24. октобра (11. октобар, стари календар) Православна црква поштује успомену на Сабор преподобних Оптинских стараца: Лава (+1841), Макарија (+1860), Мојсија (+1862), Антонија (+1865), Илариона (+1873), Амвросија ( +1891), Анадолија (+1894), Исак (+1894), Јосифа (+1911), Варсонофија (+1913), Анадолија (+1922), Нектарија (+1928), Никона Исповједника (+1931), Исак мученик ( +1938).

Свакодневна молитва – молитва оптинских стараца
"Господе дај ми да мирно примим све што ми донесе данашњи дан, и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Било какве вести да добијем, научи ме да их примим мирно и с чврстим уверењем да све бива по Твојој светој вољи. Управљај мојим мислима и осећањима и у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе. Научи ме да се правилно односим према својим родитељима и својим ближњима, да никог не разгњевим и ожалостим. Господе дај ми снаге да поднесем замор данашњег дана и све што се у току дана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да праштам и волим. Амин"

Јутарња молитва оптинских стараца 
"Господе, дај ми душевно спокојство да се сретнем са свим што ми донесе наступајући дан. Господе, дај ми да се у потпуности предам твојој светој вољи. Господе, у сваки час овога дана у свему посаветуј и подржи мене. Господе, какве год вести да добијем у току овога дана, научи да их прихватим спокојне душе и тврдим убеђењем да је у свему Твоја света воља. Господе, какве год вести да добијем у току овога дана, научи да их прихватим спокојне душе и тврдим убеђењем да је у свему Твоја света воља. Господе, откриј ми вољу Твоју свету за мене и оне који ме окружују. Господе, у свим мојим речима и помислима Сам руководи мојим мислима и чувствима. Господе, у свим непредвиђеним случајевима не дај да заборавим да је све Тобом послато. Господе, научи да се правилно, просто, разумно обраћам свима домаћим и оним који ме окружују, старијима, равнима и млађима да никог не бих огорчио, а свима помогао ка добру. Господе, дај мени силу да поднесем умор наступајућег дана и све догађаје у току дана. Господе, Ти Сам руководи мојом вољом и научи ме да се молим, надам, верујем, љубим, трпим и праштам. Господе, не дај ме на самовољу непријатељима мојим, но ради имена Твога светога Сам води и управљај мноме. Господе, просвети мој ум и срце моје да разуме Твоје вечне и неизмењене законе који управљају светом да бих ја, грешни раб Твој, могао правилно служити Тебе и ближње моје. Господе, благодарим Теби за све што са мном буде, зато што чврсто верујем да ће свима који љубе Тебе све помоћи ка добру. Господе благослови све моје изласке и уласке, дела, речи и мисли. Удостој ме да увек радосно прослављам, опевам и благословим Тебе, јер си Ти благословен у векове векова. Амин".

Молитва монаха Анатолија Оптинског (Потапов)
Од антихриста
"Избави ме, Господе, од преваре безбожног злог лукавог Антихриста који долази и сакриј ме од замки његових у најдубљој пустињи спасења Твога. Дај ми, Господе, снагу и храброст чврстог исповедања Светог Имена Твога, да се не одрекнем страха ради ђавола, да Те не одбијем, Спаситељу мој и Откупитељу, од Твоје свете Цркве. Али дај ми, Господе, дан и ноћ плачући и сузећи за гресима мојим, и поштеди ме, Господе, у часу Страшног суда Твога. Амин".

Молитве Оптинских стараца за непријатеље и у тузи
За непријатеље
Онима који нас мрзе и вређају, слуге Твоје (имена), опрости, Господе, човекољубиви: они не знају шта чине и загриј срца њихова да нас воле, недостојне.

У тузи
Слава Теби, Боже мој, на тугу која ми је послана, достојна у свом послу који сада прихватам. Запамти ме кад дођеш у Царство Твоје, и нека све Твоје буде једно, добро и савршено.
Припрема: вјеронаука.нет

