Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Под предсједавањем Његовог високопреосвештенства митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, предсједника Катихетског одбора, данас је у Бијељини одржано редовно засједање Катихетског одбора епархија Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине. На сједници су детаљно разматране теме које се тичу црквене просвјете, унутрашње мисије Цркве и унапређења православне вјеронауке на крају текуће 2025/2026. школске године. Чланови Одбора су усагласили централне теме, предаваче и термине за одржавање редовног годишњег савјетовања за вјероучитеље, које ће бити уприличено пред почетак предстојеће 2026/2027. школске године.
Посебна пажња посвећена је могућностима даљег унапређења вјерске наставе, са нагласком на модернизацију и побољшање квалитета постојећих уџбеника, као и на будући ангажман Катихетског одбора на пољу издавачке дјелатности. 
Током радног дијела сједнице, секретар Катихетског одбора поднио је исцрпан извјештај са недавно одржаног републичког такмичења из православне вјеронауке. У наставку су епархијски координатори поднијели своје појединачне извјештаје о стању и изазовима вјерске наставе по матичним епархијама. Сједница је протекла у духу братске љубави и међусобног разумијевања, након чега је за све присутне чланове и госте приређена трпеза љубави. 

​У наставку можете прочитати комплетан текст обраћања предсједника Катихетског одбора, Његовог високопреосвештенства митрополита зворничко-тузланског г. Фотија.
 
ЦРКВЕНЕ ШКОЛЕ
 
После силаска Светога Духа на Апостоле, они задобијају дар језика и чудотворства. Апостоли бивају просвећени благодаћу Духа Светога и постају неустрашиви проповедници Јеванђеља Христовог. Прости и једноставни галилејски рибари добијају тај дар од Бога - Духа Светога којим постају умудрени и бивају им јасне многе јеванђелске приче и параболе. Њиховој мудрости, надахњиваној благодаћу Духа Светога, допринели су и чести дијалози и расправе са грчким философима и мудрацима. Али оно што је посебно изненадило и обрадовало народ који је слушао апостолске проповеди јесте да су они и чинили велика чудеса која су потврђивала истинитост њихове проповеди.
 
После проповеди  Светог апостола Петра у Јерусалиму и оснивања прве црквене заједнице - почињу прогони светих Апостола. Свети апостол Петар ће бити утамничен, а свети Јаков, брат Господњи, први старешина Јерусалимског храма, мученички ће пострадати. Али упркос прогонима, Апостоли крећу у мисију и широм света проповедају Христа Распетог и Васкрслог.
 
Познато је да су Црква и Истина Јеванђеља били прогоњени све до објаве Миланског едикта 313. године, којим је цар Константин прогласио слободу вероисповедања. Тада Црква почиње да живи у пуном замаху доносећи изобиље духовних плодова. Једно од њих је било оснивање  духовних школа, најпре Антиохијске школе, око 280. године. Ова школа се у тумачењу Светог Писма држала доследног или буквалног тумачења (типологијска егзегеза). Одмах након ове катихетске школе, основана је и школа у Александрији у којој доминира алегоријско или пренесено тумачење текста Светог Писма (алегоријска егзегеза).
 
Црквена просвета је такође јачала и после одржавања Васељенских сабора - 1. Васељенски сабор у Никеји 325. године (аријанство) до 7-ог Васељенског сабора у Никеји 787. године (иконоборство), када су се свети Оци Цркве показали као велики богослови, апологете и исповедници светог Православља. Све то ће свакако допринети развоју црквене просвете и просвете уопште. Црква је и основана да буде светлост света, јер је она Тело Христово, Дом Бога и Ризница Духа Светога, а никаква мрачна институција, како су на Западу називали Цркву у Средњем веку. То се никако није могло односити на Православну Цркву.
 
Што се тиче нас Срба, црквено школство се код нас почело развијати средином 8-ог века, у време деловања равноапостолне браће Кирила и Методија. Познато је да су они, као учени људи, саставили два писма - ћирилицу и глагољицу, преводили су Апостол и Јеванђеље као и друге књиге, као и поједина дела светих Отаца.
 
Процват црквене просвете код нас ће доћи у време Светог Саве који је са својим оцем Светим Симеоном подигао свети манастир Хиландар на Светој Гори као просветни и духовни центар Србима у векове.
 
Свети Сава је отац Агиологије код Срба, јер је први написао Житије Светог Симеона. Писао је и Типике (Хиландарски, Студенички), Законоправило или Номоканон (Крмчија) чиме је постао утемељивач црквене и школске просвете у Српској Православној Цркви али и поставио темеље државе Србије.
 
Свети Сава је уз манастире и цркве подизао и школе, болнице и сиротишта, јер је желео да покаже да се Црква брине о целокупном човеку и његовом животу на земљи,  а не само да би човек у животу на земљи што боље живео, већ да би за овога живота на земљи задобио Царство Небеско.
 
После проповеди Светих Кирила и Методија и просветитељског дела Светога Саве, манастири у српском народу постају центри просвете. У њима се оснивају преписивачке школе, сликарске радионице и школе црквеног појања. Те школе по манастирима се оснивају по световном обрасцу. Једна таква школа је била и у манастиру Ћелијама, коју је похађао и завршио и Свети владика Николај Велимировић.
 
Треба нагласити да је у Средњем веку Православна Црква успела да сачува своје свето Предање и учење Светог Писма и Светих сабора. У то време Запад нажалост прихвата слободу хуманизма и ренесансе, окреће се лепотама овога света, и човеку уопште. На Истоку пак у то време, велики Отац свете Цркве - Свети Григорије Палама, отац исихазма, православним верницима је својим учењем показао пут који не везује за овај свет, него за Бога, и који води ка обожењу личности, а не слави, моћи и богатству, чему се Запад окренуо. У Православној Цркви  је везаност за свето Предање сачувано до данашњих дана.
 
Наступањем тзв. модерног доба, по читавом свету ничу велике школе и универзитети. Код нас у то доба ничу православне богословије, најпре у манастиру Крки, потом у Сремским Карловцима, Београду, Призрену и Цетињу, а у новије време и у Крагујевцу и Нишу. Православне богословије ће постати чувари темељном образовању наших будућих свештеника и монаха. Такво образовање биће употпуњено оснивањем Православних факултета у Београду и Фочи. На тај начин је завршен систем средњег и високог црквеног образовања у Српској Цркви.
 
