бира Свештена општина (скупштина) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском календару. Извор: Хиландар.орг

​3. марта 2024. године, на Светој Гори Атонској, скоро у потпуности, изгорјела је келија Светог великомученика Пантелејмона*, која припада манастиру Кутлумуш. Како преносе грчки медији, пожар у келији, која се налази поред административног центра Свете Горе Кареји, избио је у 9.40 ујутро. За гашење пожара коришћено је 5 возила ватрогасне службе. Главни задатак ватрогасаца био је да спријече да се ватра прошири на сусједне келије, које су веома близу и у којима живи на десетине монаха. Према доступним информацијама, зграда келије је скоро потпуно уништена, а тренутно се ради на спасавању храма. Монах Теофилакт, који живи у својој келији, није повријеђен. Припремио вјеронаука.нет

*Скит Светог Пантелејмона припада манастиру Кутлумушу и налази се на малој удаљености у правцу истока покрај пута који води у Ивирон. ​Основао га је јеромонах Харалампије године 1785. године, подигавши и скромну цркву уз коју стоји звоник и један древни чемпрес. У библиотеци главне цркве има четрдесет рукописа углавном новијег датума и око пет стотина књига. Скит има двадесетак мањих зграда – келија које су раштркане по шуми и већином ненасељене. Поред цркве се налази и извор укусне хладне воде.

На празник Светог мученика Трифуна 2024. године, Високопреподобни архимандрит Методије са братством дочекао је Митрополита стагонског и Метеора Г. Теоклита и игумана манастира Велики Метеор, архимандрита Нифона. Приликом посете Светој царској српској лаври, као благослов из манастира Велики Метеор, донео је делић моштију Преподобног Јоасафа, који ће и остати као дар у манастиру Хиландару.
Преподобни Јоасаф, Јован Урош, био је последњи мушки изданак лозе Немањића. Уједно је и последњи српски владар који је носио царску титулу. Био је син Симеона Уроша Немањића и синовац Цара Душана. Након неколико година владавине, одрекао се царског престола и замонашио у манастиру Велики Метеор, где почивају његове мошти. Вест о томе да је наследио престо затекла га је на Светој Гори. Када су Турци заузели Тесалију, неколико година провео је живећи у светогорском манастиру Ватопеду, где су својевремено, два столећа раније, боравили и његови преци, монаси Симеон и Сава. Заједно са Светим Атанасијем Метеорским, својим духовним оцем, убројан је у ктиторе Метеора. Кaо и други Немањићи, подизао је цркве и помагао многе манастире. Упокојио се, након више од четири деценије монашког живота, у једној малој келији на Метеору 1423. године.
Прошле године је у митрополији Стагонској уприличен симпосијум поводом 600 година упокојења овог Преподобног, на којем су учествовали игуман и братија манастира Хиландара. Том приликом је договорено да митрополит и игуман донесу делић моштију Преподобног Јоасафа на дар српском манастиру на Светој Гори, што је на данашњи дан и остварено.
Тропар Светом Јоасафу (глас 3): Срцем и душом си заволео Господа Христа, све лепоте света си оставио, и више си волео да у смирењу и послушању Богу служиш, него да на престолу царском седиш. Зато те побожно хвалимо и свету успомену твоју прослављамо, кличући: Оче Јоасафе, богоблажени, моли Христа Бога, за спасење нашег рода хришћанског. Извор: Манастир Хиландар