Наша браћа Руси, празнују данас свој празник. Православљају једног великог и светог мужа, који се упокојио у Господу пре 918. година. Једне исте године, 1015, у размаку од седам недеља, упокојила се два словенска кнеза, два светитеља, два Владимира. Једно је свети Јован Владимир, кнез српски, прозван Елбасанским, а друго свети Владимир, велики кнез Кијевски.
Постоји у умирању људи као и у рађању неки тајанствени ред, који наша људска логика још није ухватила. Ако би било по сличности душа свети Јован Владимир, светац од детињства до смрти, више је личио на кнеза Александра Невског, потомка Владимира Кијевског него ли на овог последњег, који је тек после бурне паганске прошлости почео живети хришћанским животом. Може се само рећи да је име Владимир постало врло популарно, и то код Срба због светог Јована Владимира, а код Руса због Владимира великог кнеза Кијевског, данашњег слављеника Руског народа.
Овај данашњи празник руски може се назвати и верским и националним и државним и културним. Јер је свети кнез Владимир руски поставио један четвороугаони камен темељац, на коме је постројена деветстогодишња палата руске вере, руске нације, руске државе и руске културе. Он је духовни родоначелник руског народа.
Ја мислим, да сви Јужни Словени, а Срби пре свију, треба срцем и душом да узму учешћа о овој слави наше руске браће. Јер нас свест наша гони, да плачемо кад Руси плачу, и да се радујемо кад се Руси радују. Посреди је дуг наш Русији. Може човек дуговати човеку, и народ народу. Али дуг, којим је Русија задужила српски народ 1914. године, тако је велики, да га векови и покољења не могу одужити. То је дуг љубави, која повезаних очију иде у смрт за спасење свога ближњега.
Од ове љубави нема веће, да ко положи живот свој са ближње своје-речи су Христове. Руски цар и руски народ ступајући неспремни у рат за одбрану Србије нису могли не знати, да иду у смрт. Но љубав Руса према браћи својој нити је устукнула од опасности нити се убојала смрти. Смемо ли ми икада заборавити, да је руски цар, са децом својом и са милионима браће своје, отишао у смрт за правду српског народа?
Смемо ли прећутати пред небом и земљом, да наша слобода и држава стају Русију више него нас? Морал Светског Рата, нејасан, сумњичен и оспораван на разним странама, представља се у руској жртви за Србе у јеванђелској јасности, несумњивости и неоспоности. А несебичан мотив, неземни морал при жртви за другога – није ли то привољење царству небескоме? Руси су у наше дане поновили Косовску драму. Да се цар Никола приволео царству земаљскоме, царству себичних мотива и ситних рачуна, он би на сву прилику и данас седео на своме престолу у Петрограду.
Али се он приволео царству небескоме, царству небеских мотива и јеванђелског морала; због тога је изгубио главу и он, и чеда његова, и милиони браће његове. Други Лазар, и друго Косово! Ова нова косовска епопеја представља ново морално богатство Словена. Ако ико у свету може и треба да ово разуме, Срби и могу и дружни су ово разумети.
Но ова мистерија приволења царству небеском, т.ј. приволења ономе што је тренутно горе у очима света, није се показало у руској историји само једном и само у наше дане. Оно представља трајан процес кроз сву историју руског народа од светога Владимира до данас.
Кнез Владимир се први са народом руским приволео царству небеском. Са народом, кажем, јер и пре њега приволевали су се појединци небеском царству, као његова баба Олга, Кијевски мученици Теодор и Јован, и други. Али је Владимир први пошао путем Крста са целим народом својим. То није могло бити без велике унутарње борбе код Владимира, без много веће душевне борбе од оне код Косовског Лазара и код последњег цара руског.
Јер ови као крштени и васпитани хришћани имали су само да изаберу, да или не да истрају до краја на привикнутом путу хришћанског пожртвовања, док је паганин Владимир, син једног оца који је прозват “дивљим вепром”, имао да се реши на сасвим нов, у Русији дотле непознат и негажен пут. Он, који себи није ускраћивао никад ниједно земаљско уживање, који је дотицао крајности сваког раскалашлука, телесног разврата, неуздржавног крволоштва, грабежи, осветољубља – он је требао да умре старом душом и да почне живети новом. По речи Христовој: ко изгуби душу своју, спашће је. Решити се на смрт душевну, мислим, теже је и јуначније него ли решити се на смрт телесну. Јер смрт душевна на коју се решио распусни кнез Кијевски није значила смрт тренутну и једну смрт, него смрт посевдневну и многу. По речима апостола Павла: сваки дан умирем, браћо. Примајући веру хришћанску Владимир је знао да прима најтежу од три предложене му вере. Летописци саопштавају, да је он дуго испитивао пре него се решио.
Он је знао, да Хришћанска вера значи пут Крста, и да пут Крста значи на првом месту раскрстити са својом рђавом прошлошћу, са дроњама старих навика, са својом старом Душом. И знао је он, да неће бити довољно само свући Перуна конопцима са Кијевског брда и утопити га у Дњепар, него да ће и он и сваки његов поданик морати избацити све идоле из своје душе. 
А идоли словенски, авај! као и свачији идоли, били су измаштани богови земаљски, највеће ништарије под највећим именом, тупи и неми агенти царства земаљскога, који су прикривали људске душе за земљу обећавајући само царство земаљско, варљиву срећу земаљску, којој никад нико није очи сагледао. Идолопоклонство словенско, са средиштем у Кијеву, чинило је од Словена најдивљији народ у Европи. 
Какав је био Владимир као незнабожац такви су били и руски Словени: мрачни чопор грабежника, разбојника, пождрљиваца, пијаница, рушилаца. Удовице су живе спаљивали. Идолима су жртвовали заклану децу. Били су страх и трепет културним народима, нарочито Византији, најкултурнијој од свих. Њихово највеће уживање било је рушење онога што они нису сазидали и пљачкање онога што они нису зарадили. Каква је сила под сунцем могла од тога мрачнога чопора створити народ, упитомити га, препородити, преобразити, васкрснути, и дати му душу свету на место душе зверске? Једино сила вере Христове могла је извести то неземно чудо над Русима. 
Она је од Владимира вука створила Владимира јагње. Дотле женоманијак Владимир распустио је свој харем и почео живети целомудрено. Владимир прождрљивац и пијанац почео је постити, и то постити до изнемоглости; он, који се насмејао вери исламској кад је чуо да она забрањује крметину и вино! Владимир крволок почео је обилазити болнице и тамнице раздајући милостињу и утеху. Владимир ноћни весељак и играч почео је проводити ноћи у сузним молитвама, у клечању, метанисању и размишљању о суду Божијем и о души својој. Владимир бестидник постао је стидљивији од девојке. Владимир џелат претворио се у кротког покајника и милостивог самарјанина. Речју, Владимир идолопоклоник преобразио се у хришћанског свеца. Као кад би на једном зиду избрисали слику демона и насликали ангела! Заиста веће чудо него кад од гусенице постане лептир.
Кажу, да се ниједно чудо није догодило на гробу светога Владимира. Но није ли овај изабрани муж за живота свога учинио највеће чудо на самом себи? Сва чудеса, која свети људи вером творе, као: исцелење од болести, очишћење од страсти, препорођење порочних, уразумљење сумашедших, васкрсење мртвих – сва та чудеса извршио је свети Владимир на самом себи. Да су се још и на гробу његовом дешавала чудеса, ја мислим, да би људи на њега гледали као на Бога и не као на свеца. И сам преокрет, који се догодио у души Владимировој за живота, тако је велико чудо, да га је немогуће приписати толико напорима човека колико моћи и милости Божијој. 
Може се неко упустити у испитивање промисла Божијега па у недоумици питати: зашто је Бог изабрао за крститеља и препородитеља руског народа баш таквога човека, који је првом половином свога живота надмашио у злу ваљда све своје паганске претке и савременике? Као да Онај, који је Савла гонитеља обратио у апостола вере Христове, није знао шта ради, кад је таквога паганина, Владимира, изабрао за највећу мисију у једном великом народу! Тешко је, истина, разазнати све конце у тананом ткиву Божијега промисла, али овај конац прилично је јасан. Требало је баш поправљеног грешника истаћи пред свима коленима руским. Требало је на прагу нове Русије поставити посвећеног паганина да стоји слично бакарној змији, и да својим примером опомиње, храбри и лечи посрнуле и пале Русе кроз сва будућа времена. Највећа препорука за један лек јесте излечен болесник. Требало је излеченог кнеза Кијевског показати болесницима, да би с радошћу прихватили лек, који је њему дао здравље. Од свих чудеса, које у свету твори вера Христова, најкорисније је чудо обраћање грешника у праведника. С тим свршеним чудом на себи стоји Владимир на капији хришћанске Русије, и као да виче у уши свакоме Русу: “ја сам био ноћ, па сам се претворио у дан! шта си ти био? и у што си се претворио?”
“Владимир – красное солнишко!”. Овако је прозвао народ руски свог духовног родоначелника. Разумни и благодарни народ тим речима најбоље је изразио личност крштенога кнеза крститеља. Мрачна маса телесна претворила се у красно сунашце. То се у истини догодило са Владимиром. И Владимир је постао и остао красним сунцем за сву историју руског народа кроз минулих девет столећа. Ових девет столећа у Русији изобилују светим људима и светим женама, чудоторцима – међу овима и два сина Владимирова свеца, Борис и Гљеб. Они су болесне исцељивали, бесомучне укроћавали, мртве васкрсавали. Но сви су они дужници светога Владимира. И свима њима лакше је било посветити се него ли Владимиру, великом кнезу и великом богаташу, који се кроз иглене уши морао провлачити у царство небеско, и који није имао претходника у светитељском календару свога народа.
И тако свети кнез Владимир нити је обичан велики човек међу осталим великим људима ниту обичан светац међу свецима. Он је пионир величине и светитељства у руском народу, и то пионир државник, који је праву величину и светитељство учинио државним програмом. Чудан државни програм, који не може да се изведе ако га сваки грађанин прво на себи не изводи, по личном примеру Владимировом! Од овога светитеља државника почиње нова Русија, нов народ, нов дух, нов пут, нова култура. Крстивши руски народ свети Владимир је од дуготрајне руске ноћи учинио светли руски дан. Кад би неко извео реку понорницу испод земље, и просекао јој ново корито под сунцем, и учинио ју корисном на стотине начина – извршио би дело слично делу светога Владимира над руским народом, но далеко и мање и лакше. 
Мрачна паганска маса руским крштењем је постала у току времена “красное солнишко” међу изродима. И ми можемо узвикнути: руски народе красно сунашце!
Ако се сад обазиремо мало на живот руског народа од светог кнеза Владимира до данас видећемо, да се он кретао путем на који га је ставио дух и пример овог његовог крститеља. Покољење за покољењем рађало се на руској земљи, па рођено стављано пред избор једног од два царства; одлучивало се за царство небеско и – одлазило. Милиони за милионима долазили су на свет узимали крст Владимиров на себе, па кличући Христу: Осана! уступали место новим милионима. Жетва Христова бивала је све већа и обилнија.
Но, тај историјски ток живота руског није јурио без застоја, без колебања, нити без прашине. Било је застајкивања, сачекивања немоћних и заморних, довикивања залуталих, очишћења упрљаних, као што то обично бива међу путницима. Река руске народне историје текла је одређеним правцем – и то је главно – но некад журно, некад успорено, а некад тако тихо, да је тешко било одредити: тече ли напред или назад.
Ви сте чули за чудну психичку појаву код неких лица, да су у тренуцима какве смртне опасности могли одједном видети и прегледати сав свој живот од детињства до тога часа опасности. Ја верујем, да под садашњим самртним ужасима, који притискују руски народ, морала се бар неким Русима представити пред очима слика свеколике прошлости њиховог народа од крштења у Кијеву до ових дана. Ако би ми покушали, да реализирамо у души својој онај самртни ужас, који данас господари Русијом, отвориле би нам се очи за виђење руске прошлости за последњих девет векова. И ми би видели да у целом свом досадашњем току историјски живот руски класично је јасан. Видели би шест периода руске историје од светог Владимира до данас; и седми долази. Ових седам периода некако се намећу својим поређењем са седам тајни Христових.

