Сазнај новости из
хришћанског свијета
Винова лоза се на поседима Манастира Хиландар гаји још од 1198. године, односно од његове обнове којом су руководили монаси Симеон и Сава. У Савином пољу у близини Пирга Светог краља Милутина, дуж пута који води до пристаништа, после пожара који је 2004. године избио у Манастиру Хиландару, поново је подигнут виноград на свом историјском месту. На 12 хектара засађено је 47000 калемова сорти „мерло“, „каберне сoвињон“ и „каберне фран“. Целокупан пројекат се одвија по највишим стандардима виноградарства са циљем производње врхунског вина. Пројекат је израдио и води проф. др Небојша Марковић са Пољопривредног факултета у Београду.
Аутор светлописа монах Милутин Хиландарац/ извор: фејбук страница Пријатељи манастира Хиландара Манастир Хиландар, Град Солун и Ватрогасна служба Солуна угостили су и одали признање српском ватрогасцу Ђорђу Вукићевићу за његово племенито дело помоћи болесном детету Гаврилу Ђурђевићу. На празник Рођења Светог Јована Крститеља, Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара, уприличио је посету Солуну и манастиру Хиландару племенитом ватрогасцу, Ђорђу Вукићевићу, његовој породици и старешинама Драгану Миковићу, заменику команданта ватрогасно – спасилачке бригаде у Београду и Александру Крстићу, шефу одсека у Управи за ватрогасно – спасилачке јединице и цивилну заштиту сектора за ванредне ситуације МУП РС. У организацију самог догађаја укључили су се челници Града Солуна који су приредили свечани пријем ватрогасаца у амфитеатру градске скупштине. Велику помоћ и подршку у организацији пројекта дала је грчка добротворна организација „Теофилос“, која брине о вишедетним породицама и чији је председник архимандрит Методије. Ватрогасци су током свог боравка у Солуну обишли град и његове светиње: цркву Светог Димитрија и Светог Григорија Паламе и поклонили се њиховим чудотворним моштима, као и цркву Свете Софије. Видели су Белу кулу, познату солунску тврђаву, Аристотелов трг и остале знаменитости. Искористили су прилику да посете изложбу у поставци “Светогорског дома”, чији је директор Анастасиос Дурос, а члан УО игуман Методије. На изложби су у виш различитих техника представљене иконе грчких новомученика који су пострадали за православну веру пре нешто више од стотину година. На свечаности која је била одржана 8, јула 2021. године у амфитеатру градске скупштине, присуствовали су заменик градоначелнка Солуна за социјалну политику, господин Харис Аидонопулос, директор “Светогорског дома”, господин Анастасиос Дурос, заменик начелника ватрогасне службе Солуна, господин Теодор Космидис, администратор ватрогасне службе, господин Манолис Манцуридис и госпођа Викториа Каранасиу, директор добротворне организације Теофилос. Добродошлицу присутнима је, у име канцеларије манастира Хиландара у Солуну, упутила Евангелиа Пантиду, изражавајући радост што је један хумани гест српског ватрогасца Ђорђа Вукићевића окупио братски српски и грчки народ. Господин Харис Аидонопулос упутио је срдачне поздраве ватрогасцу Ђорђу Вукићевићу и његовим колегама, истичући да му реализација овог догађаја причињава изузетну радост. “Наш град и манастир Хиландар негују дугогодишњу сарадњу. Добри односи између наша два народа су од изузетног значаја. Ми имамо исту православну веру и никада нисмо међусобно ратовали. То је доказ наших одличних и братских односа. Ми смо, као и ви, трпели отоманска освајања, немачку окупацију и на исти начин знамо шта значи солидарност. Награда младом ватрогасцу Ђорђу Вукићевићу је награда од свих нас, а сви ми смо имали један заједнички задатак, а то је да учинимо нешто корисно. Једно велико браво за манастир Хиландар који је покренуо цео овај догађај. Ту смо за дела, а не за говоре”, рекао је у свом обраћању господин Аидонопулос. Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Хиландара се захвалио представницима Града Солуна, њиховој ватрогасној служби, као и ватрогасној служби Србије и свим учесницима који су присуствовали церемонији доделе награде Ђорђу Вукићевићу. Том приликом, игуман Свете царске лавре Хиландара је рекао: ”Велика је радост бити сведок племенитих и човекољубивих дела која свима нама уливају наду да и у овим, смутним временима, постоји светло врлине и бриге о ближњем, и то у младом нараштају као будућности која долази. Изванредан гест младог српског ватрогасца, Ђорђа Вукићевића, који је од једног тривијалног догађаја, када је капитен португалске фудбалске репрезентације Кристијано Роналдо бацио из озлојеђености своју капитенску траку на земљу, изнедрио подухват за спасавање живота малог детета Гаврила, свима нам је заблистао као светли пример љубави и победе живота. Препознавши у том делу пример за понос свим ватрогасцима али и искреним хришћанима, грчка ватрогасна служба у Солуну и братство Светог манастира Хиландара са Свете Горе, дошли су на идеју да заједнички угосте племенитог ватрогасца Ђорђа Вукићевића у Солуну и у Хиландару. Радујемо се заједно са нашом грчком браћом и целим српским народом, што ћемо моћи заједнички да посведочимо ово дело милосрђа, у заједници љубави и нади да ћемо увек делатним примерима побеђивати зло, очајање и недостатак бриге о другима који су захватили нашу свакодневицу. У име братства Светог манастира Хиландара, захваљујемо ватрогасној служби града Солуна и грчком народу на истанчаном слуху за подршку овом подухвату. Свеза која траје између наша два народа већ више од 8 векова, са Хиландаром као мостом који нас повезује, и сада, као и небројено пута у нашој заједничкој историји, добија још једно сведочанство.