Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

У хиландарском винограду је, 14.августа 2024. године, служен молебан за успјешан почетак бербе грожђа. Игуман Методије, у пратњи јерођакона Харитона, благосиљао је чокоте грожђа који се простиру на 17 хектара винограда у Савином пољу. У манастирском винограду гаје се Мерло, Каберне Совињон и Каберне Фран од којих се добијају висококвалитетна црвена и розе вина. Винарија се налази уз саму морску обалу. Грожђе није дозвољено јести све до празника Преображења Господњег, када се благосиља, освећује и дели вернима након литургије. Од Преображења, грожђе се износи братији на трпезу трипут недељно: понедјељком, сриједом и петком. Извор: Манастир Хиландар

​Земљотрес јачине 3,6 степени Рихтерове скале догодио се јутрос на Светој Гори. Скоро сваког дана у посљедњих петнаестак дана на Светој Гори било је земљотреса, што повећава напетост и забринутост. Према првим подацима које је објавио Сеизмолошки завод, епицентар данашњег земљотреса налази се 6 километара сјеверозападно од Кареје, док се дубина процјењује на 10 километара. Земљотреси у региону нису ријетки, с обзиром на то да се Грчка налази у једној од најсеизмичнијих зона на планети. Становници и монаси Свете Горе навикли су на овакве природне појаве и имају неопходна знања да се са њима носе. Након земљотреса није пријављена штета нити је било повријеђених. Локалне власти прате ситуацију и спремне су да интервенишу уколико буде потребно. Стручњаци наглашавају да је упркос релативно малој јачини земљотреса важно поштовати мере безбједности и упутства надлежних органа. Професор сеизмологије др Јоргос Пападопулос истиче да земљотреси ове величине обично не изазивају озбиљне проблеме, већ подсјећају на сеизмичку активност у региону. Припрема вјеронаука.нет на основу писања овог извора

У складу са светогорским уставом, 14. јуна по новом, а 1. јуна по старом календару, у Кареји је, након доксологије у Протатској цркви у Кареји, извршен чин примопредаје Свештене епистасије, извршног административног тијела Свете Горе са мандатом од једне године. Досадашњу епистасију на челу са протоепистатом архимандритом Стефаном Хиландарцем, наслиједила је епистасија предвођена Светим манастиром Дионисијатом. Дужност прота преузео је дионисијатски старац Симеон са осталим члановима епистасије: о. Јефтимијем зографским, Макаријем пантелејмонским и Јефремом констамонитским. Примопредаји су присуствовали Гувернер Свете Горе Анастиос Мициалис, заменик гувернера Аристос Касмироглу, представници светогорских манастира у својству чланова Свештене општине, државни званичници, представници служби безбедности на Светој Гори, као и градоначелник Солуна Стелиос Ангелудис. 
Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један протоепистат (прот) и који се смењују једном годишње.
На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година:
Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен)
Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита)
Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра)
Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат)
Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит)
Свештену епистасију бира Свештена општина (скупштина) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском календару. Извор: Хиландар.орг

​3. марта 2024. године, на Светој Гори Атонској, скоро у потпуности, изгорјела је келија Светог великомученика Пантелејмона*, која припада манастиру Кутлумуш. Како преносе грчки медији, пожар у келији, која се налази поред административног центра Свете Горе Кареји, избио је у 9.40 ујутро. За гашење пожара коришћено је 5 возила ватрогасне службе. Главни задатак ватрогасаца био је да спријече да се ватра прошири на сусједне келије, које су веома близу и у којима живи на десетине монаха. Према доступним информацијама, зграда келије је скоро потпуно уништена, а тренутно се ради на спасавању храма. Монах Теофилакт, који живи у својој келији, није повријеђен. Припремио вјеронаука.нет

*Скит Светог Пантелејмона припада манастиру Кутлумушу и налази се на малој удаљености у правцу истока покрај пута који води у Ивирон. ​Основао га је јеромонах Харалампије године 1785. године, подигавши и скромну цркву уз коју стоји звоник и један древни чемпрес. У библиотеци главне цркве има четрдесет рукописа углавном новијег датума и око пет стотина књига. Скит има двадесетак мањих зграда – келија које су раштркане по шуми и већином ненасељене. Поред цркве се налази и извор укусне хладне воде.

На празник Светог мученика Трифуна 2024. године, Високопреподобни архимандрит Методије са братством дочекао је Митрополита стагонског и Метеора Г. Теоклита и игумана манастира Велики Метеор, архимандрита Нифона. Приликом посете Светој царској српској лаври, као благослов из манастира Велики Метеор, донео је делић моштију Преподобног Јоасафа, који ће и остати као дар у манастиру Хиландару.
Преподобни Јоасаф, Јован Урош, био је последњи мушки изданак лозе Немањића. Уједно је и последњи српски владар који је носио царску титулу. Био је син Симеона Уроша Немањића и синовац Цара Душана. Након неколико година владавине, одрекао се царског престола и замонашио у манастиру Велики Метеор, где почивају његове мошти. Вест о томе да је наследио престо затекла га је на Светој Гори. Када су Турци заузели Тесалију, неколико година провео је живећи у светогорском манастиру Ватопеду, где су својевремено, два столећа раније, боравили и његови преци, монаси Симеон и Сава. Заједно са Светим Атанасијем Метеорским, својим духовним оцем, убројан је у ктиторе Метеора. Кaо и други Немањићи, подизао је цркве и помагао многе манастире. Упокојио се, након више од четири деценије монашког живота, у једној малој келији на Метеору 1423. године.
Прошле године је у митрополији Стагонској уприличен симпосијум поводом 600 година упокојења овог Преподобног, на којем су учествовали игуман и братија манастира Хиландара. Том приликом је договорено да митрополит и игуман донесу делић моштију Преподобног Јоасафа на дар српском манастиру на Светој Гори, што је на данашњи дан и остварено.
Тропар Светом Јоасафу (глас 3): Срцем и душом си заволео Господа Христа, све лепоте света си оставио, и више си волео да у смирењу и послушању Богу служиш, него да на престолу царском седиш. Зато те побожно хвалимо и свету успомену твоју прослављамо, кличући: Оче Јоасафе, богоблажени, моли Христа Бога, за спасење нашег рода хришћанског. Извор: Манастир Хиландар