Православно богословље и богослужбени живот Цркве су као душа и тело у једном организму. То уосталом и сведоче и наше
црквено-просветне установе.
 
Уместо закључка
 
Шта је данас пресудно важно у нашој црквеној просвети? То је:
 
-  израда или обновљење досадашњег Плана и програма, а који би у потпуности одговарали нашем времену
- учење професора у богословијама и на факултету у духу светих Отаца и Светих сабора, канона и етичких норми који из њих происходе. Добар професор је онај који своје учење потврђује својим животом и односом према настави и ученицима. Љубав је мера свих ствари. Ако немамо љубави, рад у богословијама ће нам бити терет, нећемо имати елана да обављамо свој посао како би требало.
 
Што се тиче Плана и програма, сматрамо да би требало формирати једну трочлану комисију која би радила на осавремењивању и прилагођавању појединих уџбеника знању ученика 4-ог и 9-ог разреда. Сматрамо да би Катихетски одбор требао да почне са издавањем књига са доминантно просветним темама. То би могли бити преводи са других језика, посебно са језика православних народа.
 
Просвета је одувек имала велики значај за живот Цркве. Колико улажемо у њу, толико ће нам се вратити, а враћа нам образоване богослове и студенте, као и наше вернике, од којих ће неки бити пастири овога народа. Зато они богослови који заврше богословију, стекну то темељно знање које она даје. Након ње, много је лакше да се заврши Богословски факултет, после кога ће бити спремни да постану нови делатници на њиви Господњој.
Извор: Епархија зворничко-тузланска

​На нашем сајту од сада можете пронаћи све нове припреме и презентације за Православну вјеронауку за 1. разред средње школе које су:
✔️ савремено педагошки урађене
✔️ интерактивне и креативне
✔️ опширне и детаљно разрађене
✔️ методички прилагођене наставном процесу
✔️ прилагођене наставним јединицама
✔️ визуелно модерне и прегледне са очекиваним исходима, циљевима часа, методама и облицима рада, наст. средствима...
✔️ садрже корелацију, диференцијацију, кључне појмове, напомене за вјероучитеље
✔️ погодне за лакшу организацију и реализацију часа
✔️ спремне за непосредну употребу у учионици
Постаните члан www.vjeronauka.net и користите огромну базу материјала стварану преко 15 година.

У организацији Републичког педагошког завода Републике Српске и Катихетског одбора Српске православне Цркве, 16. маја 2026. године, у ЈУ OШ „Вук Караџић“ Језеро одржано је Републичко такмичење из Православне вјеронауке. На такмичењу су учествовали ученици 8. разреда основне школе. Тема такмичења из Православне вјеронауке за школску 2025/26. годину била је: „Јеванђеља – блага вијест о Господу Исусу Христу“. Ова тема обухватала је реализоване наставне садржаје осмог разреда о животу и проповиједи Господа Исуса Христа са циљем да се код ученика подстакне култура читања Светог писма Новог завјета још од школског узраста. 
На завршно Републичко такмичење, након школских, општинских и епархијских такмичења, пласирало се 14 ученика са подручја читаве Републике Српске и четири ученика из Дистрикта Брчко, али један ученика из Дистрикта Брчко није присуствовао такмичењу. 
Побједник Републичког такмичења из Православне вјеронауке за школску 2025/26. годину је Михајло Петровић ученик ЈУ „Прва основна школа“ Брчко са са освојеним 91 бодом (од максималних 100 бодова). Друго мјесто су подијелили ученици Јована Васиљевић из ЈУ ОШ „Вук Караџић“ Бијељина и Николина Гвозденовић из ЈУ ОШ „Јован Дучић“ Бијељина са освојених 90 бодова. Треће мјесто су подијелили Ана Филиповић из ЈУ „Трећа основна школа“ Брчко и Ана Миљановић из ЈУ ОШ „Иво Андрић“ Ђулићи са освојених 87 бодова.
По завршетку тестирања ученика прегледани су тестови, проглашени побједници, потом су подијељена признања и поклони свим ученицима и вјероучитељима, а затим су додијељене дипломе и награде ученицима који су освојили прва три мјеста. Награде за овогодишње Републичко такмичење из Православне вјеронауке обезбиједио је Катихетски одбор СПЦ. Послије додјеле награда организован је заједнички ручак за све ученике, вјероучитеље и госте.
На ток и резултате такмичења није упућена ниједна примједба или жалба, те се може закључити да су ученици на Републичком такмичењу показали високе резултате, пошто су сви ученици урадили тест са преко 70 бодова. Организација такмичења у ЈУ ОШ „Вук Караџић“ Језеро је одлично припремљена, а исто тако и реализована, првенствено захваљујући домаћинима директорици школе Миланки Васиљевић и надлежном пароху протојереј-ставрофору Миладину Самарџићу, који су све учинили да ово такмичење прође у одличној домаћинској  атмосфери за памћење ученицима, али и вјероучитељима.
Др Славољуб Лукић
Инспектор-просвјетни савјетник за вјеронауку
Одјељење за предшколско и основно васпитање и образовање

Коначни резултати Републичког такмичења из Православне вјеронауке школске 2025/26. година:
Михајло Петровић (Брчко) – 91 бод
Јована Васиљевић (Бијељина) – 90 бодова
Николина Гвозденовић (Бијељина) – 90 бодова
Ана Филиповић (Брчко) – 87 бодова
Ана Миљановић (Теслић) – 87 бодова
Мила Сибинчић (Дервента) – 83 бода
Алекса Васиљевић (Језеро) – 82 бода
Сара Бунић (Кнежево) – 79 бодова
Милица Марјановић (Бања Лука) – 78 бодова
Николај Живановић (Братунац) – 78 бодова
Јована Крсмановић (Лопаре) – 78 бодова
Стефан Ћирковић (Брчко) – 77 бодова
Лука Тркља (Билећа) – 72 бода

Честитамо свим ученицима и њиховим вјероучитељима на оствареним резултатима!