“ Уз жељу да Господ Бог молитвама Пресвете Богородице, Светог Саве и Симеона Мироточивог увек буде уз Ђорђа и његову породицу, као и све колеге ватрогасце – спасиоце, игуман Методије је младом ватрогасцу поклонио икону Пресвете Богородице Тројеручице. У свом кратком обраћању након примљене награде, Ђорђе Вукићевић се захвалио игуману Методију и братству манастира Хиландар, Граду Солуну и ватрогасној служби Солуна, као и ватрогасној служби Србије која је подржала његов долазак. Заменик начелника ватрогасне јединице, господин Теодор Космидис није крио радост и понос што је његов српски колега једним хуманим гестом учинио да се прикупе новчана средства за лечење болесног детета. “ За нас у ватрогасној служби нема граница. Сарађивао сам са српским ватрогасцима 2012. током великог шумског пожара у непосредној близини Хиландара, када је ватрена стихија претила да угрози манастир. Направили смо обруч око ватре како бисмо је обуздали. Два дана смо се борили, давали све од себе, али је ватра била незаустављива, У тим најтежим тренуцима, игуман Методије је одлучио да са својом братијом служи молебан. Увече, након молитве, почела је да пада киша крупним капима и сам Господ Бог је спасао манастир”, казао је господин Космидис. Потом се обратио Ђорђу следећим речима: ”Драги Ђорђе, ти си млад и требало би да увек будеш поносан на свој позив. Ватрогасци су хероји. Нама твој гест није представљао изненађење, јер су ватрогасци анђели живота”. Значком која се даје грчким ватрогасцима само у изузетним приликама, господин Космидис наградио је хуманог српског ватрогасца. У оквиру самог догађаја,у петак 9. јула, Ђорђе је са старешинама посетио канцеларије ватрогасне службе Солуна, где су колеге обе земље кроз разговор разменили искуства и поклоне. Један од најлепших тренутака за Ђорђа Вукићевића и његове пратиоце био је одлазак у Хиландар. Обилазак манастира, присуство Светој литургији, пажња коју им је игуман Методије са својим братством указао, био је догађај за памћење. У свом срцу су у Србију понели незаборавне успомене са жељом да опет дођу у Свету царску лавру, манастир Хиландар. Ђорђе и Драган су први пут посетили манастир, док Александар једном годишње долази како би са монасима извео ватрогасну вежбу. Он је један од наших ватрогасаца који је пре девет година учествовао у сузбијању пожара око манастира. Од њега смо сазнали да Ђорђев гест није само хуман, већ и храбар, као и то да су све колеге, ватрогасци, поносни на њега. Њима то значи као да је неко из њихове породице то урадио, јер и живе као једна породица. Направио се цео круг који је почео од њиховог младог колеге, а завршио се посетом и наградом манастира Хиландар. Драган Миковић такође се обрадовао награди и гестом грчких ватрогасаца и хиландарског манастира да кроз један овакав пријем повежу ватрогасце два народа. Поносан је на свог колегу чија је хумана идеја покренула читаву лавину догађаја, захваљујући којима су се у кратком року прикупила средства за лечење болесног детета и што је за тај догађај чуо цео свет. Да подсетимо, све је почело од човекољубивог Ђорђевог геста када је капитен Португалије Кристијано Роналдо, на утакмици против репрезентације Србије, бацио своју капитенску траку, негодујући на одлуку судије. Трака је пала испред младог ватрогасца који је подигао док му је кроз главу већ пролазила мисао да би могла отићи на аукцију, како би се добијена средства уплатила за лечење осмомесечног Гаврила Ђурђевића који болује од спиналне мишићне атрофије тип 1. За лечење је било потребно преко два милиона евра, а новац је требало прикупити што хитније. У акцију су били укључени грађани Србије који су слањем СМС порука прикупили део средстава, али је то било недовољно. Имајући све то на уму, Ђорђе је позвао своје претпостављене и предочио им своју замисао. Како Роналдо није тражио да му врате капитенску ознаку, млади ватрогасац је добио одобрење да је може задржати. Одмах је траку дао на аукцију, да би је у кратком временском року компанија Моцарт откупила за 7.500.010 динара. Захваљујући овом гесту пристигли су и потписани дресови Роналда, Месија, Ибрахимовића и многих других спортиста који су завршили на хуманитарним аукцијама. Углавном је компанија Моцарт побеђивала на овим племенитим лицитацијама и донирала новац за лечење Гаврила. Међутим, оно што је најбитније, новац за лечење болесног дечака је прикупљен. До закључења овог текста добили смо информацију да је дечак примио дозу лека и да га сада очекују терапије у виду рехабилитације. Извор: Хиландар.орг Игуман Хиландара архимандрит Методије уручио је новчану помоћ Петри Костић и Слободанки Костић из Суве Реке са Косова и Метохије, коју ће доживотно, једном годишње примати од Светог манастира Хиландара. На пријему у Задужбини Хиландара у Београду, игуман Методије је саслушао потресне животне исповести две мајке, сада старице, о страдању које је задесило њихове породице. Оне су једини живи сведоци злочина које су починили припадници ОВК, када су Петри Костић убијена два сина, укупно четрнаест чланова породице, док су Слободанки Крстић убијена два сина и сестрић у једном дану. Сада живе као расељена лица у Србији, без својих најмилијих и без могућности да се врате својим домовима. Хиландарски игуман је дајући им благослов, иконе Тројеручице и маслиново уље из Хиландара, поручио да се цело братство српског манастира Хиландара моли за њих и за душе упокојених чланова њихових породица. Уручивање финансијске помоћи и сусрет са хиландарским игуманом је круна досадашње бриге Хиландара о страдалима са Косова и Метохије, које су, нарочито током великих празника Васкрса и Божића, посећивали манастирски представници. Пријему код хиландарског игумана Методија присуствовао је и Симо Спасић, председник Удружења породица киднапованих, несталих и убијених на Косову и Метохији, чији су чланови Петра Крстић и Слободанка Костић. Акцију помоћи српским мајкама је организовао координатор за добротворни рад Манастира Хиландара, Милош Стојковић. Извор У уторак 22. јуна извађене су мошти познатог духовника старца Харалампија проигумана манастира Дионисијата. Старчево тијело је било у манастирском гробљу пуних 20 година, братија на челу са игуманом Петром а у присуству митрополита Драме Павла пронашли су старчеве кости златно жуте боје, што је на Светој Гори показатељ светитељског живота блаженог старца. Старац Харалампије је био један од ученика Св. Јосифа Исихасте. Један период свог монашког живота је провео и у хиландарској келији Буразери, да би касније постао игуман петог по рангу манастира, Дионисијата. На српски језик је преведено и штампано неколико књига са поукама овог простосрдачног игумана и учитеља умне молитве. Извор:www.orthodoxianewsagency.gr /Превод: Светогорскестазе.блогспот Света гора (на грчком Άγιο Όρος) са највишим врхом од 2033 метара надморске висине налази се на самом крају полуострва Атос. Ова планина је по висини друга у Грчкој. Њен врх заузима посебно мјесто у срцу алпиниста. Ову гору доживљавају као врх свијета, која спаја небо и земљу, као стуб кроз који се њихове молитве уздижу ка Богу. Ту се, према древној и нераскидивој традицији, монаси понекад пењу на лично ходочашће, молећи се ближе небу и добијајући од Бога информације о одлучујућим тренуцима свог живота. Најчешћа пењачка рута почиње из луке Каруља, или скита Свете Ане која наставља ка раскрсници Ставрос-крст, на којој се укршта пут из Кавсокаливије и из правца Велике Лавре. Од раскрснице Ставрос се наставља узбрдо према капели Пресвете Богородице која се налази на око 1500 мнв. На самом врху је обновљена капела посвећена Преображењу Господњем, када је и празник и када се велики број ходочасника са монаштвом Велике Лавре пењу на сам врх. Црква је саграђена за вријеме васељенског патријарха Јоакима III 1894. године, а свечано је отворена августа 1895. године. Здравствено стање игумана манастира Ватопед на Светој гори, Јефрема, изненада се погоршало синоћ (сриједа 16.