Грчка је од недавно постала прва православна земља која је легализовала истополне бракове. Грчки парламент је усвојио закон којим се легализују истополни бракови и даје им се право на усвајање дјеце. Тим поводом светогорски манастир Григоријат реаговао је 16.2.2024. сљедећом објавом:
Свети манастир Григоријат
У ГРЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ ХРИСТОС СЕ ПОНОВО РАЗАПИЊЕ
„Владари народа сабраше се против Господа и против Помазаника његовог (Јутрење Великог Петка)“ Христос се поново разапиње у грчком парламенту. Он Који влада свим и свима бива вређан од стране безаконих судија, осим појединих који заслужују похвалу. На мети је Помазаник Господњи,  наш народ крштени. Силе таме, стране и домаће, саучествују у овом подухвату.
„Разгневи се аждаја“ на оне које „имају сведочанство Исуса Христа“ (Откривење 12, 17). Они који не праве компромисе са захтевима глобалиста улазе у велико искушење. Ово су почеци мука.
Црква, клир и народ су се противили, говорили, подизали глас ка небу: „То је злочин“! Међутим, властодршци су се оглушили.
Дан који не треба помињати. Шокантан пад, и штавише, лишавање Отаџбине. Али Око правде види све. Тешке последице већ падају на наша плећа и плећа наше деце. Сви ћемо их сносити, и стари, и млади, и нерођени. Посебно невина деца, за коју се спрема најсрамнији данак у крви. Шта год је озакоњено противно Богу, установљено је тобож као друштвени прогрес – и блуд, и абортус, и аутоматски развод.
Сада ће „истополни брак“ убрзати „прогрес“. Падамо све ниже. Увучени смо у антропоцентризам, у идолопоклонство.
Због лагодности, и са лагодношћу. Јонеско је био потпуно у праву. У Паризу људи један за другим постају носорози. Само један се успротивио и рекао: „Ја ћу остати човек“.
Видели смо и преживели страдања совјетског атеизма. Сада подносимо ужасе „беле демоније“ (Свети Николај Охридски).
Али будимо храбри. Христос је рекао: „Ја сам победио свет“. Црква ће постојати у векове векова.
Остаје нам да закон буде поништен у пракси. Да утврдимо нашу децу у врлини и целомудрености. И то ће бити величанствено.
Останимо уз Христа. „Једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога нашега.“ (Псалам 19,8). Наша снага је молитва.
На крају крајева, Црква мора да потражи уточиште у „пустињи“. Шта год значила ова пророчка пустиња.  Свакако далеко од сапутништва са грешним законима и безаконим законодавцима. Страх од сиромаштва не треба да утиче на нас, као ни страх од социјалне и психолошке изолације. Прати нас Светлост Васкрсења. У сличним ситуацијама наши Свети Оци победили су својом храброшћу. Бирали су радије подвиг у врлини а када је било потребно и прогонство, невољу и сиромаштво. Било да је реч о јеретичким учењима или о етосу противном Јеванђељу. У Вавилону три младића нису имала на памети лагодан живот, него су имали трпљење у пећи. Патријарх у Константинопољу, у време Јулијана Одступника, препоручивао је кољиво уместо подметнуте идолске хране на тржници (Чудо које се прославља на Теодорову суботу  – Прим. прев.)
Символ добровољног сиромаштва Христа ради, да би наша савест остала чиста, недирнута кукавичлуком. Победа припада закланом Јагњету. На крају победиће Христос распети, и сви ми који будемо Христови бићемо распети заједно са Њим. Он очекује од нас да Га следимо. Зато је рекао: ”Изађите зато из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог” (2 Кор 6,17), да би остао у нашем животу. За неколико дана отвара се Триод – ближи се Велики пост. Живот покајања није фолклор, нити притворна побожност. То је делатно и напорно удаљавање од сваког безакоња. Јер нас чека Васкрсење!
Свети манастир Григоријат /Извор

