​На обалама ријеке Јордан рано ујутро је тихо. Птице још увиjек спавају у гнијездима и не пјевају своје пјесме. Само ће повремено велика риба репом ударити у воду преко које се топе угрушци ноћне магле. Тог раног часа појавио се човјек на обали Јордана. Напустио је село Витанију чак и по мраку, како би имао времена да дође у Галадску земље  прије заласка сунца. Ријеку је могао прећи помоћу каменог моста који су саградили Римљани. Али до њега је био дуг пут, а путник се силно журио. Хладно слегнувши раменима (било је рано прољеће, ваздух се ноћу охладио, а ујутро је било прохладно), свукао се, уредно завезао одјећу у чврст чвор и пажљиво ушао у хладну воду. Убрзо су на површини ријеке били видљиви само његова глава и сноп одјеће, који је држао изнад воде. А сада је на другој страни. Након мало чекања док се вода на тијелу не осуши, обукао се и брзо се удаљио од ријеке. Путник није имао никакве ствари, није имао терета, чак ни залихе хране. Био је то гласник. Носио је само поруку коју је требало хитно пренијети славном исцјелитељу и учитељу праведности Исусу. Али ова порука је била тешка.
Опасно путовање
Неколико недјеља раније, Исус и Његови ученици напустили су Јерусалим. Ту су Јевреји жељели да убију Исуса јер је себе назвао Сином Божјим.
Након што су прешли Јордан, Исус и његови ученици су се једно вријеме настанили у подручју званом Галад. У ово вријеме догодила се катастрофа о којој је гласник журио да обавијести Исуса. Исусов пријатељ по имену Лазар тешко се разболио. Видјевши да ниједан уобичајени лијек не може помоћи, Лазарове сестре су хитно опремиле слугу и послале га преко Јордана к Исусу. Уосталом, могао је да излијечи било коју болест - слијепима је враћао вид, чистио губавце и дизао парализоване на ноге. Наравно, сада је опасно за њега да се врати у близину Јерусалима. Али Лазар му је пријатељ! Зар Исус неће прискочити у помоћ ономе кога толико воли?
Тек у подне уморни гласник је стигао до села у којем су боравили Исус и ученици. Али када је пренио своју тужну вијест о Лазаревој болести, Исус се понашао чудно. Умјесто да одмах напусти све и да спасе свог пријатеља, Он је само рекао: - „Ова болест није на смрт  него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу“.

​Гласник је нахрањен, затим је добио залихе воде за пут и кренуо је назад на повратно путовање. А Исус је остао тамо гдје је био. Ученици му нису ништа рекли о овоме.
Сви су схватили да је одлазак у Витанију, која је била близу Јерусалима, смртно опасан, јер Јевреји нису заборавили на своју одлуку да ухвате Христа. Међутим, два дана касније, Исус је изненада рекао:
- "Хајдемо опет у Јудеју. Лазар, пријатељ наш, заспао је; но Ја идем да га пробудим".  
Запрепашћени ученици су га упитали:
- Учитељу, колико дуго Јевреји желе да те убију? А сад опет идеш тамо ...
Исус је објаснио:
- Наш пријатељ Лазар је заспао. Пробудићу га.
- "Господе! ако је заспао, устаће" Тада им Исус Христос рече отворено: "Лазар је умро, и Ја се радујем због вас, што нисам био тамо (то је због тога), да ви повјерујете. Него хајдемо к њему".
Исус Христос говорио им је о смрти Лазаревој (о смртном сну његовом), а ученици су мислили, да Он говори о обичном сну, јер сан за вријеме болести је добар знак оздрављења.
Ученици су се следили у неодлучности. А онда је један од њих, по имену Тома, схватајући опасности којем је био изложен њихов Учитељ, рекао:
- Идемо и умријећемо са Њим.
Одлука је донесена. Ученици су вољели свог Учитеља, вјеровали су му и пратили га свуда.
Христос плаче
Када су дошли у Витанију, сазнали су да је Лазар већ четири дана био сахрањен у пећини (тако су мртви сахрањивани у Јудеји). Многи од Јевреја дошли су код Марте и Марије да их утјеше у тузи за својим братом. Марта, чувши да Исус долази, пође му у сусрет. Марија је била код куће. Срећући Исуса на путу до села, Марта је рекла:
- "Господе! да си Ти био овдjе, не би умро брат мој. Али и сада знам, да што год Ти заиштеш у Бога, даће Ти Бог".
Исус јој одговори:
- Твој брат ће васкрснути.
- "Знам да ће васкрснути о васкрсењу у посљедњи дан, (тј. при свеопштем васкрсењу, на крају свијета)".
Исус јој је рекао:
- "Ја сам васкрсење и живот; који вјерује у Мене ако и умре, оживјеће. И сваки, који живи и вјерује у Мене, неће умијрети вавијек. Вјерујеш ли у ово?"

​Марта није у потпуности разумјела о чему је Исус говорио. Али она послушно одговори:
- "Да, Господе! ја вјерујем да си Ти Христос Син Божији који је дошао у свијет". 
Рекавши ово, отишла је и кришом позвала сестру Марију:
- Учитељ је овдје и зове те.
Сестре нису жељеле да Јевреји који су се окупили код њих знају за Исусов долазак, да га не би довели у опсаност. Зато је Марија, не рекавши никоме ништа, на брзину устала и отишла к Њему. Али Јевреји, који су били с њом у кући и тјешили је, видећи да је Марија изашла, кренули су за њом вјерујући да је отишла у гробну пећину Лазареву да тамо плаче. Марија је, дошавши тамо гдје је Исус разговарао са њеном сестром, пала пред његове ноге и рекла му:
- "Господе! Да си ти био овдје, мој брат не би умро".
Исус Христос видјевши Марију и пристигле Јудеје са њом како плачу, и Сам се растужио духом и рекао:- Гдје сте га положили?
Сестре су одговориле:
- Господе! Дођи да видиш.
Тада је Исус заплакао и отишао до Лазаровог гроба.

Јевреји су га погледавши рекли:
- Види како га је волио ...
Међутим, неки од њих, чак и у тако тешком тренутку, нису могли да се одупру злоби и са подсмјехом су рекли:
- Зар овај чудотворац, који је слијепима отворио очи, није могао то да учини да и Лазар не умре?
Исус је, бришући сузе, али настављајући да тугује, дошао до гроба. Била је то пећина чији је улаз био покривен великим каменом.
Исус се, обраћајући се Јеврејима, рекао:
- Уклоните камен.
Сестра покојног, Марта, рече Му:
- Господе! Нема потребе да се то ради, јер је наш брат већ умро прије четири дана!
Исус јој рече:
- Зар ти нисам рекао да ћеш, ако вјерујеш, видјети славу Божију?
Јевреји су у почетку били огорчени на ове ријечи. Али тада су одлучили: учиниће како Он каже. Ако не учини чудо, каменоваће га до смрти управо овдје.
Одвалили су камен од пећине у којој је лежао покојник и почели да чекају - шта ће бити даље.