јун). Игуман, који је примљен у болницу „Евангелисмос“ 28. маја и био интубиран од 4. јуна, посљедњих дана показивало је знаке побољшања откако је грозница спласнула. Међутим, према информацијама са ортодокстајмс.гр синоћ је дошло до наглог погоршања његовог здравља. Љекари дају све од себе и улажу све напоре да стабилизују игуманово здравствено стање. Васељенска патријаршија и администрација Свете Горе су у сталном контакту са љекарима болнице. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора Хиландарска молитва за ватопедског игумана ЈефремаСвештено братство Манастира Хиландара, у данима које обасјава Вазнесењска благодат Господа нашег Исуса Христа, молитвено се припремајући за празник Силаска Духа Светога на Апостоле, усрдно се моли за оздрављење Високопреподобног архимандрита Јефрема, игумана братског Светог и великог манастира Ватопеда. Ватопед и Хиландар су нераскидивим нитима везани још од времена Светог Саве и његовог оца, Преподобног Симеона Мироточивог, када су управо из Ватопедске лавре започели оснивање српског Хиландара, умножавајући благодатне плодове монашког подвига, као пчеле које након изласка из кошнице сакупљају миомирисни нектар по благословеним пољима Богородичиног врта. Од тих времена, два братска манастира, у заједници свих светогорских обитељи, гаје међусобну несебичну љубав, делећи тихе радости али и страдања кроз векове, помажући се и носећи заједничко бреме. На челу са Високопреподобним архимандритом Методијем, хиландарски монаси позивају верни народ српски да спомене у молитвама игумана Јефрема, осведоченог пријатеља нашег народа, увек спремног да духовним саветом и конкретном подршком буде уз Хиландар и српски православни род. Молимо се Господу Богу нашему, лекару душе и тела, чијом се раном сви исцелисмо, уз молитвено посредништво Пресвете Богородице, пред иконом Њеном Тројеручицом, да старцу Јефрему подари исцелење од телесне болести и подари му укрепљење да настави подвиг духовног руковођења нашим братским Манастиром Ватопедом. У Светој царској српској лаври Хиландару, 3/16. јуна л. Г. 2021. / извор: хиландар.орг
У складу са Уставом Свете Горе, сваког 1. јуна (по старом календару) у Протату се врши смена Свештене Епистасије (извршне власти) Свете Горе. Досадашњу Епистасију на челу са Протоепистатом (Прот) из Велике Лавре, наслеђује Епистасија предвођена Ватопедом. Сам чин инаугурације обавља епитропија (намесништво) Свештене Општине (скупштине) Свете Горе. Где патерицу (штап) као главно обележје протовог старешинства новом Проту предаје антипросоп Велике Лавре, као најстаријег тј. првог манастира по светогорској хијерархији. Прот добија и три напрсна крста која носи, без обзира да ли је он клирик (јеромонах) или прост монах. Епитропија предаје Проту и печат Свете Горе који је састављен из четири дела, тако да Прот даје сваком од чланова Епистасије по један задржавајући један део и сам. Тиме је, за оверу сваког документа, потребна саборност свих чланова Епистасије. Устоличењу су присуствовали: у име Владе заменик министра спољних послова Грчке г. К. Власис, помоћник гувернера Свете Горе г. А. Кашмироглу, г. К. Велопулос председник партије Елиники лиси (Грчко решење) и посланик у грчком и европском парламенту, представници полиције и морнарице која је присутна на Светој Гори. Данашњим даном дужност Прота је преузео старац Георгије јеромонах ватопедски и дугогодишњи ректор Атонијаде, црквене академије у Кареји. Сви који буду посетили Свету Гору у периоду од данас до 1(14). јуна 2021. на својој дозволи за улазак имаће потпис старца Георгија и његове епистасије: Јосифа Каракалског, Филотеја Кутлумушког и Теофана Ставроникитског. Извор: Светогорскестазе.блогспот.цом Атос је полуострво у Грчкој источни испуст полуострва Халкидики на Егејском мору, широко од 5 до 10 км и дугачко око 45 км, површине од 389 км². Према уставу Грчке, Атонско полуострво, од Велике Вигле надаље, које покрива област Свете Горе, политичка је самоуправа, аутономни дио Грчке државе и политички припада Министарству иностраних послова Грчке, а духовно је под јурисдикцијом Васељенске (Цариградске) Патријаршије у Истанбулу. Главни административни центар Свете Горе је Кареја. Данас се на Светој Гори налази 20 великих манастира, 12 такозваних скитова, мноштво келија и других монашких насеобина, а на њеним литицама подвизавају се пустињаци. 17 манастира су грчке монашке заједнице: Велика Лавра, Ивирон, Дионисијат, Григоријат, Свети Павле, Ксиропотам, Ксенофонт, Кутлумуш, Пантократор, Филотеј, Каракала, Дохијар, Есфигмен, Симонопетра, Ставроникита и Констамонит. Ту су и наш Хиландар као и руски манастир Пантелејмон и бугарски Зограф. Румуни имају свој скит Часног Претече на самој литици полуострва. "Света Гора је царство без круне. Држава без војске. Земља без жена. Богатство без новца. Мудрост без школе. Кухиња без меса. Молитва без престанка. Веза са небесима без прекида. Славопој Христу без умора. Смрт без жаљења." Свети владика Николај Велимировић ШТА ЈЕ АВАТО (АВАТОН)? Наиме, званично се почетак ове забране налази код оснивача монашког живота, Св. Антонија Великог (4. вијек) који у 10. канону својој духовној дјеци - монасима препоручује: „Не допусти да ти се приближи жена, ни у ком случају, нити да уђе у дом твој, јер истовремено долази искушење блуда“. Први који на тлу Свете Горе помиње аватон, био је Свети Атанасије Атонски у свом Типику Велике Лавре, а онда се и у царским типицима, који су чинили главни извор писаног светогорског права, врло рано сусреће изричита забрана уласка на Свету Гору жена, голобрадих дјечака и ушкопљеника. Сличне одредбе о аватону садржали су и разни извори светогорског права из турског периода. Светог Атанасија Атонског (око 970), у коме се први пут спомиње забрана приступа женама и држања женки домаћих животиња, и цара Јована Цимијског (972), први свеопшти типик о уређењу живота на Светој Гори, познат као Трагос (јарац), назван по јарећој кожи на којој је писан. Тај документ се данас чува у Кареји административном средишту Свете Горе. Њега су потписали 56 стараца „геронта“, представника старих лаври, као и византијски цар Јован Цимискије (969-976).7 Још је Трагосом била установљена монашка аутономија на Светој Гори. Светом Гором управља необичан правни статус који лежи у низу одредби Устава, међународних уговора, закона Европске уније и остатка домаћег закона, с тим да је главни регулаторни текст Конститутивна повеља Свете Горе која административно уређује област . Данашњи „устав“ Свете Горе представља документ састављен скоро један миленијум касније, од стране Светогораца 1924. године, а који је грчка држава потврдила Законодавним декретом (у даљем тексту: Декрет) 1926. године. „Он проистиче из царских хрисовуља, патријаршијских синђелија, султанских фермана, важећег општег правилника и древних монашких закона и поретка“ (чл. 188, ст. 2 Конститутивне повеље). У црквеним кругова тај документ се најчешће назива Уставом Свете Горе, док се у литератури најчешће могу срести сљедеће квалификације: Конститутивна повеља, Повеља, Статут. Грчка држава је ратификовала Н.Д. 10/16. септембра 1926. Конститутивну повељу Свете Горе, која је ступила на снагу 1927. године након ступања на снагу новог Устава, када је први пут формализована уставна заштита самоуправног режима Свете Горе. Као што потврђује закон Свете Горе који је донесен 1924.год. и потврђен од стране тачке 105 Устава на полуострву Атос улазак жена се изричито забрањује – члан 186. Аватон је од 1953. године дио устава Грчке. Када је та земља ушла у Европску унију, донесена је декларација која га потврђује, а његово непоштовање санкционише се затвором. Према члану 186 К.Кс.А.О (Конститутивне повеље Свете Горе), „улазак жена на полуострво Света Гора увијек је забрањен“. Ова забрана је, такође, кривично потврђена одредбом члана 43б Н.Д. од 10. септембра 1926. „о ратификацији статутарне повеље Свете Горе“, коју је додао Н.Д. 2623/1953 (Владине новине АД 268 / 28.9.1953) и предвиђа да „кршењем члана 186 Статута предвиђена је казна затвора од два мјесеца до једне године“. Ванредни двадесеточлани сабор је изгласао 1956.године канонску одредбу којом се кажњава новчаном казном и притвором до пет дана лице које је увело у Свету гору животињу женског пола.Такође, Ванредни двадесеточлани сабор је 1980. године прописао да бродови на којима има жена морају пловити на удаљености од најмање 500 метара од светогорске обале. Што се тиче забране уласка за жене, она је, када је донесена, била lex imperfecta, јер није била прописана санкција за прекршај. Тачније речено, светогорске власти су прекршиоцу могле изрећи какву год канонску санкцију, али канонске санкције могу да се примјењују само на православне. Дакле, протестанткиња или атеисткиња која би ушла на Свету Гору могла је бити са ње протјерана, али није могла бити кажњена. Постојање ове правне празнине се упадљиво манифестовало априла 1953. године, када су се неке учеснице IX Међународног византолошког конгреса у Солуну демонстративно искрцале на Светој Гори. То је био повод да Грчка држава пропише казну за прекршај члана 186 светогорске Уставне повеље. Ово је учињено Законском уредбом 2623/1953, која је прописала посебно кривично дјело неовлашћеног уласка жена на Свету Гору, кажњиво затвором од два мјесеца до годину дана. Извршилац кривичног дјела може бити само жена, али саучесник, помагач или подстрекач може бити свако лице, без обзира на пол. У царским типицима који су чинили основно тијело писаног светогорског права врло рано се сусреће изричита забрана уласка на Свету Гору жена, голобрадих дјечака и ушкопљеника. Разлози су исти као они који су диктирали Авато за жене и женке животиња. Споразумом о приступању Грчке Европској економској заједници, касније Европској Унији, 28.05.1979.године уједињене чланице (9 држава и Грчка) са заједничком декларацијом припајања примијењеном у чину зближавања држава чланице су се сагласиле са законом Свете Горе која је дио Грчке територије и тиме потврдиле Авато. Ипак, правило о забрани уласка женама на Свету Гору прекршено је много пута: Т-оком велике епидемије куге и опсаде Каталонаца, 1347. године, када је жена цара Душана Јелена Кантакузин са дјецом боравила у Хиландару.Она је имала званичну дозволу, али је ношена да не би згазила на светогорску земљу. Царска породица боравила је на Светој Гори од друге половине 1347. године до половине 1348. године, обилазећи и богато дарујући манастире Свети Пантелејмон, Хиландар и Ватопед. -Када је Свету гору у 15. вијеку посјетила Мара Бранковић, кћерка Ђурђа Бранковића и удовица владара Османске државе султана Мурата II, која је у српској историји упамћена као велика владарка, дипломата и доброчинитељка манастира Хиландар и манастира Св. Павла. - 382. године од кћерке М. Теодосија, Плакентије. - 1081. и 1108. године од пастирских породица (више од 300). - 1404. године од супруге И. Палеолога, која је посетила манастир Велике Лавре. - 1854. године од групе жена и дјеце која су тамо тражила заштиту након устанка на Халкидикију. - 1905. године од младе руске принцезе Татјане Никите, коју је угостио пријатељ монах у манастиру Пантелејмон. -У вријеме Октобарске револуције, када су на Светој Гори уточиште нашле руске избјеглице, жене и дјеца - У вријеме грчког устанка и протјеривања Грка из Мале Азије током 1920-их. - 1929. године од грчке „Мис Европе“ Aliki Diplarakou која се прерушила у мушкарца и посјетила један од манастира. Након тога је била јавно критикована и анатемисана од тадашњег патријарха Фотија другог. -Прича се да је исте године једна француска новинарка успјела да чак мјесец дана прерушена борави на Атосу, да обиђе свих 20 манастира и да потом по повратку у Париз напише књигу. Наиме, зна се да је Мариз Шоаси (Maryse Choisy) 1929. године у француској престоници објавила књигу „Мјесец дана међу мушкарцима“ (Un mois chez les filles), али и даље је мистерија да ли је искуства која је у њој изнела заправо и проживјела. Углавном, Мариз се у овом свом контроверзном дјелу водила несвакидашњим стазама, по чему је била и позната, па се, како се наводи, прерушила у младог монаха, кришом ушла на Свету Гору и ту провела читав мјесец. Она је потом у књизи описала и једног монаха који је наводно говорио о тјелесној жудњи, о искушењима и грижи савјести. Званичници са Атоса су демантовали француску новинарку. Прича каже да је потом са Атоса стигао одговор на ову, како је речено, измишљену тврдњу: Мариз је Свету Гору вјероватно