​Први период, Владимиров, одговара тајни светог крштења. Он је кратак, али презначајан због преокрета у животу руског народа, због ступања на нов пут и гредења једном одређеном новом циљу.
Други период следује првом и траје до ропства под Монголима. Овај период одговара тајни миропомазања. У овом периоду народ се лечио од преостале паганштине и утврђивао у вери Крста. На свакој руској души требало је известити оно чудо препорођења као тајна и означава утврђење у вери помоћу печата дара Духа Светога.Трећи период протекао је под влашћу Монгола. Овај период одговара тајни светог покајања. Нагомилане грехе у време слободе требало је као прашину развејати са душе народне оштрим ветром робовања. У Русији под Монголима исто као на хришћанском Балкану под Турцима! Успорену реку живота требало је ставити на низбрдицу и каменито корито, да би пожурила и избистрила се. У ропству народ ћути, сећа се и каје. Робовање је сасвим позитивно, деловало на оно што је вазда за вазда главни циљ руске историје, циљ постављен јасно и снажно светим Владимиром. А то је очишћење духа од земље и привољење царству небеском.
Четврти период – од ослобођења испод јарма монголског па до цара Петра. Ослобођење је почело Куликовском битком на девет година пре Косовске битке, која је српском народу донела робовање. Тај сјајни период слободе одговара светој тајни брака. Душа народна, очишћена страдањем, обручује се и потпуно предаје свом небеском Женику. На руској земљи царује Христос неподељеном влашћу. Земља се руска украшава безбројним светињама и светитељима као небо звездама.Одушевљење за Христа прониче све и свакога, од цара и патријарха до бескућника и јуродивог луталице. Речју: свадбени пир, сједињење народа с Богом!
Пети период -од цара Петра великог до Светскога Рата. Овај период одговара светој тајни јелеосвећења. У овом времену интелигенција се руска раслабљава и колеба.Она излази из Русије са пуном торбом народних врлина, а враћа се са пуном торбом страних заблуда. Појављује се смућеност. Почиње оштар раздор међу школованим људима и немилосна препирка не о ситницама него баш о начелима живота, о Владимировом светом програму народном. Ране се јављају све чешће, и гној се излива по свима варошима.
Црква на селу остаје и надаље украшена невеста Христова, док се у вароши јавља као болничарка, која с бригом и тугом бди над болесницима. Број привољених царству земаљском расте као запаљење. Утопљени Перун са својом идолском фамилијом помаља главу из Дњепра. Али га дух светог Владимира бије у главу. Река руског живота веома се успорава, те се по површини нагомилава нечистоћа. Али за то је река врло дубока. Дубина њена то је душа многомилионог народа.
Шести је период од Светскога Рата, управо од мученичке смрти цара мученика, и траје још. Кнезу овога света попуштена је од Бога власт над Светом Русијом. Бог је допустио да буде за време невоља Његова него воља грешника, која одриче царство небеско и хоће царство земаљско.
Пагански превладимировски дух завладао је над Русијом. Тај мрачни и опаки дух пашти се, да реку руског живота уклони са сунца Христовога и учини је понорницом. Но народ руски се причешћује. Овај период одговара тајни светог причешћа. Никад се руски народ није искреније сједињавао с омиљеним му Христом него сада када неверници пљују на лице Христово. Никад му крв Христова није била слађа него сада када му се она забрањује и када врло тешко до ње долази. О слатка крви Исусова, како си постала неисказано слатка оним синовима и кћерима Русије, чијом се крвљу и сузама причешћује земља руска у ове дане!
А сутра ће настати седми период руске историје. Он ће одговарати светој тајни рукоположења. На многонамучени Владимиров народ излиће се нова благодат Духа Божјега. Руски народ постаће свештени народ, а биће као јутарња звезда међу народима, красное солнишко међу племенима земним.
И тако: историја крштене Русије представља макрокозмичко душевну драму светог Владимира, као што свети Владимир микрокозмично представља сву историју крштене свете Русије.
Носећи крв Светскога Рата на својој глави данашњи свет је много огрезао у бруталност и вулгарност. Као такав он потребује не једног свеца – мало је – него цео један освештани, свети народ. Тај народ треба и у наше дане да прође Владимирове муке унутарње борбе за превласт царства небеског над земаљским. Тај народ треба да буде добро бијен и бијењем убељен од греха, као што се платно убељује многим бијењем. Треба да се крсти огњем мука и суза, да би био омекшан, оплемењен, обожен, савршен.
Свет чека такав народ. Који је тај чекани народ? То је онај народ, о коме свет данас не уме ништа јасно да каже; о коме се муца и бунца на свих пет континената. То је народ судбе, кога Усуд гњечи да би од њега направио најбољи хлеб за духовну трпезу изгладнелог света. Руски народ стоји данас подељен на мученике и мучитеље. И једни се и други бескрајно муче. И ми желимо спасења и једним и другим. Тим подвигом самомучења руски народ се готови за велику своју мисију у човечанству; готови се да громко изрече оно “ново слово” Достојевскога. 
То “ново слово” неће бити ново по суштини. Оно беше у почетку руске историје и показа се чудотворно у светом кнезу Владимиру. Њиме се руски народ оживљавао и царству је оно исто слово, које створи прво чудо у свету када претвори воду у вино, и прво чудо у Русији када претвори паганску телесну водурину у духовно вино, у небеско пиће.
Својим правим крштењем, водом и Духом, под светим Владимиром, Русија је спасла Хришћанство. У оно време на име када је православна вера, држана Светом Византијом, била сасвим онемоћала – не због своје немоћи но због немоћи људи – када се на другој страни политикантска вера Запада -вино помешано са водом – рвала са кнежевима овога света о земаљско царство, Хришћанство је било на самртној постељи, и прави хришћани у очајању.
Тада је Промисао Божји покренуо цео један континент, цео један непознати мравињак људски, у помоћ правој вери. То је била Владимирова Русија. Данас, када су на једној страни сасуди вере хришћанске на Истоку и Западу недовољно јаки да помогну оглувелом и збуњеном свету и када је на другој страни најокорелији паганизам под разним именима дигао своје рогове на свих пет континената – данас опет Промисао Божији позива Владимирову Русију да помогне Хришћанству, а кроз ово човечанству. Да му помогне, мислим, на тај начин што ће на кантару вредности дати превагу оној страни, која је вољна да се у име Сина Божијега приволи царству небеском.
Иде време и скоро је дошло, када ће мучеништвом крштена и освештана Света Русија везати све модерне идоле, који њу сада даве, и попут светог Владимира избацити их из земље руске у бездан неповратни. 
Иде време и скоро је дошло, када се у Русији неће само обнављати иконе светитељске, као што то данас бива, него када ће војска руских живих светитеља, од светога Владимира до светога Серафима, и до последњих мученика Христових са царем мучеником на челу, објавити небу и земљи, да је сав руски народ Христом обновљен, у мукама поново рођен, у крви поново крштен, и као такав готов да помогне целом свету. Иде време, браћо моја, и већ је на прагу, када ће се упрљано и од мука постарело лице руског народа засијати као сунце и обасјати све оне који седе у тами и сенци смртној. Тада ће сви народи на земљи благородно узвикивати: наша Русија, наша мученица, красно сунашце! као што руски народ непрестано а нарочито на данашњи дан сваке године кличе: “Владимир – красно сунашце!”.
Благо вама који у ове дане плачете са Русијом, јер ћете се са њом утешити! Благо вама који данас тугујете са Русијом, јер ћете се са њом ускоро радовати! Бесједа св.Владике Николаја, одржана 15./28. јула 1932. године у Саборној цркви у Београду о светом равноапостолном Владимиру, кнезу земље Руске.

