Сазнај новости из
хришћанског свијета
Грчка прав. црква о јеховиним свједоцима: „Не дозволите да вас ико на било који начин превари“6/12/2020
Усред здравствене кризе, Свети синод Грчке цркве примио је на десетине жалби вјерних људи широм Грчке због систематске мрежне промоције докумената “The Watchtower” који припадају Јеховиним свједоцима. У својој пастирској одговорности, Грчка црква поручује побожном грчком православном народу сљедеће:
а) Сва вјерска увјерења такозваних „Јеховиних свједока“ потпуно су у супротности са хришћанском вјером, док је The Watchtower (Кула стражара) међународно позната по својим лажним пророчанствима о смаку свијета. б) Што се тиче наше отаџбине, иако грчки устав јасно штити вјерску слободу, то је иста секта која је 1986. године, путем својих публикација, покренула глобалну кампању клевете представљајући Грчку као земљу у којој се вјерска слобода прогони. (ц) Усред свјетске здравствене кризе, подсјећамо се да такозвани „Јеховини свједоци“, између осталог, подучавају и шире опасно вјеровање по људско здравље, јер одбијају трансфузију крви, без обзира на старост, која је неопходна у критичном стању. У ствари, овај злонамјерни и опасни став наводно је представљен као учење Библије. У садашњем тешком периоду Свети Синод Грчке Цркве позива побожне православне вЈернике да се усрдно моле Господу да спаси свијет од болести. У вези са прозелитизмом разних јеретика, Мајка Црква подсјећа своју вјерну православну дјецу на ријечи Светог апостола Павла: „Да вас нико не превари ни на који начин“ (2 Сол 2, 3), „Бдите, стојте у вјери, мушки се држите, снажите се “ (1 Кор 16, 13). Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ Највреднији играч НБА лиге, Јанис Адетокумбо, фотографисан је протекле недјеље како дијели пакете са храном онима којима је потребна у парохији цркве Св. Мелетија, у централној атинској четврти Сеполија, у истој четврти у којој је одрастао. Са Јанисом Адетокумбом у пратњи били су његова мајка и браћа. Познати професионални кошаркаш је натурализовани грчки држављанин и члан православне цркве.
Његову волонтерску активност објавио је на друштвеним мрежама други волонтер, васпитач у вртићу, јер нису били присутни ни камере ни репортери. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ на основу писања orthodoxianewsagency.gr "Ако сматрамо да је потребно Божић провести код куће, тада ћемо га провести код куће. Ни ја не желим да се то догоди, јер желимо да учествујемо у заједничком црквеном животу, али све док је то пријетња нашем животу, то је боље".
Митрополит Александруполиса Антим сматра да је владино поступање према цркви током читавог периода пандемије било исправно, напомињући: „Открио сам да се премијер увијек обраћао цркви са великим поштовањем у својим говорима, па поштујем и његове одлуке". 23.новембар- архиепископ ће можда бити отпуштен из болнице у четвртак или петак.Чини се да здравствени пут примата грчке цркве напредује врло глатко и, ако се све настави данас, можда ће бити отпуштен из болнице у четвртак или петак. Чини се да његово тијело у посљедња два 24 сата веома добро реагује на лијечење које су му пружили љекари и процес опоравка могао би да се настави код куће, јер увијек постоји ризик од нозокомијалних инфекција. Говорећи за ортходоктимес.гр, људи који надгледају архиепископово здравље истакли су да у посљедња два 24 сата тијело господина Јеронима импресивно реагује на третман и не показује забрињавајуће знаке који би могли да покажу неко погоршање. У ствари, архиепископ је без температуре од недјеље ујутро. „Уз Божју помоћ и уз велике напоре љекара, архиепископ Јероним могао би да се врати у свој дом прије краја ове недјеље и да се, након очекиваног карантина и одмора, врати својим дужностима“, рекао је човјек близак архиепископ у болници Евангелизмос. Други дан хоспитализације атинског АРХИЕПИСКОпа - стабилно здравствено стањеУ петак ујутро, 20. новембра, стање архиепископа Атине и цијеле Грчке зараженог COVID-19 је стабилно. Љекари у државној болници "Евангелизмос" у грчкој престоници Атини извијестили су о стабилном здравственом стању архиепископа Атине и цијеле Грчке Јеронима, који је дан раније хоспитализован због позитивног теста на коронавирус са благим симптомима болести. Од петка ујутро, 20. новембра, Арх.Јероним је прошао све прегледе и прима одговарајуће лијекове према упутствима љекара. У истој болници налази се и архиепископ албански Анастасије, који је такође оболио од коронавируса и наставља да се лијечи. Љекари су саопштили да је и свештенику који је био у пратњи албанског архиепископа дијагностикована COVID-19 инфекција. 19.11. 2020.године- АРХИЕПИСКОП АТИНСКИ И СВЕ ГРЧКЕ ЈЕРОНИМ II ПОЗИТИВАН НА ВИРУС КОРОНААрхиепископ атински и све Грчке Јероним II позитиван је на коронавирус и пребачен је у болницу са благим симптомима.
Поглавар Грчке православне цркве, архиепископ атински и све Грчке Јероним II, хоспитализован је, због благих симптома болести, данас, у 07:40 у болницу „Евангелизмос“ са дијагнозом COVID-19 и налази се на лијечењу у одјељењу интензивне љеге, гдје такође пролази љекарске прегледе. Архиепископ атински и све Грчке Јероним II подвргнут је тесту након завршетка рада Сталног Светог синода а прије састанка са премијером Киријакосом Мицотакисом. Молекуларни тест, рађен у ноћи недјеље на понедјељак, био је позитиван 16. новембра, - извјештава интернет издање Ортодокс Тајмс. Ранији тестови били су негативни. „Лично учествујем као пастир у муци и која погађа хиљаде наше браће у нашој земљи и милионе у читавом универзуму. Дијелим агонију, бол и страх свих, нашом вјером у Бога ћемо све побиједити“, рекао је архиепископ својим блиским сарадницима, истичући свету обавезу свих нас да поштујемо правила и мјере надлежних здравствених власти државе за заштиту врховног добра људског здравља и живота. Предсjедница Републике Катерина Сакеларопулу контактирала је данас телефоном архиепископa Атине и цijеле Грчке Jеронимa и пожеqела му брз опоравак. Такође, Архиепископа је контактирао и премијер Киријакос Мицотакис, док је влада своје жеље за оздрављењем послала преко представника владе Стелиоса Пецаса. Дана 19. 11. 2020. године дошло је до погоршања општег стања Његове светости Патријарха српског господина Иринеја, као посљедица COVID-19. Извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ на основу јављања новинских агенција Министар културе Лина Мендони изразила је задовољство због чињенице да Унеско систематски надгледа питање претварања Аја Софије у џамију, након што је Организација оповргла недавне изјаве турског министра културе и туризма да, наводно, нема незадовољства.