видјела само са брода јер једноставно није могуће да једна млада дама склона авантури буде макар и један дан непримјећена међу неколико хиљада монаха. - 1948. године група прогоњених жена из Демократске војске која је пробила стражу. - 1971. француски филолог Жаклин Мишел и Италијанка Луиса Барбарито и Марија Пастерла. -2008-године-посљедњи познати примјер је из 2008. године када је грчка полиција ухапсила четири молдавске имигранткиње које су илегално ступиле на територију Свете Горе. У 20. вијеку је почела навала феминисткиња на Атос и поједине су успјеле да уђу у монашку републику код земљоуза код Провлаке, које спаја витко полуострво с копном. Зато су грчке власти поставиле високу ограду на том мјесту и строго забраниле улазак пјешацима, без обзира на пол, који копненим путем долазе на Свету Гору преко брда Велика Стража (на грчком Мегали Вигла). Међу женама које су ушле у историју због инвазије или покушаја да изврше инвазију на светишта Свете Горе била је и Малвина Карали, која је такође обучена у мушкарца покушала да прекрши правила. Шта је Малвина имала на уму? Жељела је да изрази противљење забрани. Међутим, након неколико дана је примијећена је и процесуирана. Многе владарке подизале су и помагале светогорске манастире, међу њима и византијске царице Теодора и Плакидија. Када су пожељеле да кроче на Атос, десили су им се чудесни догађаји, који су их од те намјјере одвратили. При намери да уђе у Манастир Ватопед, Плакидија је зачула глас који јој је рекао да одступи. Исто се догодило и султанији Мари Бранковић, која је, донијевши часне дарове из Цариграда у Манастир Светог Павла, заустављена на пола пута од обале. Према предању ова забрана је на снази још од 422. године када је догађај из 442. године одредио такозвани Авато, закон по којем се особама женског пола забрањује приступ на Атос. Наиме кћерка Теодосија Великог, принцеза Плакидија покушала да посети место где се градио манастир, данашњи Ватопед али се том приликом из иконе Пресвете Богородице зачуо глас који јој је саопштио да одступи. Ово су светогорски монаси протумачили као заповијест и забранили улазак женама за сва времена („Авато“ закон). Овај Закон примјењује се до данас, а кршен је у неколко наврата током бурне историје, дешавало се да су поједине жене покушавале да кришом ступе на забрањено им тло (светагора.инфо). Хрисовуљом византијског цара Константина Мономаха из 1046. године, женама, женкама свих животињских врста, дјечацима прије 18 година старости и евнусима строго је забрањено да ступе на тло Свете Горе. Припремио сајт вјеронаука-нет
Извори коришћени при писању чланка: -Адријана Д. ИЛИЋ, Василије З. МИТРОВСКИ**ПРАВНО УРЕЂЕЊЕ СВЕТЕ ГОРЕ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ЗАБРАНУ УЛАСКА НА СВЕТУ ГОРУ – АВАТОН -Хараламбос К. Папастатис "Савремени правни статус Свете горе"; -Фејсбук страница "Пријатељи манастира Хиландара" -Др Драгутин Аврамовић "Света Гора – између аутономности и државности" -Црквена новинска агенција Догма.гр Двадесет нових случајева обољелих од корона вируса потврђено је на Светој Гори монаси из светих манастира на светогорском полуострву. Аристос Касмироглу, цивилни гувернер Свете Горе, објаснио је да је 20 случајева откривено у светом манастиру Пантократору, у испосници Неа Скита (Нови скит или Ваведење Богородичино) и у Кареји. За сада су сви случајеви стабилни, осим једног који је био хоспитализован у Солуну. У току је давање прве дозе вакцине против корона вируса на Светој Гори. До данас је неколицина монаха вакцинисана и поступак ће се нормално наставити у петак, рекао је Касмироглу. Свемушка монашка заједница Свете Горе најавила је, у сриједу, да ће продужити забрану посјете посетиоцима до 15. априла, као дио мера против пандемије коронавируса. Поред тога, особље или други неопходни посјетиоци биће тестирани на корона вирус у свим улазним лукама на Св. гору. Вакцинација монаха и световних радника на Светој Гори наставља се. Имунизација, наравно, није обавезна. Вакцинације на Светој Гори трају отприлике недјељу дана. На Атосу тренутно живи нешто мало мање од 2000 монаха. Монаси из манастира Велика Лавра, Светог манастира Иверон, манастира Кутлумуш, Симонопетре и Есфигмена већ су вакцинисани. Прву вакцину, према информацијама са блога оца Онуфрија Хиландарца - Светогорске стазе, примио је игуман светогорског манастира Есфигмена у Кареји (канонски признат). Сљедећег понедјељка, 29. марта, одржаће се редовни састанак у Кареји, како би се одлучило да ли ће рестриктивне мјере бити продужене. Као што је постало познато, првих 120 доза вакцине (Фајзер-БиоНТек) већ је употребљено и очекује се да ће у априлу бити вакцинисано више чланова монашке државе. Интересовање је повећано и монаси из манастира, испосница и ћелија журе да се вакцинишу у Здравственом центру Кареја. Забиљежено је 19 случајева Ковида-19 на Светој Гори, гдје су најмање четири монаха изгубила живот, а многи други су хоспитализовани у Солуну. Да би спријечиле даљу „инвазију“ вируса, власти су затвориле капије полуострва Света Гора, а монаси или радници који се долазе на и са њега подвргавају се брзом тесту. Подсјећамо да су одлуком замјеника цивилног гувернера Свете Горе, обустављене све ходочасничке посјете до 31. марта 2021. године а при уласка на Свету Гору захтијевају се мјере предострожности од свих који желе да уђу. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Света Гора је дом једне од најстаријих монашких заједница на Земљи. Стрма планинска маса Карулиа и тамо, шачица монаха изградила је мале кућице које несигурно висе на ивици стијене, а таласи лижу стијене неколико метара испод. Дрвене степенице приковане за стијене служе пустињацима да се пењу горе-доле по планини. Монаси из најнедоступнијих келија се крећу литицама уз помоћ ланаца који су приковани за стијене, а раније им је храна достављана искључиво уз помоћ чекрка у корпама, због чега је ова регија и добила име Карулиа (чекрци). У Карулији подвижници живе попут птица. Живе у импровизованим кућама на ивици литица, не обрађују и не складиште ништа и хране се оним што нађу - шта год им је Бог послао. Живот ових пустињака састоји се из непрестане молитве, а све друге потребе свели су на минимум. Скупљају кишницу и користе је за пиће, једу онолико колико је неопходно да остану у животу, а издржавају се тако што плету корпе и праве бројанице које касније у мјесту Дафне размјењују за храну. 12. јануара 2021.године, у светогорском манастиру Хиландару, убрана је зимска жетва.