Дана 17. јануара 20023. године, предсједник Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, митрополит волоколамски Антоније, говорио је путем видео конференције на сједници Савјета безбједности Уједињених нација, коју је сазвала Русија због ситуације у Украјини. Ово је прву пут у историји да се један руски црквени званичник обратио СБ УН.
Покушајима да се уништи канонска Украјинска православна црква поткопавају се основе мировног дијалога, саопштио је митрополит Антоније.
„Проскрипционе листе украјинског епископата и свештенства доноси Савет за националну безбедност и одбрану Украјине без законског судског и истражног поступка и без могућности побијања те одлуке. Тзв. санкције и лишавање држављанства примењује се на духовна лица само једне конфесије, док члан 24. Устава Украјине директно забрањује привилегије или ограничења права грађана Украјине на основу њиховог верског уверења. Одузимање држављанства украјинским верским лицима несумњив је облик масовне политичке репресије која је у супротности са Уставом Украјине и међународним споразумима које је усвојила ова држава“, рекао је он.
„Политичка репресија против епископата је била врхунац репресивне религиозне политике украјинских власти током последњих година, чији је крајњи циљ тотална контрола државних органа над религиозним животом становништва“, додао је митрополит.
Он је подвукао да се кривични случајеви против епископа и свештеника канонске Украјинске православне цркве покрећу из измишљених разлога, а „докази“ постају понекад старе новине и књиге из њихових личних библиотека.
Стални представник Русије при УН Василиј Небензја затражио је 14. јануара седницу Савета безбједности УН за 17. јануар у вези са прогоном неистомишљеника у Украјини, као и због прогона канонске Украјинске православне цркве (УПЦ). УН забринута због ситуације у Украјини
Помоћница генералног секретара Уједињених нација Илзе Брандс Керис је на седници Савета безбедности истакла забринутост због два нова нацрта закона у Украјини, који могу да спрече право на слободу вероисповести.
„Позивамо украјинске власти да осигурају да се сви такви процеси на територији коју покрива Украјинска православна црква и на местима богослужења одвијају у складу са међународним правом и како би се онима који се оптужују дали правични услови на суду“, рекла је она.
Она је додала да су УН забринуте што два пројекта, 8221 и 8262, могу да онемогуће право на религијску слободу или слободу вероисповести.
Керис је позвала обе стране да обезбеде како би право на слободу мишљења и изражавања, мирних окупљања и религије било реализовани без дискриминације. Извор: Спутњик

Предсједник Одсјека Синода Московског патријархата за односе са јавношћу Владимир Легојда поздравио је став мађарског премијера Виктора Орбана који је рекао да његова земља неће подржати санкције Његовој светости патријарху Кирилу.
„Постоје разумни политичари који умију да размишљају разумно и стратешки“, прокоментарисао је представник Цркве на свом Телеграм каналу ријечи мађарског премијера.
Раније је на радију „Кошут“ Виктор Орбан рекао да се Мађарска противи санкцијама патријарху Кирилу, преноси Интерфакс-религијска агенција.
„Нећемо дозволити да се црквени поглавари нађу на списку санкција“, нагласио је премијер.
Виктор Орбан је истакао да је у Мађарској слобода вјероисповести „света и неприкосновена”.
Шеф мађарског кабинета министара је рекао и да је добио писмо од православне заједнице његове земље са захтјевом да спријечи такве санкције.

​Могуће увођење санкција Европске уније против патријарха московског и све Русије Кирила нема никакве везе са здравим разумом, јер се црква не може застрашити „уношењем на некакве спискове“, изјавио је шеф Синодалног одјељења Московске патријаршије за односе са јавношћу Владимир Легојда. „Још бих подсетио ауторе санкционих иницијатива да патријарх московски и целе Русије Кирил долази из породице чији су чланови деценијама излагани репресијама због вере и моралног става у налету комунистичког безбожништва. И нико од њих се није плашио затвора, па чак ни одмазде. Зато треба бити потпуно неупућен у историју наше цркве да би плашили њено свештенство и вернике уношењем на неке спискове“, рекао је Легојда. ​Како је додао, „што су санкције неселективније, што више губе додир са здравим разумом, утолико ће дуже трајати постизање мира за који се Руска православна црква моли на свакој литургији, потврђујући своје ријечи пружањем помоћи свима који су погођени украјинским сукобом“.

​Преко 4.000 цркава у Русији тренутно је у запуштеном стању и ускоро би се могло потпуно срушити ако се не спасу, рекао је протојереј Леонид Калињин, предсједавајући Стручног савјета РПЦ за црквену умјетност, архитектуру и рестаурацију.
Говорећи на округлом столу у оквиру недавно завршеног ИX међународног фестивала „Вјера и ријеч“, отац Леонид је примијетио да је проблем оштећених цркава отежан чињеницом да се врло често налазе се у слабо насељеним или чак пустим, а такође и на тешко доступним мјестима, наводи прес-служба Синодалног одјељења за односе цркве са друштвом и медијима. Ипак, додао је свештеник, веома је важно уложити све напоре да се ове светиње очувају.

Руски патријарх Кирил је одликовао Никиту Михалкова, једног од најпознатијих руских филмских режисера и глумаца. црквеним орденом Серафима Саровског I степена. Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил је истакао позитиван утицај који Никита Михалков има на људе, укључујући и младе. Патријарх Кирил је 28. октобра 2021. године у Даниловом манастиру у Москви, у знак признања за допринос очувању културног наслијеђа Русије и поводом 75. годишњице његовог рођења,  одликовао је народног умјетника Русије Никиту Михалкова. орденом преподобног Серафима Саровског, I степена, пиш на патриархиа.ру. „Поред личних добрих односа, веома цијеним допринос који дајете животу наше земље, нашој култури, утицај који својим телевизијским програмима имате на људе, укључујући и младе“, рекао је патријарх Кирил уручујући Никити Михалкову орден.
„Мало је гласова који, користећи телевизију, заиста могу да утичу на свијест, на душе људи. Ваш глас је један од најјачих. Зато нека вам Господ помогне да и даље вршите своју службу за добро нашег народа, Руске Православне Цркве и цијеле наше Отаџбине!“ – додао је патријарх Кирил.

Московске улице обложене су плакатима филма о Светом Нектарију Егинском. Преведен на руски, филм „Божији човјек“ са великим успјехом приказује се у биоскопима 27 градова Русије. Извор

Његова Светост Патријарх московски и цијеле Русије Кирил изразио је забринутост због све веће зависности младих од интернета, укључујући њихово присуство у деструктивним онлајн ресурсима. Предстојатељ Руске православне цркве рекао је то на састанку са предавачима духовних и моралних дисциплина, који је одржан 19. октобра 2021. године у храму Христа Спаситеља у Москви, преноси патриархиа.ру.

Његова светост је цитирао податке Наталије Касперски, предсједнице групе компаније InfoWatch, према којима је више од 7 милиона младих школског узраста у 2019. години било присутно у деструктивним групама на сајтовима и друштвеним мрежама рускојезичког Интернет сегмента. Истовремено, број учесника у ресурсима посвећеним дрогама, самоубиствима и тзв. «групама смрти», тоталитарним сектама и још много другог повећава се за два милиона годишње.