„Веома је важно да је генерална директорка УНЕСКА Одри Азулај издала три саопштења откако је промијењена намјена Аја Софије. Реакција генералног директора, који је задужен за представљање Међународне организације, изражава његову стварну забринутост и интересовање. „Наравно, мораћемо да сачекамо резултате извјештаја инспектора који испитују промјену статуса Свете Софије и манастира Хора, из музеја у џамије“, рекао је министар одговарајући на питање новинара. Недавно саопштење, које је објављено на веб страници УНЕСКА, гласи: Као реакција на бројне нетачне изјаве и грешке које круже у штампи у вези са ситуациом око Аја Софије, УНЕСКО жели да подсјети на сљедеће: УНЕСКО је реаговао на промјену статуса Аја Софије већ у јулу 2020. године и изразио забринутост у вези с тим. Ова позиција је од тада остала непромијењена.УНЕСКО је одмах покренуо поступак инспекције и послао мисију на лице мјеста од 5. до 9. октобра 2020. год. коју је водио угледни стручњак за културно насљеђе, да детаљно размотри сваку од потенцијалних импликација ове промјене у статус и њихов утицај на Изванредну универзалну вриједност имовине. Овај преглед, који покрива неколико компонената имовине Историјска подручја Константинопоља, посебно Аја Софије и Хоре, још увијек траје. Извјештај на који се позива није завршен и тренутно се не могу доносити закључци. Унесковим радом управљају ригорозне вриједности и поступци успостављени Конвенцијом о заштити свјетске културне и природне баштине из 1972. године, коју је ратификовало 194 државе. Комитет за свјетску баштину, састављен од 21 представника држава потписница Конвенције, одговоран је за спровођење Конвенције о свјетској баштини. Резултати мисије и текуће ревизије биће достављени Комитету за свјетску баштину на сљедећем засједању, заказаном за јун / јул 2021. године. извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ на основу агенција Ромфеа и АНА МПА повратак једног од најстаријих преживјелих грчких рукописа на свијету у Свети манастир Икосифиниса17/11/2020
Још један рукопис многострадалног манастира Икосифиниса (планина Пангеон -Грчка) враћа се у подручје са којег су га Бугари украли прије више од 100 година. Дјеловањем Његове Светости Васељенског Патријарха г. Вартоломеја, манастиру ће рукопис предати Библијски музеј у Њујорку, током његове предстојеће посјете Сједињеним Државама, у јесен 2021. године. Ово је рукопис са бр. 220, драгоцјено пергаментно јеванђеље, написано крајем 10. / почетком 11. вијека, један од најстаријих преживјелих грчких рукописа на свијету. Као што је сада познато, током уређења нових аквизиција Музеја, кустос Музеја Брајан Хиланд открио је да се у рукопису налазе биљешке које потврђују да је украден и да је ријеч о рукопису који потиче из овог Манастира. Тада је је он повезао Библијски музеј са Васељенском патријаршијом у намјери да координише његов повратак. Делегација Музеја посјетила је Васељенског патријарха у Истанбулу раније ове године и остварила сарадњу са Васељенским патријаршијом. Према саопштењу за штампу Библијског музеја, Патријарх је захвалио Музеју на обећавајућем повратку и понудио да Музеју дозволи да изложи рукопис у својим витринама до његове посјете Сједињеним Америчким Државама, у октобру 2021,године, када ће званично бити додијељен Васељенском патријарху, док је Патријарх, награђујући покрет Библијског музеја, обећао да ће Музеју позајмити три свете реликвије како би их изложио. Имамо добре наде да то неће бити посљедњи рукопис који се враћа својој кући, како карактеристично примјећује Васељенски патријарх, очекује се да ће се још неколико украдених рукописа вратити у Манастир у наредним мјесецима из америчких институција, а надамо се да ће се то исто догодити у неком тренутку. и већином украдених рукописа и црквених реликвија које су у својим установама држали наши сјеверни сусједи. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ
Цркве у Грчкој од данас затворенеНове опште мјере карантина у Грчкој ступиле су на снагу од данас, суботе, 7. новембра, па до најмање 30. новембра. У мјерама заштите од коронавируса, држава је, између осталог, одлучила да затвори храмове за вјернике. Како је јуче поподне појаснио замјеник министра цивилне заштите господин Никос Хардалијас, Цркве ће бити затворене, Божанске литургије обављаће искључиво свештеник, док је само за сахране напоменуо да ће се вршити у присуству до 9 људи. Слична је ситуација и у европским земљама, с већином њих које су већ у карантину ради заустављања другог таласа пандемије. Тако су вјерници европских земаља лишени могућности да долазе у храмове на молитву и богослужење. Грчка, 6.новембар: Богослужбена мјеста биће затворена. Богослужења ће се одвијати без присуства вјерника. Сахране ће бити одржаване у присуству до 9 људи, рекао је замјеник министра цивилне заштите господин Хардалијас током брифинга 6. новембра 2020. године увече, поводом нових строгих мјера за сузбијање ширења коронавируса, које ће бити на снази од 7. до 30. новембра. Искључивање Божјег народа је НЕРЕГУЛАРНО И незаконитоОтворено писмо премијеру г. Киријакосу Мицотакису упутио је Његово Високопреосвештенство митрополит Серафим поводом усвајања нових строгих мјера за сузбијање ширења вируса корона.
