Сазнај новости из
хришћанског свијета
Етиопско библијско друштво представило је, 5. јуна 2022.године, превод Библије на древни етиопски језик – Геез. Геез је језик који се широко користи у богослужењу Етиопске цркве и већина њених књига је написана на њему. Било је потребно неколико година да се заврши превод Светог писма на овај језик. Етиопска православна црква користи Библију која садржи 81 књигу (46 књига Старог завjета и 35 књига Новог завjета). Значајан допринос процесу превођења дало је највише тијело Етиопске цркве по питањима богословског знања. Геез језик потиче из сјеверне подгрупе етиосемитских језика. До X-XI вијека био је и у писаној и у усменој употреби, затим је коришћен само у црквеном и световном писању. Тренутно задржава функцију литургијског језика. Библијски преводи Новог завјета су са грчког, док је Стари завјет преведен са Септуагинте. Етиопска црква припада породици древних оријенталних или „дохалкидонских“ цркава заједно са коптском, еритрејском, јерменском апостолском, сиријском православном и маланкарском црквом. Аутокефалност је добила 1959. године, прије тога је била аутономни дио Коптске патријаршије. Данас, Етиопска црква није само највећа црква дохалкидонске традиције, већ и једна од највећих хришћанских заједница на свијету: број њених вјерника премашује 65 милиона људи, који живе како у самој Етиопији, тако и у дијаспора (углавном у САД и Канади). Аутор: вјеронаука.нет на основу писања овог извора. Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем освештао темељ капеле у новом гробљу у Прњавору5/6/2022
Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем данас је освештао темељ капеле у новом гробљу у Прњавору, а вјерницима је указао да свако вријеме, било добро или лоше, чине људи, који треба да чине добра дјела. “Ово су наша времена, зато не требамо чекати него сада радити шта умијемо и знамо и са надом гледати унапријед. Порука је јасна – ово је наша земља, наши преци су је крчили, обрадили, чували, одбранили и нама предали, а ми смо дужни да је унапређујемо”, рекао је владика Јефрем. Према његовим ријечима, осим за овоземаљску отаџбину, сваки човјек својим чињењем треба да се бори и за небеску отаџбину, за вјечно Царство Божије. Он је захвалио куму темеља Милану Лебурићу, познатом привреднику из Прњавора, за допринос у изградњи овог вјерског објекта, а благослов упутио свим вјерницима. Архијерејски намјесник прњаворски Душко Дринић рекао је да ће послије данашњег освештања темеља и уз благослов добијен од владике Јефрема бити настављено са радовима на капели посвећеној Светом апостолу и јеванђелисти Марку. “Надамо се да ћемо до краја године храм са пратећим садржајем ставити под кров, а почетком наредне године наставити уређење. Ово је граду пријеко потребан објекат, дуго се о овоме прича, а сада су се створили услови да се гради”, рекао је протојереј ставрофор Дринић. Он је захвалио суграђанима и општини Прњавор који су дали допринос у досадашњим радовима, куму темеља цркве, а уједно позвао парохијане да се у складу са могућностима придруже акцији како би капела што прије била стављена у функцију. Извор: Срна Патријарх Порфирије уручио је у Саборној цркви архиепископу македонско-охридском Стефану Томос којим Српска православна црква признаје аутокефалност Македонској православној цркви. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је светим евхаристијским сабрањем у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, у недјељу Светих Отаца Првог васељенског сабора, 5. јуна 2022. године. Патријарху Порфирију саслуживали су Његово Блаженство архиепископ охридски и македонски г. Стефан, Високопреосвећена господа Митрополити преспанско-пелагонијски Петар, дебарско-кичевски Тимотеј, повардарски Агатангел, европски Пимен, кумановско-осоговски Григориј, Преосвећена господа Епископи зворничко-тузлански Фотије, крушевачки Давид, ремезијански Стефан, топлички и изабрани шабачки Јеротеј, хвостански и изабрани западноевропски Јустин, изабрани Епископ јегарски архимандрит Нектарије, више свештеника и ђакона, у молитвеном