У Солуну је 28. јануара 2024. освећена и свечано отворена Српска допунска школа „Свети Сава” у новим просторијама, при Канцеларији Манастира Хиландара у Солуну, коју ће похађати укупно 94 ученика. Школа је свечано отворена у присуству министра без портфеља задуженог за дијаспору Ђорђа Милићевића, архимандрита Методија, игумана Манастира Хиландар, конзула Србије у Солуну Јасмине Милачић и управника Канцеларије Манастира Хиландар у Солуну протојереја-ставрофора Александра Павловића. 
Врпцу су заједно пресекли игуман Методије и министар Милићевић. Откривена је табла на којој пише – Свети Манастир Хиландар са очинском љубављу дарује ову школу у славу и част Светом Сави. Игуман са својим братством у Солуну 27. 1. 2024.
Министар Милићевић је директорки школе Антонини Миљковић уручио донацију – лектире и букваре за све ученике. Он је, указавши на то да је важно сачувати наш идентитет и језик, рекао да је отварање ове школе, у организацији Генералног конзулата Србије у Солуну и манастира Хиландар, значајан корак у том смеру. Према његовим речима, не само што ће пружити нашој деци у Грчкој додатно образовање, ова школа ће бити и место где ће они неговати свој језик, културу и традицију, али и гајити патриотски дух. Министар је поручио да је омогућавање нашој деци да, где год да живе, уче свој матерњи језик наша заједничка обавеза. Он је напоменуо да је Кабинет министра, кроз сарадњу са Министарством просвете, чинио све да помогне у њиховом раду, и подсетио на то да је ђацима допунских школа широм Европе подељено више хиљада књига – ћириличких буквара и лектира. Свети Сава, чије име носи ова школа, оставио је дубок и неизбрисив траг у нашој историји. Његова дела и мисао и данас нас инспиришу да негујемо љубав према знању, толеранцију, солидарност и дух заједништва, закључио је Милићевић. Игуман Методије је у својој беседи нагласио да је важно да чувамо српски језик. „Мени ће бити за месец дана 30 година како сам дошао на Свету Гору, већи део живота сам провео на Светој Гори међу братским грчким народом и од браће Грка сам научио врло важну ствар, да много поштују свој језик, поносни су на њега и чувају га.“
Свечаност поводом отварања школе у новим просторијама и прославе Савиндана којаје организована под покровитељством Манастира Хиландара, Републике Србије и Републике Грчке настављена је у хотелу „Македонија Палас”. На основу договора између Канцеларије манастира Хиландар у Солуну и Генералног конзулата Србије у Солуну, на предлог Манастира Хиландар, од школске 2023/24. године настава на српском језику одвија се у просторијама при тој канцеларији и у ту сврху просторије су реновиране и опремљене потребним намештајем и наставним средствима.  Ученици похађају наставу на српском језику, у три учионице. Поводом наставе на српском језику која је организована у Солуну, у школској 2023/24. години дошло до промене у коришћењу простора. У претходних 12 година, све до школске 2022/23. године, за наставу на српском језику користиле су се просторије у 34. Основној школи у Солуну, које су се уступале без новчане надокнаде. Наставу изводи хонорарна наставница Ана Џогановић. 
Родитељи и запослени наводе да су услови за извођење наставе веома добри, а да се деца и наставница се осећају добродошло. Промена места за извођење наставе на српском језику заснована је на заједничким циљевима усмереним на очување српског идентитета, неговању веза са матицом и стварању заједништва између представништва Републике Србије, Манастира Хиландара и спрске заједнице у Грчкој. На свечаности су наступили дечији хор Српске допунске школе „Свети Сава”, Културно уметничко друштво „Димитрије Котуровић” и Београдски мушки хор. Република Србија је у претходне три године отворила 34 допунске школе српског језика широм света. Покровитељство Хиландара и дар у виду неопходних просторија и опреме је део шире мисије и активности манастира у раду са децом и младима, која је започета летњим камповима, сарадњом са Земунском и Математичком гимназијом у Београду а биће проширена и кроз друге подухвате.

Игуман манастира Хиландар архимандрит Методије изјавио је да се после скоро 20 година од катастрофалног пожара на Хиландару назире крај обнове и да ће се радови изводити још током целе ове године, али делом и наредне године.
Најразорнији пожар на Хиландару избио је у ноћи између 3. и 4. марта 2004. године, када је уништено и тешко оштећено 5.897 метара квадратних или скоро 55 одсто корисне површине, а Методије у разговору за Танјуг каже да се радови изводе тренутно још само на последњем објекту и је држава Србија највећи добротвор и ктитор ове обнове.
„Крај је близу, заиста се назире, јер су скеле још само на том последњем објекту који обнављамо, дакле архитектонски то је седам конака. Ми смо ове остале обновили и последњи је баш тај одакле је кренуо пожар. Тако да ове целе године ћемо радити и још сигурно и неко време наредне. Морамо да уземемо у обзир да смо имали застоје и у време здравствене кризе, у време короне, а било је и оно време економске кризе, тако да није баш све ишло онако како је планирано, али ево слава Богу, после 20 година је крај врло близу“, рекао је Методије у Солуну, где је Манастир Хиландар обезбедио нове просторије за Српску допунску школу „Свети Сава“, која је освећена и свечано отворена јуче у оквиру прославе Савиндана. 
Архимандрит Методије је нагласио да је држава Србија највећи добротвор и ктитор обнове манастира, а посебно откада је усвојен посебан закон, 2021. године.
„Посебно од када је усвојен закон о манастиру Хиландару у Скупштини Србије, али и пре тога, тако да је и то прилика да се ево после 825 година, откада је манастир основан, још једном и на тај начин и практично покаже да је манастир Хиландар, иако се налази ван територије Србије, ипак српска светиња и најважније српско наслеђе“, навео је Методије.
Пожар је почео нешто након један сат по поноћи у једном од димњака северозападног конака који се назива Игуменарија, односно Дохија. Убрзо се пожар захвативши суву дрвену кровну конструкцију покривену каменим покривачем проширио и на целу северну страну манастирског комплекса све до цркве Светих Архангела и пирга Светог Саве.
Када је реч о отварању нове Српске допунске школе „Свети Сава“ у новим просторијама при Канцеларији Манастира Хиландар у Солуну коју ће похађати 94 ученика, Методије истиче да је та школа веома важна и да иако посетоји двадесетак година постојао проблем са простором.
„Тако да је наш манастир на молбу конзулата Републике Србије овде у Солуну одлучио да уступи простор који је припремљен као школске учионице. Тако да сваке суботе је ова школа у могућности да одржава часове у тим просторијама, које су опремљене на најбољи могући начин, са новим намештајем и мислим да ће деца имати добре услове“, рекао је Методије. 
На питање како родитељи прихватају то што ће њихова деца управо учити о својој култури у просторијама СПЦ, Методије је рекао да је то за њих додатни мотив, јер је Манастир Хиландар први српски универзитет настао у време када и најпознатији универзитети, попут Оксфорда, Сорбоне и Кембриџа.
„Тада смо и ми добили наш универзитет Манастир Хиландар, који је имао и српски медицински кодекс, дакле поставио темеље не само духовне него и школске и медицинске, тако да заиста мислим да је и родитељима то још већа сатисфакција да деца уче под окриљем Манастира Хиландар“, нагласио је Методије.
На питање шта може да поручи поводом прославе Савиндана и како данас, у 21. веку, можемо да следимо пут Светог Саве и живимо у складу са вредностима Светосавља, Методије је нагласио да је Свети Сава из многих углова важна личност.
„Дакле, не само као духовни вођа народа, као архијереј, већ и за образовање, за нашу државност и медицину. Као што смо рекли, основао је болнице у Хиландару и у манастиру Студеници, тако да свако ко се бави било којом од тих делатности може да сматра Светог Саву као онога која је поставио камен темељац. Нешто што је можда сада најважније за ово време, а сећамо се да је Свети Сава, поред свега овога што смо набројали и што је он можда и најважнија личност у српској историји, себе потписивао као последњег од свих. Потписивао се као најмањи од свих. И тако видите, велики људи су сматрали, уместо да се хвале, да још увек нису достојни чак ни да буду равни другима, него су себе сматрали нижим од других“, рекао је Методије. Како каже, у данашње време је завладао један дух да када неко хоће да се оствари у некој области, њему је важније да критикује друге.
„И ако наводи неке њихове грешке, било да су истините или можда чак и измишљене или надуване, што би се рекло, онда је он као успешан. Уместо да ради у својој делатности. Ето, то нам је, мислим, најважнија порука за нас који смо сви у том негативном духу. Морамо се тога ослободити и да свако гледа свој посао, да се труди да хвали оне друге. Јер ако неко заиста хоће да напредује у нечему, он се радује кад поред себе има некога ко је такође успешан у тој делатности, јер ће имати здраву конкуренцију, а не да само својим критиковањем и речима покуша друге да унизи да би он на крају испао као најбољи“, навео је Методије.
Додао је да је то најважнија школа коју данас можемо да научимо од Светог Саве.