Грчка је од недавно постала прва православна земља која је легализовала истополне бракове. Грчки парламент је усвојио закон којим се легализују истополни бракови и даје им се право на усвајање дјеце. Тим поводом светогорски манастир Григоријат реаговао је 16.2.2024. сљедећом објавом:
Свети манастир Григоријат
У ГРЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ ХРИСТОС СЕ ПОНОВО РАЗАПИЊЕ
„Владари народа сабраше се против Господа и против Помазаника његовог (Јутрење Великог Петка)“ Христос се поново разапиње у грчком парламенту. Он Који влада свим и свима бива вређан од стране безаконих судија, осим појединих који заслужују похвалу. На мети је Помазаник Господњи,  наш народ крштени. Силе таме, стране и домаће, саучествују у овом подухвату.
„Разгневи се аждаја“ на оне које „имају сведочанство Исуса Христа“ (Откривење 12, 17). Они који не праве компромисе са захтевима глобалиста улазе у велико искушење. Ово су почеци мука.
Црква, клир и народ су се противили, говорили, подизали глас ка небу: „То је злочин“! Међутим, властодршци су се оглушили.
Дан који не треба помињати. Шокантан пад, и штавише, лишавање Отаџбине. Али Око правде види све. Тешке последице већ падају на наша плећа и плећа наше деце. Сви ћемо их сносити, и стари, и млади, и нерођени. Посебно невина деца, за коју се спрема најсрамнији данак у крви. Шта год је озакоњено противно Богу, установљено је тобож као друштвени прогрес – и блуд, и абортус, и аутоматски развод.
Сада ће „истополни брак“ убрзати „прогрес“. Падамо све ниже. Увучени смо у антропоцентризам, у идолопоклонство.
Због лагодности, и са лагодношћу. Јонеско је био потпуно у праву. У Паризу људи један за другим постају носорози. Само један се успротивио и рекао: „Ја ћу остати човек“.
Видели смо и преживели страдања совјетског атеизма. Сада подносимо ужасе „беле демоније“ (Свети Николај Охридски).
Али будимо храбри. Христос је рекао: „Ја сам победио свет“. Црква ће постојати у векове векова.
Остаје нам да закон буде поништен у пракси. Да утврдимо нашу децу у врлини и целомудрености. И то ће бити величанствено.
Останимо уз Христа. „Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога нашега.“ (Псалам 19,8). Наша снага је молитва.
На крају крајева, Црква мора да потражи уточиште у „пустињи“. Шта год значила ова пророчка пустиња.  Свакако далеко од сапутништва са грешним законима и безаконим законодавцима. Страх од сиромаштва не треба да утиче на нас, као ни страх од социјалне и психолошке изолације. Прати нас Светлост Васкрсења. У сличним ситуацијама наши Свети Оци победили су својом храброшћу. Бирали су радије подвиг у врлини а када је било потребно и прогонство, невољу и сиромаштво. Било да је реч о јеретичким учењима или о етосу противном Јеванђељу. У Вавилону три младића нису имала на памети лагодан живот, него су имали трпљење у пећи. Патријарх у Константинопољу, у време Јулијана Одступника, препоручивао је кољиво уместо подметнуте идолске хране на тржници (Чудо које се прославља на Теодорову суботу  – Прим. прев.)
Символ добровољног сиромаштва Христа ради, да би наша савест остала чиста, недирнута кукавичлуком. Победа припада закланом Јагњету. На крају победиће Христос распети, и сви ми који будемо Христови бићемо распети заједно са Њим. Он очекује од нас да Га следимо. Зато је рекао: ”Изађите зато из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог” (2 Кор 6,17), да би остао у нашем животу. За неколико дана отвара се Триод – ближи се Велики пост. Живот покајања није фолклор, нити притворна побожност. То је делатно и напорно удаљавање од сваког безакоња. Јер нас чека Васкрсење!
Свети манастир Григоријат /Извор

У Солуну је 28. јануара 2024. освећена и свечано отворена Српска допунска школа „Свети Сава” у новим просторијама, при Канцеларији Манастира Хиландара у Солуну, коју ће похађати укупно 94 ученика. Школа је свечано отворена у присуству министра без портфеља задуженог за дијаспору Ђорђа Милићевића, архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландар, конзула Србије у Солуну Јасмине Милачић и управника Канцеларије Манастира Хиландар у Солуну протојереја-ставрофора Александра Павловића. 
Врпцу су заједно пресекли игуман Методије и министар Милићевић. Откривена је табла на којој пише – Свети Манастир Хиландар са очинском љубављу дарује ову школу у славу и част Светом Сави. Игуман са својим братством у Солуну 27. 1. 2024.
Министар Милићевић је директорки школе Антонини Миљковић уручио донацију – лектире и букваре за све ученике. Он је, указавши на то да је важно сачувати наш идентитет и језик, рекао да је отварање ове школе, у организацији Генералног конзулата Србије у Солуну и манастира Хиландар, значајан корак у том смеру. Према његовим речима, не само што ће пружити нашој деци у Грчкој додатно образовање, ова школа ће бити и место где ће они неговати свој језик, културу и традицију, али и гајити патриотски дух. Министар је поручио да је омогућавање нашој деци да, где год да живе, уче свој матерњи језик наша заједничка обавеза. Он је напоменуо да је Кабинет министра, кроз сарадњу са Министарством просвете, чинио све да помогне у њиховом раду, и подсетио на то да је ђацима допунских школа широм Европе подељено више хиљада књига – ћириличких буквара и лектира. Свети Сава, чије име носи ова школа, оставио је дубок и неизбрисив траг у нашој историји. Његова дела и мисао и данас нас инспиришу да негујемо љубав према знању, толеранцију, солидарност и дух заједништва, закључио је Милићевић. Игуман Методије је у својој беседи нагласио да је важно да чувамо српски језик. „Мени ће бити за месец дана 30 година како сам дошао на Свету Гору, већи део живота сам провео на Светој Гори међу братским грчким народом и од браће Грка сам научио врло важну ствар, да много поштују свој језик, поносни су на њега и чувају га.“
Свечаност поводом отварања школе у новим просторијама и прославе Савиндана којаје организована под покровитељством Манастира Хиландара, Републике Србије и Републике Грчке настављена је у хотелу „Македонија Палас”. На основу договора између Канцеларије манастира Хиландар у Солуну и Генералног конзулата Србије у Солуну, на предлог Манастира Хиландар, од школске 2023/24. године настава на српском језику одвија се у просторијама при тој канцеларији и у ту сврху просторије су реновиране и опремљене потребним намештајем и наставним средствима.  Ученици похађају наставу на српском језику, у три учионице. Поводом наставе на српском језику која је организована у Солуну, у школској 2023/24. години дошло до промене у коришћењу простора. У претходних 12 година, све до школске 2022/23. године, за наставу на српском језику користиле су се просторије у 34. Основној школи у Солуну, које су се уступале без новчане надокнаде. Наставу изводи хонорарна наставница Ана Џогановић. 
Родитељи и запослени наводе да су услови за извођење наставе веома добри, а да се деца и наставница се осећају добродошло. Промена места за извођење наставе на српском језику заснована је на заједничким циљевима усмереним на очување српског идентитета, неговању веза са матицом и стварању заједништва између представништва Републике Србије, Манастира Хиландара и спрске заједнице у Грчкој. На свечаности су наступили дечији хор Српске допунске школе „Свети Сава”, Културно уметничко друштво „Димитрије Котуровић” и Београдски мушки хор. Република Србија је у претходне три године отворила 34 допунске школе српског језика широм света. Покровитељство Хиландара и дар у виду неопходних просторија и опреме је део шире мисије и активности манастира у раду са децом и младима, која је започета летњим камповима, сарадњом са Земунском и Математичком гимназијом у Београду а биће проширена и кроз друге подухвате.