Манастир Хиландар је основан у дванаестом вијеку. Заузима четврто мјесто међу светим манастирима Свете Горе. Света царска српска лавра Хиландар се налази на Светој Гори Атос ( Άγιον Όρος, Agion Oros), аутономној монашкој заједници у сјеверној Грчкој, на источном краку полуострва Халкидики. Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Основали су га на рушевинама старијег манастира 1198. године монаси изузетног угледа, бивши велики жупан Стефан Немања (1166 – 1196) и његов најмлађи син Растко, исти који су створили самосталну средњовековну државу и аутокефалну Српску цркву. У дугој историји Србије, његови монаси су играли значајну улогу, јер су блиске везе њиховог манастира са матичном земљом остале трајне. Велики је удео Хиландараца био и у развоју српске књижевности и умјетности, а најспособнији међу њима, по жељи владара, долазили су и да заузму водеће положаје у Српској цркви. Света царска српска лавра Хиландар је и данас важно место ходочашћа и представља најбогатију ризницу и архив средњовјековног наслеђа српског народа. Манастир је без прекида настањен од 12. вијека и данас броји више од 50 монаха. Манастирски комплекс дуг је 140 метара и широк око 75 метара. У манастиру се чува чувена, чудотворна икона Богородице Тројеручице. У манастиру Хиландару се, такође, чувају и ове светиње: Окамењена крв Господа Спаситеља Део Животворног дрвета крста Господњег Делови трновог венца Крв Исуса Христа Трска Исуса Христа Покров Исуса Христа Свето миро Исуса Христа Крстић са трновим венцом Каменчиће са Голготе Тамјан из Дарова Мудраца Смирна из Дарова Мудраца Чудотворна Икона Пресвете Богородице Тројеручице Чудотворна Икона Богородице Попске Чудотворна мозаична Икона Богородице Одигитрије, Путеводитељице, Чудотворна Икона Богородица Акатистна Чудотворна Икона Богородица Клисијарска Чудотворна Икона Несагоревша у пожару Чудотворна Икона Богородица Дохијарска Чудотворна Икона Необорива Стена Мошти светог Георгија Мошти свете Јустине Мошти Јована Крститеља Мошти свете Варваре Мошти ноге преподобног Симеона Столпника Мошти ноге Григорија Богослова Нога великомученика Пантелејмона Честице мошти великомученика Георгија Победоносца Мошти Пророкаи и Претече Јована Мошти мученика Евстратија Мошти мученика Марина Мошти Светог Григорија Богослова Мошти мученика Евтихија Мошти мученика Никифора Мошти многих патријараха Цариградских Мошти Пророка Исаије Келија Типикарница Икона Мајке Божје –Млекопитатељница- Патерица Светог Саве Освећеног У манастирској библиотеци налази се и седамдесетак словенских и стотину грчких рукописа. Библиотека Хиландара, такође, садржи 6600 штампаних издања и 52 пергамента. Поклони мудраца - непроцјењиво насљеђе „И ушавши у кућу, видјеше дијете с Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном.“ (Мт 2, 11). Међу разним благом и драгоцјеним светињама, које се с поштовањем чувају у светом манастиру Светог Павла на Светој Гори, без сумње најважније мјесто заузимају свети дарови које су три источна мудраца донијели новорођеном оваплоћеном Господу. Познато је да су ови поклони злато, тамјан и смирна. Будући да је углавном духовна, али и материјална, историјска и археолошка вриједност Светих дарова несагледива, они се са посебном пажњом чувају у ризници Светог манастира Павла (грч. Μονή Αγίου Παύλου- по значају на 14. мјесту на Светој гори Атон) . Из безбједносних разлога дистрибуишу се у разним кивотима, а само дио је изложен за поклоњење посјетиоцима Светог манастира или је превезен на освећење изван Свете Горе у локалне епархије. Jeванђелист Лука пише за Дjеву Марију да „А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему“ (Лк 2, 19). Теолошки тумачи вjерују да је велики дио ријечи и догађаја из живота Господњег, Богородица исповиједала светом апостолу Луки који их је укључио у своје Јеванђеље. Нема сумње да је Пресвета Дјева чувала све остало везано за земаљски живот Господњи, и наравно, Свете Дарове. Према нашој историјско-религиозној традицији, прије свог Успења (Велика Госпојина), Пресвета Мајка Господња их је заједно са светом Христовим хаљином, пеленма и својим Светим појасом предала јерусалимској цркви у којој су остали до 400. године нове ере. Током те године цар Аркадије их је пребацио у Цариград ради посвећења народа и заштите и унапређења царице. Ту су остали до пада града од стране Франака 1204. године нове ере. Потом су из безбједносних разлога пребачени са осталим реликвијама у Никеју, привремену престоницу Византије, гдје су остали шездесетак година. Повлачењем крсташа под царем Михаилом Палеологом, вратили су се у Цариград до поробљавања Турака 1453. године. Послије пада, српска принцеза Мара, хришћанска супруга султана Мурата II (1421-1451) и мајка Мухамеда II Освајача, пребацила их је лично у Свети манастир Светог Павла на Светој Гори. Овај манастир био јој је познат када је њен отац Ђурађ Бранковић, деспот Србије, подигао је свој катхоликон у част Светог Георгија Побједоносца. Султанов документ са релевантним информацијама о предаји светих дарова чува се у архиви манастира Светог Павла. Оно што чврсто потврђује аутентичност светих дарова је неизречени мирис који неки од њих стално, а неки од њих повремено испуштају, и богато исцјељење и чудесна благодат која се шири до данас.Дарове чине три златне плочице са танким филигранским шарама, на које су помоћу сребрних нити причвршћене перле од мјешавине тамјана и смирне. Дарови често шире неземаљски миомирис, који се посебно појачава, када се светиња износи из манастирске ризнице на средину храма како би верници могли да јој се поклоне. Пред светињом се моле и често добијају исцјелење нероткиње, људи обузети нечистим духовима и обољели од рака и других тешких болести. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Света Гора: 6 манастира у карантину - Преминуо је монах Власти се боре против коронавируса на Светој Гори, гдје је 76-годишњи монах већ преминуо због COVID-19. Гувернер Свете Горе, Атанасиос Мартинос, у интервјуу за гртимес.гр, говорио је о случајевима коронавируса пронађеним на подручју Атонског полуострва и мјерама предузетим против ширења вируса. „Ситуација је под контролом. Тренутно је шест манастира у карантину, који се заправо приводи крају. Случајеви монаха који су заражени вирусом забиљежени су недавно. 76-годишњи монах, који је имао неке основне болести, преминуо је од вируса прошле суботе “, додао је Атанасиос Мартинос. Према ријечима Атанасиоса Мартиноса, седам монаха (четири у Солуну, три у Полигиросу) тренутно се лijечи у болницама у Солуну и Полигиросу. Брзи тестови на улазним капијама Атонског полуострва „Неколико случајева коронавируса је otkrivenо и због тога се врше брзи тестови на улазним вратима полуострва. До сада су пронађена три позитивна случаја, један морнар и два члана особља. Нису показали никакве симптоме и, као резултат тога, није им било дозвољено да уђу на полуострво“, рекао је. „Здравствени центар и манастири добили су брзе тестове који су коришћени за оне који су показали симптоме или су сматрани могућим случајевима коронавируса“, додао је он. Подсjећаmo да од понедjељка, 7. децембра 2020. године, посjете људи који не живе на Светој Гори нису дозвољене. Међутим, улаз је дозвољен онима који раде на текућим пројектима и државним службеницима који тамо раде. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ БОГОСЛУЖЕЊА без вЈерника у кипарској црквиСавјет министара Кипра одлучио је,данас у сриједу да предузме додатне мјере за заустављање ширења коронавируса. Додатне мјере важиће од прекосутра, у петак, 11. децембра, у 6 сати ујутру. Према плану, оне ће остати на снази до поноћи 31. децембра. Како преноси gr.euronews.com, министар здравља Кипра Константинос Јоану представио је одлуке и мјере које ће ступити на снагу одмах пошто је посљедњих дана пријављен рекордан број случајева коронавируса и смртних случајева. Као резултат тога, тржни центри, ресторани и цркве затвориће врата, а учење на даљину биће обавезно у средњим школама. Штавише, у вези са затварањем цркава, поменуто је да ће се црквене службе и други облици вјерског богослужења на вјерским мјестима обављати без присуства вјерника. Поред тога, вјерски обреди, као што су вјенчања, крштења и сахране, дозвољене су са највише 10 људи. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Према одлуци гувернера Свете Горе, постојећа ограничења пандемије коронавируса трајаће до 15. децембра 2020. године, што значи да ће ходочашћа бити ограничена. За оне који улазе у Свету Гору биће омогућен брз тест у Уранополису. Ако је тест позитиван или постоје било какви симптоми, таква особа неће моћи да уђе на Свету Гору.
Треба напоменути да је прије отприлике мјесец дана грчка влада увела опште закључавање, које је у потпуности ограничило кретање грађана широм Грчке (све институције су остале отворене). За одлазак у иностранство потребна је чак и државна дозвола. Ако је прошлог мјесеца број људи заражених коронавирусом премашио 4.000 дневно, строго придржавање мјера дало је резултате и данас је идентификовано 1044 случаја. Извор: вјеронаука.нет Прошло је сто осам година од ослобођења Свете Горе из турског ропства. Грчка морнарица је без борбе званично преузела Свету Гору 2. новембра (15. по новом календару) 1912. године. Ове године посебни услови, наметнути због пандемије коронавируса, не дозвољавају свечане прославе као претходних година. Међутим, светогорски оци појачавају своје молитве за превладавање пандемије.Опште рестриктивне мјере које се примјењују у цијелој земљи навеле су Свету заједницу да забрани ходочасничке посјете до 30. новембра. Вјеронаука.нет
Светогорска Влада одлучила је да се у светогорским манастирима служе молебни и литије за ослобођење цијелог човјечанства од пандемије вируса covid-19. Свети Манастир Ватопед је синоћ, петак на суботу, служио Свету свеноћну службу и у наставку литију са светим моштима за избављење од пошасти наше епохе. На целој Светој Гори, у свим манастирима, скитовима и келијама, служило се бдење Светим Бесребреницима и Чудотворцима Козми и Дамјану. За време службе читане су се посебне свештеничке молитве за заустављање заразних болести а данас, на дан празника, након Свете литургије, вршиле се литије са моштима и чудотворним иконама. Како преноси www.hilandar.org Свештена општина је донела ову одлуку, као што је био случај и на почетку пандемије корона вируса, на празник Светог Харалампија 27. марта. Иако служба Светим Врачима Козми и Дамјану не садржи бдење, светогорски старци су одредили да се оно служи, како би се молитвеним заступништвом Светитеља и Пресвете Богородице, умолио Господ да заустави ширење заразе корона вируса. Нека би нас и сада Небеска Заштитница Пресвета Богородица, молитвама Божијих угодника Светих Бесребреника и Чудотвораца Козме и Дамјана, заједно са нашим даноноћним молитвеницима у духовном утврђењу Свете Горе Атонске, избавила од страдања и заразне болести која је преплавила читав свет. извор-- митрополија.цом Монашка заједница Свете Горе најавила је у четвртак да неће примити посјетиоце или ходочаснике до 30. новембра, у оквиру мјера против пандемије вируса корона.