​Исус је подигао очи ка небу и рекао:
- "Оче! благодарим Ти што си услишио Мене! А Ја знадох, да Ти свагда слушаш Мене; него рекох народа ради, који овде стоји, да верују да си Ти послао Мене".
Рекавши ово, повика из свег гласа:
- "Лазаре! Изађи напоље".
Из гробнице су се чули звуци, као да се неко тамо креће. Тренутак касније, одатле је изашао покојни Лазар, сав обавијен по рукама и ногама пеленама за погреб, и лице његово било је обавијено платном (тако су Јевреји облачили умрле). Сви присутни су дахтали и устукнули видећи овај невјероватни призор. Ужас и радосно дивљење наизмјенично су се смјењивали на њиховим лицима. Исус се окренуо запрепашћеним Јеврејима и рекао:
- „Разријешите га и пустите нека иде".
Након овога, многи од Јевреја који су дошли к Марији и видјели шта је Исус учинио повјеровали су у Њега. А онда се глас народа, о томе шта се догађало, почео проносити од куће до куће, од села до села широм читаве јудејске земље. Историја њиховог народа пажљиво је сачувала случајеве када су велики пророци васкрсавали мртве. Али још увијек нико није успио да васкрсне четвородневног, већ заударајућег мртвиг човјека. Тако се потврдило да је, овај галилејски проповједник, заиста Син Божији!
А у исто вријеме, јеврејски првосвештеници окупили су се на савјет (синедрион) , одлучивши да убију Лазара, којег је Он васкрсао, заједно са Исусом ...
***Свако је тих дана ишао својим путем. Лазар је морао да избјегне подмукли јеврејски план, побјегне на острво Кипар, постане тамо епископ и поново умре у старости. Исус је отишао у страдање, смрт на крсту и вјечну славу свог васкрсења, а Његови непријатељи у вјечну срамоту. Васкрс се приближавао. 
​Напомена: Ово велико чудо Спаситељево, васкрсење Лазарево (Лазареву суботу), празнује св. Православна Црква у суботу шесте недјеље Великог Поста (дан уочи Цвјетне Недјеље - Цвијети).

Драги ученици,
за наставу на даљину за ову седмицу припремили смо Видео час и Онлајн квиз. Осим овога напишите одговоре на три питања у уџбенику стр.50. као и задатке у Радној свесци на 31. стр.

Угледни час Верске наставе комбиновањем очигледне наставе и ИКТ-а 
Часови Верске наставе могу бити изузетно занимљиви уколико се наставни процес реализује тако да се кроз њега прожимају различите наставне методе које омогућују држање пажње ученицима и то на тај начин да они активно учествују у наставном процесу и да што више науче кроз очигледну наставу. Час који је данас реализовао колега-вероучитељ Предраг Митровић у четвртом разреду ОШ ,,Вук Караџић“ у Лозници сигурно је један од таквих часова. Вероучитељ се одлично припремио за наставу. Како је наставна тема била везана за тамјан и његову употребу, вероучитељ се, најпре, потрудио да сам направи тамјан и то тако што је отишао у четинарску шуму, скинуо смолу са коре бора, донео кући, мало осушио, исцепкао на ситне комаде и на тај начин направио тамјан. Да би настава имала савремену оквир, вероучитељ се потрудио да направи интерактивну презентацију која се састојала од различитих фотографија смоле, ћилибара и интерактивних вежбица за ученике.
Сам час се одвијао на следећи начин.
Уводни део часа почиње је молитвом ,,Оченаш“
ПРЕДАВАЊЕ: Предавање започиње о томе одакле потиче примена смоле кошпичастог и четинарског дрвећа за прављње тамјана осврнувши се на примену смоле кајсије у Кини за прављење првих „гумених жвака,гумених бомбона па и лекова за упалу грла,умиривање зубобоље. Постоје две врсте смоле „гуменасте и чврсте“. Отварањем поморских путева спајају се утицаји две древне цивилизације Кине и Египта. У Египту увелико примењују „чврсте“облике смоле дрвета „тамјана“у религиским обредима као што су балсамовање и слично. Поред религиске примене у Египту такође има и медицинску примену за инхалације синуса и главобоље.
ППТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА: Преко пројектора наставник показује  слику дрвета тамјана и прикупљања истог у природи. На подневљу где ми живимо не успева право дрво тамјана,али имамо дрво бора који припада истој породици биљака као и дрво тамјана. Наставник показује преко пројектора дрво бора,како изгледа смола на кори као и смолу кајсије и бора прикупљену у природи повезујући  утицај древних цивилизација на Стари Завет и примену тамјана.
СТАРОЗАВЕТНА ПРИЧА: Говоримо о причи из Старог Завета о Каину и Авељу
ПРАКТИЧАН ДЕО: Наставник демонстративни пали брикет и показује мирисе тамјана бора,смирне,и тамјана правог дрвета тамјана.
 
ПРИЧА О ЋИЛИБАРУ: Надовезујемо се причом о „ћилибару“чврстом агрегатном стању смоле коју нам говори учитељица-асистент на овом часу. Реч „ћилибар“ је Грчког порекла и значи“електрон“ јер се приликом трења/трљања наелектрише и може сијати у мраку(слике демонстрирамо преко пројектора). Није драго камење али има такву примену,јер примерци који у себи сачувају инсекте су ретки и јако вредни(слике демонстрирамо преко пројектора).
Поред јувелирске примене имају и медицинску примену јер имају умирујуће дејство(слике демонстрирамо преко пројектора).
ИНТЕРАКТИВНА ППТ ОСМОСМЕРКА И УКРШТЕНИЦА: Провера стеченог знања на часу вршимо заједничким решавањем осмосмерки и укрштенице.
У завршном делу часа сви заједно  изговарају молитву „Богородице дјево“
Ученицима је предложено да уколико желе и уколико буду у прилици да нађу смолу за тамјан у природи, као и разни пројектни задаци који су на добровољној бази-пано, проналажење фотографија на Интернету и чланака везаних за тамјан, прављење презентације, укрштенице, осмосмерке, занимљив цртеж и слично да могу сами да одаберу на основу својих способности.
ЕВАЛУАЦИЈА: Ученицима су подељени евалуациони листићи
Онлајн припрему овог часа можете погледати на следећем линку: http://online.anyflip.com/scxpd/mxhn/mobile/index.html
Много тога се може научити из оваквих часова. Вероучитељ је спојио теорију и праксу комбинујуци оглед и ИКТ и у то укључујући појачану активност ученика на часу интерактивним вежбицама и то све у 30 минута. Како је колега тек недавно почео да ради, доказао је да недостатак искуства се може надоместити ентузијазмом и добром припремом за рад, а оно што је сигурно је да ће његови ученици овај час дуго памтити. Да ли постоји боља промоција овог предмета од самог задовољства деце, дечјег осмеха и молбе за што више оваквих часова.
                                                                                                          Сања Симић де Граф
​-ППТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА

„Заиста вам кажем: ни један између рођенијех од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небескоме већи је од њега“, каже Спаситељ о њему (Мт 11, 11). Његов значај у историји спасења човјечанства је толико велик да је њему посвећено неколико празника у току године. А прича о овом највећем пророку почиње много прије његовог рођења.