присуству Високопреосвећеног Митрополита тетовско-гостиварског г. Јосифа, Преосвећеног Епископа хераклејског г. Климента, Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, Његовог Преосвештенства Епископа марчанског г. Саве и Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа канадског г. Георгија. Патријарх Порфирије је прије уручења Томоса рекао да су се створили услови да и Охридска архиепископија има способности да буде самостална црква. Поглавар Српске православне цркве је рекао да се црква тиме не дијели него да расте заједно у љубави и слози. Патријарх је истакао и да је веома радостан због тога што се аутокефалности Македонске православне цркве радују и Срби и Македонци у Сјеверној Македонији. Патријарх Порфирије је препоручио да МПЦ сада нађе одговарајуће име. Након бесједе, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је благословио да секретар Светог Архијерејског Синода Архимандрит Нектарије прочита Томос. Сабраном вјерном народу обратио се и Његово Блаженство архиепископ охридски и македонски г. Стефан. Извор: РТС и Тв Храм У својој архипастирској бесједи, Његова Светост рекао је да у Цркви човек треба да узраста, да ослобађа себе својих оквира и граница, а не да покушава оно што је немогуће да Цркву скучи и спута, сведе на своје индивидуалне и појединачне границе, оквире и калупе. У данашњем Јеванђељу смо чули речи самога Господа Исуса Христа који је закон и правило Цркве. Чули смо шта је молитва Христова Богу Оцу, шта је закон који је закон живота за нас, шта је Његова заповест свима нама и зато Црква једна јесте. Када се Црква умножава морамо знати да је то у духу Јеванђеља Христовог и речи Његове, да се она не дели, него се умножава и расте растући у љубави, умножавајући се у љубави. Црква се не дели по својим саставним деловима у свеопштем јединству Цркве Христове и заповести Христове да би се затварала у себе, да би неговала искључиво нешто што има земаљски циљ, него се умножава и организује тако да оно што је земаљско, оно што је дар од Бога на најбољи могући начин се умножава, расте. Кроз тај раст, условно речено, сваки део Цркве може да дарује себе другим деловима, другим удовима Цркве, а да сви заједно растемо у љубави и у јединству вере и то јесте и поука и порука данашњег празника Отаца Првог васељенског сабора.
Раније је саопштено да су погинули благочини Свето-Успенске Свјатогорске лавре архимандрит Галактион (Вујченко) и још два сабрата манастира, док су три рањена током гранатирања. На Телеграм каналу руског Министарства одбране наводи ссе да су га запалили украјински националисти. То су потврдили и мјештани који су видјели како је, из митраљеза великог калибра, испаљена запаљива муниција у простор куполе, након чега се војска великом брзином удаљила у правцу југа. Министарство одбране је, такође, саопштило да јединице Оружаних снага Русије које се налазе сјеверно од Свјатогорска не изводе борбена дејства у овој области. Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем освештао је данас темеље Спомен храма Успења Пресвете Богородице у Пољавницама код Новог Града и у бесједи истакао да се обнавља црквени живот у Бањалучкој епархији. - Кад сам дошао за епископа 1980. године у Поуњу су била три свештеника - у Новом Граду, Костајници и Дубици. Све остало било је или запуштено или у рушевном стању. Ово су посљедње цркве које градимо или обнављамо - рекао је он. Од 1980. године у Бањалучкој епархији је изграђено 350 храмова српске православне цркве, а 90 је обновљено. Владика Јефрем навео је да ће Храм Успења Пресвете Богородице у Пољавницама бити главна парохијска црква. Кумови темеља храма били су министар рада и борачко инвалидске заштите Душко Милиновић и Милош Рајилић. Милуновић је рекао да му је част бити кум темеља храма који ће бити спомен храм за 341 борца из Новог Града погинула у Одбрамбено-отаџбинском рату. - Министарство је помогло изградњу темеља са 20.000 КМ. У сарадњи са Борачком организацијом Нови Град, обезбиједићемо 10.000 КМ за спомен-обиљежје за 32 погинула борца мјесне заједнице Пољавнице које ће бити у