По овом кључном и горућем питању, његова екселенција моли за пажњу премијера, објашњавајући и износећи своје детаљне аргументе. „Потпуно искључење Божјег народа, осим што је нерегуларно и незаконито, такође је неправедно и није непристрасно. У свакој Школи подучава се 20-25 ученика. У аутобусима, метроима итд. путници заузимају 60% капацитета, док су вјерници потпуно искључени из Светих храмова, иако храмови имају неупоредиво више квадратних метара “, наводи се у писму. Вјеронаука.нет Солун слави заштитника Светог Димитрија на његов празник
Стотине људи почело је да се окупља, у рано јутро у понедјељак /26.октобра/8.новембар/ , у солунској цркви Светог Димитрија из петог вијека, на годишњи празник заштитника града, пише Greek Reporter. На овај дан, такође, обиљежава се догађај ослобађања грчког града од стране грчке војске 1912. године током Османских ратова након пет вијекова окупације од стране Турака. Ходочасници, носећи маске, стрпљиво су чекали у дугим редовима да се поклоне светињи у цркви у Солуну, који је био један од најважнијих градова у раним годинама хришћанства и у којем је својевремено проповиједао апостол Павле. Храм светог Димитрија у Солуну се од 1989. налази на листи свјетске културне баштине од изузетног значаја и данас представља један од најљепших примјера палеохришћанских и византијских споменика културе. Мозаик мученика из 7. вијека, смјештен у цркви која му је посвећена, једна је од најранијих слика светог Димитрија. Према раним извјештајима о његовом животу, укључујући „Чуда светог Димитрија“, мученик је рођен 270. године од хришћанских родитеља у Солуну, у тадашњој регији Илирик. Димитрије, рођен у сенатској породици, постао је проконзул округа Солун. Као резултат залагања за ову вјеру, Димитрије је прободен копљима отприлике 306. године наше ере у Солуну, током прогона хришћана од стране Максимијана, што одговара његовом приказу у мозаицима из 7. вијека. Предсједница Републике Катерина Сакеларопулу присуствовала је церемонији заједно са ограниченим бројем званичника, због коронавируса. Литургију је пратио ручак у част грчког предсједника у Официрском клубу. Касније је посјетила зграду Дикитирио у Солуну и обишла Историјски документациони центар у граду. Додала је да осјећа посебне емоције због посјете граду, јер је Солун мјесто где је рођена, и на њу оставио дубок емотивни печат. „Сваки пут кад је посјетим, осјећам њену посебну атмосферу попут заштитне шкољке око себе“, изјавила је. „Враћам се успоменама, мјестима свог дјетињства, вољенима, слаткоћи једноставног свакодневног живота“. Извор: вјеронаука.нет Огроман крст подигнут је у понедјељак, 14. септембра, испред манастира Аја Скепи-Света Параскева у Неа Виси, који је видљив са турске стране, извјештава orthodoxtimes. Нико од оних који су замислили ту идеју никада није могао ни да замисли да ће то изазвати гњев Турака. Постављање крста, високог 3 и широког 2 метра, није прошло незапажено од провладиног турског листа Yeni Şafak, који је у чланку написао да је постављање крста провокативна акција према муслиманима који живе у близини границе са Грчком. Огроман крст, симбол православља, краси двориште манастира Аја Скепи - Света Параскева у Неа Виси, који је неколико стотина метара удаљен од грчко-турске границе. Инаугурација је одржана прошлог понедјељка, 14. септембра, на празник Воздвижења Часног крста и привукла је много људи из градова и села Евроса и из читавог региона Тракије. Превод: вјеронаука.нет Црква Св. Андреја у Патри је највећа црква у Грчкој и може примити око 7.000 поклоника. Ова веома посебна црква сваке прими хиљаде посјетилаца који долазе да виде изузетну архитектуру, прелијепе слике и иконе и моле се Светом апостолу Андреју, Светом заштитнику Патрашком.30. новембар је празник Светог апостола Андреја и Цркве и велико је славље за цијели град Патру. Апостол Андреј, први ученик Исуса Христа, разапет је у овом граду на мјесту у близини луке и та велика црква је саграђена на тачном мјесту гдје је распет апостол Андреј. Црква је основана 1974. године и има византијску архитектуру, са много лукова и звоника. Насупрот тој цркви налази се старија црква, такође посвећена Светом Андреју, која је саграђена 1835. године, а пројектовао је познати архитекта Лисандрос Кафтатзоглоу. Тик до ње налази се изворска вода и каже се да је ту апостол Андреј посљедњи дах оставио у 66. години. Оно представља мјесто ходочашћа за хришћане из цијелог свијета. Посвећена је првозваном Христовом апостолу, Светом Андреју. Изградња грчке византијске цркве започела је 1908. под надзором архитекте Анастасиос Метакас, а потом Георгиос Номикос. Отворена је 66 година касније, 1974. Према професору Апостолопулос Универзитету из Патре који је детаљно проучавао зграду цркве, црква има површину од 1.900 м 2 у приземљу и 700 м 2 на првом нивоу ( користи се као гинеконитис). Дужина цркве је 60 м, ширина 52 м и капацитет од 7000 људи. Остали извори дају сличне бројеве величине површине (постоје различити бројеви у зависности од укључивања или не првог нивоа). То је највећа црква у Грчкој и четврта највећа црква византијског стила на Балкану, послије румунског Храма спаса у Букурешту, Храма Светог Саве у Београду и Храма Александра Невског у Софији. Преко средишње куполе налази се златни позлаћени крст дужине 5 метара, а преко осталих домена 12 мањих крстова. Ови крстови симболизују Исуса и Његове апостоле. Унутрашњост цркве украшена је зидним сликама и мозаицима византијског стила. Мошти апостола светог Андреја чувају се у цркви. Састоје се од малог прста, дијела врха апостолове лобање и малих дијелова крста на којем је био мучен, а сви су чувани у посебној светињи. Света лобања апостола послата је тамо од св. Петрове базилике у Риму у септембру 1964. године по налогу папе Павла VI. 30. новембра хиљаде људи присуствовало је специјалној служби која ће укључивати мошти Св. Андреја изнесене изван цркве на литију. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор КИПАРСКИ АРХИЕПИСКОП Хризостом ОЦИЈЕНИО СТАВ руског патријарха према грчкој цркви „НЕПРИХВАТЉИВИМ“4/11/2019
АРХИЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ ОЦИЈЕНИО СТАВ РУСКОГ ПАТРИЈАРХА ПРЕМА ГРЧКОЈ ЦРКВИ „НЕПРИХВАТЉИВИМ“ Потез Московског патријарха да током божанске литургије, у недјељу, не помене име архиепископа Атинског и читаве Грчке Јеронима II, неприхватљив је, изјавио је у недјељу кипарски архиепископ Хризостом.