На нашем сајту од сада можете пронаћи и преузети све нове, савремено осмишљене и методички урађене припреме и презентације за Православну вјеронауку за 2. разред основне школе, чији је аутор вјероучитељ Драган Ђурић. Материјали су настали као резултат 26-годишњег искуства у настави и жеље да се вјероучитељима понуде квалитетни, практични и савремени наставни садржаји који ће олакшати припрему и реализацију наставе. Припреме су пажљиво и детаљно разрађене, у складу са наставним планом и програмом, а обухватају наставне јединице са јасно постављеним циљевима часа, исходима учења, методичким смјерницама, корелацијом са другим наставним предметима, диференцијацијом наставе, приједлозима активности, задацима за ученике, као и различитим облицима рада који наставу чине динамичнијом и занимљивијом.
Поред припрема, доступне су и савремено, по тексту уџбеника, урађене презентације које садрже богат и прегледан визуелни материјал, илустрације, кратке текстове и садржаје прилагођене узрасту ученика другог разреда. На тај начин ученици лакше прате наставу, активније учествују у раду и са већим интересовањем усвајају наставне садржаје Православне вјеронауке.
Циљ ових материјала јесте да помогну вјероучитељима у свакодневном раду, уштеде вријеме приликом припреме наставе и допринесу да часови буду квалитетнији, креативнији и ближи ученицима. Посебна пажња посвећена је савременом приступу настави, активном учешћу ученика и повезивању наставних садржаја са свакодневним животом и хришћанским вриједностима.
Позивамо све вјероучитеље да постану чланови нашег сајта и тиме омогуће себи приступ великом броју корисних наставних материјала, припрема, презентација и других садржаја који могу бити од велике помоћи у наставном процесу. Заједничким трудом можемо допринијети да настава Православне вјеронауке буде још квалитетнија, савременија и занимљивија нашим ученицима.

Ученици V-1 Основне школе “Бранко Радичевић” данас су посјетили храм Успења Пресвете Богородице у Братунцу. Уз помоћ и подршку свога вјероучитеља, ученици су поновили наставне јединице које се тичу храма, светих сасуда, богослужбених одежди и богослужбених књига на један практичан и свима удобан начин. Овим путем дјеца визуелно доживљавају и систематизују све оно што смо радили у претходним наставним јединицама. На тај начин њихово знање о вјери постаје још чвршће.
вјероучитељ свештеник Дејан Ђуричић

Након урађених свих НОВИХ ПРИПРЕМА за све разреде урадили смо и нове, по уџбенику, детаљно и савремено урађене ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ за 5, 6, 7, 8. и 9. разред (доступно члановима). Ускоро и нове презентације и за средњу школу!

У организацији Републичког педагошког завода и Катихетског одбора СПЦ, а са благословом Предсједника Катихетског одбора СПЦ Његовог Високопреосвештенства Митрополита зворничко-тузланског Г. Фотија, 18. априла 2026. године у хотелу Парк Добој одржано је пето савјетовање вјероучитеља Православне вјеронауке средњих школа.
У оквиру савјетовања обрађене су сљедеће теме: 
– Нови завјет у настави Православне вјеронауке – протојереј-ставрофор Дарко Ђого,
– Светосавско образовање и мисија Православне Цркве – проф. др Ведран Голијанин,
– Савремени вјероучитељ – наставник ауторитета, дијалога и повјерења – инспектор-просвјетни савјетник др Славољуб Лукић. 
Савјетовање је почело уводном бесједом Предсједника Катихетског одбора СПЦ Његовог Високопреосвештенства Митрополита зворничко-тузланског Г. Фотије, коју је прочитао инспектор-просвјетни савјетник др Славољуб Лукић, пошто је Предсједника Катихетског одбора СПЦ због неодложних обавеза био спријечен да лично присуствујуе савјетовању. Након уводне бесједе у првој сесији говорио је протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого. У другој сесији савјетовања говорили су проф. др Ведран Голијанин и инспектор-просвјетни савјетник др Славољуб Лукић. Послије сваког излагања остављено је по 15 минута за дискусију, констатације и коментаре вјероучитеља.
На крају савјетовања организован је заједнички ручак у сали хотела Парк у Добоју за све вјероучитеље и госте. Савјетовање је технички било одлично организовано а одзив вјероучитеља је био веома добар пошто је на савјетовању ове године било присутно 86 вјероучитеља. ​Инспектор-просвјетни савјетник др Славољуб Лукић

Цјелокупан текст писменог обраћања митрополита Фотија:
​
ВЕРОНАУКА ЈЕ ПРИВОЂЕЊЕ ХРИСТУ 
Часни оци, уважена господо вероучитељи, браћо и сестре! 
Ево већ на првом сусрету морам од вас да тражим опроштај, што сам овај пут физички спречен да будем са вама. Нажалост још увек имам одређених здравствених тегоба које ме у томе спречавају, али и резервисане су нам карте за Свету Гору, већ за понедељак. Молим да ми опростите и да ме поменете у својим молитвама. Биће још симпосиона и сусрета, ако Бог да. 
Што се тиче наших састанака, ми ћемо радити како Правилник о раду то прописује. Желимо ли добру веронауку у нашој Епархији, то значи да ми морамо бити добри вероучитељи, а то најбоље осете деца, тј. ученици. Пред њима се ништа не може сакрити. Зато, ко хоће да буде добар вероучитељ, мора све своје снаге и дарове да употреби да би га деца разумела и као наставника заволела.
 
1. Вероучитељ мора да буде спреман за сваку лекцију 
Често поједини вероучитељи неке лекције из веронауке не припремају довољно, мислећи да то градиво добро знају, или пак да та лекција деци није довољно интересантна. Али то свакако није добро решење. Вероучитељи лекције морају добро знати и припремити, јер на тај начин задобијају сигурност у предавању и може да се води дијалог са ђацима. А ђачка питања, као што знате, често могу да буду незгодна.
 
2. Методологија наставе 
Час веронауке, као уосталом и други часова у школи, морају имати своју методологију. Неко може рећи да је то схематизација, сваки пут исто. Али не треба тако мислити. Када је блаженопочивши Митрополит Амфилохије од нас на Теолошком факултету тако тражио да држимо час, то сигурно значи да овај концепт наставе има добар квалитет. 
Када вероучитељ дође на час, мора прво да упише у дневник наставну јединицу и пита да ли су сви ученици на часу. Потом, на почетку часа пита поједине ствари са претходног предавања. Вероучитељ нову лекцију држи 25-30 минута, не стојећи на једном месту, него крећући се, да би свим ученицима био једнако доступан. Затим следи кратко понављање те лекције 5-10 минута, и 5 минута за евентуална питања ученика, везана за предавање са тог часа. Професор када предаје лекцију треба да се држи одређене структуре. Прво говори увод, потом излаже главну тему и на крају долази закључак лекције. На тај начин се лекција и сам час допуњују и чине једну целину.
 