​Јованов отац, Захарија, био је свештеник. Једном, када је служио у јерусалимском храму, појавио му се архангел Гаврило и објавио да ће добити сина. Постаће велики пророк и припремиће израиљски народ за Месијин долазак. Захарија се постидео: на крају крајева, он је много година живио са својом супругом Јелисаветом у бездетству и већ су остарили. Тада му је Гаврило дао знак: Захарија ће бити нијем све док се не догоди све што је обећано.

Шест мјесеци касније, архангел Гаврило се указао Дјеви Марији,  и објавио јој добру вијест: постаће мајка Спаситеља, Месије. У прилог својим ријечима навео је примјер њене рођаке Јелисавете, која већ шест мјесеци носи дијете, зачето вољом Свевишњег.

Марија је одмах отишла до Јелисавете. А када је ушла у њену кућу и поздравила је, беба Јован у материци препознала је свог Спаситеља и „скочила“. Дакле, и прије рођења, догодио се први сусрет будуће Претече са Христом.

Убрзо по Христовом рођењу, цар Ирод је наредио да убиство дјеце до двије године у Витлејему и околини Витлејема. Јосиф и Марија са Богомладенцем побјегли су у Египат.

​Јелисавета и Јован склонили су се у јудејску пустињу. Ирод је послао војнике по Захарију да сазнају гдје крије дијете. Захарију су стражари убили у јерусалимском храму.

Јован је живио у пустињи преко 30 година. Водио је најстрожи начин живота, носио је грубу одјећу, није пио вино и јео је само дивљи мед и акриде. Када је дошло вријеме, Крститељ је отишао да проповиједа на обалама ријеке Јордан. Рекао је људима да није довољно формално изводити обред прочишћења, већ треба поправити свој живот, припремити се за сусрет с Месијом.

Христос је дошао Јовану да испуни закон очишћења. И током Његовог крштења у ријеци Јордан, догодило се чудо Богојављења, којем је Крститељ био свједок. На небу изнад Спаситеља појавио се Свети Дух у облику голуба, а глас Бога Оца, свједочећи Сина, звучао је попут грома.
​Послије крштења Спаситеља, Јованова проповијед није престајала. Свима који су му долазили, указивао је на објављеног Месију - Исуса. А Јованови ученици - Андреј и Јован - постали су први апостоли Христови.
Непристрасна проповијед Пророка постало је камен спотицања за многе. Цар Ирод Антипа, којег је Јован прозивао због гријеха прељубе, га је затворио. Једном, током гозбе, Ирод је, желећи да удовољи својој покћерки, обећао да ће јој испунити било коју жељу. Она је, савјетујући се са својом мајком, захтијевала да јој се донесе глава пророка Јована на тањиру. Тако се завршила земаљска служба највећег пророка.
Превео и прилагодио сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Божије помиловање

Да се Божија Љубав Света, 
пречиста к'о небо плаво настани у нашем срцу, 
помози нам Господе Боже.

Господе Боже помози и помилуј народ свој!

Поведи нас пут спасења нек' осмијех нам лице краси, 
и од гријеха и злих мисли, Господе Боже, ти нас спаси!

Господе Боже помози и помилуј народ свој!

Ти нас гледиш и веселиш
Док задужбине краља Драгутина обнављамо
и нове манастире градимо. 
Преко планина благосиљаш силом својом, 
Славимо Тебе,
Творца Нашега и Христа Сина Божијега!

Господе Боже помози и помилуј народ свој!

Молимо се Теби Боже, као Оцу наш Господе,
велики Спаситељу Творцу!

Милостива срца Ти си, Боже наш у Теби је љубав вјера и спас!


Пјесму написали ученици: 
Милица Живковић, Андреа Мирановић и Јелена Пејић,
 ученици 5. разреда Четврте основне школе у Брчком. 
Стихови настали на часу вјеронауке, 
(код вјероучитеља Александра Стевановића)

Дана 28.12.2020. године, у Брчком је одржан  једнодневни семинар за вјероучитеље који Православну вјеронауку предају у Дистрикту. Тема семинара била је „Мотивација ученика у настави Православне вјеронауке“, а предавач др Славољуб Лукић, савјетник за Православну вјеронауку при Републичком педагошком заводу Републике Српске. Вјероучитељи су били подијељени у двије групе. Предавач је говорио о појму „мотивација“, значају и могућностима кориштења разних апликација у подстицању мотивације. Представљена је платформа „Office365“ као једна од многих који се могу користити у настави. Нагласак је стављен на креативност вјероучитеља у мотивисању ученика и његовој способности комуникације са ученицима. Показане су и мотивацијске технике, као и стварање позитивне климе за рад кроз мотивациону снагу хумора.

​На крају рада, вјероучитељи су имали задатак да кроз мапу ума или пројекат покажу како би својим ученицима дали задатак за рад на часу користећи комбинацију разних наставних метода рада.​
Директор Педагошке институције при Одјељењу за образовање у Влади Брчко Дистрикта Ивана Крезић, која је и организатор овог семинара, свим ученицима уручила је сертификате о успјешном обављеном стручном усавршавању. Изразила је задовољство што се и у овом тешком времену успјешно организују семинари оваквог карактера. Захвалила се предавачу, али и свим вјероучитељима који доприносе да вјеронаука у Брчком има значајан успјех. О овоме нам најбоље говоре резултати са општинских, епархијских и републичких такмичења.  Извор: епархијазт

