Сазнај новости из
хришћанског свијета
У болници Светог Алексија сматрају да вјештачка интелигенција не може да замијени љекара, али може да му убрза и олакша посао. Болница Светог Алексија је мултидисциплинарна медицинска установа са 280 кревета. У болници се бесплатно лијече људи из свих региона Русије, без обзира на вјеру. У главној медицинској установи Руске православне цркве, болници Светог Алексија, желе да уведу медицинску вјештачку интелигенцију користећи руске технологије и компонентну базу, преноси Интерфак-Религион. Болница ће бити међу пилот институцијама за развој и примјену вјештачке интелигенције. То је постало могуће након закључења споразума између болнице и Федералног Ресурсног центра за универзалне технологије дизајна и рехабилитације. Вјештачка интелигенција користиће се за стварање производа који повећавају тачност дијагностике у радиологији и патоморфологији, као и за праћење квалитета лијечења. Директор и главни љекар болнице Алексеј Заров рекао је да је 2020. године болница постала једна од првих у Москви која је увела алгоритам неуронске мреже за препознавање коронавирусне упале плућа током рачунарске томографије плућа, а 2021. године ово подручје наставља проширити. Укључивање клинике у пројекат обједињене дигиталне патоморфолошке контуре Россис, према ријечима љекара, помоћи ће у лијечењу и дијагнози пацијената који имају рак или друге болести током хистолошких истраживања. Када се ови пацијенти јаве другим болницама, љекари ће моћи на даљину да добију дигиталне копије свих прегледа обављених у болници. Штавише, вјештачка интелигенција ће процијенити ове слике за најважнија подручја рака, што ће повећати дијагностичку тачност. Вјештачка интелигенција омогућиће специјалистима различитих специјалности да поставе тачнију дијагнозу на основу скупа симптома, анализа, а такође у одабиру најефикасније методе лијечења, фокусирајући се на водеће свјетске препоруке.
Споменик је урађен на иницијативу удружења „Патријарх“, а уз помоћ бројних поштовалаца лика и дела блаженопочившег партијарха који је део монашког живота провео у манастиру Рача.
Овај споменик рад је Зорана Ивановића, професора на Факултету примењих уметности. Патријарх Павле преминуо је 2009. године у својој 96. години и сахрањен је у манастиру у Раковици. Српски патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Патријарх Павле био је 44. поглавар Српске православне цркве. Извор: Спутњик 2. јула 2021.године, Српска православна црква са својим вјерницима празнује Светог Јована Шангајског Чудотворца, руског светитеља српског порекла, угледног предавача на Охридској богословији, савременика и сарадника Светог Владике Николаја Велимировића. Мало је познато да је породица Светог Јована Шангајског, у 18. веку, под најездом Турака, из Србије избегла у Русију, да би – током октобарске револуције, из Русије избегли у Србију. Живећи као избеглица у оскудици, бивши племић зарађивао је за живот своје породице продајући дневне новине на углу Кнез Михаилове и Улице краља Петра. Као Михаило Максимовић родио се 4. јуна 1896. године у Русији, у Харковској губернији у месташцу Адамовски. Потицао је из племићке породице, а његов отац Борис Максимовић био је српског порекла. Породица Максимовић избегла је у 18. веку у Русију пред најездом турских освајача. Српски језик у кући нису запоставили. На крштењу је добио име Михаило, док му је Јован касније монашко име. Jош као дечак Михаило Максимовић разликовао се од остале деце: тешко је говорио, мало је јео, није волео гимнастику ни плес. Његова француска дадиља прешла је, под дечаковим утицајем, у православље. Kао осамнаестогодишњак Михаило је завршио Полтавски кадетски корпус и уписао се на Правни факултет на харковском Царском универзитету где је дипломирао четири године касније. Кад је у Русији избила револуција, официр Максимовић је кренуо у рат на страни Цара Николаја борећи се против бољшевика. Рањен је у десну ногу и због тога је до краја живота остао хром. У време грађанског рата у Русији са породицом је дошао у Србију. Живећи као избеглица у оскудици, бивши племић зарађивао је за живот своје породице продајући дневне новине, између осталих и „Политику”. Овог необичног и сиромашног продавца новина сви су добро знали у Београду по томе што је и зими и лети ишао бос. Свакога јутра кренуо би прво у Патријаршију да тамо службеницима прода новине. Нико од њих није знао да је племић аскета, вредни продавац новина већ завршио два факултета. У Београду је потом уписао и 1925. године завршио Теолошки факултет. У руској цркви у Београду га је владика Антоније, поглавар Руске заграничне цркве, произвео у чин чтеца. Замонашио се у Миљковом манастиру код Свилајнца 1925. године узевши име Јован, према свом претку Јовану Тоболском. Свети синод Српске православне цркве поставио га је 1929. године за суплента Богословије у Охридској епархији у Битољу. Охридском епархијом тада је управљао владика Николај Велимировић. Ђаци Богословије приметили су да отац Јован једе мало, и то само једном дневно, да се никада не љути и никада не спава, већ проводи ноћи клечећи пред иконом. Од дана свог монашког пострига па до смрти, никада није спавао у постељи. Пошто никада није спавао, дешавало се да га за време часа ипак ухвати сан. У Битољу се убрзо прочуо као добротвор и доброчинитељ. Отац Јован Максимовић посебно је поштовао светог Наума охридског јер је имао моћ исцељења душевно оболелих. Управо са иконом светог Наума обилазио је болнице и молио се за здравље болесника. Још из тог времена потичу приче о његовим чудотворним исцелитељским моћима. Године 1934. постао је епископ Руске заграничне цркве и послат је у Шангај. У Шангају је основао Сиротиште светог Тихона Задонског које је удомило чак три и по хиљаде деце. Несрећне и напуштене малишане налазио је по буџацима шангајских четврти изгладнеле и болесне. Тешко су га погађале и посете душевним болесницима и за њих се посебно молио. Сачувана су многобројна сведочанства некадашњих смртно болесних људи којима је Јован Шангајски помогао. Руси су, после доласка комуниста на власт у Кини, поново кренули у изгнанство. Епископ Јован био је с њима. Свети синод Руске заграничне цркве поставио је владику Јована 1951. године за архиепископа западноевропског. Дошао је у Париз. Служио је Свету литургију на француском и холандском, баш као својевремено на грчком, црквенословенском, кинеском, или касније енглеском. Свети синод преместио је потом Владику Јована Максимовића у Сан Франциско да би помагао завршетак градње тамошње велике Саборне цркве посвећене Пресветој Богородици. У Сан Франциско стигао је у јесен 1962. године. Док је службовао у Паризу, називали су га Јованом Босим јер је често ишао бос. Није се обувао јер су му ноге стално биле отечене будући да га готово нико никада није видео да лежи и одмара се. Последње четири деценије свога живота није имао уобичајени сан, одлучио се на подвиг ноћног бдења не спуштајући се никада на кревет. Његов узор у томе био је свети архиепископ Мелентије Леонтович чије су мошти почивале у Успењској цркви у Харкову и који је узео на себе молитвени подвиг борбе са сном проводећи ноћи непомично стојећи руку подигнутих увис и никада не лежући у кревет. У Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године (19. јуна по старом календару) служио је Литургију. По свом обичају, после службе остао је у олтару још три сата. Онда је отишао у парохијски дом и ту се упокојио. На дан смрти пратио је чудотворну икону Пресвете Богородице („Курскаја – Коренаја”). Пред њом се и упокојио. О себи је написао следеће: “Откад знам за себе, желео сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебљиву тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за њу.”За светитеља је проглашен (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске заграничне православне цркве у Сан Франциску, Калифорнија. Никола Станковић Извор: Православие.ру У сриједу 30. јуна 2021. године, у Епархијском дому у Требињу, Његово преосвештенство епископ Захумско – херцеговачки и приморски господин Димитрије примио је у радну посјету директора Реубличког педагошког завода Републике Српске г. Предрага Дамјановића и просвјетног савјетника за вјеронауку г. Славољуба Лукића. Састанку су присуствовали и чланови Катихетског Одбора РС са подручја Епархије ЗХиП: мати Павла Ћузулан и јереј Данило Боро. На састанку се разговарало о актуелним проблемима са којима се сусрећу вјероучитељи у процесу извођења Православне вјеронауке у Основним и Средњим школама Републике Српске и конкретно Епархије ЗХиП. Донијети су и конкретни закључци који ће допринијети што бољој организацији и унапређењу наставе у наредном периоду. У том смислу је дугогодишња вјероучитељица Миља Тупањанин именована испред Епархије ЗХиП за спољњег сарадника Републичког педагошког завода РС. Извор: Епархија Захумско-херцеговачка Митрополит молдавски и буковински Теофан (Румунска православна црква) освештао је у уторак поподне капелу „Светог пророка Илије Тесвићанина“ на међународном аеродрому Јаши. Капела се налази у два контејнера, који су смјештени на паркингу и површине је 30 квадратних метара . Локални одборници из Јашија одобрили су, након вишегодишњих расправа, да градски аеродром треба да има капелу. Освећењу капеле присуствовали су локалне власти, управа аеродрома и запослени. Идеја о изградњи капеле на аеродрому први пут је покренута пре шест година, али су је локални одборници тек сада једногласно одобрили. Садашња структура је привремена капела, све док се на аеродрому не изгради нови терминал, на којем ће бити и стална капела. Управа аеродрома пристала је да уступи четири паркинг мјеста, што им је доносило годишњи приход од 9.400 евра. Земљиште је бесплатно уступљено Митрополији Молдавије и Буковине. Са међународног аеродрома Јаши свакодневно полијећу авиони на неколико дестинација у Румунији и Европи. Кроз аеродром годишње прође више од 1,2 милиона путника. Аутор: вјеронаука.нет на основу више извора * У близини храма у Дежеви налазе се остаци старе Немањићке цркве, а недалеко су Петрова црква и манастири Ђурђеви ступови и Сопоћани. * Дежева је место у којем је Стефан Немања стварао прву српску државу, у којој су се доносиле важне одлуке за српски народ. Из Дежевске долине потекли су Вукан, Стефан Првовенчани и Растко, а овде су расли и други Немањићи - Радослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин. * Игуман манастира Ђурђеви ступови, Гаврило, пренео је председнику Србије да постоји намера да се гради Визиторски центар на Голији, који би био изграђен по угледу на онај у Тршићу. У њему би био представљен српски средњи вијек. _____________________________________________________ „Поносан сам што смо заједнички и уз благослов владике Теодосија, затим уз вашу подршку и помоћ кренули да подижемо овако величанствен храм на тако важном месту за српску историју, у родном месту Растка Немањића, Светог Саве”, казао је предсједник Србије и обавијестио мештане да је држава определила новац који недостаје за завршетак радова на цркви, преноси Танјуг. Према његовим ријечима, опредељено је више од 40 милиона, а биће додате и личне донације. „Вјерујем да ћемо у најкраћем могућем року да завршимо ову величанствену цркву, рекао бих на понос целог нашег народа и вас који овде живите”, казао је председник обраћајући се мештанима испред цркве. Парох цркве Свети Сава Иван Јеремић подсетио је да је у октобру 2012. године, са благословом епископа Теодосија, постављен камен темељац за заветни храм Светог Саве у његовом родном селу Дежеви. Од тада, како је испричао за Танјуг, захваљујући прилозима мештана, али и наших људи широм отаџбине и иностранства, као и помоћи државе Србије, на храму су завршени груби грађевински радови. Црква је покривена, постављен је часни крст 2018. године, а у унутрашњости цркве зидови су омалтерисани и изглетовани. Отац Иван каже да је постављено и подно грејање и нада се да ће уз Божији благослов радови бити настављени. У плану је да се ураде завршни радови, односно постављање подног мермера, фасаде, уређење порте. „То нам је потребно како би се радови на цркви што пре привели крају и црква увела у богослужбену употребу на радост свих мештана, српскога рода и народа у родном селу Светог Саве. Ако Бог да и услови се створе, потребно је око 200 радних дана да се све то заврши”, казао је отац Иван. У близини храма у Дежеви налазе се остаци старе Немањићке цркве, а недалеко су Петрова црква и манастири Ђурђеви ступови и Сопоћани. Дежева је место у којем је Стефан Немања стварао прву српску државу,у којој су се доносиле важне одлуке за српски народ. Из Дежевске долине потекли су Вукан, Стефан Првовенчани и Растко, а овде су расли и други Немањићи - Радослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин. „Срамота је што у родном месту Светог Саве нисмо имали цркву”, констатовао је Вучић у разговору са свештенством манастира и цркава из тог краја. Поновио је да ће ускоро кренути обнова једног локалног пута, да ће место добити нову фискултурну салу, као и Дом културе, као и да ће покушати да доведу једну фабрику у то место. Игуман манастира Ђурђеви ступови Гаврило пренео је председнику Србије да постоји намера да се гради Визиторски центар на Голији, који би био изграђен по угледу на онај у Тршићу, за шта је добио уверавања председника да ће држава помоћи у тој намери. „То би био центар у којем бисмо представили свој средњи век, оснивање средњовековне српске државе, тим пре што је недалеко место рођења Светог Саве”, рекао је игуман, додајући да је у плану и подизање споменика Светом Сави у Мишчићима. Игуман је, међутим, указао и на проблем тог краја - људи продају земљу и одлазе. „Све знам… зато што могу да добију хиљаду евра по ару… Чим добију добру цену… Али, да ми урадимо оно што можемо, зато и гледам да уложимо што је могуће више. Све ја знам”, рекао је Вучић. Извори: факти.