Свети Синод Руске православне цркве указао је да цариградски патријарх Вартоломеј више не може говорити у име цијелог православља и представљати се као његов поглавар. 
„Подржавајући раскол у Украјини, патријарх Вартоломеј је изгубио повјерење милиона вјерника ... у условима када већина православних вјерника у свијету није у црквеној заједници с њим, он више нема право да говори у име читавог васељенског православља и представља себе као његовог вођу ", каже се у саопштењу Синода (Журнал № 60) од 23. до 24. септембра 2021. године.
Ова одлука је донесена након што су чланови Синода размотрили питање посјете цариградског патријарха Вартоломеја Кијеву од 20, до 24. августа 2021. године. Патријарх Вартоломеј посјетио је Кијев на позив украјинских власти и руководства расколничке тзв. „Православне цркве Украјине“ (ПЦУ). Током путовања саслуживао је са вођама украјинског раскола и изразио им подршку, што је изазвало протесте архипастира, свештенства и вјерника канонске Украјинске православне цркве.
С тим у вези, Свети синод Руске цркве препознао је ову посјету патријарха Вартоломеја као „грубо кршење канона, посебно 3. канона Сардикијског сабора и 13. канона Антиохијског сабора“. Истовремено, чланови Синода су истакнули „чисто политичку природу посјете патријарха Вартоломеја, откривајући његову зависност од сила изван Цркве“. Осуђујући "стална антиканонски дјеловање патријарха Константинопоља која имају за циљ да униште јединство православља", чланови Синода изразили су подршку митрополиту Кијева и цијеле Украјине Онуфрију, архипастирима, пастирима и читавој украјинској православној цркви " у свом залагању за истину, у оданости канонском јединству Цркве “. Како су приметили чланови Синода, "одговорност за подривање јединства Православне цркве у потпуности лежи на патријарху Вартоломеју као резултат његових антиканонских поступака". Аутор: вјеронаука.нет на основу писања фома.ру

Јеванђеље по Марку је у потпуности преведено на руски знаковни језик. Превод су извршили Институт за превођење Библије и Центар за рад са глувим и оштећеним слухом «Десница» пише «patriarchia.ru»
Видео снимци (у одломцима) свих 16 глава јеванђеља по  Марку доступни су за гледање на ЈуТјуб каналу Института за превођење Библије, а такође су у потпуности постављени на ЈуТјуб канал Центра за глуве и слушне «Десница».
Видео записи су синхронизовани и пропраћени титловима. Могу се видјети и у мобилној апликацији објављеној за iOS у Apple Store, за Android у Google Play -у. Илустрације су урадили Нина Андреикина и особље Института за превођење Библије. Водитељ је говорник знаковног језика, наглуви ђакон Павле Атанасијев, иначе познати специјалиста у области превођења за глуве. Снимао и монтирао Андреј Андрејкин. Лингвистичку и семантичку теолошку анализу извршило је особље Института за превођење Библије.
Пројекат је реализован уз подршку Сверуске јавне организације особа са инвалидитетом „Сверуско друштво глувих“.

Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је митрополиту Јоаникију (Мићовићу) ступање на трон катедре миторполита црногорско-приморских.
Његовом Високопреосвештенству, Високопреосвећеном Јоаникију, Митрополиту црногорско-приморском,
Ваше Високопреосвештенство, драги Владика,
Искрено Вам честитам ступање на трон древне катедре митрополита црногорско-приморских. Руска Црква је забринуто и узнемирено пратила догађаје у Црној Гори последњих дана молећи се за очување мира и умножавање хришћанске љубави у нашем братском православном народу.
Неустрашив и одлучан, упркос спољним притисцима и претњама, Његова Светост Патријарх српски Порфирије, наш вољени Сабрат у Господу, уздигао је Ваше Преосвештенство у звање митрополита на историјском и славном престолу на Цетињу. Сада сте, као и Његова Светост, делима показали да сте верни Христовим речима: „Добри пастир живот свој полаже за овце“ (Јн 10,11).
Током своје вековне историје Православна Црква у Црној Гори је прошла кроз значајна искушења. У најтежим околностима ратова, верских сукоба и сурових прогона, она је увек чувала истрајност и чистоту вере, у страдањима за Спаситеља множила своју снагу, представљала душу свог богољубивог народа служећи му као чврст духовни и морални ослонац. Сигуран сам да ћете на катедри Ваших славних и светих претходника бити њихов достојни наследник, јарки светионик пастви, која је са Вама посведочила истрајност у одбрани отачких светиња, православне вере и канонског црквеног устројства.
Вашем Преосвештенству молитвено желим Божју помоћ у предстојећој жртвеној служби, духовне и физичке снаге, а Вашем побожном стаду мира и радости у Христу.
С љубављу у Господу,
+КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ / извор:моспат.ру

​Интернет гигант признао је незаконито оглашавање абортуса у Русији. 
Амерички интернет гигант кажњен је са 100 хиљада рубаља због рекламних услуга за вјештачки прекид трудноће у Русији. Федерална антимонополска служба Русије (ФАС) казнила је  Google LLC  (Маунтин Вју, Калифорнија, САД) због дистрибуције реклама за абортусе на простору Русије.
Један корисник интернета контактирао је ФАС и испричао о огласу који је пронашао на Гугл -у за медицинску услугу за вјештачки прекид трудноће на клиници у Барнаулу (Барнаул-град је у Русији и административни центар је Алтајског краја). Пошто је такво оглашавање забрањено у Русији, Антимонополски одбор је покренуо истрагу.
Током поступка, амерички интернет гигант је признао кршење, али је то објаснио као "грешку у систему аутоматског филтрирања за подешавања Гугл-ових кључних ријечи". Због овога, америчка компанија је кажњена минималним износом за овакав прекршај - 100 хиљада рубаља (максимум за овакав прекршај је 500 хиљада рубаља). Тужени је дужан да 60% овог износа уплати у буџет Алтајске територије, још 40% - у савезни буџет. Ово није прво такво кршење од стране Гугл -а. Наиме, 2015. компанија је такође кажњена са 100 хиљада рубаља због дистрибуције огласа за абортус. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања новинске агенције Интерфакс-Религион.

​Москва, 13. августа. Иницијатива Министарства здравља Руске Федерације да ограничи продају жестоког алкохола лицима млађим од 21 године је разумна и њу треба подржати, рекао је Владимир Легојда, предсједник Синодског одјељења Московске патријаршије за односе Цркве са Друштвом и медијима, пише на његовом Телеграм каналу, преноси РИА Новости .
Раније је лист Известиа објавио да је Министарство здравља развило амандмане на закон "О државној регулацији производње и промета етилног алкохола". У складу са пројектом, министарство предлаже да се од марта 2022. забрани продаја алкохола са садржајем алкохола већим од 16,5% особама млађим од 21 године. Министарство је послало писмо са захтјевом да се о томе усагласе учесници радне групе о "регулаторној гиљотини". Сада се алкохол продаје грађанима који су навршили 18 година.
„Треба подржати разумно ограничење продаје јаког алкохола особама млађим од 21 године. Они који су сада млади, сазрели и стекли животно искуство, с разумијевањем ће се односити према овој мјери када размишљају о томе како да своју дјецу одгајају здравом и одговорном “, написао је Легојда.
Истовремено, примијетио је да старосно ограничење само по себи "неће спријечити адолесценте и младе млађе од 21 године да пију жестока пића". „Особу која жели да нашкоди свом здрављу генерално је тешко зауставити. Али забрана продаје је морално значајан сигнал који ће многи чути “, закључио је представник Руске цркве. Такође, он је навео резултате медицинских истраживања Министарства здравља, према којима "конзумација алкохола негативно утиче на развој тијела и, посебно, мозга, који се коначно формира тек у 21. години".