3. Веронаука и савремени живот младих  
Вероучитељи знају да деца морају имати контакт са другим младим људима своје генерације. Ту су ученици на својеврсном испиту - шта су истински усвојили од вере, другачије речено, колико вером живе у пракси. Познато је да млади који данас живе у градовима, излазе, мање-више, у поноћ у град, а враћају се кућама касно, у зору, што свакако није добро. Данас дружење младих чине километарске забаве и свакако да полазницима веронауке ту није место, јер свет има своје законе, а веронаука и вера је уски пут који приводи човека Богу и Цркви његовој. Деца са веронауке не могу бити изолована од света, али морају бити мудри као змије и безазлени као голубови, да би се могли одржати у таквој гужви и безпоретку. То искуство које стекну у свету, могу да пренесу млађим полазницима веронауке и да их на тај начин припреме за оно што њима предстоји у животу.
 
4. Православна веронаука  
Питамо се, па каква би могла другачија бити него православна, али полако, одмах из првог дела текста ћемо видети, на шта мислимо. Познато је да су данас на Православље устали његови непријатељи са свих страна, како друге државе, тако и друге религије и вере, као и многи лажни учитељи и пророци, које све више виђамо на улицама и у медијима: разни гуруи, биоенергетичари, врачеви, магови и разни други. Они су искушење не само нашем народу у целини, него и нашим вероучитељима ако нису добро потковани у вери. Јер секташи су, као што је познато, врло слаткоречиви у својим обманама. Зашто сви устају на Православље? Зато што се у Православљу крије Истина. Они против нас ратују и воде полемике зато што траже Истину на потпуно погрешан начин - без покајања и преумљења. Зато су многи Оци са Свете Горе рекли, да је ово време Православља. Да бисмо тај призив сачували, морамо и ми бити вероучитељи како доликује, и животом својим сведочити најпре код оних са којима живимо, својим најближима, а потом и другима које сусрећемо у животу и које ћемо и убудуће сусретати. Једноставно, наша мисија не може и не треба да стане.
 
5. Веронаука и Литургија 
Заиста није довољно да деца уче веронауку само у школама. Ту добијамо теоријска и схоластичка знања, а богословље и веронаука су практичне науке. То значи да циљ вероучитеља и веронауке уопште, мора бити припрема полазника веронауке за учествовање у богослужењу. Све што се учи на веронауци би требало да буде припрема за Свету Литургију. Веронаука од нас тражи пристојно понашање на улици, у аутобусу, уопште међу људима, а највише у нашим храмовима,  који су светиње над светињама, где Сам Бог обитава и ангели Божији. Ако вероучитељ у томе успе - успео је и његов час веронауке. Међутим, ако и поред 8 година веронауке није од ученика учинио црквене и  богослужбене младе људе - није ништа учинио. Ако су остали само у теорији, она нестаје као мехур од сапунице. Међутим, ако се теорија утврди у пракси, она постаје као кућа зидана на камену - постојана и чврста, јер је њен темељ Сам Христос. 

На Васкршњем конкурсу кравичке парохије за ученике од VI - IX разреда основних школа са територије братуначке општине пристигло је више дјечијих радова, а ми смо одабрали оне најуспјешније, према мишљењу нашег жирија. Захваљујемо се свим учесницима нашег конкурса и најављујемо овакву традицију и сљедеће године.

Прво мјесто: Магдалена Танасић VII -2
ЈУОШ “Вук Караџић” Братунац
Наставник: Сњежана Попић

Друго мјесто: Павле Аврамовић VIII - 1
ЈУОШ “Бранко Радичевић” Братунац
Наставник: Весна Ракић

Треће мјесто: Јелена Јерковић VI-1
ЈУОШ “Петар Кочић” Кравица
Наставник: Слађана Васић

Свечано уручење награда ће се обавити у Кравици, у храму светих апостола Петра и Павла, у 10.00 часова, након молитве.

​Извор: Парохија кравичка

У сусрет највећем хришћанском празнику, на Велики четвртак, 9. априла, у 15 часова, у организацији Црквене општине Поточани и СПКД „Просвјета“, у парохији поточанској у Поточанима одржана је Васкршња дјечија радионица. Дјеца су се кроз заједничко дружење и креативан рад украшавала васкршња јаја, разговарајући о значају предстојећег празника Васкрсења Христовог. Радионица је протекла у радосној атмосфери, испуњеној дјечијом креативношћу, дружењем и припремом за најрадоснији празник. Након радионице, дјеца су учествовала у вечерњем богослужењу. У саборној и свечаној атмосфери, најмлађи су показали радост заједништва, пажњу и интересовање за богослужење, што је дало посебну љепоту овом богослужбеном сабрању.
Дружење је протекло у духу радости, заједништва и празничне припреме, а дјеца су својом креативношћу и учешћем у богослужењу допринијела свечаној атмосфери у парохији поточанској.

У препуном храму Свете Петке у Копривни, реализована је амбијентална настава. Одржан је јавни, огледни час из Православне вјеронауке: “МОДЕЛ ИНТЕГРАТИВНЕ НАСТАВЕ УСМЈЕРЕН НА УПОЗНАВАЊЕ СА ХРИШЋАНСКОМ ВЈЕРОМ,СРПСКОМ КУЛТУРОМ И ТРАДИЦИЈОМ,ОЧУВАЊЕМ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И ВРИЈЕДНОСТИ У КОНТЕКСТУ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ“.
Ова врста наставе реализована је у корелацији са наставним предметима: Српски језик, Природа и друштво, Музичка култура и Ликовна култура.
Тема часа: Доба пред Христово рођење.
Наставне јединице:
- Пресвета Дјева Марија (Рођење и Ваведење Пресвете Богородице у Јерусалимски храм)
- Благовијести
Узраст ученика: II, III, IV и V разред.
Час су припремали и реализовали: професори разредне наставе Татјана Дрпа , Младенка Јаћимовић, Бранка Трипић и вјероучитељ протојереј-ставрофор Јадранко Стојановић.
Часу су присуствовали: координатор за вјеронауку протојереј-ставрофор Јован Михајловић, директор Основне Школе Митар Кршић, замјеник директора Дијана Станојевић, психолог школе Љиљана Јавановић. Оно што нам је од свега најзначајније јесте да су наши ученици показали изузетно знање и вјештине из поменутих предмета. Велики број, не само родитеља, већ и парохијана наше парохије био је присутан часу и усвојио основно знање о поменутим наставним јединицама. По завршетку часа испред храма је одржана је хуманитарна изложба божићних и новогодишњих аранжмана, а новац ће бити усмјерен у замјену дотрајале столарије наше школе и куповину дидактичког материјала. 