По први пут у историји, на Светој Гори биће отворен супермаркет са 3.000 артикала робе и само мушким запосленима, преноси грчки портал руа.гр. 
Усред манастирских келија, наспрам Свете цркве Протатон у Кареји, стара келија од око 400 квадратних метара биће преуређена у супермаркет за опслуживање сталних становника и гостију Свете Горе, који годишње броје више од 150.000 људи. Ово је први пут да је ланац супермаркета ушао у аутономну монашку републику, што је изазвало различите реакције. Неки су ту вијест поздравили као згодно рјешење за постојеће потребе, док су се други питали шта мултинационална компанија ради у строго аскетском мјесту...Како је саопштено, тренутно су скоро завршени грађевински радови у здању у којем ће се налазити супермаркет. Планирано је да радови почну у јануару сљедеће године, или идеално око Божића. Самопослуга ће се налазити у бившој келији Светог Николе, која припада Светом манастиру Велике лавре. Ово здање је већ неко вријеме преуређено у модеран центар у којем су смјештене спаваонице за госте, ресторан и кафић, центар за физиотерапију, црквена продавница и оптичка продавница. Наводи се да је ланац изнајмио простор у приземљу, који ће бити претворен у супермаркет, и на другом спрату,  биће  направљени стамбени простори за запослене. 
Која роба ће бити доступна на Атосу? Људи који су упознати са Атонском државом објашњавају да је одговор „све“ – баш као што је случај са двије продавнице прехрамбених производа које тамо већ раде. У овим продавницама није забрањена продаја одређених производа, попут меса или алкохолних пића, тако да ће сви они који с времена на вријеме посјећују или раде у манастиру добити оно што им је потребно. Компанија која ће отворити супермаркет намјерава да направи посебну продавницу која ће продавати производе произведене на Светој Гори са посебном етикетом.
Према попису из 2021. године, сталног становништва Свете Горе је 1.746, а број запослених, углавном у грађевинском сектору, процјењује се на око 1.000. 

У Кареји, који је административни центар Свете Горе, налазе се полицијска станица, амбуланта, пошта, банка, пекаре, курирска компанија, кројачка радионица, књижара, разне радионице, бакалнице и друге продавнице. продају свега потребног – од црквеног утвари до грађевинског материјала. Такође у Кареји постоји средња богословска школа и вјерски лицеј у школи Атониада.

На Светој Гори je отворен нови скит Грузијске православне цркве. Ово је трећи грузијски скит на Светој Гори, саопштила је Служба за односе са јавношћу Грузијске патријаршије. У скиту ће за сада живjети само два монаха и настојатељ.
Према Уставу атонске монашке државе, на Светој Гори постоји 20 главних манастира, којима припадају и остали скитови и келије. Нови грузијски манастир припада Великој лаври. Још један скит Грузијске цркве припада манастиру Ватопед, а други манастиру Симонопетра.
Настојатељ новог скита је отац Иларион, који се подвизавао на Светој Гори 20 година. Средства за изградњу скита донирали су грузијски вјерници. 28. августа у Грузијском скиту освећена је црква Успења Пресвете Богородице. Литургијом је началствовао архијереј Грузијске Цркве епископ никортсминдски Вахтанг. Св. литургија је служена на грузијском и грчком језику. Литургији је присуствовао и архимандрит Методије, настојатељ српског манастира Хиландара.