Потез патријарха Кирила услиједио је након што је Атина признала аутокефалност Украјинске православне цркве и послала честитку њеном примату Епифанију. Године 2018. Руска православна црква саопштила је да је одлучила прекинути све односе са Константинопољском Васељенском патријаршијом - сједиштем глобалног духовног вође око 300 милиона православних хришћана - у знак протеста због одобрења захтјева Украјине за "аутокефалношћу", или независном црквом. Тај потез, према Кијеву, био је витални корак уплитања Русије у његове послове, али руско свештенство ово види као највећи раскол у хришћанству током хиљаду година. Према извјештајима руских медија, у недјељу, Руска православна црква прекинула је евхаристијско заједништво са архиепископом Јеронимом II , али одлука се не односи на цијелу грчку цркву, наводи се у извјештајима. Кипарска црква се налази у незавидној позицији од прошле године када је руска амбасада упозорила архиепископа да ће, ако Кипар подржи Цариград, то утицати на односе Москве и Никозије. Али у недјељу, пратећи посљедња дешавања, Хризостом је изјавио: "Став московског патријарха сматрам неприхватљивим". „Не искључујемоо сјећање на другу Цркву, јер се не слажемо са нечијим ставом. Једино ако неко постане јеретик, раскидамо са њим, а оно што ја знам је да ни Васељенски патријарх, ни Атињани нису јеретици “, рекао је, али је изјаву условио рекавши да то не значи да се с њима слаже. Рекао је да је кипарска црква покушала да посредује да се пронађе рјешење иако им се није свидјело да то раде. „Али ни Васељенски патријарх не жели да се састане са Москвом, нити се Москва жели састати са Васељенским патријархом“, рекао је. „Зато ми као Кипарска црква такође држимо неутралан став, јер се не слажемо са ставом ниједног од њих“. Превод: Вјеронаука.нет / извор Предсједник Хеленске Републике, Прокопис Павлопоулос, поклонио се моштима Светог Великог мученика Димитрија, током доксологије која је, у суботу, службено одржана у Солуну поводом обиљежавања 107. годишњице ослобађања града од османске власти. Прослава у част Светог заштитника Солуна започела је у петак, 25. октобра, када су мошти и икона Светог Димитрија ношени у литији улицама града, уз учешће неколико хиљада људи. У суботу, 26. октобра, митрополит Пантелејмон предводио је божанску литургију у цркви Светог Димитрија, уз саслужење неколико јерарха Грчке цркве, Цариградске, Александријске и Јерусалимске патријаршије. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / Извор 24. октобра 1909., Грчка је, док је премијер био Кириакоулис Мавромицхалис, купила је Авероф бојни брод за 24 милиона драхми, од чега је 8 милиона дошло из насљедства Георгија Аверофа (грчки бизнисмен и филантроп. Jедан је од великих добротвора Грчке).
Ратни брод "Георгиос Авероф" је брод - легенда грчке морнарице. Питање је да ли ћемо у свјетској поморској историји наићи на још један ратни брод који је одавно повезан са историјом једног народа. Слава и поштовање које уживају сви Грци стижу до данашњих дана. Свети Никола сматра се заштитником морнара, јер се његов живот односи на чуда повезана с морем. Није случајно да се на бродовима, комерцијалним и ратним, налази његова икона. У борбеном броду Авероф, постоји капелица посвећена Светом Николају. То је једини ратни брод с храмом и одувијек је, у њему, служио свештеник. За неке је то био заштитник брода и разлог зашто нису изгубили ниједну борбу. „Хришћанска осјећања грчког друштва у то вријеме, али и лична увјерења официра морнарице, а не само П. Коунтоуриотис-а, осигурали су да у новој флоти, бојни брод„ Г. Авероф ", има цркву на палуби, мада то није било предвиђено првобитним плановима брода, који су били прилагођени жељама и наредбама морнарице", објашњава архимандрит Јустин Мармаринос, пуковник. Капела је постављена тамо гдје је камин пројектован. "Црква Светог Николе имала је велики утицај на психологију посаде и допринијела је успјеху њене мисије. Кроз Балканске ратове, војни свештеник, је служио као редовни члан посаде и богослужио је недјељом и празницима". У капели Светог Николе вршене су Св.тајне вјенчања и крштења, посебно за исељену дјецу током њихових ратних путовања у Сјеверну Африку. Свједоци кажу да је Свети Никола увијек штитио брод. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор Крфски митрополит о признавању ПЦУ-е: мислим да су из Фанара вршили притисак на предстојатеља24/10/2019
Политичари увијек гурају Цркву да служи њиховим интересима, стварајући кризе међу нама, изјавио је владика Нектарије.
Правјашчиј архијереј једне од најстаријих епархија Јеладске Православне Цркве, митрополит керкирски и паксијски митрополит Нектарије (Довас), претпоставља да је цариградски патријарх Вартоломеј извршио озбиљан притисак на Грчку Цркву поводом признавања ПЦУ. „Не знам да ли је архиепископ Јероним био под притиском и како је вршен притисак на њега. Ипак, мислим да је свакако дошло до неког озбиљног уплитања васељенског патријарха Вартоломеја", рекао је митрополит Нектарије у разговору са Антонисом Агасом, новинаром веб издања „Енимероси“. По мишљењу епископа Јеладске Цркве, иза настале кризе у Православљу стоји висока политика, а црквени расколи и несугласице заједно с геополитичким промјенама представљају велику опасност за Грчку. „У историји је увијек иза црквене кризе стојала политика. Нажалост, политичари увијек гурају Цркву да служи њиховим интересима и, стварајући кризу међу нама, добијају прилику да доведу до кризе и на другим нивоима“, примијетио је владика Нектарије. Он је исто тако скренуо пажњу на чињеницу да ниједна друга помјесна Православна Црква, осим Јеладске, није признала ПЦУ. Подсјетимо, 12. октобра 2019, патријарх Вартоломеј је, у телефонском разговору, захвалио предстојатељу Јеладске Православне Цркве, архиепископу атинском и све Грчке Јерониму на одлуци о признавању ПЦУ. Патријарх Вартоломеј се 19. октобра 2019. поново захвалио архиепископу Јерониму, овога пута на подршци Константинопољу. Истог дана у САД је награђен поглавар ПЦУ-е Епифаније Думенко за заштиту привилегија Фанара. „Предстојатељ“ нове црквене структуре примио је награду патријарха Атинагоре за људска права. „Митрополит Епифаније био је активни поборник вјерске слободе и кључни заштитник црквених и канонских прерогатива Васељенске патријаршије", објаснили су на веб страници оснивача ове награде. За сајт вјеронаука.нет превео вјероучитељ ДАЛИБОР ЂУРИЋ / извор Сродне вијести: -ПОГЛАВАР ОСЦП РПЦ СЕ САСТАО СЕ ПОГЛАВАРИМА ГРЧКЕ И АНТИОХИЈСКЕ АРХИЕПИСКОПИЈЕ -ПОГЛАВАР ТЗВ. ПЦУ-Е ЗАХВАЛИО СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТУ САД-А НА ПОДРШЦИ Архијереји јеладске Цркве позивају на свеправославно разматрање овог "сложеног и експлозивног каноничког и еклисиолошког проблема".