Учесници Републичког такмичења из Православне вјеронауке
​
РЕЗУЛТАТИ епархијских такмичења 2026:
Епархија бањалучка 
Епархија бихаћко -петровачка 
Епархија захумско-херцеговачка 
Епархија зворничко-тузланска 
Митрополија дабробосанска

Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сарајевско-сребреничког и Митрополита дабробосанског Господина Хризостома, а у организацији Катихетског одбора Српске Православне Цркве за Републику Српску и Федерацију БиХ и Републичког педагошког завода Републике Српске, одржано је епархијско такмичење из Православне вјеронауке, 28. марта 2026. године, у ЈУ ОШ „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву, са почетком у 10.00 часова.
На такмичењу је учествовало 13 ученика осмог разреда са подручја митрополије Дабробосанске, који су се пласирали на овај ниво након школских и општинских такмичења. Такмичење је започело заједничком молитвом, након чега су се присутнима обратили директор школе, госпођа Жељка Топалић, и координатор за Православну вјеронауку, протојереј-ставрофор Младен Дробњак. У свом обраћању поздравили су ученике и њихове наставнике, истичући значај изучавања вјеронауке и духовног узрастања младих. Након уводног дијела, ученици су приступили изради теста, показавши висок ниво знања, залагања и интересовања за предмет Православне вјеронауке. Такмичење је протекло у лијепој и достојанственој атмосфери.
Најбоље резултате остварили су:
Прво мјесто: Николај Живановић, ЈУ ОШ „Вук Караџић“ Братунац (вјероучитељ Данијела Млађеновић);
Друго мјесто: Марија Шарић, ЈУ ОШ „Веселин Маслеша“ Фоча (вјероучитељ Радан Мимић);
Треће мјесто: Владимир Бучалина, ЈУ ОШ „Прва основна школа“ Сребреница (вјероучитељ Данијела Млађеновић).
Најуспјешнијим ученицима уручене су дипломе и пригодне награде.
Ово такмичење је још једном потврдило значај Православне вјеронауке у образовању младих, као и потребу његовања знања, вјере и заједништва међу ученицима.​ Вјероучитељ Младен Драгаш

Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита зворничко-тузланског, а у организацији Републичког педагошког завода Републике Српске и Канцеларије за вјерску наставу епархије зворничко-тузланске, 28. марта 2026. године,  одржано је Епархијско такмичење из Православне вјеронауке за ученике осмог разреда основних школа. Домаћин овогодишњег такмичења била је ЈУ ОШ „ Десанка Максимовић“ Станари. Све учеснике поздравила је директорица школе госпођа Зорица Глишић Самац, пожеливши свима добродошлицу и успјешно такмичење. У име Канцеларије за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске обратио се протојереј-ставрофор Јован Михајловић, пренијевши благослов Митрополита Фотија. Честитавши ученицима остварене резултате на претходним нивоима такмичења , пожелио је успјеха и на Епархијском такмичењу, нагласивши да је важно живјети по ономе што су научили из Православне вјеронауке.
Учешће у такмичењу узело је 23 ученика са њиховим вјероучитељима. 
Резултати такмичења су:
1. мјесто (дијеле) Ана Миљановић, ЈУ ОШ “Иво Андрић“ Ђулићи и Јована Крсмановић, ЈУ ОШ „ Вељко Чубриловић“ Прибој освојивши по 98 бодова,
2. мјесто: Михајло Петровић, ЈУ ОШ “Прва Основна школа“, Брчко, 96 бодова,
3. мјесто: Николина Гвозденовић, ЈУ ОШ “Јован Дучић“, Бијељина, 94 бода,
4. мјесто: Стефан Ћирковић, ЈУ ОШ “Прва Основна школа“, Брчко, 93 бода,
5. мјесто: Миа Сибинчић, ЈУ ОШ “Никола Тесла“, Дервента, 90 бодова,
6. мјесто: Уна Благојевић, ЈУ ОШ “Друга Основна школа“ Брчко, 90 бодова.
Свим учесницима су уречени поклони и похвале а прворангираним награде и дипломе.Ученици су посјетили храм „Васкрсења Господењег“ у Станарима , гдје су их дочекали свештеници и такође уручили свима поклоне у знак сјећања на боравак у Станарима. За све учеснике уприличен је ручак у просторијама школе. Извор: Епархија ЗТ

На дан спомена Светог мученика Агапија, у суботу, пете недеље Великог поста, 28. марта 2026. године, у ЈУ ОШ „Доситеј Обрадовић" у Кнежеву, одржано је Епархијско такмичење из Православне вјеронауке, а у организацији Републичког педагошког завода Републике Српске. Како је предвиђено календаром такмичења за школску 2025/26. годину такмичили су се ученици осмог разреда. Овогодишња тема такмичења била је: „Јеванђеља блага вијест о Господу Исусу Христу". Ученици су показали висок ниво знања, озбиљност у приступу раду и добро познавање теме.
Побједник такмичења је ученица Милица Марјановић (вјероучитељ Давид Дринић) из ЈУ ОШ "Алекса Шантић" Бања Лука. Друго мјесто је освојила Сара Бунић (вјероучитељ протонамјесник мр Станко Лакетић) из ЈУ ОШ "Доситеј Обрадовић" Кнежево и треће мјесто освојио је Давид Миљановић (вјероучитељ протојереј-ставрофор Миленко Нарић) из ЈУ ОШ" Свети Сава" Котор Варош. Након такмичења, ученицима су уручени пригодни поклони, захвалнице, похвале и дипломе те је уприличена и заједничка трпеза љубави у парохијској сали Ц.О.Кнежево.
Честитамо свим учесницима на постигнутом успјеху као и  и њиховим вјероучитељима на труду и посвећености и великој жртви хришћанске љубави коју су показали према домаћинима такмичења и упркос тешким временским приликама са великом количином снијежних падавина које је захватило цијелу регију дошли да сви скупа узмемо учешћа у овом великом догађају.
О. Станко Лакетић