​Ко је крстио Исуса Христа?
У најпознатијем музеју ликовне умјетности у Москви - Третјаковској галерији - налази се једна невјероватна слика. За њу је чак изграђена посебна сала, јер је врло велика. Зове се „Јављање Христа људима“, а нацртао ју је умјетник Александар Иванов. На њој је, у даљини приказан Христос, који се приближава људима,а  који се налазе у првом плану слике. У средишту композиције је лик човјека са штапом у руци, одјевеног у животињску кожу. Он је тај који људе упућује на Христа који им је дошао. И вјероватно није случајно што га је аутор слике учинио централном фигуром на свом платну. Управо се он показао главним помоћником Исуса Христа у овом најважнијем догађају - Његовом појављивању људима, које је Он дошао да спаси. Од тада је прошло двије хиљаде година, али цио свијет зна његово име - Јован Крститељ.
​
Иродово страшно наређење
Прошло је само шест мјесеци откако је Јелисавета постала мајка. А онда су се облаци изненада згуснули над главом њеног синчића Јована. Зли и сумњичави јеврејски владар Ирод сазнао је од гостујућих мудраца да је будући израиљски цар рођен на његовој територији. Заиста, у граду Витлејему, Дјева Марија, рођака Јелисаветина, тада је родила сина Исуса којег је анђео обећао. Његово рођење било је тихо и готово никоме познато, јер га је мајка родила у страном граду, гдје је у то вријеме била због пописа становништва. У Витлејему није имала родбину ни пријатеље. Ирод, такође, није знао о каквој су му беби мудраци говорили. Али он се веома плашио да ће му будући израиљски цар одузети моћ кад одрасте. А онда је Ирод својим војницима дао страшну заповијест - да побију сву дјецу, до двије године, у Витлејему и околини. Тих дана побијено је на много невине дјеце. Чак су и птице престале да пјевају око Витлејема. Само се горки крик несрећних мајки чуо над крвавим градом. Ипак, цар убица није успио да убије Исуса. Анђео је упозорио Исусову породицу на предстојећи масакр и успјели су да побјегну из Витлејема  далеко, у другу земљу.
Али, у Јудеји је била још један необичан младенац. Није било потребе да га траже, јер се од самог рођења слава о њему ширила Јудејом. Био је то Јован, син свештеника Захарије. „Не кажу ли узалуд за њега да је рођен према предвиђању анђела. Можда то и јест будући цар?" Помисли Ирод, који још увијек није умирио свој бијес. И за сваки случај, послао је одред војника у Хеброн да убију и малог Јована. Са прозора своје палате, цар убица гледао је коњанике, који су јурили прашњавим путем и помислио да сада ништа не прети његовој моћи.

​Бјекство
Сунце је већ излазило у зенит над древним зградама Хеврона. Ускоро ће се ваздух у граду загрејати и сви ће напустити тргове и улице да сачекају да прође врелина.
Јелисавета је управо нахранила своју бебу и сада је спремала да га стави у колијевку. Изненада је у кућу улетјела разбарушена комшиница која је продавала козје млијеко на пијаци.
- Јелисавета, пожури из града! Желе да убију твог сина!
„Какве чудне ствари говориш? – Ко би желио смрт дјетета које нема ни годину дана?
„Коњаници из Иродове гарде јутрос су јахали кроз пијацу. Исти они који су убили дјецу у Витлејему. Питали су како да пронађу дом свештеника Захарије. Сви се становници града плашили их и рекли су да не знају. Коњаници су били веома љути. Претукли су шепавог грнчара кад је одбио да им каже гдје је ваш дом. Бацила сам робу и потрчала брже да те упозорим ...
Али Јелисавета више није слушала своју задихану комшиницу. Брже од грома појурила је по кући скупљајући све што јој је било потребно да побјегне. Узевши малог Јована у наручје, она је искочила из куће и побјегла - тамо гдје су се неприступачне планине уздизале иза ријеке.
Чим је Јелисавета нестала иза завоја на улици, копита су зазвонила у близини куће.
- Претражите кућу! - викну најстарији од јахача, држећи врућег коња.
За тренутак, његови војници већ су вукли уплашену трговкињу млијеком из куће.
- Ево, господине. Само је ова жена у кући. Нема никог другог.
- Хеј, видио сам те на пијаци. Ово није твој дом. Речено нам је да овдје живи породица свештеника Захарије. Да ли си их ти упозорила на наш долазак? Говори! - викну старјешина.
„Не, господару“, одговорила је трговкиња млијеком, једва жива од страха. - Управо сам дошла код њих након успјешне трговине да отплатим дуг. Ево, погледајте, - и дрхтавом руком пружи јахачу новчић од два шекела.
Искези зубе и удари је, по длану, дршком бича . Новчић се звекетом откотрља по калдрми.
​
- Јеси ли видјела гдје је старица побјегла са бебом? Говори, иначе ћеш умријети.
- Да, видјела сам. Потрчала је тамо у долину. Чула сам да тамо живи њен брат, вјероватно је одлучила да се сакрије с њим, а трговкиња је показала у сасвим другом правцу.
Јахачи су ускочили у седла и, уз звук, галопирали улицом доле у ​​долину. Коњи су им јурили попут вјетра. Али сада су се са сваким кораком све више удаљавали од бјегунаца.
А храбра трговкиња дубоко удахну, чучну и горко заплака.
У то вријеме, Јелисавета је већ напустила град и кривудавом стазом попела се на падину планине. Стаза је већ нестала, један сломљени камен и стијене около. Овдје се не може попети ниједан јахач. Чак и пастири  не гоне своје овце овдје. 
Напокон је Јелисавета дубоко удахнула. Сада њеној беби нико није пријетио. Али како можете жијвети овде - у овој каменој пустињи, далеко од људи, па чак и са бебом у наручју? А онда се сјетила ријечи анђела да је Бог припремио, за њеног дјечака, велика дјела. Подигнувши руке до неба, Јелисавета је почела да се моли:
- Господе! Ниси спасио мог сина од мача убица, да би умрли од глади у овим пустим планинама. Пошаљи нам спас, јер само Ти можеш да нам помогнеш.
Овим ријечима узела је бебу у наручје и отишла право до стјеновитих пукотина, затамњених на планини. Одједном је у једном од њих угледала свјетлост. Испоставило се да је то уски пролаз који је водио до малог пријатног травњака, покривеног са свих страна камењем. Усред травњака из земље је извирао извор бистре воде. Непосредно изнад извора, велика датуља висила је са гране посуте зрелим плодовима до земље. А у близини, у стијени, налазила се пећина у којој се могло сакрити од временских непогода.
- Хвала ти, Господе! Знала сам да ћеш нам помоћи, молила се Јелисавета и почела да опрема свој нови дом, у којем су она и њен син провели више од једне године.
Бијесни коњаници вратили су се у Јерусалим без ичега. Нису могли да пронађу младенца Јована.
- Беспосличари! - викну им цар Ирод пријетећи. „Да ли вам зато плаћам плату да бих слушао ваше смијешне изговоре?
- Царе, - окренуо му се најстарији коњаник, сагнувши главу, - нисмо нашли младенца у Хеброну. Али његов отац свештеник сада служи овдје у храму. Можда зна где му је син?
- Па зашто си још увијек овдје? Само напријед и натјерај га да проговори. А ако одбије, онда га убиј.
- Убити свештеника? - јахачи се погледаше.
- Да. За непослушност цару. А ако то не учините, онда ћу наредити да вас убију.
За неколико минута коњаници су већ били у храму. Сјахавши, пришли су Захарији, који је требало да запали ватру на олтару.
- Гдје си сакрио сина, старче?
„Сад служим Богу и не знам гдје ми је син“, одговорио је Захарија.
- Дај нам, тако је цар наредио. У супротном, умријећеш овдје.
„Заиста не знам шта да ти кажем. Ако ме убијеш, пролићеш невину крв.
- Па, стари, ти си сам изабрао своју судбину.
И војници су убили свештеника Захарију тачно испред храма.