Како извејштавају РИА Новости, као посљедица Архијерејског Сабора Јеладске Православне Цркве, одржаног 12. октобра у Атини, два грчка митрополита - китирски и антикитирски Серафим и пирејски Серафим дали су изјаве о „украјинском проблему“, називајући одлуке Сабора у вези са ПЦУ неважећим. Тако је у суботу је митрополит китирски и антикитирски Серафим издао саопштење у којем је нагласио да, упркос званичном коминикеу о саборскоим одлукама, одлука о признању аутокефалности ПЦУ није донесена. "Нажалост, јавност је добила нетачне новости и информације да је само седам митрополита било против признавања нове „аутокефалије“, а сви остали су је подржали", написао је архијереј на страници своје митрополије. - „Ово је велика грешка и желим вјеровати да ово није урађено намјерно, него је ријеч о превиду. Јер већина присутних није узимала ријеч, али то колико ми знамо, не значи да су они присталице нове "аутокефалије". Прецизирао је да "будући да није усвојен хитан захтјев митрополита кесаријанијског Данила Кезарејанског да гласање буде јавно, ако желимо усвојити позитивну одлуку о аутокефалији, таква одлука није ни донесена". „Могуће је да је било довољно гласова за аутокефалију, али и број оних који су се успротивили, као и оних који су их ћутањем подржали, био је значајан“, рекао је митрополит китирски, позивајући цариградског патријарха Вартоломеја и архиепископа атинског и читаве Грчке Јеронима да не стварају критично стање и да не пожурују са помињањем „предстојатеља“ ПЦУ-е при саслуживању, док се не дође до свеправославног разматрања овог "сложеног и експлозивно канонског и еклисиолошког проблема“. Истовремено, нагласио је како цариградски патријарх има право додијелити аутокефалност само оним епархијама које су под његовом јурисдикцијом, док је Украјина 300 година канонска територија Руске Православне цркве и ово је забиљежено у свим документима и диптисима грчке Цркве. Архијереј је увјерен да помјесне Цркве не признају ПЦУ, јер сматрају да је Украјинска Православна Црква, на челу са његовим блаженством митрополитом Онуфријем, једина канонска Црква у Украјини. Изјаву о „украјинском питању“ дао је и митрополит пирејски Серафим, који сматра да су све одлуке Цариграда о бившим клирицима Руске Православне Цркве неважеће, па су сходно томе неважећи и „Обједињујући сабор“ и давање аутокефалности новоформираном црквеној структури. „Одговорио сам предсједавајућем синодске комисије о канонским питањима да митрополит Онуфрије никако није могао просустовати „Обједињујућем сабору“, као што ни архиепископ атински не би могао да служи заједно са самопроглашеним „архиепископом атинским“ Партенијем Везиреасом, одлученим ђаконом грчке цркве.“ написао је архијереј у отвореном писму изданом послије Архијерејског сабора Грчке Првославне Цркве. Према мишљењу овог архијереја, доносећи одлуку о Украјини, Архијерејски сабор ГПЦ је требало да узме у обзир мишљења других помјесних Православних Цркава и да процијени могуће посљедице по јединство Цркве, укључујући прекид општења са Руском Црквом и могућности да она призна грчку старокалендарску Цркву. У контексту свега што се догодило, митрополит пирејски Серафим нагласио је потребу за опширном дискусијом о украјинском проблему и предложио сазивање Свеправославног Сабора како би се „успоставио мир у многострадалној земљи“ Украјини. Подсјетимо, средства масовног информисања раније су објавила да група грчких митрополита који не прихватају рјешење Архијерејског сабора ГПЦ о ПЦУ припрема заједничку изјаву. Превод: вјероучитељ ДАЛИБОР ЂУРИЋ за сајт вјеронаука.нет / извор На ванредном заседању синода, којим је председавао архиепископ Атине и целе Грчке Јероним, Грчка православна црква признала је аутокефалност Цркве Украјине. Говорећи о привилегији Васељенске Патријаршије да даје аутокефалију, архиепископ Јероним је предложио признање аутокефалне православне цркве Украјине, што је већина чланова Синода прихватила јавним гласањем, објављено је на грчком црквеном сајту Romfea.gr. Према незваничним информацијама, од 82 епископа само осам је имало другачије мишљење – неки су били за одлагање одлуке, а неки против признања. Очекује се да ће у недељу грчки архиепископ на литургији поменути Епифанија украјинског. Извор: РТС ГРЧКА:Теолози министру образовања- Постојеће књиге о вJерском образовању треба да се повУКУ3/10/2019
Национална унија теолога (НУТ) упутила је писмо министру просвјете и вјерских послова Ники Керамеус, уз истовремено обавјештење замјеника министра за образовање и вjерска питања Софије Захараки, Светог синода цркве Грчке и Светог синода цркве на Криту. Унија захтијева да се повуче сав наставни план и програм везан за поништену одлуку бившег министра просвjете Костаса Гавроглуа о вјерском образовању. Теолози такође позивају на одлуку о поновном штампању књига које су биле на снази прије 2016. године и дистрибуцији по школама. Штавише, они захтијевају да се започне процес израде новог наставног плана и програма и школских уџбеника за вјерско образовање, као и да се дају нова упутства наставницима који предају овај предмет у школи. Како се обично обраћају министру, "на исти начин на који сте примијенили одлуку Независне агенције за заштиту личних података да не укључује вјероисповијест и држављанство у дипломе средњег образовања, примијените горе поменуте одлуке ЗОС-а и на вјерско образовање." Они такође истичу да је наставни план и програм вјерског васпитања веома озбиљна ствар и да је потребно из школа повући „неприхватљиве и опасне“, према архиепископији, „књиге о вјерском образовању Филис-Гавроглуа“. ИЗВОР Објављене су појединости са августовске сједнице синода Грчке Цркве. Митрополит китирски Серафим је проговорио о томе да је дошло до подјеле мишљења међу члановима грчког Синода поводом додјеле „аутокефалности“ новој вјерској оргнизацији у Украјини.