Сазнај новости из
хришћанског свијета
Петнаест вијекова након изградње, величанствена византијска црква Св. Софије (грч. Αγία Σοφία, тур. Ayasofya) и даље крије тајне, а њихово откриће и данас изазива чуђење и дивљење. Основана је 532. године послије Христа, за вријеме цара Јустинијана I, када је постојећи храм на овом мјесту, који се назива и Велика црква (Magna Ecclesia, Μεγαλη Εκκλησια) спаљен током немира у Цариграду. Црква Свете Мудрости свечано је отворена 537. године, први пут освећена 15. фебруара 360. године и функционисала је као саборни храм Цариградске патријаршије до 1453. године. Црква посвећена Светој Премудрости Божијој спада у врхунце византијског црквеног градитељства са иновативним дизајном и архитектуром за своје вријеме. Храм је био и остао симбол Цариграда како у византијском и османском периоду тако и данас. Осим дивљења које изазива код посјетилаца и ходочасника, подједнако је занимљиво и оно што се крије испод њених темеља, а разне легенде и нагађања круже кроз вијекове до данас. Како из прича, тако и из извршених археолошких ископавања, познато је да је испод пода Аја Софије постојао огроман подземни простор у којем су се налазиле бројне крипте, катакомбе и галерије. Урбана легенда чак каже да подземни тунели Аја Софије досежу Леандерову кулу (Дјевојачку кулу) на Босфору и Принчевских острва. Археолози са сигурношћу кажу да су разни тунели испод цркве међусобно повезани, иако је због нагомилавања земљаног наноса данас већина њих блокирана. Професор Хасан Фират Дикер каже да је велики дио подземних објеката Аја Софије коришћен као складиште, а постоје и објекти који су били дио канализационог или водоводног система. На дубини од четири метра откривена је и катакомба која се састоји од три просторије, гдје су сахрањивања вршена од 4. вијека послије Христа. То је најстарија грађевина у комплексу византијских храмова. За његово постојање се зна од 1946. године, али тек недавно су завршени радови на уклањању четири тоне муља и наноса који су захватили локацију. Аутор: вјеронаука.нет на основу писања cnn.g Влада Бугарске издвојила је 3,5 милиона лева (1.79 милиона долара) за поправку и рестаурацију Зографског манастира посвећеног светом великомученику и побједоносцу Георгију на полуострву Атос у Грчкој. Ово је саопштио вршилац дужности министра културе Велислав Минеков на састанку у Савјету министара. Према његовим ријечима, након пожара прије године у источном крилу све је остало само на нивоу намјера. Светој обитељи била су потребна средства за рестаурацију и конзервацију, која до сада никада нису одобрена.Источно крило изграђено је средствима Хаџи Валча из Банског, подсетио је Минеков, и зато се зове „Банско крило”. Вршилац дужности министра културе је изјавио да ће затражити састанак са игуманом манастира Зограф архимандритом Амвросијем како би се нашао начин да се помогне гријање у манастиру које је на примитивном нивоу и чак опасно, као и са поправка пута до манастира.који је такође у веома тешком стању. Манастир Зограф на Светој Гори вјероватно датира из 9. – 10. вијека. Најранији документ о његовом постојању датира из 980. године. Према предању, основала су га три брата - Мојсије, Арон и Јован из Охрида 919. године. Сматра се да је у 13. вијеку постао претежно бугарски. Био је настањен бугарским, грчким и српским монасима до 1845.године, а од те године искључиво бугарским. Зограф је девети у хијерархији светогорских манастира. У њему је данас око 37 монаха. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи свјетске баштине. У музеју манастира чувају се изузетно вриједне иконе, чији главни низ датира из XVIII – XIX вијека. Истраживање које је провела Англиканска црква показала је да се млади људи у Великој Британији моле чешће од старијих. Према испитивању јавног мњења, које је у Великој Британији урадила компанија SavantaComRes у име Англиканске цркве, више од половине (56%) људи старости од 18 до 34 године моли се Богу. Међу испитаницима старијим од 55 година овај број је 41%. Ове податке наводи Christian Today. Трећина испитаних (32%) старости од 18 до 34 године изјавила је да се молила