дворишту цркве - рекао је Милуновић, који ће нада и додатној помоћи за завршетак храма. Рајилић каже да је помоћ у изградњи Храма завјет његове породице. Замјеник начелника општине Бојан Лукач рекао је да је општина Нови Град подржала градњу храма са 5.000 КМ. - Наставићемо сарадњу да би у што скорије вријеме била завршена црква која ће уједно бити и спомен-црква за све погинуле борце Војске Републике Српске из наше општине . рекао је Лукач. Парох Небојша Њежић каже да је данашње освештање темеља храма у Пољавницама историјски догађај за ово мјесто гдје раније није било цркве иако је у овом насељу давно било сједиште парохије. Парохија је постојала још 1882. године, али је у селима која обухватају парохију једино Храм Силаска Светог Духа на апостоле у Жуљевици "живио". Послије Другог свјетског рата парохија је придодата новској парохији, а постављењем пароха Њежића 2012. године васпостављена. Њежић је рекао да је планирано да у црквеном дворишту буду изграђени парохијски дом и сала. Извор: Срна Овај свети и славни краљ српски и дивни мученик Христов, Јован Владимир, израсте из благочестивог и царског корена који владаше у српским кнежевинама Захумљу и Превали (која се још зваше Диоклитија, Дукља или Зета). Његов деда зваше се Хвалимир и имађаше три сина: Петрислава, Драгимира и Мирослава. Петрислав прими на управу Зету (Дукљу), Драгимир Травунију (Требиње) и Хлевну (Хум), а Мирослав Подгорје. Но Мирослав не имађаше деце те и његова држава дође у власт Петриславу који за наследника имаше сина свога, овог блаженог Владимира. И тако се Владимир зацари (у другој половини десетога века) у Дукљи и осталим пределима Илирије и Далмације, а престоница му беше код цркве Пречисте Дјеве Марије у области Крајини (на западној страни Скадарског Језера). Блажени Владимир од детињства би испуњен даровима духовним - беше кротак, смирен, ћутљив, богобојазан и чист животом, презирући све привлачности земље и ревнујући за све оно што је узвишено и божанско. Како вели за њега и византијски историчар Кедрин, он је био "човек правичан и мирољубив и пун врлина". Њега исто тако похваљује и древни словенски летописац Поп Дукљанин у свом Летопису званом "Краљевство Словена" (глава 36). У раној младости он проведе неко време код неког доброг војсковође да се учи ратној вештини. Иако све то он добро изучи, он у себи споји витештво и побожност, то јест право хришћанско благочешће. Он марљиво изучи и Свето Писмо, и беше веома милосрдан према беднима и сиромашнима. Знањем Светога Писма и милосрђем успео је да многе богумиле и друге јеретике поврати к вери православној. У животу и владању своме он у свему расуђиваше мудро, и мудро владаше поданицима својим, због чега љубљен би од свију. Уз то још, он разасла учитеље по народу да поучавају људе православној вери и науци Христовој, а јеретике да обраћају ка Истини. А и цркве и манастире он подизаше, као и болнице и странопријемнице. Једном речју, он, иако цар на земљи и моћни владар, беше кротки слуга Небескога Цара Христа и Царства Божјег, које није од овога света, али за које се овај блажени већ од детињства беше определио. Зато њега и би удостојен, као што ћемо даље видети. ...настави да читаш
Живећи тако богоугодно, у сталним и усрдним молитвама Богу и доброчинствима, блажени краљ Јован Владимир имађаше тешке борбе и изнутра и споља, изнутра са јеретицима богумилима а споља са завојевачима: царем Самуилом и царем Василијем. Самуило, цар Бугарски, крену у рат са великом војском на државу овог блаженог и хтеде је покорити себи. Свети и христољубиви краљ Владимир, штедећи крв човечију и љубећи већма мир него рат, уклони се са својима у планину звану Облик (или Косогор). Прешавши реку Бојану и опколивши град Улцињ, Самуило опколи тада и ову гору на којој беше свети краљ са својом војском. На тој косој гори (= Косогор) беху змије једовите и отровнице, те голему муку наношаху војсци. Јер кад би кога ујеле, тај је одмах умирао. Свети Владимир се тада помоли Богу са сузама да му свемогући Бог ослободи народ од те кужне смрти. И услиши Бог молитву слуге Свога, и