орг и политика.рс Митрополија црногорско-приморска након пуних шест деценија поново ће званично бити уписана као власник четири цркве на острву – град хотелу Свети Стефан, којима је до сада газдовала Хотелска група “ Будванска ривијера”, а од пре две године акционарско друштво “Свети Стефан хотели”, пишу “Вијести”. Спремност да се Митрополији у складу са свим законским процедурама, цркве врате у власништво, показало је новоименовано руководство у већинским државним компанијама- ХГ “Будванска ривијера” и “Свети Стефан хотели”. То су, пише лист, јутрос потврдили председник Одбора директора “Будванске ривијере” Мијомир Пејовић и председница Одбора директора “Свети Стефан хотели” АД Драгана Кажанегра Станишић. “Након више од десет година колико трају проблеми за утврђивање власништва над црквама на Светом Стефану – у питању су цркве Светог Стефана, црква Преноса моштију Светог Стефана, црква Александра Невског и црква Преображења Господњег. Стекли су се услови да у име ХГ ”Будванска ривијера” и колегиница Кажанегра Станишић у име ”Свети Стефан хотели” искажемо спремност да у наредном периоду, у законским поступцима, вратимо оно што је цркви несумњиво припадало. То је власништво над овим објектима”, рекао је Пејовић. Рекао је да је на челу једног акционарског друштва и потпуно је јасно да акционарско друштво нема никакве везе са управљање црквом, нити са поседом или сваким другим видом власништва. “Још једном изражавамо пуну спремност да у договору са МЦП нађемо најбоље решење како би се исправиле грешке и неправде које су постојале у претходним деценијама”, рекао је Пејовић. Кажанегра Станишић је истакла да су јутрос дошли на острво Свети Стефан како би послали поруку и исказали вољу и спремност да се неправде које су биле у што краћем року и законским оквирима исправе. “Овим показујемо друштвену одговорност, свесност целог процеса који се уназад одвијао и који је довео до тога да на данашњи дан имамо верске објекте који су у поседу акционарског друштва чијим се акцијама тргује на берзи”, рекла је. Навела је да је Митрополија свих претходних деценија водила рачуна о овим објектима, у њима су се одржавале службе, литургије. “Имам не само професионалну, него и личну сатисфакцију и моралну обавезу да се исправи оваква неправда. Мој предак, игуман Борис Кажанегра 60-тих година прошлог века био је човек који покушао да спречи ово што се касније десило, упозоравао на законе, на беспризоран догађај рушења цркве Александра Невског, а потом и уписа цркава као друштвене својине”, истакла је Кажанегра Станишић. Средњовековне цркве више од шест деценија биле су укњижене на ХГ Будванска ривијера, од када је острво претворено у најелитније летовалиште на Јадрану. Од јуна 2019. оне су у власништву новоосноване фирме “Свети Стефан хотели”, која је у већинском власништву Владе. МЦП је оспорила решење о национализацији острва Свети Стефан, које је пре шест деценија исељено и претворено у луксузни град хотел, а цркве укњижене на тадашњу хотелску компанију, чији је потом наследник била ХГ Будванска ривијера. Митрополија је још 2010. у которском Основном суду покренула спор, како би поништила решење о национализацији које су донеле комунистичке власти пре 60 година, а четири цркве чији је титулар манастир Прасквица, духовно седиште Паштровића, и формално вратиле у њихово власништво.Судски спор је потом привремено обустављен а настављен као управни поступак код Управе за некретнине. Иначе, на острву постоје четири цркве – најстарија, посвећена архиђакону Стефану, грађена је 1464. године и по њој полуострво добија име. Највећа црква удаљена свега метар од ове, грађена је 1885. и посвећена преносу моштију Светог Стефана. Трећа је скромних димензија и налази се југоисточно од хотелске рецепције и посвећена је Преображењу Господњем. Најконтроверзнија је судбина цркве Рождества пресвете Богородице, која је пре шест година обновљена, након што је била порушена и сазидана у коцкарници, пишу “Вијести”. Извор: ПРАВОСЛАВНА МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА/ Чикаго сада слави Видовдан и то је за нас веома значајно. Охрабрујуће је не само за Србе овде, већ у целој Америци. Знао сам да градоначелница Лајтфут припрема ову одлуку. Допринос Срба у Чикагу је заиста велик и ово је за наш народ, чији се имиџ у САД мења, нови подстрек, каже за Спутњик владика новограчанички и средњезападноамерички