Митрополит китирски и антикитирски Серафим подијелио је своје утиске о току засједања Светог Синода Јеладске Православне Цркве, гдје је разматрано питање додјеле „аутокефалности“ ПЦУ („Православна Црква Украјине“ расколничка структура којој је Синод Константинопољске патријаршије додијелио аутокефалност. Остале Цркве нису прихватиле овакав поступак Константинопољске Цркве - прим. преводиоца), преноси агенција „РИА Новости“ позивајући се на грчко издање „Вима Ортодоксиас“. Према владичиним ријечима, током читавог синодског засједања централна и најважнија тема је било „украјинско питање“. Изјавио је да су чланови синода покушали одговорити на два питања: Да ли Константинопољски патријарх има право да дарује аутокефалност било којој православној епископији и да ли он има право да прима апелације од свих архијереја Православне Цркве. Потоњи проблем је био повезан са личношћу бившег кијевског митрополита Филарета, кога је Руска Црква рашчинила и анатемисала. Осим овога, владика је открио да је такође разматрано да ли је патријарх Вартоломеј прекршио еклисиолошка правила и услове када је додијелио „нову аутокефалију“ расколницима, који су без рукоположења и предани анатеми. Митрополит Серафим је изјавио да су ова питања изазвала подјелу између митрополита „нових земаља“ и оних под јурисдикцијом „Јеладске архиепископије“. Овдје је потребно напоменути да се такозване „нове земље“ (Крит, Додеканеска острва и сјеверна Грчка са Солуном уједно потчињене и Фанару и Јеладској Православној Цркви. Владика Серафим је говорио да су „уважена света браћа из такозваних „нових земаља“ и један уважени брат из „старе Грчке“ потврдно одговорила на ова питања, то јест, да Васељенски патријарх има неограничено право додјеле аутокефалности у читавом православном свијету и према томе и овој ситуацији, а такође да има право да размотри апелације које му упути било који православни хришћанин“. Штавише, владика је изјавио да су митрополити „нових земаља“ још у јануару примили писма од патријарха Вартоломеја, у којима су позвани да подрже Томос о „аутокефалности“ и гдје се тврди да у вези са тим не постоје канонски проблеми.Са друге стране, митрополит Серафим говори, да су се „осталих пет митрополита из „старе Грчке“ и најстарији чланови Сталног Синода опрезно односили према патријарховом неограниченом праву додјеле аутокефалности“. Осим тога, сам владика се успротивио приједлогу Сталног синода да се у информативној изјави напише како Константинопољска патријаршија има право додјеле аутокефалности, а предстојатељ Грчке Цркве привилегију да разматра питање признавања ПЦУ. Као што је познато, предстојатељ Јеладске Православне Цркве, Његово Блаженство Архиепископ Јероним је изјавио да не може самостално донијети одлуку о овом проблему. Поред тога, Његово Блаженство Јероним сматра није погодно да се о „украјинском питању“ расправља на предстојећем Архијерејском сабору у октобру јер ће се тада бирати три нова митрополита. Због овога предстојатељ Јеладске Црвке предлаже сазивање ванредног дводневног сабора. Митрополит Серафим сматра да је „убрзано рјешавање (украјинског питања) под притиском свјетовних личности, силника овог свијета, ради спровођења геополитичких и геостратешких пројеката, веома дубоко подијелило украјински народ, подијелило је и аутокефалне православне цркве, пошто се оне заједнички противе противканонској додјели аутокефалности Украјини, Стални Свештени Синод, Свету Гору, а подијелиће и Архијерејски Сабор“. СПЖ је раније писао како митрополит китирски и антикитирски Серафим позвао (православне прим прев) да се не моле са расколницима из ПЦУ. Превео, са руског језика, вјероучитељ Далибор Ђурић / извор У понедјељак, 26. августа, започео је поступак Сталног светог синода који ће бити завршен у сриједу, 28. августа. У оквиру горе поменутог поступка расправљаће се о питању признавања аутокефалне цркве Украјине од стране грчке цркве. У том циљу су такође позвани извјестиоци које је именовао Свети Синод, да изнесу своје мишљење о признању нове Аутокефалне Цркве Украјине од стране Светог Синода Цркве Грчке. Важно је примијетити да је Грчка црква прва православна црква која је признала статус аутокефалије коју је Цркви Украјине прије неколико мјесеци дао Васељенски патријарх. Посебно ће бити занимљиво видјети реакције осталих православних цркава, као и то да ли ће слиједити примјер Грчке цркве, ако последња призна аутокефалну Цркву у Украјини, како се прича. превод: вјеронаука.нет / извор Нова Влада Грчке и министар за Образовање г-ђа Ники Керамеа, одлучни су да се не прекида са лепом традицијом да свака Школска година почиње са молитвом "за добар почетак школске године", као и са молитвом за сваки нови школски дан, пише на интернет-страници "Еклисиаонлајн.гр", преноси Митрополија црногорско-приморска СПЦ. На почетку школске године, у кругу школе, сабирају се наставничко особље, ученици, родитељи, представници општинских власти и полиције. Наравно, по начелима демократије, подразумева се да од стране наставничког особља, родитеља и ученика, присуствују они који желе. Свакодневна молитва (Свети Боже, Пресвета Тројице и Оче наш) почиње са првим звоном. Нови министар образовања Грчке г-ђа Керамеа је одмах по ступању на дужност променила одлуку претходног министра, тиме што ће школски дан почињати као и увек у 8:15 а не у 9:00 часова. Такође, враћа се лепа педагошка пракса да на празнике заставу носи најбољи ученик, па се тако укида одлука претходног министра који је ту традицију укинуо, уводећи извлачење имена на папиру. Нова Министарка у Влади, иначе научни радник, ставила је за циљ унапређивање учења страних језика и информатике. Постепено увођење нових добрих метода учења и преношења знања. У свему томе циљ је да се препознају способности сваког ученика и да се образује у праву слободну стваралачку личност, способан да сагледава са критичком и сложеном