змије престаше надаље уједати, и од тада до сада никога не уједају, а ако кога и уједу не буде му ништа. Међутим цар Самуило посла гласника краљу Владимиру да са свима који беху с њим сиђе са горе, али краљ то не учини. Онда се ту као издајник Јуда нађе кнез тога места који незлобивог краља издаде цару Самуилу, те га овај зароби и посла на заточење. А пред своје заробљавање краљ Владимир скупи све своје око себе и стаде им овако говорити: Чини ми се, браћо, да мени предстоји испунити ону реч еванђелску која каже: Добар пастир полаже душу своју за овце своје. Боље ће бити, дакле, да ја сам положим душу своју за све вас и да добовољно предам тело своје да га убију, него да ви пропаднете од глади и од мача. Изговоривши то, он се опрости са свима и отиде к цару, а овај га свезана посла у свој престони град Преспу (крај Охрида) на заточење. Самуило затим за војском удари на градове Котор и Дубровник, освоји их и попали, и даље са војском пороби и освоји Босну и Рашку, па се са богатим пленом врати дома. Владимир блажени сеђаше тако у тамници у Преспи и мољаше се Богу даноноћно. Ту му се јави анђео Божји који га окрепи и јави му да ће га Бог ускоро ослободити из тамнице, али да ће он после тога мученик постати и неувели венац вечног живота у Царству Небеском задобити. А цар македонски Самуило имађаше кћер по имену Косару, звану још и Теодора, која, Светим Духом надахнута, имађаше велико милосрђе према убогима и сужњима, и често похађаше тамнице и сужње тешаше. Она измоли од оца дозволу да са својим девојкама сиђе у тамницу и опере ноге сужњима, што јој отац и дозволи. Но Косара видевши Владимира, расцветана младошђу, понизна и скромна, и како је пун мудрости и разума Божјег, заволе га срцем. Заволе га не из похоте, него што се сажали на младост и лепоту његову, и што хтеде да га ослободи из тамнице. Косара изађе пред оца свога и замоли га да јој да овога роба за мужа. Не могаше отац отказати кћери својој, јер ју је много волео и знао за Владимира да је од краљевске крви, те јој испуни молбу и изведе Владимира из тамнице. Самуило даде Владимиру Косару за жену и сву му државу поврати, краљевину отаца његових, и још му даде земљу Дирахијску (Драчку), и испрати га с чашћу и многим даровима. Самуило такође поврати и стрицу Владимировом Драгомиру његову земљу Тривунију (Требиње). Блажени краљ Владимир, стигавши дому своме са супругом својом Косаром, би дочекан од својих са великом радошћу. И живљаше од тада са Косаром свето и целомудрено. Јер он усаветова жену своју да држе девичанство, пошто су девственици, рече, слични Анђелима. И целомудрена Косара га послуша, те живљаху у целомудрености и свакој врлини љубећи Бога и служећи Му дан и ноћ. И краљеваше над повереним му народом са страхом Божјим и правдом. У то време самодржац грчки Василије II Македонац (976-1025 г.) изиђе са многом војском на цара бугарског Самуила и у кланцима горе Беласице страховито потуче његову војску (1014. године). Од силне туге и жалости за војском Самуило на пречац умре, а цар Василије дође чак до Охрида. Самуилово царство прими у наслеђе његов син Гаврило Радомир, но после непуне године он би убијен од Јована Владислава, свога брата стричевића. А то беше и породична освета, јер отац Владислављев Арон био је раније убијен на заповест брата му Самуила. Грчки цар Василије пође тада на Владислава желећи да потпуно потчини себи бивше царство Самуилово. Лукави пак узурпатор Владислав настојаше да на превару домами к себи и убије блаженог краља Владимира. Једнога дана изађе свети Владимир у дубраву близу града са три своја великаша, и виде у шуми једног орла како кружи, а на плећима му блисташе сјајни као сунце часни Крст. Затим орао положи Крст на земљу и постаде невидљив. Блажени краљ тада сјаха с коња и поклони се Крсту Христовом и на њему распетоме Господу, па онда нареди да се на том месту сагради црква; притом и сам даде велики прилог. Када црква би подигнута, онда овај Часни Крст би у њу положен, и ту свети краљ хођаше по дану и по ноћи на молитву и свеноћна бдења. Јер он осети да се приближи