У суботу, 28. марта 2026. године, у ЈУ ОШ „Вук Караџић“ Требиње, одржано је Епархијско такмичење из Православне вјеронауке за ученике VIII разреда Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Тема овогодишњег такмичења била је „Јеванђеља – блага вијест о Господу Исусу Христу“. Најбољи резултат остварио је Лука Тркља, ЈУ ОШ „Петар II Петровић Његош“ Билећа, који се пласирао на Републичко такмичење, а које ће бити одржано 16. маја.
По завршетку такмичења, свим учесницима су уручене дипломе и пригодни поклони, које су обезбиједили Катихетски одбор РС и ФБиХ и Епархија захумско-херцеговачка и приморска. Дружење је настављено у конаку Херцеговачке Грачанице и Епархијском дому, гдје су ученици и њихови вјероучитељи разговарали о јеванђељским порукама и њиховој примјени у свакодневном животу. Посебан печат овом дану дао је пријем код Његовог Високопреосвештенства Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског г. Димитрија. 

У Теслићу, 19. марта 2026. године, одржана је свечана сједница Катихетског одбора епархија Српске православне Цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ, на којој је, одлуком Светог Архијерејског Синода, а на приједлог досадашњег предсједавајућег, митрополита дабробосанског Хризостома, за новог предсједника Катихетског одбора постављен Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански Фотије. У свом обраћању, митрополит Фотије је нагласио да је „катихеза веома важна ствар за живот Цркве“, указујући на чињеницу да је велики број вјерних „негде на пола пута“, жедан и гладан ријечи Божије, али да је неопходно пронаћи прави начин да им се приступи. Он је истакао да је потребно наставити започети рад, „тамо где се стало са митрополитом Хризостомом“, уз озбиљно сагледавање досадашњих резултата и израду нових програма. Посебно је нагласио значај разумљивог и приступачног језика у настави вјеронауке, како би се дјеци и младима вјера приближила на прави начин. Говорећи о ширем значају ове службе, митрополит Фотије је поручио да је „свака служба у Цркви крст и мучеништво“, али и благословени позив који се прихвата са вјером и одговорношћу. 
Свечаној сједници присуствовали су сви чланови Катихетског одбора, који су новог предсједника упознали са досадашњим радом и активностима Одбора. Високопреосвећени митрополит Хризостом захвалио је свим члановима на дугогодишњем заједничком раду, труду и залагању, истичући значај катихетске мисије у животу Цркве и народа.  
Митрополит Фотије се, са своје стране, захвалио досадашњем предсједнику на преданом служењу, који је на том мјесту провео пуних тридесет година, те му је том приликом уручио пригодне поклоне – како у лично име, тако и у име свих чланова Катихетског одбора. На крају седнице изражена је спремност да се започети рад настави са још већом ревношћу, на корист Цркве и духовног узрастања вјерног народа. Извор: Епархија ЗТ
ОБРАЋАЊЕ МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Дозволите ми да вас, благословом нашег Високопреосвећеног митрополита Хризостома, поздравим данас овде, на овом нашем сабрању. Ако урачунам мој рад у Сремским Карловцима и Манастиру Крка, то је отприлике 24 године бављења просветом. Морам рећи да је Високопреосвећени, од прве године када смо почели да радимо у Богословији у Крки, пристао да помогне и буде професор. То је било тешко време након рата деведесетих. Он је први прискочио у помоћ. Није било лако. Тих година сам доживео једну посебну везу школе, Цркве и народа, управо у Крки. Јер без Богословије народ у Далмацији нема добру духовну перспективу, а са друге стране и Епархија далматинска без Богословије је као хром човек. Трудио сам се и борио колико сам могао да некако водимо ту школу. Верујте ми, пола епархијског буџета трошио сам на Богословију. Све је тамо било скромно. Било је тешко, све је било порушено. То је била једна апокалиптичка пустош. Када смо кренули да радимо, некако је све постало мало боље. Године 2017. Црква ме је преместила у Епархију зворничко-тузланску, где сам и сада. Тренутно се мало борим са својим леђима. Добио сам други крст, али боримо се. 
Лично могу да кажем да сам изненађен што сам постављен на службу коју сада треба да преузмем. Нисам некако мислио о томе. Ем сам далеко, ем треба да преузмем све те обавезе, али, хвала Богу. Искуства са школом имам. Дневник сам носио доста дуго, што је веома битно за просвету. Оно што сматрам веома важним јесте да, ако будемо писали уџбенике за веронауку, гледамо да то раде људи који су радили у богословијама или вероучитељи из школа — дакле, неко ко има контакт и искуство са средњошколским узрастом. Раније је било, знате и сами, професора са факултета који су писали уџбенике и одмах се приметило да то некако одскаче. Просто, то није био ниво адекватан за средњу школу. Деца, када чују те теолошке изразе, одмах се ухвате за главу. Ми треба то да разумемо и да говоримо језиком деци разумљивим. 
Оно што је извесно јесте да ћемо наставити тамо где сте стали са Митрополитом Хризостомом. Исчитаћемо све докле се стигло, а онда ћемо направити програм за даљи рад, пуном паром. Борићемо се да унапредимо нашу православну педагогију, катихезу, јер је то веома важна ствар. Имамо доста народа који је, што се тиче Православља, негде на пола пута. Људи су жедни и гладни речи Божије, али ми не налазимо начин како да им приступимо, како да их потпуно упознамо са вером. Постоје и групе људи који нису од оних који примају свештеника у водицу, па да седне са њима и разговара, а потребно је и њима на неки начин приступити. 
Знате да пишем песме теолошког садржаја и видим да је то један од начина да се допре до тих људи. Такође, постоје и едукативне емисије на црквеној телевизији Храм, на пример. Ту има добрих емисија које могу бити корисне за мисију и катихизацију људи који нису довољно упознали Православље, јер у њихово време није било веронауке. Они су, практично, учили атеизам уместо веронауке. Мислим да ћемо то радити, ако Бог да, сви заједно. Митрополит је споменуо да треба објавити оно што још није објављено, а било је у припреми. Поред тога, морамо што чешће одржавати семинаре. Што се тиче едукације, школа је невероватна ствар. Ако ниси константно у школи, човек почиње да губи конце. На пример, наш блаженопочивши владика Атанасије Јевтић читао је где год је имао прилику и времена. То значи имати сталан контакт са књигом. Тако и ми морамо настојати да радимо. Потребно је да стално радимо на новим лекцијама које могу да подигну ниво образовања нашег народа. 
Што се тиче богословија, ту већ имамо дефинисане ствари. Посебну пажњу треба посветити омладини која није превише блиска Цркви, као и образованим људима који вапе да сазнају више, али и самим вероучитељима. Вероучитељи су нам најважнији фактор у тој мисији. Многи су говорили како да унапредимо рад наших богословија. Наравно, неко каже једно, неко друго. Ја сам једном приликом у Сремским Карловцима, где сам једно време предавао, рекао да су најважнији људи који тамо предају. Ако неко има љубав према деци и љубав према науци, он ће правилно предавати и даће све од себе да то буде најбоље што је могуће. Ако неко надмено уђе у учионицу са мишљу да он све зна, а деца не знају ништа, то није добар приступ. И, наравно, да људи који предају веронауку не буду маргинализовани и одбачени, да их не сматрају трећеразредним кадровима, него да се професор веронауке цени — и да има пристојну плату, и да се његов рад и труд уважавају. То је веома важно. 
Имамо много тога да радимо. Доста сте већ и ви урадили, али сада треба наставити даље. Видећемо у ком правцу ћемо ићи. 
Ја, са своје стране, благодарим Митрополиту Хризостому што је мене предложио. Рекао је: „Владико, то је мучеништво. Неће бити лако.” Сигурно. Али, са друге стране, коју год службу да имамо у Цркви, то је крст и мучеништво. Ту немаш куд — или прихваташ тај позив и идеш напред. Нарочито је то случај са бригом о нашој омладини на катихетском нивоу, у једном друштву као што је наше, у Републици Српској, Србији и Црној Гори — у нашим српским земљама. Велики проблем је био недостатак веронауке у школама, али и недостатак националне компоненте образовања. То смо изгубили, и онда су људи престали да буду свесни да су Срби. Сада то треба поново враћати, ако је могуће. 
Почео сам да пишем и неке песме. Једну сам написао о томе како два врана гаврана лете из Црне Горе и како сестра Црна Гора поручује нешто сестри Србији. То значи да морамо да се враћамо на пут са којег смо скренули — пут традиције. Верујте, то је у катихизису најбоље обрађено. Док сам био у Далмацији, говорио сам вероучитељима: ви морате децу учити ћирилицу. Тамо то није било могуће, српски језик није могао да се учи у Хрватској. Зато смо направили један уџбеник који смо назвали „Православни буквар”, са цртежима наших светитеља, али и са азбуком, како би је деца учила. Била је то велика борба и, хвала Богу, успевали смо. Исто мислим да није ништа мање важно ни овде, у Републици Српској и Србији. Где год се крећете, видите латиницу. У Новом Саду натписи на више језика, а у Хрватској, на пример у Вуковару, где има доста Срба, нема ћирилице ако их је мање од 30%. То је једно добро које ми морамо преузети и неговати. 
Када кажем православно богословље, мислим на нашу изворну науку Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Већ сада се може чути да ће доћи време када ће човек који исповеда православни катихизис бити сматран екстремистом и искључивим. Видећете — то време ће сигурно доћи. Према томе, компромис у вери не можемо правити. То, наравно, на првом месту морају показати вероучитељи у раду са децом, а онда и други — на факултетима, где се ради на другачији начин. 
Ето, да вас не бих много замарао. Митрополит Хризостом је благословио да кажем неку реч. У сваком случају, знам шта треба радити и то ми није страно, али треба да се организујемо, направимо планове и програме и да их потом спроводимо у живот. Ту је и Митрополит, кога увек можемо консултовати — шта добро чинимо, шта треба појачати, а шта исправити. 
Живели и благословите.
Послушај аудио запис обраћања Митрополита Фотија
Послушај аудио запис обраћања Митрополита Хризостома
Обраћање савјетника за Православну вјеронауку при РПЗ РС др Славољуба Лукића