Пророк сагиње главу
У то вријеме Исус, син Маријин, имао је тридесет година. Такође, је отишао до ријеке Јордан код Јована да прими крштење од њега. Нико из масе није знао да је овај млади, лоше одјевени човјек безгрешни Син Божији. И само је Јован разумио ко га је посјетио. Видјевши Исуса како прилази, поклони му се и рече:
„Ти треба да ме крстиш, а ти долазиш мени”
Али Исус му одговори:
 - "остави сада", тј. не спречавај ме сада, "јер тако нам треба испунити сваку правду" - испунити све у Закону Божијем и показати примјер људима".
​
Тада Га Јован послуша и крсти. Када је Исус изашао из воде, небо се изненада отворило изнад Њега, и Јован је видео Духа Божијег, који је сишао на Исуса у облику голуба. А са неба се зачуо глас Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи“. Након тога, Јован се коначно увјерио да је Исус Син Божји и Цар, којег су сви људи чекали.
Тако је Исуса Христа, у водама ријеке Јордан, крстио човјек којег ће касније назвати највећим од пророка. Даље, свако од њих имаће свој пут. Јован ће осудити злог цара Ирода. Због тога ће га цар бацити у тамницу, а затим му одрубити главу. Исус ће ићи по  израиљскима градовима проповиједајући, исцјељући болеснике, чинећи чуда. А на Пасху, у Јерусалиму, предаће се на искупитељску жртву за гријехе читавог људског рода - због лажне оптужбе биће разапет на крсту.
​
Али након смрти Јована и Исуса, њихове душе ће отићи на једно, страшно мјесто - у ад. Јован ће сићи ​​тамо да би и аду проповиједао скори долазак Сина Божијег, као што је то учинио на земљи. И Исус ће доћи за њим да уништи врата пакла и из њих изведе све затворенике који желе да уђу у вјечно царство Сина Божијег. Међутим, све ће то доћи касније. И сада људи који се окупљају на обали само гледају и питају се зашто је тако поштовани пророк међу људима понизно сагнуо главу пред непознатом Човјеком, који је дошао к њему да се крсти.

Илустрације: Галина Воронецкаја / Превод: Вјеронаука.нет

Градска пијаца славног града Јерихона пуна је свега! На пулту је уредна гомила смокава, слатких попут меда. С времена на вријеме продавац отјера пчеле са смокава, које такође желе да се наједу укусних бобица. У близини се налазе плодови нара. Толико велики и зрели да вам се чини да ако их додирнете  да ће одмах пукнути. А тек колико сорти грожђа! И сочне крушке! И каки! А ово је само један воћни ред.
А у близини су, у дугачком реду, редови у којима се продаје риба, месо, поврће, зачини ... Трговци зову купце, хвале своју робу. А купци не журе да издвоје новац, размишљају о будућој куповини, тражећи смањење цијене. Такав је закон оријенталних базара - дефинитивно треба цјенкати, разговарати. Чак ни због новца, већ само из задовољства, ради међусобне комуникације.

Врло ниски човјек
Одједном се у рибљем реду појавила чудна поворка. Богато одјевен човјек корачао је напријед са важним погледом. Одјећа од свијетле свиле, дебели златни ланац око врата, прсти начичкани прстеновима са великим камењем - све ово требало је да изазове поштовање и страхопоштовање код оних около. Али изгледао је више смијешно него величанствено. Чињеница је да је овај човјек био ... врло низак! Готово патуљак, висок као дванаестогодишњи дјечак. Међутим, нико се није усудио да му се смије: иза ниског човјека ишло је пет позамашних силеџија са лицима разбојника. Нису имали оружје, али из њихових широких рамена, љутитих погледа и огромних песница било је јасно да и без оружја могу да направе пуно невоља.
Повремено би се поворка зауставила поред неког штанда. Човјек је пажљиво погледао робу, па трговца. А он је, дрхтећи од овог погледа, на брзину извадио новац из платненог појаса. Један од крупних људи пришао је пулту и шутке испружио длан попут лопате. Трговац му је с осмијехом који је уживао ставио неколико новчића на длан. Насилник их је однио човјечуљу и дао их, поклонивши се с поштовањем. Пребројао је новчиће, лежерно их ставио у велику торбицу на појасу и поворка је полако кренула даље. А опљачкани трговац уздахну с олакшањем и обрише зној са чела.

​- Ко су они, тата? А зашто су ти узели новац “, питао је коврџави дјечак рибара. Отац га је први пут довео на пијацу да га привикне на трговину.
- Тихо, сине - рекао је отац испративши га узнемиреним погледом. - Ово су цариници. Од Римљана су купили дозволу да од нас наплаћују порез за римску благајну.
- Да ли су порезници и Римљани?
- Не, - нацерио се отац. - Они су наши, локални. Али нико од Јевреја се сада неће руковати с њима.
- Зашто?
- Зато што су бестидни. Прикупљајући порез, одузимају људима посљедње.. Узимају више него што би требало и дио одузетог новца узимају за себе.
- Значи они су лопови? Онда морају у затвор.

- Ко ће их стрпати у затвор? - Отац се опет тужно осмјехну. - Све док Римљани владају на нашој земљи, нико неће вријеђати њихове вјерне псе. Види колико је важан овај њихов вођа - мали Закхеј. Шета градом попут принца одјевеног у свилу и злато. А прије неколико година и сам је трговао сувим грожђем овдје, на пијаци. Све док није добио дозволу за прикупљање новца од нас. Размисли одакле му све ово богатство. Но, у реду. Престани да причаш. Боље иди и убери мало свјеже траве и стави рибу у корпу са њом да се не осуши.
У међувремену, у сљедећем реду окупила се омања група људи. Ниски човек Закхеј са својим страшним помоћницима зауставио је старца који је поврће доносио на продају.
- Хеј стари! Право на трговање у чаршији мораш да платиш.
„Али управо сам дао три шекела вашим помоћницима“, старац је подигао руке.
"Да", задовољно се насмешио Закхеј. „Али поврће си донио у колицима. А за то - засебан порез. Поред тога, магарац је упрегнут у кола. И то мораш да  платиш.
- Али немам више новца! Управо сам донио робу на тржницу и нисам ни почео да тргујем ... Смилујте ми се, господине - збуњено је рекао старац.
- Па - извукао је Закхеј, осврћући се око кола и магарца - Ти си старац и не могу да те одбијем. Ко је рекао да порезници немају срца? Види, питао си, и спреман сам да ти изађем у сусрет.
- Хвала вам, господине, - старац је захвално притиснуо руке на прса, - Сад ћу да продам поврће и платити све што је потребно.
- Зашто се мучиш? Олакшаћемо ти: узећемо магарца да платиш порез за колица.
- Али тада нећу имати никога да га упрегне да носи поврће. Смилуј се, господару! Старац је закорачио према колима са којих су Закхејеви помоћници већ одвезали магарца.
„Можеш се упрегнути у кола, стара будало. Немаш више интелигенције од свог магарца, јер си вјеровао да би се цариници могли смиловати трговцу “, рекао је један од силеџија и одгурнуо старца тако да је скоро пао.