време да прими венац мученички, за којим је и сам толико жудео. А Владислав, убица свог братучеда Радомира, Косариног брата, завидећи светом краљу, и у своме властољубљу желећи да се домогне и Владимировог краљевства, реши се да га на превару убије. Зато га позва к себи у Преспу на тобожњи договор. Не верујући у искреност свога брата од стрица и наслућујући неку подвалу, мудра Косара измоли од свога мужа да она прва отиде на договор, не би ли тако спасла блаженог Владимира од неправедног убиства. Но лукави Владислав обману и сестру, а светом краљу посла по изасланицима златни Крст позивајући га да дође и обећавајући му да му се ништа зло неће десити. Обманута Косара није могла распознати нож медом премазан. А свети краљ одговори Владиславу: Знамо да Господ наш Исус Христос, Који је за нас пострадао, није на златном или сребрном Крсту распет био, него на дрвеном. Ако ти је дакле вера права и речи истините, пошљи ми по свештеним људима Крст од дрвета, и на веру у име Господа нашег Исуса Христа, уздајући се у Животворни Крст и Часно Дрво, доћи ћу. Тада вероломни и лукави Владислав дозва два епископа и једнога пустињака, и претварајући се пред њима да поштено мисли, даде им Крст од дрвета, и посла их краљу. Свети краљ крете тада на пут, и у пратњи Анђела приближаваше се двору Владислављевом. Уз пут се стално мољаше Богу и, као што каже Дукљанин у свом Летопису, свративши у једну цркву он се исповеди и причести светим Телом и Крвљу Христовом. Прошавши кроз све заседе Владислављеве свети краљ најзад стиже у Преспу. Када га виде Владислав где му долази, устреми се на њега и удари га мачем, али му не науди. Међутим Владимир се не уплаши већ рече: Хоћеш да ме убијеш, брате, али не можеш! Па истргнув свој мач даде му га говорећи: Узми и убиј ме, готов сам на смрт као Исак и Авељ. А Владислав, помрачен умом, узе мач и отсече главу светом мученику. Светитељ пак узе главу своју рукама својим, па уседе на коња и одјури поменутој цркви. И кад стиже цркви сјаха с коња и рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! А убица се посрами и уплаши од таквог преславног чуда, па побеже са својима. И тако блажени Јован Владимир прими венац мученички и промени царство земаљско за Царство Небеско, 22. маја 1015. године". Чесно тело светога краља Мученика епископи и клирици узеше и са песмама и славопојима погребоше у истој цркви близу Преспанског Језера, уз велики плач и ридање супруге му Косаре. Господ пак, хотећи објавити заслуге блаженог мученика Владимира, учини те многи који долажаху на његов гроб у цркву и мољаху се, добише исцељења. А прве ноћи многи видеше на гробу краља Мученика чудесну божанску светлост, као кад многе свеће горе. То уплаши бугарског цара, и он допусти Косари да узме тело светитељево и пренесе га где год хоће. И она узе тело светога краља и однесе у место владавине његове Крајину, и чесно га положи у цркви Пресвете и Пречисте Богоматере Дјеве Марије. Ту свето тело краља Мученика лежаше цело и нетљено, и из себе испушташе дивни мирис као да је многим ароматима намазано, а у руци држаше онај Крст који је од цара добио. У ту се цркву силан народ сваке године о празнику његову, 22. маја, сакупљаше, и заслугама и заступништвом његовим многа се чуда дешаваху онима који се чистим срцем мољаху. А чесна супруга његова Косара, због искрене љубави коју имаше према светом супругу своме, замонаши се при тој цркви и проведе остатак дана живота свога у побожности и светом живљењу. Када се пак упокоји би и она погребена чело ногу супруга свога. Међутим, Владислав убица надаше се одржати царство своје бугарско и још му присајединити и српско, те стога с војском дође под Драч и опасно га опседе. Али, ту га порази невино проливена крв светог Владимира, и он погибе при споменутој опсади Драча почетком 1018. године, лишивши себе и привременог и вечног живота. По казивању Дукљаниновом, њему се тада јави наоружани војник са ликом светог Владимира. А кад он стаде викати и бежати, Анђео га порази, те се он сруши и умре и телом и духом. А грчки цар Василије II лако заузе Охрид и Драч