мишљу, и спреман за заједничке подухвате. https://www.ekklisiaonline.gr/ Извор: Митрополија црногорско-приморска Православна Црква већ 2000 година учи да је побачај убиство. Нажалост, овај велики грех често се не препознаје у свету, па ни у неким православним земљама. Борећи се против овог геноцида, Свештени синод Грчке Цркве донео је одлуку да установи Дан Нерођеног детета, који би се обележавао у недељу после Божића. Ова одлука је донета 9. јула 2019. године кад је истакнуто да је донета у циљу да заштити децу, а све у настајању да побољша демократску слику ове земље. Покрет „Пусти ме да живим“, који је поднео иницијативу за ову одлуку, истиче: „Са осећањима радости и захвалности поздрављамо одлуку Свештеног Синода Грчке Цркве да прву недељу после Божића посвети заштити Нерођеног детета ... Наш покрет, веран јеванђељској Речи, проповеда истину да је нерођено дете људско биће, слика Божја ... и настоји да то дете и заштити.“ Према извештају митрополита Игњатија из 2017. године, један од главних чиниоца за нижу стопу наталитета представљају непрестано и систематско омаложавање свештене установе породице, психолошка и интлектуална незрелост друштва, запрепашћујући велики број побачаја у Грчкој, размишљање да се боље живи без деце, омаловажавање материнства и десакрализација друштва. Извор: orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ) Нова грчка влада данас је положила је заклетву у пресједничкој палати у Атини пред Његовим блаженством Архиепископом Атине и цијеле Грчке г. Јеронимом Другим и члановима Синода Православне цркве Грчке. Заклетва новог министарског састава Владе Грчке је положена у склопу кратког богослужбеног поретка који је обавио Блажењејши Архиепископ Јероним. Служба почиње са црквеном пјесмом (тропаром) Педесетнице (код нас познат у народу као Тројчиндан), после кратке сугубе јектеније слиједи молитва и заклетва коју са положеним рукама на Јеванђеље понављају чланови Владе: “ У име Свете, Једносушне и Нераздјељиве Тројице, заклињем се да ћу се држати Устава и закона да бих служио општим интересима грчког народа“. По полагању заклетве Његово блаженство Архиепископ Атине и цијеле Грчке г. Јероним Други је министрима пожелио „добру снагу и успјех у раду“. Јуче је и новоизабрани предсједник Владе Грчке Кириакос Мацотакис положио заклетву на Светом јеванђељу пред Архиепископом Јеронимом и предсједником Грчке Прокописом Павлопулосом. Прије четири године Алексис Ципрас је први пут након неколико деценија дао само политичку заклетву. Архиепископ Православне цркве и Предсједник државе су личности које представљају симболе јединства грчког народа. Остварујући своје планове Сједињене Америчке Државе очигледно на све начине покушавају да убиједе Јеладску Цркву да призна расколничку цркву Украјине. За Православну Цркву је недопустиво да се потчињава плановима Американаца који никад не иду у корист нашој домовини и Цркви. Пошто су Сједињене Америчке Државе великодушно пружиле „руку помоћи“ Грчкој подржавши је у сукобу с Турском сад се приближавају Јеладској Цркви док архиепископ Јероним заузима неутралан став према свему што има везе с украјинском аутокефалношћу. Посета петорице америчких дипломата архиепископу Јерониму у тренутку кад раскол који је изазван аутокефалијом ствара проблеме како у самој Украјини, тако и у целом православном свету, нипошто се не може назвати случајном. Ово је повезано с тим што је Јеладска Црква најмање већ два пута одлагала разматрање теме Томоса о аутокефалији који је Патријарх цариградски Вартоломеј дао малом броју свештеника и верника који себе називају „православна Црква Украјине (ПЦУ)“. ПЦУ покушава да путем прогона и уз подршку Петра Порошенка (који је донедавно био украјински председник) утиче на канонску Украјинску Православну Цркву (УПЦ МП), коју признаје већина православног света. Архиепископа Јеронима су посетили Џефри Пајет – амерички амбасадор у Атини, Семјуел Браунбек – амбасадор САД за питања међународне верске слободе, Рили Бернс – саветник Департмана за демократију, људска права и рад, Паулета Волш – аташе за питања верских слобода и Холи Меткалф – политички саветник амбасаде САД за верска питања. По информацијама агенције „Спутник“ украјинска аутокефалност била је једно од главних питања која су разматрана за преговарачким столом. „Ниједна политичка власт не може да се меша у послове Цркве. Никада и ни у ком случају. Невоља је у томе што јој ми дајемо право да се меша. То нису канонска, већ еклесиолошка питања. С еклесиолошке тачке гледишта они [политичка власт, прим. прев.] немају права да се мешају, нити имају било какво право гласа. Њихови циљеви су геополитички. Никад им нећемо служити,“ – истакао је у интервјуу за агенцију „Спутник“ Митрополит кифирски Серафим коментаришући америчку посету Јеладској Цркви. Пре осам месеци амбасадор САД за питања међународне верске слободе Семјуел Браунбек посетио је Петра Порошенка, тадашњег украјинског председника, како би пружио званичну подршку САД у вези с питањем аутокефалности. Многи је сматрају једним од стубова америчке политике у украјинском црквеном питању. „Мешање, као у случају с Украјином, изазива бригу и негодовање. Они треба да схвате да њихов световни приступ не функционише. Имамо вишевековну црквену традицију на основу које треба све да се решава. Они покушавају да је укину и да спроведу нешто друго, што није православље. Желе да нас претворе у свој инструмент, да нас потчине, као и да ослабе Русију. Вероватно ће наметнути и друге аутокефалије, на пример, у Скопљу,“ – додаје Митрополит кифирски Серафим. „Чињеница да је ова посета имала велико место у медијима јасно представља америчку поруку о томе да Јеладска Црква треба да се креће у одређеном правцу, посебно кад се ради о украјинском питању, уз подршку Васељенске патријаршије. То је налог из САД,“ – рекао је за агенцију „Спутник“ Мариос