​Остали порезници су се смијали овим ријечима, као да су чули нешто врло смијешно. За минут су већ водили магарца до излаза из чаршије. А старац их је збуњено гледао. Затим је сјео поред својих колица на земљу, ставио главу у руке и почео да плаче.

Ко уопште воли порезнике?
У међувремену је Закхеј прошетао пијацом и покупио данак од трговаца. Људи су му понизно давали новац. Неко је плакао. Неко је молио за одгоду. Некоме је било драго што је прошао јефтино. А онима који су покушали да замјерају и расправљају, Закхејеви помоћници су брзо и вјешто објаснили да је лакше платити. Укратко, ствари су ишле добро, врећа новца се брзо пунила. Али из неког разлога, старјешина цариника осјећао је празнину у својој души.
Сјетио се како су га, као дијете, дјечаци малтретирали због малог раста, а дјевојке га задиркивале.?  А онда је Закхеј закључио да ће стећи поштовање према себи, ма колико га то коштало. Није могао да дода своју висину. Али могао је да оде у службу римских власти, које су тада заузеле Јудеју. Тако је смијешни трговац Закхеј постао застрашујући цариник - порезник.
Добио је од Римљана право да прикупља новац од сваког становника Јерихона. Окружио се моћним помоћницима, спреман да изврши било коју његову заповијест. Постао је веома богат човјек. Али Закхеј никада није добио оно о чему је сањао цијелог свог живота. И даље га нико није поштовао. Сада су га се једноставно плашили. И потајно мрзили. Па ... Макар су престали да га задиркују.

​Са тако суморним мислима Закхеј је напустио пијацу у главној улици Јерихона. Велика гомила, попут роја пчела, полако се кретала према улици. Закхеј је изненађено подигао обрву. Кога су људи из Јерихона окружили таквом пажњом? Можда је ово неки гостујући трговац лијековима? Тада мора да плати порез за своју трговину. Закхеј је климнуо главом према гомили, а два његова помоћника одмах су јој потрчала у сусрет. Послије неколико минута вратили су се у необичном узбуђењу:
„Учитељу, ово је нека врста учитеља закона који је дошао из Галилеје са својим ученицима. Зове се Исус и не продаје ништа. Он говори да Бог воли све људе без изузетка. Чак и нас порезнике воли. Заиста, ови Галилејци су сјајни ексцентри! Морате смислити нешто овако: Бог воли порезнике! Шта може бити глупље? Уосталом, не смијемо ни да уђемо у синагогу. Па ништа, некако ћемо живјети без ових светаца, главно је да је новац зазвонио у новчанику ...
Рекли су нешто друго, али их Закхеј више није слушао. Срце му је куцало у плахој нади. Чињеница је да су његови помоћници говорили истину. У Јудеји су царинике сматрали изопштеницима. Нико се није руковао са њима кад су се упознавали, нико их није позивао у посјету. Чак је и синагога - мјесто заједничке молитве - била затворена за њих. Јевреји их више нису сматрали својим сународницима. И Закхеј је од овога веома патио.
​

​У срцу је био врло религиозна особа. Од дјетињства је волио да иде у синагогу и слуша старјешине како наизмјенично читају ријечи древних пророка и објашњавају људима како да живе праведно. А кад је одрастао, сваке је суботе водио дјецу тамо. Али већ неколико година је био изопштен из збора вјерника. А ни страшни помоћници, ни чак ни највећи новац овдје нису могли ништа. Закхеј је постао непознат свом народу. Како му се чинило - заувијек. И одједном се појављује овај чудни Учитељ и каже да га, испада, Бог воли, Закхеј цариник! Волио бих да могу да чујем шта још каже овај Исус, волио бих да га видим!
Али многи људи окружили су Учитеља тијесним прстеном, иза којег ниски човјек Закхеј није могао да види ништа, чак и ако скочи. А онда је урадио нешто што нико није могао да очекује. Старјешина цариника града Јерихона изненада је ушушкао заклопце своје луксузне свилене одјеће, потрчао напријед и ... попут дјечака попео се на дрво! Његови помоћници изненађено су гледали како се њихов шеф спретно пење уз дебло огромне смокве. Тренутак - и сад он попут птице сједи на грани. Одмах преко мјеста гдје ће сада проћи Учитељ. А одатле, одозго, видјеће и чуће све, све!
Маса се већ приближила самом дрвету. Закхеј се укочио покушавајући да не пропусти ниједну ријеч Учитељеву. Али тада је Исус подигао поглед, угледао цариника како сједи на грани и рекао:
​

​- Закхеју! Сиђи брзо, јер данас ћу доћи у твоју кућу.
Одушевљени порезник одјурио је кући попут вихора. И након неког времена, Исус му је заиста дошао. Закхеј је позвао своје помоћнике на овај оброк. Али вјероватно први пут у животу, они за столом нису трпали трбух укусном храном и нису се напили скупог вина. Сви су жељно слушали Исусов говор. И сузе су им блистале на лицима.
Међутим, у Исусовом окружењу било је људи који су били огорчени овом Учитељевом вечером у друштву цариника. Сматрали су срамотним ући у кућу Закхеја. И тако су чекали Учитеља на улици. А када се Он појавио на тријему, у пратњи власника, почели су да замјерају што је Исус сједио за истим столом са грешницима који бестидно пљачкају људе.
А онда Закхеј закорачи напријед и гласно најави, тако да сви могу чути:
- Господе! Пола свог имања даћу сиромашнима, а ако сам било чиме увриједио, вратићу четвероструко.
Исус га погледа. Затим се окренуо окупљеним људима и рекао:
- Сада је спасење дошло у ову кућу, јер је Закхеј, такође, син Аврамов (како су себе називали Јевреји). Знајте да је Син Човјечији дошао да тражи и спаси изгубљено. Љекару нису потребни здрави, већ болесни.
Гомила је загрмјела од огорчења, а затим кренула за Исусом, расправљајући о ономе што су видјели. Али Закхеј више није слушао њихов говор. Сада је имао много важнији посао.
Директно са свечаног стола, порезник је отишао у најсиромашнију четврт града, где су живјели само сиромашни. Торбица са златом висила му је око врата. А поред њега, мали сиви магарац, узет од старца на пијаци ујутро, клепетао је копитама по плочнику. Закхеј се веома надао да ће успјети да пронађе свог господара.
Илустрације Галина Воронецкаја /аутор Александар Ткаченко /извор: фома.ру/ Превод ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Браћа Матеј и Јаков живјели су са оцем Алфејем у Капернауму. Капернаум се налазио на путу који је повезивао два велика града: медитеранску луку Цезареју и сиријску престоницу Дамаск. За путовање таквим путевима наплаћивала се царина од трговаца. Будући апостол Матеј радио је и као сакупљач пореза - цариник.