и победнички се врати у Цариград. Свете мошти светог Христовог мученика, праведног краља српског Јована Владимира, бише после два века (око 1215. г.), у време благоверног српског краља Стевана Првовенчаног, пренесене најпре у град Драч, због чега се светитељ слави и као заштитник Драча, а нешто касније бише пренесене у његов манастир Светог Јована (албански: Шин-Ђон) код града Елбасана у средњој Албанији. Од тада се у овом манастиру, посвећеном светом краљу Мученику (а по предању ту је сам свети Краљ још за живота подигао био задужбину-цркву посвећену Пресветој Богородици), сваке године о његовом празнику окупљала маса верног народа, и на молитве Светитељеве многа исцељења и благодатне даре добијала. И сав народ православни, и српски и грчки и арбанашки, називали су светог Мученика чудотворцем и мироточцем. Цркву у којој почивају мошти Светитељеве из темеља је обновио 1381. године албански кнез Карло Топија, сродник по крви краља Француске, о чему постоји запис на самој цркви (на грчком, латинском и српском). Светом краљу Мученику убрзо је било написано Житије и Служба, и то најпре на српском језику, па онда и на грчком. О томе говори издавач грчке Службе ("Аколутије") и Житија (Синаксара) Светитељевог, Јован Папа, родом из града Неокастра (тј. Елбасана), када га је у Венецији штампао 1690. године. Али пошто су српска Служба и Житије некако били загубљени, светогорски хилендарски јеромонаси и проигумани, Лука и Партеније, превели су их са грчког опет на српски, и уз исправке и допуне (особито у Житију) тршћанског пароха и познатог агиографа Вићентија Вакића, то је штампао 1802. г. у Венецији Хаџи-Теодор Мекша, трговац из Трста. Одавде је ту Службу и Житије светог краља Владимира унео у Србљак митрополит Београдски Михаило, 1861. године. Године 1925. подигнута је црква овоме крунисаном Мученику Христовом код манастира Светог Наума, на Охридском језеру, као ктитору овог славног манастира. Нека би Бог Свемилостиви светим молитвама овога Свог Мученика и Чудотворца погледао на људе Своје и на наслеђе Своје, и учинио конац мучењима и избавио нас од видљивих и невидљивих непријатеља наших. Да се слави Бог у Тројици: Отац, Син и Дух Свети, Тројица једносушна и нераздељива, у бесконачне векове. Амин. Преузето са www.svetigora.com Египат, 3. јун- Предстојатељ Коптске православне цркве Папа и Патријарх Тавадрос II предводио је торжества у част празника доласка Свете породице у Египат, којег коптски хришћани славе 1. јуна. Уочи празника Тавадрос II стигао је у манастир Св. Мученице Дамјане у делти Нила. Коптски патријарх је 1. јуна служио литургију у цркви Пресвете Богородице у граду Саха, провинција Кафр аш Шајк. Тавадрос II је, у својој проповиједи, нагласио да се ријеч „Египат“ и њене изведенице појављују више од 700 пута у Библији „и да вријеме које је Света породица провела у Египту резервише, за велику сјеверноафричку земљу, јединствено мјесто у историји спасења“. „Хришћани су вијековима славили долазак Свете породице у Египат, а данас чак и државни органи наше земље препознају значај боравка Свете породице за нашу историју и национални идентитет“, цитира предстојатеља Коптске цркве агенција Фидес. Тавадрос II је истакао напоре египатских власти да створе и популаришу ходочасничку руту „Пут Свете породице“. Пут пролази кроз 25 светих мјеста, које је, према предању, посјетила Света породица, скривајући се у Египту од прогона цара Ирода. Рута има дужину од 3.500 километара и прелази 11 провинција земље - од делте Нила на сјеверу до Горњег Египта на југу. Једно од мјеста гдје је Света породица боравила је град Саха. Овдје је 1984. године пронађен камен са отиском стопала младенца Исуса. Патријарх Тавадрос је, такође, најавио да ће сваке године 1. јуна долазити на неко од мјеста повезаних са боравком Свете породице у Египту како би подржао традицију ходочашћа. Бањалука је данас прославила славу града - Спасовдан. Традиционално, обиљежавање је почело Светом литургијом, освештањем славског жита, те Спасовданском литијом око Саборног храма Христа Спаситеља.