Ученици V-2 ЈУ ОШ “Бранко Радичевић” Братунац данас (9. март 2026. године) су посјетили храм Успења Пресвете Богородице у Братунцу. Уз помоћ и подршку свога вјероучитеља, ученици су поновили наставне јединице које се тичу храма, светих сасуда, богослужбених одежди и богослужбених књига на један практичан и свима удобан начин. Овим путем дјеца визуелно доживљавају и систематизују све оно што смо радили у претходним наставним јединицама. На тај начин њихово знање о вјери постаје још чвршће. Вјероучитељ свештеник Дејан Ђуричић

Бањалучка епархија  
 Бихаћко-петровачка епархија   
 Митрополија Дабробосанска  
 Епархија ЗХиП 
​ Зворничко-тузланска  

У просторијама ЈУ Гимназије „Васо Пелагић“, 16. фебруара 2026. године, одржано је међушколско такмичење из Православне веронауке за ученике VIII и IX разреда основних школа, као и III разреда средњих школа Брчко дистрикта.
Прва мјеста освојили су:
▪️ VIII разред – Кристијан Ружичић (ЈУ Прва основна школа), вероучитељ Недељко Томић
▪️ IX разред – Анђела Шиљеговић (ЈУ Четврта основна школа), вероучитељ о. Велибор Симић
▪️ III разред средњих школа – Катарина Радић (ЈУ Гимназија „Васо Пелагић“), вероучитељ Бранка Станојевић
Свим учесницима честитамо на показаном знању, труду и љубави према вjери, уз жељу за много успјеха у даљем школовању.