Лонгин. Вест да је највећи град америчке државе Илиноис уврстио један од највећих српских верских и националних празника у свој календар одјекнула је у Србији, а ништа мање радосни нису били ни наши сународници у Америци. Једна од највећих српских заједница у САД живи управо у Чикагу. Почели су да пристижу 1872. године, а већ 1893. је одржана прва српска парада на авенији Мичиген. У том граду живели су и Срби који не само да су дали допринос развоју једне од најмоћнијих земаља, већ и целом свету. Један од њих је Михајло Пупин. У његово време у Чикагу је већ живело 60 хиљада Срба. Данас их, као и увек, окупља Српска православна црква. Епископ новограчанички и средњезападноамерички Лонгин каже да је дуга и богата историја живота Срба у овом граду видљива на сваком кораку, а допринос развоју јако велики. Радостан што ће се велики српски празник сада славити и ван наше заједнице у Чикагу као један од празника града, владика додаје да је немогуће са прецизношћу рећи колико Срба данас живи у граду који прославља Видовдан. „Има нас много, много је више Срба него што статистика каже, оних који су изворно пореклом Срби, а има чак и оних који се тако осећају, који практикују, држе наше обичаје и наравно, нашу веру православну. У Чикашком басену, укључујући север, па све до Милвокија има чак двадесет наших парохија, осамнаест цркава, укључујући и три манастира. Приличан нас је број, имамо и културне установе које чувају наше обичаје и нашу православну веру, тако да је присуство Срба овде веома битно“, истиче владика Лонгин. Он додаје да га одлука да се Видовдан прославља као празник Чикага није изненадила, а није изненађен ни честиткама које су стигле од бившег изасланика Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине Ричарда Гренела, али и више актуелних конгресмена и кандидата за Конгрес. Владика каже да има утисак да се имиџ Срба у Сједињеним Државама мења, независно од утицаја матице. „Наша заједница овде има све више и више младих људи који су врло образовани, који говоре енглески језик без акцента, јер су рођени овде или су дошли као мали. Они су се ангажовали, условно речено, у политичком животу у локалним заједницама овде, а поједини су стигли скоро до највиших кругова. За сада немамо неког сенатора или конгресмена, али у многим градовима, у градским одборима има људи чији су корени из Србије, односно из нашег старог краја“, објашњава владика новограчанички. Он додаје да је изузетно важно што ти млади људи нити су се одрекли, нити заборавили своје корене: „Поред тога што су ти млади људи образовани, они, наравно, знају и нашу историју, то су људи који држе до националне културе, али и до своје вере хришћанске, православне, тако да имају велики углед код својих колега. Такође је јако важно рећи да су Американци који знају Србе из комшилука, школе, увек имали лепо мишљење о нама. Наши људи овде су мирни, трудољубиви, старају се да својој деци дају најбоље образовање, све што стекну, зараде својим трудом, знањем и способношћу“, каже овај епископ. Он додаје да Срби у Америци нису познати као неко ко шири проблеме, да лоша слика о нама није потекла од њих, већ са другог места. Немогуће је пребројати Србе који живе у Чикагу, окупљају се у двадесет парохија СПЦ. „Условно речено, висока политика је други проблем, тешко је рећи колико се она мења, да ли се уопште мења, то је тешко оценити по изјавама и неким гестовима који су више ствар културе и признања локалним срединама, заједницама људи који су наравно Срби, али и Американци по прихватању држављанства“, каже Владика Лонгин. На крају разговора за Спутњик он додаје да је проглашење Видовдана празником у Чикагу велико охрабрење за српску заједницу у Америци, која већ има своје представнике и у самој управи града. Део захвалности за ово признање припада Мартини Хоне Томашевић, председници градске владе Чикага, која је у приличној мери допринела да се празник региструје као изузетно важан. Доктор права, Мартина Хоне Томашевић, која по важности обавља трећу функцију у управи града Чикага, одмах након градоначелника и шефа полиције, дете је из мешовитог брака Србина и Афроамериканке. Њен отац Никола Томашевић, пилот Југословенске краљевске авијације, у Америку је дошао као политички емигрант. Извор: Спутњик „Поред тога што су млади људи образовани, они знају и нашу историју, то су људи који држе до националне културе, али и до своје хришћанске вере и уживају углед", каже владика Лонгин. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
May 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|