Након литургије услиједило је освештање славског жита и колача. У Спасовданској литији око Саборног храма учествовали су предсједница Републике Српске, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Радован Ковачевић, предсједник Скупштине града Бањалука Младен Илић, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, представници политичког и друштвеног живота Републике Српске, као и бројни вјерници. Први пут ове године организован је и велики славски сто и пригодно послужење за суграђане. Епископ бихаћко-петровачки Сергије, освештао је темеље храма Светих апостола Петра и Павла у селу Награђе код Дрвара. - Вјерујем да ће се наши људи вратити у ове крајеве и обновити их - истако је владика. Нова црква биће изграђена надомак темеља, за које се претпоставља да су остаци најстарије православне богомоље у БиХ, а недалеко од ње се налази Висућ град. Начелница општине Дрвар Душица Рунић рекла је да је изградња овог храма изузетно значајна за Дрвар.- На овај начин, изградњом храмова, шаљемо поруку да смо овдје били и да остајемо - истакла је Рунићева. | Аутор: РТРС Епископ аустралијско-новозеландски Силуан поручио је данас из Бањалуке да многи вјерују да ће им бити боље ако оду на неко друго мјесто, али да је то погрешно, јер се на примјеру Аустралије у вријеме пандемије вируса корона показало колико је несигурна сигурност и на петом континенту и колико је утопијски рај у који су сви вјеровали и вјерују да тамо постоји. Епископ, који је у Храму Христа Спаситеља присуствовао обиљежавању крсне славе Града и Храма, рекао је у бесједи да је Аустралија преко ноћи постала тамница. - Гуменим мецима се пуцало на људе, труднице су хапшене јер не носе маске, људи су по шест мјесеци закључани били у највећим градовима, само пар километара су смјели да се крећу од своје куће. Психички су убили народ, одговорно говорим као епископ, јер не смије Црква да ћути, Црква Христова мора да благовијести истину Христову - истакао је епископ Силуан. Епископ је поручио да је утопијска мисао да је негдје друго боље. - И зато браћо и сестре, не знате колики благослов носите што сте овдје на извору. Немојте мислити да је тамо негдје иза океана боље. Није боље, браћо и сестре - нагласио је он. Епископ Силуан је додао и да "требамо бити са Христом гдје год се налазили", те да је и у пандемији вируса корона потврђено да је Христос једина сигурност, утјеха, нада и чврст ослонац. Извор: РТРС Главна пријетња су провокације израелских радикала. Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III упознао је делегацију Европске уније са проблемима хришћана у Светој земљи. Разговор је вођен током заједничке вечере у хотелу Империјал 1. јуна 2022. године, преноси сајт јерусалимске патријаршије. Патријарх Теофило је, на почетку обраћања, захвалио представницима ЕУ на њиховој спремности да у овом тренутку одрже консултације са поглаварима цркава и хришћанских заједница Јерусалима, „„када су интегритет овог региона и будућност хришћанског присуства овдје неизвјесни“. Напомињући да су Свети град и Света земља вијековима били „мјесто сусрета Бога и човјека“, домовина велике цивилизације Јевреја, хришћана и муслимана, Његово Блаженство је изразио бојазан да би ово „мултинационално, мултикултурално и мулти- конфесионално платно народа” могло да се поцијепа на дијелове због присталица „деструктивног радикализма”... Патријарх Теофил је међу осталим регионалним пријетњама навео посљедице пандемије која је у току, економску ситуацију, ограничења за хришћане из политичких разлога и недостатак могућности да млади теже бољој будућности. Изјављујући спремност поглавара Цркава и хришћанских заједница Свете земље да заједно са Европском унијом и владама њених држава-чланица решавају дугорочне проблеме друштва, јерусалимски патријарх је захвалио члановима делегације на посјети и изразио наду на даљу блиску сарадњу. Увођење санкција патријарху Руске православне цркве није подржала Мађарска, па оне нису ни прихваћене. Име патријарха Кирила није уврштено на листу санкционисаних лица Европске уније, које су представљене у наредном пакету