Правојерни Јевреји презирали су царинике - Јевреје који су убирали порез у корист римских освајача, богатих, који су гулили кожу са својих саплеменика. Замислите изненађење Матеја када се Исус који је пролазио окренуо према њему ријечима: „Прати ме“. И оставивши све једном заувијек, Матеј га је слиједио.

Матеј је био нераздвојан са Христом до Његовог затварања, чуо је све што је Спаситељ учио, био свједок чуда и исцјељења. Заједно са осталим апостолима видио је васкрслог Спаситеља и примио је обећани Дух Утешитеља на дан Педесетнице.

Инспирисан Духом Светим, Матеј је саставио рукопис у којем је изложио све што је видио и чуо као апостол. Тако су први хришћани имали прво књижевно свједочанство о Христу - Јеванђеље по Матеју. Прије свега, јеванђелист се обратио својим саплеменицима - Јеврејима. Христос из Јеванђеља по Матеју је плот од плоти израиљског народа, наставак његове историје и испуњење обећања која су му дата.

Матеј је проповиједао у и око Јерусалима, Сирије, Персије и Етиопије. Проповијед апостола праћена је бројним чудима и довела је до оснивања етиопске хришћанске заједнице, коју је Матеј повјерио епископу Платону, од њега постављеном, да је води.

Матеј је страдао, у Етиопији, око 60. године. Локални пагански владар Фулвијан наредио је да се апостол разапне на земљу, а затим спали. Али као резултат тога, ватра се проширила на кипове идола и они су изгорели. Матеј је умро, али је сам Фулвијан прешао у хришћанство, а епископ Платон га је крстио узевши име апостола којег је погубио.

Временом, одрекавши се власти, Фулвијан је постао епископ, замјењујући покојног Платона. А апостола Матеја, Црква је почела да поштује као светитеља - мученика, јеванђелисту,  Христовог свједока. Његове мошти почивају у храму Сан Матео у Салерну (Италија). Црква слави успомену на јеванђелисту Матеја 29. новембра.
Цртежи Екатерине Гаврилове

извор: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ  на основу извора Фома.ру

Прочитај  детаљан опис живота и рада СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ МАТЕЈА -КОЈЕГ НАША ЦРКВА ГА ДАНАС ПРОСЛАВЉА

​Почетком школске године ученици 6. разреда Основне школе „Вук Караџић“ из Требиња, одлучили су да дио креативности и талената покажу кроз серијал својих видео емисија под називом „Православац радозналац“.

15.новембра навршило се једанаест година од упокојења Патријарха српског Павла и ученици су  овонедељну видео емисију посветили сјећању на свима нама вољеног патријарха.

​Нова школска година је почела са новим мјерама и отежаним условима рада, али то није омело ученике 6. разреда наше школе за нове пројекте и нова остварења.
Они су са својом вјероучитељицом Жанелом Пажин осмислили и реализовали видео емисију : "Православац радозналац ".
У својим емисијама говориће нам о значају и суштини православне вјере. Припремају и репортаже о манастирима и црквама, а од њих ћемо моћи да сазнамо и о неправославним хришћанским црквама и другим вјерским заједницама .
Јер, Православац је радозналац...ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО на њиховој фејсбук страници

​,, Сиђе Дух Свети на све који слушаху ријеч. И задивише се вјерни из обрезања који дођоше с Петром, да се и на незнабошце излио дар Духа Светога.  Јер их слушаху гдје говоре језике и величају Бога” (Дап 10, 44-46),
Колико је само покушаја да се створи или наметне неки универзални језик који сви људи разумију-енглески, онда некакви вештачки безбожнички језици попут есперанта, затим универзални језици науке, дигитални језици и слично... Међутим, кад све то проанализирамо, схватићемо да не постоји језик који је створио човек, а који је универзалан за све људе. Господ наш Исус Христос нас је и упозорио да без њега не можемо ништа чинити. Пала људска природа у тежњи да онај Богом дат таланат умножи често га затрпа у земљу, а по наговору кушача гради неке вавилонске куле да достигне неко божанство без Бога (,, са својих десет прстију“) и онда првим поветарцем људска творевина се руши.

Међутим, постоји језик који сви људи могу да разуму али тај језик није створио човек, већ Господ. Наравно да постоје одређени предуслови да бисмо разумели језик Господњи. Битно је да нико од нас није без талента за тај језик. За разумевање таквог језика, Господ од нас тражи само чисто срце и љубав и онда ћемо разумети све језике, све људе. Доказ нам је у Светом писму-зар нису наши свети апостоли, рибари који нису били учени, Божјим промислом постали полиглоте. Како? Сигурно не неким ,,даром за језике“ већ Божјом милошћу. Њихова љубав према људима била је толика да их је Господ удостојио да говоре разне језике да их сви људи разуму. А колико је трајао тај ,,курс страних језика“? Не један месец, не шест месеци, не годину, већ један трен, моменат-силазак Светог Духа на апостоле на празник Педесетницу -ето како Господ дарује знање онима који очисте своје срце и који искрено желе да љубављу комуницирају са другим људима, а да славу за све дају само јединоме истинитоме Богу.

Европски дан језика 26. Септембар обележен је и у нашој школи ОШ ,,Вук Караџић“, Лозница, а ми свесни да без Бога не можемо ништа чинити интегрисали смо Веронауку и све остале предмете Господу Богу на славу а нама на спасење и радост нашој деци.
Сви наставници наше школе заједно са директорком Анетом Ракић и домаром Славком Тешмановићем, са великим одушевљењем одазвали су се позиву наставнице Сање Симић де Граф да једну целу седмицу посветимо Европском дану језика и да заједнички учествујемо у тематском планирању наставе. Примери добре праксе, са фотографијама и описом активности налазе се на следећем линку https://osvukloznica.edu.rs/aktivnosti/projektiunastavi/evropski-dan-jezika/evropskidanjezika2020/
Активности које смо реализовали започели смо Веронауком где смо кренули од узрока настанка језика-Вавилонска кула, а онда смо говорили о празнику Педесетница који укида вавилонско проклетство. Деца су гледала занимљив цртани филм ,,Серафимино чудесно путовање“ о Светом Серафиму Саровском на руском језику са српским и енглеским преводом кроз који смо интегрисали Веронауку, Руски језик, Српски језик и Енглески језик. Затим смо завршили Завештањем Стефана Немање о језику и лошем утицају друштвених мрежа на матерњи језик. Угледне часове су одржали вероучитељи Бранко Поповић и Тијана Васић и наставница енглеског Сања Симић де Граф.