Тројице-Сергијева лавра је један од најзначајнијих духовних центара Русије и највећи мушки манастир Руске православне цркве, у чијој су изградњи учествовали и монаси са Косова и Метохије.
Овде је сахрањен Борис Годунов; овде је крштен Иван Грозни; овде су долазили и молили се руски цареви из династије Романових; а данас је, кажу, ово једно од омиљених места патријарха московског и целе Русије Кирила.  
Налази се на око 70 километара од Москве, у Сергијевом Посаду, једином граду у московској регији који је укључен у Златни прстен Русије. Познат је по својим древним манастирима и храмовима, а годишње га посети и милион и по туриста.
Тројице-Сергијева лавра је несумњиво главна атракција Сергијевог Посада, а његова архитектонска целина обухвата 11 цркава у којима се чува чак 130 моштију или честица моштију светаца. Лавра је била седиште Московске патријаршије све до 1983. године, када је то постао Даниловски манастир у Москви, а игуман је, по традицији, сâм руски патријарх.
Манастир је у 14. веку основао један од најпоштованијих руских светаца — Свети Сергије Радоњешки, са братом Стефаном. Дрвену цркву у част Светом Тројству саградили су на брду Маковец, усред непроходне шуме, као усамљено место за молитву.
У архивама које се чувају у Лаври, забележено је да су овде почетком 15. века долазили и српски монаси са Косова и Метохије. Нажалост, њихова имена нису позната.
„За време турског јарма, многи српски монаси тражили су заштиту у Русији и нашли су је овде — у руским манастирима. Управо су они, заједно са руским монасима, 1422. године саградили Храм Свете Тројице, где почивају мошти Светог Сергија. И још један велики српски монах је у 15. веку дошао у Русију са Свете Горе. Највероватније је био позван да дође. Био је врло образован теолог, учен човек, јеромонах — Пахомије Логофет, који је скоро три деценије провео у Русији, где се бавио писањем житија многих руских светитеља. Једанаест година их је писао, обилазећи наше руске манастире, проучавајући документе и архиве, а једно време је боравио и у овом манастиру. Руска православна црква сматра Пахомија Логофета једним од најпознатијих црквених теолога и писаца 15. века, једним од оснивача хагиографске литературе“, каже  Елена Сајенко, туристички водич.
Легенда каже да ће Русије бити докле год је Тројице-Сергијеве лавре. Такво веровање је настало након изјаве једног од архијереја који су служили у Аустралији у руској цркви. Он је рекао: „Докле год гори кандило око кивота са моштима Светог Сергија, биће и Русије.“
Данас у Лаври живи око 200 монаха, а ово свето место остаје центар руске духовности. Од 1993. године налази се на Унесковој листи светске културне баштине. Извор: Спутњик

У част 800. годишњице рођења светог блаженог кнеза Александра Невског, која се слави 2021. године, Централна банка Руске Федерације (руски- Банк России) издала је 10. марта пригодне кованице „800. годишњица рођења кнеза Александра Невског“ из серије „Историјски догађаји ".
Укупно су у оптицај пуштена два новчића: сребрни са апоеном од 3 рубље  у тиражу од 3 хиљаде комада и златни са апоеном од 100 рубаља у тиражу од 1.000 комада, саопштила је прес служба Централна банка Руске Федерације.

​Сребрни новчић (маса племенитог метала у чистоћи је 31,1 г, финоћа легуре је 925) има облик круга пречника 39 мм. Златник (маса племенитог метала у чистоћи је 15,55 г, финоћа 999) има облик круга пречника 30 мм.
Препознатљива одлика наличја новчића је лик светог кнеза Александра Невског.
На сребрном новчићу од 3 рубље приказан је у оклопу како јаше на коњу под лепршавим барјаком, на позадини приказа рађених техником ласерског матирања: лево - православна црква, десно - наоружана војска; на дну дуж обима налази се натпис: „Александар Невски“.

​На полеђини златника налази се рељефна слика споменика Битке на леду на позадини панораме средњовјековног Пскова израђене у техници ласерског матирања, а на дну дуж обода натпис: „ Александар Невски “.

Напомиње се да су оба новчића легално средство готовинског плаћања на територији Русије и морају се прихватити по номиналној вриједности у свим врстама плаћања без икаквих ограничења.
Аутор: Вјеронаука.нет  /​Погледај и видео запис!

Изградња првог храма Руске православне цркве у исландској престоници Рејкјавику требало би да почне до 31. јануара 2023. године.
Ова одлука, донесена је 4. марта 2021. године, на састанку градског вијећа Рејкјавика, којим је руска парохија добила још двије године да започне изградњу храма и руског културног и духовног центра у старом западном дијелу града - Вестурбаер.
Напомиње се да је мјесто за изградњу цркве додијељено парохији Светог Николе Чудотворца Руске православне цркве, још у октобру 2008. године. Закуп земљишта потписан је у априлу 2011. године под условом да изградња започне у наредне три године. 12. маја 2011. године освећен је камен темељац будуће цркве, а у јануару 2018. године  подигнута је капела у част Светог Николе Чудотворца.
Међутим, у будућности је из низа разлога градња храма одгођена. Касније, као резултат мултилатералних преговора, првобитни дизајн храма је,такође, промијењен. Коначно, његова величина је одобрена на састанку Градског вијећа 21. новембра 2020.године.

Истовремено је за парохију одређен рок изградње - 31. јануара 2021. године. Након извјесног времена, парохија је затражила продужење датума почетка изградње храма из више разлога, укључујући утицај пандемије коронавируса и учешће инвеститора.

Тако би, према најновијој одлуци Градског вијећа, градња храма сада требало да започне прије 31. јануара 2023. године.

Планирано је да храм буде изграђен према пројекту московског архитекте Данила Макарова, развијеном заједно са исландском компанијом Аркитео. Истовремено, приликом пројектовања храма, узето је у обзир мишљење многих странака, укључујући локалне становнике. Руски храм стајаће на улазу у историјску луку Рејкјавик.

​Према ауторима идеје, ако  абортуси буду укључени у статистику морталитета, тада ће их многи млади људи одбити, јер ће знати да је ово смрт неке особе.
Шеф Одјељења за заштиту материнства Синодског одjељења Руске православне цркве за добротворне сврхе, директорка Дома за маму православне службе „Милосрђе“ Марија Студеникина подржала је идеју да абортуси буду укључени у статистику морталитета, преноси РИА Новости.
Мариjа Студеникина се сложила да би абортуси требало да буду званично признати као смрт особе, а укључивање података о броју абортуса у статистику морталитета помоћи ће Руској Федерацији да се извуче из демографске кризе.
Ову идеју изразила је Екатерина Маркова, руководилац добротворног програма за помоћ трудницама „Спаси живот“. Према Марковој, ако се приједлог спроведе, „млађа генерација ће одрасти у земљи у којој је индуковани абортус званично признат као смрт човјека“, и као резултат тога, „многи ће одбити вjештачки прекид трудноће, препознајући поступак као убиство човјека“.
„За 100 година легалног абортуса свијест нашег друштва је деформисана, навикли смо да живимо са овом појавом, навикли смо да не примјећујемо. Вјерујем да ће укључивање статистике индукованих побачаја у статистику смртности омогућити друштву да проблем сагледа на нов начин. Укључујући владу Руске Федерације, која ће се фокусирати на главни узрок смрти и демографску кризу. Због тога ће се појавити нове мјере за спречавање индукованих побачаја “, рекла је Маркова.
Марија Студеникина је заузврат примијетила да је „с обзиром на демографску ситуацију иницијатива више него релевантна. Абортуси би требало да буду званично признати као смрт неке особе, а рад на њиховој превенцији треба да достигне највиши ниво“.
Аутор такође тврди да је индуковани абортус „узрок смрти број један у Русији“. "У Русији, према званичној статистици, постоји око пола милиона абортуса годишње. Ти подаци не укључују прекиде трудноће у приватним клиникама, медицинске прекиде трудноће користећи фалсификоване лијекове, интраутерине уређаје и оралне контрацептиве који прекидају рану трудноћу. Стварни број прекида трудноће је испред осталих узрока смрти у земљи. “, - објаснила је Маркова.
У октобру прошле године замјеник министра здравља Руске Федерације Олег Салагај извијестио је да се број абортуса у Русији смањио за 29,9% током посљедњих пет година, а на захтјев жене - за 40,8%. Замјеник министра је нагласио да се ради о озбиљним промјенама, али је број абортуса и даље висок - око 523 хиљада у 2019. години. ​Према Росстату , у 2020. години број умрлих износио је 2,124 милиона људи и повећан је у односу на 2019. годину за 18%. Стопа наталитета за 12 мјесеци 2020. године смањила се за 3,3% на годишњем нивоу. У јануару-децембру 2020. године у Русији је рођено скоро 1,44 милиона беба наспрам 1,48 милиона годину дана раније. Природни пад становништва у Русији у јануару-децембру 2019. године износио је 316 хиљада људи.