Игуман манастира Хиландар архимандрит Методије изјавио је да се после скоро 20 година од катастрофалног пожара на Хиландару назире крај обнове и да ће се радови изводити још током целе ове године, али делом и наредне године.
Најразорнији пожар на Хиландару избио је у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, када је уништено и тешко оштећено 5.897 метара квадратних или скоро 55 одсто корисне површине, а Методије у разговору за Танјуг каже да се радови изводе тренутно још само на последњем објекту и је држава Србија највећи добротвор и ктитор ове обнове.
„Крај је близу, заиста се назире, јер су скеле још само на том последњем објекту који обнављамо, дакле архитектонски то је седам конака. Ми смо ове остале обновили и последњи је баш тај одакле је кренуо пожар. Тако да ове целе године ћемо радити и још сигурно и неко време наредне. Морамо да уземемо у обзир да смо имали застоје и у време здравствене кризе, у време короне, а било је и оно време економске кризе, тако да није баш све ишло онако како је планирано, али ево слава Богу, после 20 година је крај врло близу“, рекао је Методије у Солуну, где је Манастир Хиландар обезбедио нове просторије за Српску допунску школу „Свети Сава“, која је освећена и свечано отворена јуче у оквиру прославе Савиндана. 
Архимандрит Методије је нагласио да је држава Србија највећи добротвор и ктитор обнове манастира, а посебно откада је усвојен посебан закон, 2021. године.
„Посебно од када је усвојен закон о манастиру Хиландару у Скупштини Србије, али и пре тога, тако да је и то прилика да се ево после 825 година, откада је манастир основан, још једном и на тај начин и практично покаже да је манастир Хиландар, иако се налази ван територије Србије, ипак српска светиња и најважније српско наслеђе“, навео је Методије.
Пожар је почео нешто након један сат по поноћи у једном од димњака северозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија. Убрзо се пожар захвативши суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем проширио и на целу северну страну манастирског комплекса све до цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве.
Када је реч о отварању нове Српске допунске школе „Свети Сава“ у новим просторијама при Канцеларији Манастира Хиландар у Солуну коју ће похађати 94 ученика, Методије истиче да је та школа веома важна и да иако посетоји двадесетак година постојао проблем са простором.
„Тако да је наш манастир на молбу конзулата Републике Србије овде у Солуну одлучио да уступи простор који је припремљен као школске учионице. Тако да сваке суботе је ова школа у могућности да одржава часове у тим просторијама, које су опремљене на најбољи могући начин, са новим намештајем и мислим да ће деца имати добре услове“, рекао је Методије. 
На питање како родитељи прихватају то што ће њихова деца управо учити о својој култури у просторијама СПЦ, Методије је рекао да је то за њих додатни мотив, јер је Манастир Хиландар први српски универзитет настао у време када и најпознатији универзитети, попут Оксфорда, Сорбоне и Кембриџа.
„Тада смо и ми добили наш универзитет Манастир Хиландар, који је имао и српски медицински кодекс, дакле поставио темеље не само духовне него и школске и медицинске, тако да заиста мислим да је и родитељима то још већа сатисфакција да деца уче под окриљем Манастира Хиландар“, нагласио је Методије.
На питање шта може да поручи поводом прославе Савиндана и како данас, у 21. веку, можемо да следимо пут Светог Саве и живимо у складу са вредностима Светосавља, Методије је нагласио да је Свети Сава из многих углова важна личност.
„Дакле, не само као духовни вођа народа, као архијереј, већ и за образовање, за нашу државност и медицину. Као што смо рекли, основао је болнице у Хиландару и у манастиру Студеници, тако да свако ко се бави било којом од тих делатности може да сматра Светог Саву као онога која је поставио камен темељац. Нешто што је можда сада најважније за ово време, а сећамо се да је Свети Сава, поред свега овога што смо набројали и што је он можда и најважнија личност у српској историји, себе потписивао као последњег од свих. Потписивао се као најмањи од свих. И тако видите, велики људи су сматрали, уместо да се хвале, да још увек нису достојни чак ни да буду равни другима, него су себе сматрали нижим од других“, рекао је Методије. Како каже, у данашње време је завладао један дух да када неко хоће да се оствари у некој области, њему је важније да критикује друге.
„И ако наводи неке њихове грешке, било да су истините или можда чак и измишљене или надуване, што би се рекло, онда је он као успешан. Уместо да ради у својој делатности. Ето, то нам је, мислим, најважнија порука за нас који смо сви у том негативном духу. Морамо се тога ослободити и да свако гледа свој посао, да се труди да хвали оне друге. Јер ако неко заиста хоће да напредује у нечему, он се радује кад поред себе има некога ко је такође успешан у тој делатности, јер ће имати здраву конкуренцију, а не да само својим критиковањем и речима покуша друге да унизи да би он на крају испао као најбољи“, навео је Методије.
Додао је да је то најважнија школа коју данас можемо да научимо од Светог Саве.