У суботу, 21. фебруара 2026. године, широм Епархије ЗХип одржано је Општинско такмичење из Православне вјеронауке. Са радошћу и ревношћу ученици су показали велико интересовање за изучавање Светога писма Новога завјета, које је ове године било у средишту такмичарске теме под насловом: „Јеванђеља – блага вијест о Господу Исусу Христу“.
Напајајући се са самога извора наше свете вјере, млади такмичари нису се усавршавали само у знању, него и у врлинама, учећи да ријеч Божија није тек слово на папиру, већ живо свједочанство љубави Божије према човјеку.
Најуспјешнији међу њима пласирали су се на наредни ниво Епархијско (регионално) такмичење, које ће бити одржано 28. марта 2026. године:
Теодора Караџић (82 бода), ЈУ ОШ „Свети Василије Острошки и Тврдошки“ Требиње
Лука Тркља (76 бодова), ЈУ ОШ „Петар II Петровић Његош“ Билећа
Ксенија Ковач (71 бод), ЈУ ОШ „Ристо Пророковић“ Невесиње
Ивана Тепавчевић (74 бода), ЈУ ОШ „Свети Сава“ Гацко
Алексеј Шукић и Саша Ђурица (73 бода), ЈУ ОШ „Његош“ Берковићи
Ни овога пута нису изостали пригодни дарови за учеснике такмичења, које су даровале Црквене општине. Овим путем преносимо искрену благодарност, како ученика тако и вјероучитеља, на љубави и подршци коју нам наше свештенство несебично дaрује. Нека Господ укрепи све учеснике да и даље са истом ревношћу истражују свештене странице Јеванђеља и у њима налазе путоказе за свој духовни раст и узрастање „у мјеру раста пуноће Христове“.
Извор: Епархија ЗХиП/Милош Бјелица

Општинско такмичење из Православне вјеронауке одржано је 21. фебруара 2026. године, у просторијама ЈУ Основне школе “Свети Сава” за ученике VIII разреда. На такмичењу су дошли најбољи представници двије основне школе из Модриче.
1. мјесто освојио је Лазар Радуловић, VIII-2, ученик Основне школе “Сутјеска”, вјероучитељ протојереј Никола Горановић. 
2. мјесто освојила је Катарина Цвијановић, VIII-3, ученица Основне школе “Свети Сава”, вјероучитељ Коста Маринковић. 
3. мјесто освојила је Милица Лазаревић, VIII-3, ученица Основне школе “Свети Сава”, вјероучитељ Коста Маринковић.
На Епархијско такмичење пласирао се само Лазар Радуловић, коме желимо велики успјех у даљем такмичењу и животу. 
Вјероучитељ протојереј Никола Горановић

Општинско такмичење из Православне вјеронауке за ученике осмог разреда са подручја Приједора одржано је у суботу 21. фебруара 2026. године, у ЈУ ОШ „Јован Цвијић“ Брезичани. Учествовало је 14 ученика, који су показали завидно знање. Такмичење је протекло у духу лијепог дружења и међусобног поштовања. 
Прво мјесто освојила је ученица Теодора Вучковић, ЈУ ОШ „Вук Караџић“ Омaрска (вјероучитељ: о. Игор Марић). Друго мјесто заузела је Жана Зекановић, ученица ЈУ ОШ "Десанка Максимовић" Приједор.
Трећи је био Алекса Кеча, ЈУ ОШ "Петар Кочић" Приједор.
Честитамо побједници и њеном вјероучитељу на постигнутом успјеху, као и свим учесницима такмичења на труду и показаном знању.

На дан спомена Светог мученика Теодора Стратилата и Светог оца Саве II, архиепископа српског, 21. фебруара 2026. године, у ЈУ ОШ „Иво Андрић“ у Бањој Луци, одржано је Општинско такмичење из Православне вјеронауке, а у организацији Републичког педагошког завода Републике Српске. Како је предвиђено календаром такмичења за школску 2025/26. годину такмичили су се ученици осмог разреда. Овогодишња тема такмичења била је: „Јеванђеља – блага вијест о Господу Исусу Христу“. Ученици су показали висок ниво знања, озбиљност у приступу раду и добро познављање теме. 
Прво мјесто освојила је Милица Марјановић, ЈУ ОШ „Алекса Шантић“, коју је за такмичење припремао вјероучитељ Давид Дринић. Ученица VIII-3 од‌јељења ЈУ ОШ „Милош Црњански“, Николета Рујевић (вјероучитељ Немања Тошић), освојила је друго мјесто.
Честитамо ученици побједници и њеном вјероучитељу на постигнутом успјеху, као и свим учесницима и њиховим вјероучитељима на труду и посвећености.

Дана 21. 2. 2026. године, одржано је Општинско такмичење из Православне вјеронауке у Општини Источна Илиџа.
Овогодишњи домаћин је била ЈУ ОШ "Јован Дучић" Касиндо. Такмичарска атмосфера је била добра, а наши домаћини на нивоу задатка. Изради такмичарских задатака је приступило 6 ученика, представника школа.
Ранг листа је сљедећа:
1. Кљајић Дуња (ЈУ ОШ "Алекса Шантић" - вјероучитељица Драгана Ковач)
2. Мичић Марија (ЈУ ОШ "Алекса Шантић" - вјероучитељица Драгана Ковач)
3. Благојевић Анастасија (ЈУ ОШ "П.П.Његош" - вјероучитељица Мирјана Ступар)
4. Ерић Марина (ЈУ ОШ "Јован Дучић" - вјероучитељ Владимир Васиљевић)
5. Јањић Марко (ЈУ ОШ "П.П.Његош" - вјероучитељица Мирјана Ступар)
6. Миовчић Павле (ЈУ ОШ "Јован Дучић" - вјероучитељ Владимир Васиљевић)
Честитамо свим ученицима и наставницима, а првопласираним желимо пуно среће у наставку такмичења.

У Основној школи “Петар Кочић” у Кравици, у суботу 21. фебрура 2026. године, одржано је општинско такмичење из Православне вјеронауке за ученике VIII разреда. Ђаци су показали одлично знање, а након такмичарског дијела, вријеме је проведено у дружењу и пријатном разговору. Највише бодова на такмичењу освојио је Николај Живановић, ученик из Вук Караџић школе а представници наше кравичке школе (Његош Ђурић и Драгољуб Стојановић) освојили су 4. и 7. мјесто. Дјеци се захваљујемо за учешће, а управи школе у Кравици за организацију и спровођење такмичења, и молимо се Богу за све наше ђаке.