Патријарх Кирил честитао је митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију избор на патријаршијски трон Српске православне цркве, изразивши увјерење да ће вјерујући Срби и даље бити вјерни канонском православљу.
„У име архипастира и пастира, монаштва и мирјана Руске православне цркве, као и у своје лично име, срдачно вам честитам на избору на престо Архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског! Вољом Духа Светог и избором браће-архипастира, судбина српског православља повјерена Вам је као насљеднику блаженопочившег патријарха српског Иринеја и његових незаборављених претходника Павла, Германа, Викентија, Гаврила, Варнаве и Димитрија, као и свих насљедника великог светитеља српског Саве",  рекао је Његова Светост у честитки митрополиту Порфирију.​
Руски патријарх је нагласио да је у личности новоизабраног Патријарха православни народ Србије  „ добио духовног пастира и учитеља, чије срце, испуњено ревношћу према Господу и очинском љубављу према својим чедима, живи бринући се о учвршћивању свете православне вјере и очувању многовјековног историјског насљеђа Српске православне цркве". „Не сумњамо да ће се, у тешким временима која проживљавају наше Цркве и једновјерни народи о којима се старамо, као и увијек, међусобно подржавати и заједнички радити на вјери која је некада дата светима (Јуда 1, 3) “,  изразио је увјереност Предстојатељ Руске Цркве.
У закључку, патријарх Кирил је новоизабраном патријарху Српске православне цркве пожелио „радост у Христу, јачање тјелесне снаге и непролазну Божју помоћ на предстојећем ... тешком пољу“, а његовом стаду „мир и благостање“. Подсјетимо, Свети Архијерејски Сабор СПЦ је, у четвртак, 18. фебруара, изабрао митрополита загребачко-љубљанског Порфирија за новог, 46. по реду, Патријарха српског. Извор: фома.ру и Спуњик; превод: вјеронаука.нет

Руска православна црква поздравља избор митрополита загребачко-љубљанског Порфирија за српског патријарха, полазећи пре свега од континуираног става по питању украјинског раскола. Са оптимизмом гледамо на развој односа две цркве, рекао је заменик председника Одељења за спољне односе Московске патријаршије Николај Балашов.
„Са задовољством смо примили одлуку архијерејског сабора Српске православне цркве. Митрополит Порфирије је добро познат у Руској цркви, радили смо на многим заједничким пројектима... У целини узев, са оптимизмом гледамо на развој односа између две цркве“, рекао је Балашов.Духовно искуство и одмереност су Профирију обезбедили гласове српског епископата, додаје Балашов.
Он је посебно истакао досљедност става СПЦ према питању украјинског раскола.
„Полазимо од увјерења да ће бити очуван досадашњи курс СПЦ у свему што се тиче схватања јединства цркве. Митрополит Порфирије је заштитник канонског црквеног устројства. Претходних година смо увек видели с његове стране подршку православним верницима у Украјини и неприхватање раскола“, додао је Балашов.
Подсетимо, након „ујединитељског сабора“ који је 15. децембра 2018. године одржан у Кијеву, у Украјини је објављено стварање украјинске аутокефалне цркве за чијег је поглавара изабран Епифаније Думенко. Потом је, на иницијативу тадашњих украјинских власти и Цариградске патријаршије, формирана расколничка структура — такозвана „Православна црква Украјине“, а у јануару 2019. године она је добила томос о аутокефалности од цариградског патријарха Вартоломеја.
Порфиријев избор важан је догађај и за РПЦ, истакао је Балашов.
„То је велики догађај у животу братске цркве с којом имамо посебно тесне односе, и због наше историје али и због узајамне подршке наших народа и заједничког схватања изазова за јединство цркве“, рекао је он.
Извор: Спутњик

​Од априла 2020. до 23. јануара 2021.године  свештеници Московске области обавили су 1.302 посјета пацијентима са вирусом корона ради извршења светих тајни,  код куће и у болницама.Конкретно, свештеници из посебно формираних група посјетили су пацијенте у њиховим домовима 499 пута, а у болницама 803 пута (посјећено је укупно 57 болница), наводи се на веб страници Синодског добротворног одјељења.

У посебну групу улази 20 свештеника који су прошли брифинг о безбједности и обуку. Пацијенте посјећују у посебним одијелима и заштитној опреми. У просјеку свештеници из посебне групе дневно изврше од 5 до 10 посјета Москви. Поред тога, Болничка комисија Московске епархије организовала је рад даноноћне линије, позивајући се на то да се особа обољела од коронавируса, која живи у Москви, може пријавити за св. тајну исповести и причешћа код куће или у болница. Извор: Правмир.цом / превео и прилагодио сајт вјеронаука.нет

У суботу 23. јануара у 15:10 и недјељу 24. јануара у 04:10 и 19:10 по московском времену, државни ТВ канал Русија-24 («Россия-24») емитоваће 40-минутни документарни филм о историји изградње и украшавању Храма Св. Сава у Београду.​ Посљедњих година радило се на стварању мозаичне декорације овог храма. Рад је започео захваљујући споразуму између руског и српског предсједника, постигнутом уз учешће Руске православне цркве и лично Његове Светости Патријарха московског и цијеле Русије Г. Кирила. По одлуци предсједника Путина, додијељена су значајна средства, захваљујући којима је група од више од 300 мозаичара, изабраних на конкурсу Академије умјетности, успјела да мозаицима покрије површину од преко 10 хиљада квадратних метара. Саборни храм Светог Саве, који се гради више од сто година, захваљујући помоћи Руске Федерације и раду руских мозаичара, постао је један од најистакнутијих споменика православне архитектуре на Балкану. Филм говори о историји изградње храма и како су изведени радови на стварању мозаика овог храма. О томе посебно говоре  руски умјетник  Н. Мухин, као и српски стручњаци и архијереји Српске православне цркве. Документарни филм укључује видео снимке посјете Храму Светог Саве руског, предсједника Владимра Путина у пратњи предсједника Србије Александра Вучића. Патријарх српски Иринеј, који је преминуо у новембру 2020. године, посебну пажњу посветио је раду унутар Саборног храма Светог Саве, чије је сахрањивање било прво свечана служба обављена у овом храму. У филму о Светом Сави и историји саборног храма изграђеног у његову част, говоре архијереји и свештеници Српске православне цркве, међу којима су блаженопочивши патријарх Иринеј, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископи бачки Иринеј и нишки Арсеније, протојереј-ставрофор Драгомир Сандомир. Аутор и водитељ, митрополит волоколамски Иларион, филм завршава речима да ће Саборна црква Светог Саве, коју су украшавали руски мозаичари, „заувек остати и споменик руско-српског пријатељства и сведочанство о јединственом односу који има развио се између Руске православне цркве и Српске православне цркве. "...Документарни филм биће приказан на првом каналу српске телевизије 27. јануара - на сам дан празника Светог Саве. Служба за комуникацију ДЕЦР / извор: моспат,ру /припремио сајт вјеронаука.нет