У четвртак, 14. јуна по новом календару (1. јуна по старом), у складу са светогорским уставом,  извршена је церемонија примопредаје Свете Епистасије, извршног административног тела Свете Горе са мандатом од једне године. Ове године Свету Епистасију води четврта група манастира на челу са Хиландаром.
За време свечаног чина, Протоепистат одлазећег састава предао је, у складу са предањском праксом жезал, симбол административне власти на Светој Гори, антипросопу (представнику) манастира Велика Лавра, јеромонаху Никодиму. Представнику велике Лавре, као првом у хијерархији светогорских манастира, припада част да уручује симбол управне власти новопостављеном протоепистату.
Током церемоније, после молебана и поклоњења чудотворној икони Пресвете Богородице „Достојно јест“, представник Велике Лавре, јеромонах Никодим, уручио је жезал архимандриту Стефану Хиландарцу, новопостављеном Протоепистату на челу новог састава Свете Епистасије. Ове године њен састав чине о. Стефан Хиландарац, о. Павле Ксиропотамски, о. Никодим Светопавловски, о. Пајсије Григоријатски. За генералног секретара је изабран о. Козма Симонопетријски.

У претходном мандату Свету Епистасију су чинили о. Гервасије Ивиронски, јеромонаси Јероним Симонопетријски и Епифаније Пантократорски, као и монах Никифор Филотејски. Чину примопредаје извршне власти присуствовали су представници свих атонских манастира, цивилни гувернер Свете Горе Аристос Касмироглу, представници цивилних власти Грчке, полиције и многобројни поклоници. Извршна власт на Светој Гори је организована на следећи начин:Двадесет светогорских манастира је сврстано у пет група по четири. На челу сваке групе се налази један манастир чији представник сваких пет године даје протоепистата (прота) који је те године на челу Свете Епистасије. Остале чланове Епистасије дају три манастира из групе.
Манастирске тетраде изгледају овако:
а)
1. Велика лавра
2. Дохијар
3. Ксенофонт
4. Есфигмен
б)
1. Ватопед
2. Кутлумуш
3. Каракал
4. Ставроникита
в)
1. Ивирон
2. Пантократор
3. Филотеј
4. Симонопетра
г)
1. Хиландар
2. Ксиропотам
3. Свети Павле
4. Григоријат
д)
1. Дионисијат
2. Зограф
3. Свети Пантелејмон – Русик
4. Констамонит

Игуман манастира Кутлумуш архимандрит Христодул упокојио се Господу на Светој Гори у 81. години живота. Игуман је пензионисање из здравствених разлога најавио још 2020. године. Братија је прихватила његову оставку, након чега су за новог игумана Светогорског манастира изабрали јеромонаха Николаја. Због здравствених проблема, старац Христодул раније је морао да проводи доста времена ван Атоса, посебно у Солуну. Вријеме његовог настојања у манастиру Кутлумуш,у којем је старац служио 45 година, постало је нови период у развоју и процвату манастира.  Године 1980. изгорјело је источно крило манастира и запаљена су многа дјела игумана и монашке братије. Старац Христодул је заједно са монахом Пајсијем Атонцем, који је боравио у манастиру посљедњих 15 година свог живота, покушао да угаси ватру кофама воде. Тог дана, подсјећају монаси, коса архимандрита Христодула је посиједила. Ово показује колико је старцу било трагично да види како су у пламену уништени зидови и зграде за чију је изградњу уложено толико труда. 
„Није се жалио Богу. Али са задивљујућом вјером и молитвом наставио је обнављање манастира. И успио је“, помиње се на задњој корици књиге старца под називом „Тројни дар“. Манастир Кутлумуш, који је шести у хијерархији Свете Горе. Први пут се помиње 1169. године, а подигао га је цар Алексеј I Комнин у 12. вијеку. Периоди процвата манастира смјењивали су се са периодима опадања. Кутлумуш је више пута рушен и обнављан. Међу највриједнијим иконама манастира је поклон византијске принцезе Теодоре, кћерке цара Јована VI Кантакузина, чудотворна икона Богородице „Свемилостива Заступница“, која се чува у истоименом храму. Сматра се неуништивим од пламена, јер је преживио многе пожаре. Манастир је познат и по својој библиотеци која садржи 900 рукописа и 3.500 штампаних књига.  

Комисија за Хиландар на својој првој сједници у новом сазиву усвојила је извјештај о реализованим радовима и активностима у оквиру Програма обнове Светог манастира Хиландар у 2022. години, као и финансијски извјештај о утрошеним средствима у износу од 194 милиона динара /1,65 милиона евра/, саопштило је Министарство културе Србије. На сједници у Влади Србије, којом је предсједавала министар културе Маја Гојковић, предочено је да се током 2022. године одвијала реконструкција конака Дохије и Игуменарије са параклисима Светог Саве и Светог Димитрија. Констатовано је да је на објекту Дохије завршен кров и настављена статичка санација објекта, док су на објекту Игуменарије у току груби грађевински радови. Комисија је, како се наводи у саопштењу, размотрила и усвојила програм радова у оквиру обнове Светог манастира Хиландар за 2023. годину, којим је планирано да се током ове године заврше сви архитектонско - грађевински радови на санацији и обнови Дохије, а сљедеће године и Игуменарије. На сједници је наглашено да се радило и на изградњи нове инфраструктуре манастира Хиландар, посебно водоводне и канализационе мреже, као и да је завршен централни колектор за пречишћавање отпадних вода.
- Завршена је изградња котларнице и настављени су даљи радови на изградњи електроенергетског система - наводи се у извјештају. Поред Гојковићеве, сједници су присуствовали и замјеник предсједника Комисије за Хиландар - министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, као и чланови Комисије, међу којима је и његово преосввештенство епископ јегарски Нектарије.