Радници на Светој Гори не смију да путују између манастира и испосница, већ могу да бораве само на мјесту наведеном у позивници, појашњено је у изјави. Света Гора се налази у најисточнијем дијелу полуострва Халкидики у Сјеверној Грчкој. Забрана за посјетиоце биће на снази до 30. новембра када ће бити извршена ревизија одлуке. Монасима ће бити дозвољено да одлазе са Свете горе уз посебну дозволу. Вјеронаука.нет извор:амна.гр Жене и они које не могу да путују имају могућност да преко интернета посјете Свету Гору Атос. Веб локација је учинила доступним виртуелне панораме 20 манастира Свете Горе. Панораме више скитова и ћелија и три пећине биће доступне ускоро. Виртуелне обиласке можете наћи на веб локацији Mountathos360.com, гдје панораме од 360 степени прате кратка историја и фотографије мјеста. Мотивација аутора била је „да прикажу атонско монаштво и православну монашку духовност, за славу Божју“, како пише на веб сајту. Њихов пројекат резултат је трогодишњег рада. Циљ овог напора је стварање глобалног историјског документарца са виртуелним приступом свима, укључујући и жене које немају приступ Светој Гори, особе са инвалидитетом и оне које немају финансијску способност да путују. Веб страница је на три језика: грчком, енглеском и руском и садржи линкове до православних црквених организација које обављају социјалне послове и евангелизацијске мисије - за посјетиоце који их желе подржати. Превод: вјеронаука.нет / извор Послије одлуке Васељенске патријаршије да затвори храмове и манастире под својом јурисдикцијом, манастири на Светој Гори Атос су у четвртак, према ексклузивним извјештајима православне новинске агенције, одлучио да затвори монашку заједницу вањским ходочасницима и посјетиоцима.
Одлука је услиједила након брифинга од стране цивилног гувернера заједнице и чланова грчке владе. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Бродска компанија "Агиоритикес Грамес" морала је покренути нови брод који ће ходочаснике превозити до Свете Горе Атос из Уранополиса, јер број ходочасника и даље расте. Девети брод компаније се упутио у луку Дафне на гори Атос из Уранополиса покренут је данас са капацитетом за 500 путника и камиона, рекао је предсједник компаније "Ригинос Тсанос" атинско-македонској новинској агенцији.
Нови брод зове се "Панагиа Грант", и изражава нашу жељу да гарантујемо ходочасницима и монасима да буду превезени на гору Атос, "рекао је Тсанос, чија компанија је активна у овом подручју 12 година. На Свету Гору годишње пристигне више од 250.000 ходочасника. изјавио је Тсанос, и нажалост, око 10.000 камиона због обимне обнове, која је у току, широм Свете горе. „Посљедњих година примјећујемо значајан пораст ходочасника не само људи који долазе из различитих дијелова Грчке, већ и из иностранства. Из тог разлога, с обзиром на Свету заједницу и повјерење које су нам показали свети Оци, компанија и група непрестано унапређују свој превоз до горе Атос ”, објаснио је Тсанос. Прошле године је дошло до пада руских ходочасника, "примијетио је, и то је био ударац, за који можемо рећи да је надокнађен посјетама Срба, Румуна и Бугара". Пад руских ходочасника настао је због прекида у заједништву између Московске и Цариградске патријаршије, јер је Света Гора у канонској надлежности Цариграда. У јануару 2017. монах Јелисеј из манастира Сименопетра примијетио је да пораст ходочасника заправо оптерећује манастире. "Други начин на који свијет данас посеже за животима манастира је масивни прилив ходочасника, који у великој мјери утичу на живот монаха ... Данас је проток ходочасника највећи проблем манастира Свете горе", написао је он у извештају за 25. годиш. Образовна читања у Москви. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / ИЗВОР Трајектна компанија "Агиоритикес грамес" која обезбјеђује превоз морем из Уранополиса и Јерисоса до Свете Горе и назад, саопштила је да Свету Гору годишње посети преко 250.000 посјетилаца. Навели су и податак да њихови бродови, на светогорским линијама, годишње превезу око 10.000 камиона. Подсјећамо да је поморски саобраћај једини начин да се на Свету Гору допреме намирнице, грађевински материјал за обнову и остале потрепштине за свакодневни живот њених житеља. извори: http://svetogorskestaze.blogspot.com/2019/10/250000.html / www.vimaorthodoxias.gr светогорски рукописи требало би да БУДУ дигитализОВАНИ УСКОРО, у оквиру програма „Дигитал Арк“11/8/2019
Фреске и рукописи са Свете Горе требало би да се дигитализују у оквиру програма „Дигитални ковчег“
Важна и непроцјењива збирка рукописа, кодова и штампаних докумената која се вијековима чувала на Светој гори Атонској и која је била изложена опасности од уништења усљед старења биће сачувана у дигиталном облику, обезбијеђена у наредни дуги низ година - најавио је генерални секретар за телекомуникације и грчку пошту, Менелаос Даскалакис, о мрежном систему „Ди @ вгеиа“. У оквиру пројекта „Дигитални ковчег“ трансформација светогорског у дигитални облик коштаће 8,5 милиона евра, а његов циљ је да осигура његово постојање, чак и ако оригинални прототипи некада буду уништени. Документи који ће се електронски похрањивати укључују збирке рукописних црквених кодова који се чувају у манастирима. До данас су студенти и истраживачи заинтересовани за њихову студију могли да приступе документима само лично. „Поред тога, потреба да се заштити тако осјетљив материјал захтијева њихово електронско складиштење уз употребу софистициране технологије“, подвлачи господин Даскалакис у својој изјави. Пројектом је предвиђено стварање осам услуга приступа дигиталној архиви манастира, док ће за побољшане информације и смјештај јавности бити створен и нови портал, заједно са библиотеком Свете горе и релевантним документарним филмовима. Детаљно, архива ће се састојати од 900 000 рукописа, 450 000 штампаних докумената, 550 000 историјских архивских докумената, 146 000 дјела црквене умјетности, 25 000 архитектонских скица и 2500 сати видео и звучних докумената. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор У руском манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори, у недјељу ујутро 18. маја 2019. године, избио је пожар, који је нанио озбиљну до сада непроцјењену штету. Хвала Богу, није било људских жртава и ниједна манастирска богослужбена утвар или икона нису захваћени. Међутим, обим штете је прилично велики. У интервјуу агенцији Цариград игуман манастира архимандрит Евлогије изјавио је да је у ноћи између суботе и недеље просторију у којој су смештени генератори и друга техничка опрема захватила ватра и она је потпуно изгорела. Не зна се шта је узрок пожара. Остао је у раду само један мали генератор који снадбева струјом кујну, тако да су и светла у цркви без струје. Манастирски живот се и надаље нормално одвија, али манастир није у стању да за неко време прима поклонике, док су оних око 150 гостију који су се у време пожара затекли у том манастиру, морали да га напусте пошто манастир нема могућности да их опслужује. Због пожара, неке радионице којима је потребна струја (за обраду метала, дрвета и др.), месец дана неће моћи да раде. Око 100 сабраће и мањи број радника, наравно, и даље обитавају у манастиру. Извор: Оrthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ) |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
April 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|