санкција. Ово преноси Блоомберг. Како наводи агенција, Мађарска није подржала идеју о увођењу санкција против патријраха Руске православне цркве, што је јако наљутило њене „колеге“ у Европској унији. Став Мађарске у вези са могућим увођењем санкција патријарху Кирилу одавно је добро познат партнерима из Европске уније… више пута је саопштаван посљедњих недјеља. На ванредном састанку Савјета Европе у понедјељак-уторак нико није био против става Мађарске“, наводи се у Орбановој изјави коју је пренијела агенција МТИ. Подсјетимо, предсједник владе Мађарске Виктор Орбан рекао је да неће дозволити да се поглавар Руске православне цркве нађе на листи санкција ЕУ. Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене односе, захвалио је мађарским властима на чврстом ставу у погледу недопустивости укључивања Његове Светости Патријарха Кирила на листу санкција. Митрополит Иларион је изразио захвалност 2. јуна 2022. године на састанку са потпредсједником Владе Мађарске Жолтом Шемјеном.Предсједавајући ДЕЦР-а је, у име Руске православне цркве, изразио захвалност Мађарској на чврстом ставу у погледу неприхватљивости укључивања Његове светости патријарха московског и цијеле Русије Кирила на листу санкција ЕУ. Митрополит је нагласио да „у ери политичке кризе не треба вјештачки утишавати глас Цркве“. Одсуство Патријарха московског и цијеле Русије Кирила са листе санкција ЕУ значи да у ЕУ и даље постоје „зрнца здравог разума“. Ово је у петак за ТАСС саопштио предсједник Синодксог одјељења Московске патријаршије за односе цркве, друштва и медија Владимир Легојда. Црква инсистира на традиционалним вриједностима и позива на отказивање Марша ЛГБТ солидарности. Молдавска митрополија затражила је од надлежних да не дозволе тај догађај. Митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир рекао је да ЛГБТ акције вријеђају осјећања вјерника. Митрополит кишињевски и све Молдавије Владимир (Кантарјан) позвао је власти Кишињева да спријече марш представника ЛГБТ заједнице, заказан у главном граду републике Кишињеву од 13. до 19. јуна. Он је то рекао у свом обраћању, које је објављено на сајту Православне цркве Молдавије. Архипастир је подсјетио да је Црква посљедњих година „инсистирала да се овакви маршеви не дозволе, позивајући и надлежне и чланове, симпатизере и пропагандисте ЛГБТ заједнице да одустану од овог пројекта, који није само јавно вријеђање вјере, већ и друштва“. Митрополит Владимир је напоменуо да члан 48. Устава земље изричито каже да се „породица заснива на слободном браку између мушкарца и жене, на њиховој равноправности и на праву и дужности родитеља да се старају о васпитању, образовању и образовању дјеце. ." Представници Цркве сматрају да „организатори параде и њихови страни ментори већ треба да познају овдашњу стварност из искуства протеклих година, јер овакви догађаји сваки пут изазивају опасност, сукобе и свађе на обје стране“. „У име Молдавске православне цркве и грађана ове земље, молимо вас да зауставите ово разорно зло које морално скрнави наше православно друштво и подрива породидичне вриједности “, апелују из Митрополије . У навечерје празника Вазнесења Господа Исуса Христа, служено је празнично бденије са петохљебницом у Саборном Храму Христа Спаситеља. ~ Празничним бденијем по благослову Епископа бањалучког г. Јефрема началствовао је Његово преосвештенство епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан уз саслужење свештеника и протођакона наше епархије. • Након богослужења уприличен је културно-умјетнички програм у порти Саборног Храма, који су пратили многобројни епархиоти. У склопу програма додијељене су и награде лауреатима већ традиционалног конкурса “Православна Бања Лука”. Поред поздравних ријечи протојереја Драгана Максимовића, старјешине Саборног Храма и градоначелника г. Драшка Станивуковића програм су увеличали многобројни вокални и инструментални ансамбли уз гошђу - глумицу Ивану Жигон. Извор: Инстаграм налог епархије бањалучке |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
April 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|