Према Уставу Свете Горе, сваког 1. јуна (по старом календару) у Протату се врши смјена Свештене Епистасије (извршне власти) Свете Горе. Досадашњу Епистасију на челу са Протоепистатом (Прот) из Ватопеда, наслеђује Епистасија предвођена Ивироном. Сам чин инаугурације обавља епитропија (намесништво) Свештене Општине (скупштине) Свете Горе. Где патерицу (штап) као главно обележје протовог старешинства новом Проту предаје антипросоп Велике Лавре, као најстаријег тј. првог манастира по светогорској хијерархији. Прот добија и три напрсна крста која носи, без обзира да ли је он клирик (јеромонах) или прост монах. Епитропија предаје Проту и печат Свете Горе који је састављен из четири дела, тако да Прот даје сваком од чланова Епистасије по један задржавајући један део и сам. Тиме је, за оверу сваког документа, потребна саборност свих чланова Епистасије.
Данашњим даном дужност Прота је преузео старац Христифор, јеромонах ивиронски. Сви који буду посетили Свету Гору у периоду од данас до 1(14). јуна 2022. на својој дозволи за улазак имаће потпис старца Христифора и његове епистасије: јеромонаха Теофила пантократорског, монаха Нићифора филотејског и јеромонаха Јеронима Симонопетрита. Свечаности је присуствовао велики број верника као и државних представника Грчке. За годину дана место светогорског прота преузеће хиландарски сабрат. Извор: Вимасортодоксиас и Фејсбук страница пријатељи ман. Хиландара.

​У медијима је раније кружила информација да је цариградски патријарх добио од премијера Грчке Киријакоса Мицотакиса „пристанак на исељење руског монаштва“
Атина, 30. мај. Цариградски патријарх Вартоломеј изјавио је да нема намјеру да протјера руске монахе са Атоса ако се „понашају разборито“. Он је то изјавио у интервјуу грчкој радио-телевизији  ЕРТ1 уочи путовања 27-29. маја на Атос, који се налази под јурисдикцијом Цариградске патријаршије.
„Ово није први пут да посјећујем Свету гору као ходочасник“, рекао је патријарх Вартоломеј. – Осам пута сам био на Светој Гори. 30 година након што ме је Бог удостојио да сједнем на цариградски престо, желим да је поново посјетим да јој захвалим за овај велики благослов.
„Говориле су се и писале неке чудне ствари да ћу ићи да протјерам руске монахе. Ово су митови. Немам намјеру никога да протјерујем. Нећу ваљда бити испровоциран да урадим тако нешто. Нека се понашају мудро да нико не буде избачен. То су ствари које се саме по себи разумију. Идем тамо као ходочасник“, рекао је Патријарх.
Раније је портпарол грчког Министарства спољних послова Александрос Папајоану изјавио да не може ништа да каже о могућем протјеривању руских монаха из православних манастира на Светој Гори. Папајоануове изјаве је 19. маја проширила прес служба Министарства спољних послова. „Управа Свете Горе је у надлежности Министарства спољних послова, има посебан статус према [грчком] Уставу. <...> Тренутно немам шта да кажем о овоме“, рекао је Папајоану, одговарајући на питање о могућем протјеривању монаха након недавних догађаја у манастиру Есфигмен, гдје је, како су писали локални медији, стигла група „крајње десних руских националиста”.
Секретар за међурелигијске односе Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије Димитриј Сафонов је 16. маја рекао да се Руска православна црква плаши да би руски монаси могли да буду исељени са Атоса. Он је навео информацију из медија да је патријарх Вартоломеј добио од грчког премијера Киријакоса Мицотакиса „пристанак на исељење руског монаштва“.
Манастир Есфигмен је један од двадесет светогорских манастира и заузима 18. мјесто у хијерархијском поретку светогорских манастира. Шездесетих година прошлог вијека дошло је до несугласица између Есфигмена и Цариградске патријаршије када се папа, 1964. године, састао са цариградским патријархом Атинагором на заједничкој молитви. Као одговор на ово, монаси манастира Есфигмен су у апелу отворено оптужили патријарха за везе са Ватиканом и екуменизам. 2005.године успостављена је канонски призната заједница манастира, који има право на посјед манастира.

Света Гора ће, у наредних мјесеци, бити претворена у градилиште, пошто је укључена у текући пројекат Грчке саобраћајне инфраструктуре, животне средине и одрживог развоја. Укупно ће бити финансирано 20 нових пројеката са буџетом од око 19.600.000 долара (18,5 милиона евра).
Циљ пројеката је доградња и модернизација здања Свете Горе, како би се истакла и промовисала њена историјска вриједност, уз истовремено рјешавање функционалних и естетских проблема. Очекује се да буду завршени до 23. децембра.
Пројекти обухватају рад у манастирима, скитовима и келијама Ватопеда, Сименопетре, Филотеја, Ксеропотама, Велике лавре, Пантократора, Зографа, Светог Пантелејмона, Иверона, Светог Павла, Григорија и Новог Есфигмена.
Радови обухватају рестаурацију храмова, келија и зграда уопште, од којих неки потичу из византијског доба, 10. и 11. вијека, а други из 1757. и средине 19. вијека.
​Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора

​У келији конака Старог манастира Светог Василија – Хрусији, који се налази три километра северно од Хиландара, синоћ је око 18.30 по грчком времену избио пожар.
Захваљујући брзој реакцији грчких ватрогасаца са једним возилом, као и хиландарске монашке ватрогасне службе са два ватрогасна возила, пожар је локализован и угашен до касних вечерњих сати. У пожару није било људских жртава, нити повређених.
Пожар је проузроковала пећ на дрва. Ватра је захватила келију, међутим ватрогасци су спречили да изгоре кровна и међуспратна дрвена конструкција, па на конаку није дошло до обрушавања крова, нити се ватра проширила на приземље.
Пожар се није проширио ни на остатак средњовековног утврђења и његове највредније делове: цркву Светог Василија, кулу и остатке палате из 14. века. Конак у коме је дошло до пожара датира из 1868. године.
Тачне размере оштећења и материјалне штете биће накнадно утврђене.  У изгорелој келији нису се налазили предмети са карактером културног добра.
Стари манастир Светог Василија
Стари манастир Светог Василија (познат и као скит Светог Василија на мору (мада статус скита никада није имао) или Пирг Хрусија) спада у део богатог хиландарског културно-историјског наслеђа на Светој Гори које се налази изван зидина самог манастира Хиландара.
На том месту од раније је постојало мање утврђење – пристаниште које је у 14. веку Свети Краљ Милутин знатно проширио и утврдио на захтев хиландарских монаха, како би се заштитили од напада гусара са мора.
Краљ Милутин је подигао јако утврђење – пирг (кулу) са црквом на врху посвећену Вазнесењу Христовом. Непосредно после њега, Стефан Дечански изградио је, или завршио започету, другу цркву која је посвећена Св. Василију. По предању за време цара Душана изграђена је палата у источном углу утврђења.
Палата као и други бедемски зидови пирга оштећени су и делимично порушени под утицајем земљотреса и зуба времена.
У последњој деценији 20. века израђена је дрвена потпорна конструкција са циљем спречавања даљег урушавања зидова палате. Пре неколико година, у склопу Обнове Хиландара, дрвена потпорна конструкција је уклоњена због дотрајалости, а опсежним радовима извршена је конзервација и реконструкција бедемских зидова и зидова палате. На цркви Св. Василија изведени су радови са циљем спречавања продора слане воде које наноси ветар.
Стари манастир Св. Василија на мору саставни је део дугорочне заштите и очувања српског културно-историјског наслеђа на Светој Гори.
Извор: Задужбина манастира Хиландара Задужбинa Светог манастира Хиландара - Holy Monastery Hilandar Foundation

Геодинамички институт Атинске опсерваторије забиљежио је 4 земљотреса за 20 минута, од којих је најјачи имао амплитуду од 5,4 степена Рихтерове скале. Земљотрес се осјетио готово на половини територије Грчке. 16. јануара 2022. године у сјеверној Грчкој догодило се неколико јаких земљотреса, чији је епицентар био 22 километра од Атоса. У року од 18 минута у сјеверном дијелу Егејског региона, неколико минута након првог удара, који се догодио у 14.26 поподне, забиљежена су још четири земљотреса. Најјачи потисак имао је амплитуду од 5,4 Рихтерове скале. Епицентар земљотреса налазио се у региону од 22 километра јужно од Свете Горе, а дубина епицентра износила је 10 километара. Земљотрес се осјетио широм сјеверне Грчке. За сада нема извештаја о штети или повређенима.

​Задужбина Хиландара преноси лепе вести из Свете царске српске лавре на Светој Гори, о успешном здравственом опоравку целокупног братства: У протеклих неколико недеља скоро целокупно братство оболело је од ковида 19. Хиландарско лекарско друштво је одмах организовало одлазак већег броја лекара и медицинских техничара, обезбеђени су потпуна терапија, медицинска средства и опрема по протоколу за лечење ковид пацијената. Сви у братству, као и радници коју су у том тренутку били у манастиру, добили су превентивну терапију, док су позитивни смештени у карантин, под непрестаним лекарским надзором. Захваљујући молитвеним заступништвом Пресвете Богородице и небеских заступника Преподобног Симеона Мироточивог и Светог Саве, велики труд лекара и техничара и примењене медицинске мере, уродили су плодом. Захвални смо Господу, да уочи Божића, хиландарска братија дочекује најрадоснији хришћански празник увелико се опорављајући од болести и враћајући се на редовна послушања. Извор: Задужбина Хиландара и Радио Слово љубве

​На дан празника Ваведења Пресвете Владичице Богородице, који наша Света Православна Црква прославља 21. новембра по јулијанском календару а 4. децембра по грегоријанском календару, Света српска царска лавра манастир Хиландар свечано прославља своју манастирску славу.
Уочи манастирске славе, служи се свеноћно бденије уз учешће монаха из других светогорских манастира и присутних гостију. Сва служба је величанствена и у свему царска. У манастиру се поводом славе спрема свечана трпеза и кољиво са изображеном иконом Ваведења и друго кољиво за парастос свим ктиторима и приложницима обитељи који се служи истога дана али увече.
У складу са древним обичајем сваке године игуманско место на један дан преузима игуман Светог манастира Ватопеда. Посебне братске везе између Ватопеда и Хиландара утемељене су још у време Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог и сваке године за време манастирских слава игумани два манастира замењују места. Извор:Фејсбук страница Пријатељи манастира Хиландара

Фотографију необичне појаве над Светом Гором објавила је на страници на друштвеној мрежи фондације српског манастира Хиландар. Запањујућа фотографија облака над Светом Гором (Грчка) постављена је на страници Задужбине Српског православног манастира Хиландара на друштвеној мрежи Фејсбук. Објава је објављена 30. новембра 2021.године. У опису фотографије стоји: „Данашње небо над Светом Гором“. Објава на страници Фонда манастира Хиландара убрзо је добила скоро неколико хиљада реакција. Корисници у коментарима славе Бога и диве се љепоти природног феномена.