Бегзиос, бивши декан богословског факултета и професор компаративне теологије и религиозне философије. „Ако је на овом сусрету разматрана аутокефалија то се може оценити као мешање у унутрашње црквене послове. Али треба више да сазнамо,“ – наводи Митрополит китроски, катеринински и платамонски Георгије. У разговору који је агенција „Спутник“ водила с Митрополитом флоринским, преспанским и еордејским Теоклитом он је критиковао контакте америчких дипломата с Архиепископијом истакавши да би желео „да сазна нешто више о овим сусретима“. Грчки одговор По информацијама агенције „Спутник“ Јеладска црква је и даље неутрална у вези с питањем аутокефалије, у сваком случају, до октобра. „Надлежни синодални комитети ће до тада разматрати ситуацију и донеће своје одлуке,“ – изгледа да је такав био одговор црквеног руководства на молбу Американаца. „Наша Црква жели да сачува равнотежу у односима са Васељенском патријаршијом и Руском Црквом. Ми нисмо расколници, већ ујединитељи. Постоји вероватноћа да ћемо захтевати сазивање Свеправославног сабора у вези с овим питањем,“ – наводе, између осталог, црквени извори. Став Украјине Канонска Украјинска Црква с митрополитом Онуфријем на челу негативно је оценила сусрет Јеладске Цркве с Американцима. „Жалосна је чињеница да искључиво црквени проблем остаје талац велике политике. Одлично видимо до чега је то довело у Украјини. У зао час покушаће да заразе Јеладску Цркву својом политиком,“ – истакао је за агенцију „Спутник“ Митрополит запорошки Лука. Извор: лист „Ортодокс типос“ (Грчка)/Текст је преведен специјално за Аналитички центар светитеља Василија Великог /Са руског Марина Тодић / Центар светитеља Василија Великог. Атина, 21. март 2019. године
Другог дана, Свети синод цркве Грчке одлучио је да настави дијалог са државом, инсистирајући, међутим, на садашњем платном режиму свештеника и црквених службеника цркве Грчке. У дану којим доминирају избори три нова митрополита, Свети синод цркве Грчке остаје на својој одлуци од 16. новембра да задржи садашњи режим плаћања. Свети синод грчке православне цркве одбацио је предложени план за уклањање грчких свештеника са државног платног списка као државних службеника током јучерашње сједнице, преноси the Greek Reporter. Договор је разрађен између примата Грчке православне Цркве, Његовог блаженства атинског архиепископа Јеронима и премијера Ципраса, у новембру, према којем ће грчка држава умјесто плата исплатити стипендију од око 228 милиона долара годишње (200 милиона евра) Цркви да би финансирала свештенство. "Наш циљ је да дефинишемо оквир за рјешење и резолуцију историјске двосмислености и да ојачамо аутономију грчке цркве против грчке државе, признајући [црквени] допринос и историјску улогу у [државном] рођењу и формацији," објашњава се у изјави. Синод је одлучио да подржи своју новембарску одлуку, наглашавајући "црвену линију" у вези са плаћањем свештенства. Покушавајући спасити барем неке елементе договора, Архиеп. Јероним је предложио да се дијалог између цркве и државе настави, изузимајући контроверзно питање платног списка свештеника. Према Romfea News, за дискусију се остављају питања сталних радних мјеста свештенства и службеника Цркве, надокнаду за експроприсану црквену имовину 1939. године и управљање црквеним добрима. Јерарарси су усвојили и текст ставова Сталног Светог Синода који је послат лидерима свих парламентарних странака прије првог гласања парламента 12. фебруара о предложеним измјенама чланака 3, члана 13 (5), члана 21 ( 1), члан 33 (2) и члан 59 (1-2) Устава. „Црква је изразила своје потпуно противљење покушају уставне ревизије и надала се да наредни Парламент неће укинути или измијенити чланове Устава који се односе на културну и социјалну идиосинкразију нације и заштиту породице која је камен темељац друштва “, каже Ромфеа. Грчко министарство за образовање и вјерске послове објавило је љутит одговор на одлуку Синода у сриједу навече, рекавши: “У демократији дијалог између државе и Цркве не може се одржати с 'црвеним цртама' и неплодним одбијањем ', извјештава новинска агенција Ортходоксиа . Свети синод јерараха завршио је свој рад у четвртак, 21. марта 2019.године Атина, 8. јануар 2019.године Свети синод Грчке православне цркве састао се данас, узимајући у обзир захтјев патријарха Вартоломеја упућеног атинском архиепископу Јерониму да призна и помиње примата нове украјинске националистичке цркве "митрополит" Епифанија Думенка. Међутим, Свети синод није одлучио да призна нову цркву, већ да то питање пренесе на разматрање врховном управном тијелу, ширем епископском сабору, који укључује сваког јерарха Грчке православне цркве, према званичној изјави Синода. "Свети синод Грчке православне цркве одлучио је да питање признања нове аутокефалне цркве Украјине на разматрање Светом епископском сабору грчке цркве", наводи се у саопштењу. Наредна сједница епископског сабора још није заказана. Канонско Одјељење за спољашње црквене односе (ДЕЦР) украјинске цркве напомиње да упућивање питања ширем епископском сабору указује на то да је грчка црква свјесна сложености тог питања, укључујући потпуни недостатак било каквог валидног рукоположења тзв."митрополита" Епифанија, који је одрастао у свештеничким редовима расколничке "Кијевске патријаршије". ДЕЦР такође скреће пажњу на чињеницу да док се Патријарси Кирил и Вартоломеј називају таквим, Епифаније Думенко се не помиње у изјави грчке цркве као "митрополит". Неколико појединачних грчких јерараха говорило је против акција Константинопоља и украјинске државе у протеклих неколико мјесеци, укључујући крфског митрополита Нектарија, Серафима Пирејског (и овдје), Серафим Китирског и Амвросија Калавритског. |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
April 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације Бих, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|