​Сила воде, освештане на празник Богојављење, лежи у томе што садржи Божанску благодат, која је „буквално у нашим рукама“, рекао је патријарх Кирил .
- Данас нам открива - заиста, физички - присуство Божанске благодати. Вјерујемо да је ова благодат присутна у освећеној води, - рекао је патријарх на празник Богојављење 19. јануара након Св. Литургије у скиту Александра Невског код Переделкина.
- Ми пијемо ову воду, шкропимо је по кућама, држимо је у својим домовима и у тешким животним тренуцима је додирујемо и поново пијемо, знајући да је кроз ову водену природу поред нас, буквално у нашим рукама, Божанска благодат, - додао је он. Према Његовој Светости, спознаја да „Бог није напустио свијет, није напустио људски род, није напустио никога од нас“, долазећи на празник Богојављење, требало би да ојача хришћане „у вјери и побожности, у жељи да Богу захвале и моле му се, настојећи да живе по закону који је Господ донио на свијет ... "
- Јер, само слиедећи овај закон, човјек може стећи пуноћу живота или, обичним језиком, истинску срећу, - закључио је патријарх. ​Читаву бесједу можете да прочитате овдје

Патријарх московски Кирил се у својој божићној посланици осврнуо на коронавирус. Руски православци сутра славе Божић. ​​Патријарх московски и читаве Русије Кирил сматра да је неразумно игнорисати епидемију вируса корона и медицинске препоруке и људе који се тако понашају упоредио са неверницима.
„Знам да постоје људи који ни у шта не верују, ни у болест, ни у опасност, игноришу медицинске савете. Али ми који верујемо знамо да на свету не постоје само ти глупи и неразумни људи – а можемо их тако назвати – него да постоји и мноштво људи који у Бога не верују. Феномен неверовања постоји и он је увек опасан. Веома је опасно када људи не верују у Бога, опасно по живот. Исто тако као што је данас опасно ако људи не верују у ширење инфекције и не чувају се“, рекао је патријарх током проповеди после литургије у Храму Христа Спаситеља у Москви на бадњи дан.Патријарх је рекао да је неопходно поштовати препоруке лекара: носити маске, држати дистанцу, јер, како је додао, наша неопрезност може да буде узрок страшне болести.
„Позивам вас све да се понашате у складу са тим захтевима. Не треба их игнорисати“, рекао је Кирил и додао треба долазити у храмове али уз поштовање санитарних мера. У својој божићној посланици која је објављена на веб-сајту Руске православне цркве патријарх је позвао вернике да се моле за све оне који су оболели од вируса корона и да помажу ближњима.
„Данас када народи на читавој Земљи преживљавају сложена искушења нове болести, када су срца људи испуњена страхом и забринутошћу за будућност, од изузетне важности је ојачати саборну и појединачну молитву, допринети Господу улажући посебан напор у чињење добрих дела“, навео је патријарх.Како је раније објављено у Московској патријаршији вечерашњу божићну литургију ће у Храму Христа Спаситеља служити патријарх а то ће традицинално преносити телевизије од 23 сата по локалном времену. Због вируса корона ове године богослужењу неће моћи да присуствују старији од 65 година и хронични болесници. 

Руски биографски институт уврстио је име предстојатеља Руске православне цркве, Његове Светости Патријарха Кирила, у недавно објављени списак „Најзначајних људи деценије“ .​
То је на свом каналу Телеграм објавио Владимир Легојда, предсједавајући Синодског одјељења за црквене односе са друштвом и медијима, позивајући се на «Российскую газету» .
„Према ријечима предсједника Управног одбора Института Свјатослава Рибаса, критеријуми за одабир„ најбољих људи деценије “били су врло једноставни: јавна корист коју су донијели, патриотизам, поштовање историје“, написао је Владимир Легојда. Укупно је на списку 43 имена - политичари, љекари, научници, музичари, јавне и вјерске личности. Стручну процјену списка извршили су запослени у Институту за економске стратегије Руске академије наука, научници, научници из културе, новинари, писци, запослени у руском правитељству (влади).
„Одлука Руског биографског института свједочи о јавном признању служби цијелој Руској цркви на челу са њеним предстојатељем“, резимирао је шеф Синодског одјељења за црквене односе са друштвом и медијима. Извор:ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

​РПЦ: Наведите бар један документ у коме ми Москву називамо „Трећим Римом“ 
Митрополит Иларион (Алфејев) одговорио је на питање да ли Руска православна црква жели на неки начин да предводи свјетско православље.
У тврдњама да Руска православна црква његује теорију о „Трећем Риму“ и, будући да има највеће стадо, жели да предводи свјетско православље, „нема ни капи истине“. Овако митрополит Волоколамски Иларион (Алфејев) одговорио на питање новинара грчких новина.
„У овим изјавама нема ни капи истине, осим само тога да смо заиста Црква са највећим бројем вјерника“, рекао је јерарх Руске православне цркве у интервјуу објављеном на веб страници  ДЕЦР. „Ова чињеница није нешто чиме се поносимо, већ нешто што нам намеће посебну одговорност за нашу паству, за очување њењог јединства.
Што се тиче оптужби да РПЦ заговара теорију о „Трећем Риму“, митрополит Иларион је нагласио: „Донесите бар један званични документ наше Цркве, одлуку Црквеног сабора, ријечи Патријарха или, на примјер, мој говор, који би рекао да да Москву препознајемо као Трећи Рим“.
„Не постоји такво нешто. То је био концепт који је формиран прије неколико вијекова и одавно је постао ствар прошлости. То нас не занима, као што немамо жељу да водимо свјетско православље. Прилично смо задовољни мјестом које заузимамо “, додао је. Архијереј је подсјетио да је на Архијерејском сабору Руске православне цркве 2013. године усвојен документ „О првенству у Васељенској цркви“, у којем се „црно на бијело каже да цариградског патријарха препознајемо као првог међу једнакима у породици предстојатеља помјесних православних цркава“. 
„Али препознајемо га као првог у части, а не као првог у власти“, рекао је. „Не вјерујемо да цариградски патријарх има било какву моћ ван граница своје канонске јурисдикције или има право да се мијеша у унутрашњи живот других помјесних цркава - ми се категорички не слажемо са таквим мишљењима“.  Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Рачунарски програм ће упозоравати на посјету псеудо-црквеним ресурсима и активностима лажних свештеника.
15. децембра на ЈуТјуб каналу Виборшке епархије одржана је презентација првог православног „антивируса“ (заштитника мреже) Лабарум, који је креирало ИТ смјера Одјељења за младе Епархије виборшке. Веб заштитник представили су шеф Епархијског одјељења за младе протојереј Артеми Литвинов и Дмитриј Александрович Осадчук студент ПСТГУ, програмер Интернет ресурса и организатор пројеката са 15 година искуства. . Представљена је функционалност продужетка, испричана је прича о настанку идеје и стварању логотипа.Компјутерски програм ће заштитити вјернике од псеудо-црквених сајтова који прикупљају донације и упозориће на активности лажних свештеника на мрежи, преноси Епархија-виборг.ру.
„Програм прегледача упозориће вас на злонамјерност ствараоца веб странице, ако ресурс незаконито нуди наручивање услуга у црквама, прикупља донације у име Руске православне цркве или ако припада особи која се представља као духовник“, каже се у поруци.
Лабарум се дистрибуира бесплатно и ради у верзији за рачунаре (рачунар, лаптоп).
„Функционише у прегледачу Mozilla Firefox, очекује се да га у року од 10 дана одобре Гугл, Опера, Yandex Browser; биће издата верзија за Сафари “, наводи се.
Програм је доступан за преузимање на веб страници епархије и путем директне везе за Мозила Фајерфокс .
Антивирус за мобилне уређаје биће развијен касније. Програм је настао са благословом Игњатија, епископа виборшког и приозерског. Појавом ИТ смјера у Одјељењу за младе епархије, Владика Игнатије је благословио да посебну пажњу посвети безбједности у Интернет простору и лично је надгледао припрему пројекта. Током презентације програмери су захвалили Његовом Преосвештенству на подршци.
Подсјећања ради, недавно је на веб страници Синодског одјељења Московске патријаршије за односе Цркве са друштвом и медијима створен одјељак под називом „Борба против злоупотребе на Интернету“. Садржи списак мрежних извора укључених у неовлашћено прикупљање донација у име Руске православне цркве, као и информације о особама које се претварају да су свештеници и тиме обмањују вјернике. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