21.11.2021. ЗБОГ ПОЈАВЕ ВЕЋЕГ БРОЈА СЛУЧАЈЕВА ОБОЛЕЛИХ ОД КОВИДА 19 У ХИЛАНДАРУ, ДО ДАЉЕГ НИСУ МОГУЋЕ ПОСЕТЕ МАНАСТИРУ. О променама режима посета управа манастира ће благовремено обавештавати јавност. Извор: ​Задужбинa Светог манастира Хиландара 

Корона вирус галопира Светом Гором, уводећи монашку државу у невиђену здравствену кризу. Према наводима са Свете горе стварних случајева је најмање 50, а неки сматрају да тај број достиже и до 70! У само једном дану прошле суботе забиљежено је 8 случајева, али, како су за мактхес.гр рекли на Светој гори, стварни број је много већи, а ситуација је много гора него што се чини.
Међу посљедњим жртвама корона вируса је јеромонах Дионисије из скита у Агија Ана. Интубацијом се лијечи и јеромонах Пантелејмон из Агије Ане, док су прије неколико дана отац Продромос из Каријеса и један од његових потчињених морали да буду интубирани у АХЕПА (Универзитетска општа болница АХЕПА, позната и као болница АХЕПА, сматра се једном од највећих болница у Грчкој, са сједиштем у Солуну). Ситуација на Светој Гори изазива велику забринутост администрације и надлежних, јер се чини да је ситуација измакла контроли. Мјере и протоколи постоје, али се не спроводе како треба, што доводи до великог ширења вируса, док постоје читави манастири који су постали  анти ваксерска упоришта. Како су рекли на  Светој гори, цијелу ситуацију отежавају румунски ходочасници који у посљедње вријеме у великом броју пристижу на Свету Гору и смишљају различите начине како би могли да прођу брзе тестове на које су приморани да се подвргну приликом уласка у монашку државу. Саопштење о броју случајева изазвало је велику забринутост вјерника који су путем друштвених мрежа почели да апелују на надлежне органе да интервенишу и заштите светогорске старце. Ситуација је толико заоштрена да су претходних дана за посјетиоце били затворени манастири Пантократор, Ксенофонт, Ватопед и скит пророка Илије.

Обретење посмртних остатака Јосифа Ватопедског на Светој Гори предводио је његов ученик, митрополит лимасолски Атанасије.
20 октобра 2021,године у, присуству митрополита Лемасолског Атанасија, митрополита Каламарије Јустина, више епископа, архимандрита из манастира широм Грчке и домаће братије манастира Ватопеда,  у манастиру Ватопед на Светој гори пронађени су чесни остаци подвижника и старца  Јосифа Ватопедског  (1.7.1921.-1.7.2009.), једног од духовних чеда Преподобног Јосифа Исихасте  саопштава сајт orthodoxia. 
Послије Вечерне службе учесници обретењске литије кренули су ка гробу старца, гдје је обављена церемонија изношења моштију. Док је манастирски хор пјевао пјесме, гробница је откопана, а откривене су и кости, које су браћа, једну за другом, пажљиво уклањала са гробнице, а затим испирала вином. Чувени атонски подвижник Јосиф Ватопедски упкојио се у  Господу 1. јула 2009. године. Напорима изузетног старца и његовог братства оживјели су многи манастири, укључујући чувени атонски манастир Ватопед. Иначе, на Светој Гори, постоји занимљив обичај што се тиче сахрањивања монаха. Када се упокоји неко од монаха, његово тело се, по обичају, не купа нити пресвлачи. Један од отаца одређен игуманом, проверава да ли преминули монах има на себи схиму и све што је потребно да монах има. Покривши му лице паном, полаже га на расу или мандију и, увивши га целог, ушива га у њу. Монах, који има за послушање одржавање манастирског гробља, одлази на гробље како би припремио гробницу за сахрану. По правилу, откопава гроб оног упокојеног сабрата који је најдуже у гробу, пазећи при том да не буде мање од три године од сахране тог брата којег ће откопати. Уколико нема таквог, копа нову раку. Када се земни остаци упокојеног монаха ваде из земље, тада се служи света Литургија са кољивом, у гробљанској цркви. Након свете Литургије, монах који има послушање да брине о костурници и гробљу, пере лобању и све нађене кости уљем и вином и исписавши име монаха на његовој лобањи, полаже је у манастирску костурницу на полицу међу остале лобање, док остале кости ставља на посебно место где су и кости других. Што се тиче старца Јосифа Ватопедског, он је још за живота сматран за свеца те је и сахрањен мимо манастирског гробља тик уз северну страну саборног храма манастира Ватопед. На првој фотографији можете видети осмех старца на дан упокојења а на осталима његове мошти боје воска на радост свих нас
Диван је Бог у светима својим. Извори: Фејсбук страница пријатељи ман. Хиландара, orthodoxianewsagency.gr и Ромфеа.гр /Дио текста преузет из књиге архимандрита Онуфрија Хиландарца - Светогорски богослужбени устав 

Хиландарских маслињака има на више локација. Један је уз саме источне зидине манастира, то је уједно и најстарији маслињак са маслинама старим и до 300 година. Следи маслињак на Прото Неро, више маслињака које одржавају  
и екплоатишу хиландарске келије на хиландарској земљи: келија  Маруда, келија Светог Стефана, келија Патерица. Поред ових, маслињака има и на полуострву Арапис које манастир даје у закуп.
Чувене су и владарске Хиландарске маслине које су посадили српски краљеви и цареви, а то  су маслина цара Душана - једна од најстаријих на Медитерану (из 1347. год), маслина краља Александра Обреновића, маслина краља Петра Карађорђевића, маслина престолонаследника Александра II Карађорђевића.
Данас манастир са обновљених маслињака убира плодове  за  јело и справља маслиново уље које је врхунског квалитета.  Маслиново уље манастир Хиландар  справља у арсани на манастирском пристаништу, по традиционалној провереној рецептури. Ова уља могу да се купе у књижари манастира Хиландара и на хиландарском метоху Каково.
Аутор светлописа монах Милутин Хиландарац /Текст: Хиландар.инфо /преузето са фејсбук странице Пријатељи манастира Хиландара