током прошлог мјесеца; међу представницима групе старијих од 55 година, њих 28% се показало таквим, иако је скоро половина (48%) представника ове старосне категорије признала да су се раније молили. Најчешће се моле за пријатеље и породицу – 69% испитаника свих узраста, као и за болесне – 54%. Отприлике половина (51%) рекло је да се моле да би изразило благодарност. У анкети су учествовала 2073 испитаника. „У окружењу све већег притиска, са људима свих генерација који се суочавају са огромном неизвјесношћу, многи људи свих узраста налазе снагу у молитви“, рекао је свештеник др Стивен Ханс, који је задужен за мисионарски рад у Англиканској цркви. Он је додао да је примијетио интересовање младих за вјеру. Свети мученик Андреј Стратилат, био је био римски војсковођа под царем Максимијаном. За вријеме рата са Сиријом Свети Андреј је добио титулу „стратилат“, односно главнокомандујући. Одабравши мали одред, Св. Андреј је иступио је против непријатеља. Његови војници били су незнабошци, а он сам још не примивши крштење, вјеровао је у Христа. Прије битке свети Андреј увјерио је војнике да су незнабожачки богови демони, и проповиједао им је истинитог Бога. Уз вјеру у Божију помоћ, мали одред војника је у бијег бацио велику војску Персијанаца. Када се побједоносни Андреј врати у Антиохију, неки завидљивци га оптужише као хришћанина, и царски намесник позва га на суд. Андреј отворено изјави своју непоколебљиву веру у Христа. После љутих мука намесник баци Андреја у тамницу и писа цару у Рим. Знајући углед Андрејев у народу и у војсци цар нареди намјеснику да пусти Андреја у слободу, но да вреба другу прилику и други разлог да га убије. Кроз Божје откровење Андреј сазнаде за ту наредбу цареву, па узевши собом своје верне војнике, укупно 2593 оде с њима у Тарс Киликијски, и ту се сви крстише од Петра епископа. Гоњен од царских власти, Андреј се с дружином својом повуче далеко у планину јерменску Таврос. Ту у једном кланцу, када они беху на молитви, стиже их војска римска и све до једнога посече. Нико се од њих није хтео ни бранити, но сви беху жељни мученичке смрти за Христа. Мучеништво светих догодило се око 302. године. На том мјесту, гдје се изли потоком крв мученичка, изби кључ лековите воде, која исцељиваше од сваке болести. Петар епископ дође потајно са својим људима, и чесно сахрани тијела мученика на том истом мјесту. Пострадаше сви чесно, и увјенчани вијенцима бесмртне славе преселише се у царство Христа Бога нашега. Помен на чудотворну Донску икону Богородице, пред којом је, уз молитве, руска војска однијела побједу на Куликовом пољу 1380. године, Православна црква прославља 1. септембра. Година је била 1380. У близини ријеке Дон, на Куликовом пољу, трупе су стајале једна наспрам друге, спремне за битку. Ближило се вријеме битке, а пред прелијепим и строгим образом Богородице, који је насликао Теофан Грк, окупиле су се на молитву трупе светог кнеза Дмитрија Донског. Битку су добиле руске трупе. Икону Мајке Божије, која је добила име "Донска", након побједе у Куликовској бици, козаци су поклонили светом благовјерном Великом Кнезу Димитрију Донском. 200 година касније, у вријеме владавине великог кнеза Фјодора I Ивановича, кримски кан Кази Гиреј приближио се Москви са трупама. Снаге нису биле довољне за одбрану града, али је цар, свјестан историјских догађаја, наредио да се Донска икона из Кремља допреми на мјесто гдје су се улогориле трупе бранилаца Москве. И опет се догодило чудо - током битке, Татари су почели панично да се повлаче, а истовремено су претрпјели велике губитке. У знак сјећања на побједу, на мјесту војног логора основан је чувени Донски манастир. Сама Донска икона Богородице сада се налази у цркви у Државној Третјаковској галерији. Само једном годишње, уочи празновања Донске иконе Мајке Божије (19. августа по црквеном, 1. септембра по грегоријанском календару), икона се из Третјаковске галерије доноси у Донски манастир, да би се сви поклонили Богородици, која је више пута штитила Русију од невоља. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
May 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|