По први пут у историји, на Светој Гори биће отворен супермаркет са 3.000 артикала робе и само мушким запосленима, преноси грчки портал руа.гр. 
Усред манастирских келија, наспрам Свете цркве Протатон у Кареји, стара келија од око 400 квадратних метара биће преуређена у супермаркет за опслуживање сталних становника и гостију Свете Горе, који годишње броје више од 150.000 људи. Ово је први пут да је ланац супермаркета ушао у аутономну монашку републику, што је изазвало различите реакције. Неки су ту вијест поздравили као згодно рјешење за постојеће потребе, док су се други питали шта мултинационална компанија ради у строго аскетском мјесту...Како је саопштено, тренутно су скоро завршени грађевински радови у здању у којем ће се налазити супермаркет. Планирано је да радови почну у јануару сљедеће године, или идеално око Божића. Самопослуга ће се налазити у бившој келији Светог Николе, која припада Светом манастиру Велике лавре. Ово здање је већ неко вријеме преуређено у модеран центар у којем су смјештене спаваонице за госте, ресторан и кафић, центар за физиотерапију, црквена продавница и оптичка продавница. Наводи се да је ланац изнајмио простор у приземљу, који ће бити претворен у супермаркет, и на другом спрату,  биће  направљени стамбени простори за запослене. 
Која роба ће бити доступна на Атосу? Људи који су упознати са Атонском државом објашњавају да је одговор „све“ – баш као што је случај са двије продавнице прехрамбених производа које тамо већ раде. У овим продавницама није забрањена продаја одређених производа, попут меса или алкохолних пића, тако да ће сви они који с времена на вријеме посјећују или раде у манастиру добити оно што им је потребно. Компанија која ће отворити супермаркет намјерава да направи посебну продавницу која ће продавати производе произведене на Светој Гори са посебном етикетом.
Према попису из 2021. године, сталног становништва Свете Горе је 1.746, а број запослених, углавном у грађевинском сектору, процјењује се на око 1.000. 

У Кареји, који је административни центар Свете Горе, налазе се полицијска станица, амбуланта, пошта, банка, пекаре, курирска компанија, кројачка радионица, књижара, разне радионице, бакалнице и друге продавнице. продају свега потребног – од црквеног утвари до грађевинског материјала. Такође у Кареји постоји средња богословска школа и вјерски лицеј у школи Атониада.