Математику и језике смо интегрисали кроз текстуалне задатке на српском, енглеском, италијанском, руском, холандском, немачком, француском и шпанском језику. Угледне часове су одржали наставница математике Јелена Трипковић и наставница енглеског Сања Симић де Граф. Наставница математике Мирјана Милићевић урадила је са својим ученицима презентацију о нашим научницима полиглотама.
Природне науке и језике смо интегрисали кроз интерактиван квиз који су матерњи језици европских научника који је осмислила Сања Симић де Граф и попуњавањем резултата експеримента на хемији на различитим језицима где је угледни час одржала наставница хемије Бојана Ковач. Наставница италијанског језика Мирјана Марковић била је асистент.
Наставница српског језика Жељка Марковић одржала је занимљиву радионицу са својим ученицима на часу одељењске заједнице-израда паноа на тему утицаја англицизама на наш језик, док је наставница српског језика Наташа Максимовић-Вучетић са својим ученицима осмислила презентацију о очувању сопственог језика.
Наставник ТИО Мирослав Секулић и наставник енглеског Петар Косовац имали су заједнички угледни час на коме је тема била технички цртеж као универзални језик графичке комуникације
Наставница енглеског Сања Симић де Граф представила је ученицима језичке мапе-географску европску карту која даје могућност да речи прикажемо како се оне кажу на различитим европским језицима на географској карти. Добар део часа смо говорили о чињеницама о језику и како брзо језици нестају, као и о занимљивостима везаним за одређене језике и закључили да нам је дужност да чувамо сопствени језик употребом наших речи где год је то могуће.

У току је осмишљавање квиза о познатим европским спортистима, матерњим језицима одређених лига и првенствима и Олимпијским играма који је у плану да се реализује у организацији наставника физичког Добре Андрића и наставнице енглеског Сање Симић де Граф. Такође је у току нешто веома занимљиво, што сматрамо да ће бити веома корисно код развијања доброг музичког укуса код деце а то је пројекат наставника музичког протођакона Зорана Кокановића а односи се на класичну музику европских композитора, као и познате народне композиције на европским језицима.

Учитељи, као и увек до сада, радо су се одазвали нашем позиву за учешће и њихове активности од осмишљавања маски са заставама европских земаља, песмицама, радионичарској настави и инспиративним прилозима можете видети такође на сајту наше школе а велику захвалност дуугијемо њиховим учитељицама Мирослави Видовић Митровић, Радмили Лукић, Мирјани Ћосић,Гордани Симић, Миланки Васиљевић, Светлани Ђурић, Зорици Јањић, Славици Ивковић и наставници енглеског језика Светлани Самуровић.
Наша школа је овим пројектом посвећеном Европском дану језика успела оно што није до сада ни једна школа-кроз једну заједничку тему повезали смо све предмете, а задовољство које смо осетили у настави је једно неописиво позитивно искуство. Мотивација деце била је на највишем могућем нивоу, а кроз евалуацију смо схватили да су деца научила много више од очекиваног!
​
Закључак је следећи-математика, природне науке, графички цртежи јесу универзални језици који олакшавају разумевање људима, али само је један језик за који није неопходно никакво образовање, курс или семинар већ само чисто срце и спремност да примимо Бога у себе-језик Господњи. Тамо где нема Бога, па макар говорили и истим језиком, не само што се нећемо разумети већ ће нас то увести у још већу пропаст, у мрежу демонску. Ратови често почињу неспоразумом иако сви државници користе енглески језик као службени. Шта то говори? Само једно, да извор сваког неспоразума и зла у свету потиче од тога јер не разумемо шта нам Господ говори. А сви они који Господа пажљиво слушају, говоре јединственим језиком и одлично се разумеју и ту нема неспоразума. Славу Господу на свему и за све! Амин!
                                                                                                          Сања Симић де Граф

​Слава месне заједнице Зајача у општини Лозница  обележена је онако како се само пожелети може. Поштујући све здравствене мере, наша школа је одлучила да да свој допринос овом великом догађају за мештане, тако да смо осмислили активности кроз интегрисану амбијенталну наставу у школи, а мањи број деце је учествовао у културно-уметничком програму који је обележен после часова у порти цркве Светог великомученика Георгија.

Интегрисану амбијенталну наставу организовали су вероучитељи Бранко Поповић и Тијана Васић, наставница енглеског Сања Симић де Граф, учитељице Миланка Васиљевић и Светлана Ђурић и наставница математике Мирјана Милићевић. Културно-уметнички програм у порти цркве осмислила је учитељица Миланка Васиљевић а мини квиз посвећен Богородици Сања Симић де Граф. За техничку подршку и фотографију био је задужен колега Мирослав Секулић, а директорица Анета Ракић била нам је огромна подршка у реализацији и праћењу свих активности.

Сама интегрисана настава одржана је на занимљив начин. Вероучитељи су одржали предавање везано за Рождество Пресвете Богородице-Малу Госпојину. Наставница енглеског је осмислила интерактивну укрштеницу користећи образовни веб-алат за израду укрштеница коју можете радити онлајн на следећем линку: https://www.classtools.net/crossword/202009-BKAchT а можете је и одштампати и радити у папирној форми. Ово јако практично јер се може користити и у настави на даљину и у редовној настави, а укрштеницу могу радити сви који то желе и на тај начин учити корисне ствари из Веронауке. На Енглеском језику радили смо анализу текста на енглеском језику који је везан за Малу Госпојину тако што су ученици имали задатак да објасне значење неких термина, да подвуку именице и да кажу множину тих именица, да подвуку неправилне глаголе и да напишу њихове инфинитиве, да изаберу тачан одговор из теста вишеструког избора. Учитељице су на српском језику обрађивале врсте речи кроз песме о Богородици, а наставница математике осмислила је текстуалне задатке везане за Богородицу са основним рачунским операцијама – на пример да израчунају колико је година имала Богородица код неких кључних догађаја где су ученици повезивали догађаје пре нове ере и нове ере, а мали трик био је у томе да се не рачуна нулта година.

Уследио је културно-уметнички програм у ком су учествовали неки ученици ОШ ,,Вук Караџић“, ИО Зајача. По завршеним часовима, ученици учесници у приредби отишли су са својим наставницима у порту цркве у којој се одржавао културно-уметнички програм. Деца обучена у народне ношње-нашминкана лепотом дечје душе, из свег срца, дирљиво, певали су песме посвећене Богородици и нашем свестрадалном Косову за које сви усрдно молимо нашу Богомајку.

После културно-уметничког програма уследио је мини-квиз са одговорима вишеструког избора и асоцијацијом. Деца су показала знање којег се ми старији можемо постидети-толико љубави према Веронауци, толико радости да свако од њих каже тачан одговор, толико љубави! Слава Господу за овај диван дан који нам је подарио и Пресветој Богородици која нас је позвала и призвала Господу и показала којим путем ићи-ко је ученик, ко је Учитељ и шта је Наука, која нам је показала како треба мотивисати децу да уче на радост својих наставника и да буду васпитана на радост својих родитеља, која нас је научила да нема ништа лепше од васпитаног детета које поштује своје ауторитете, и да школа није само школа, већ једна од учионица цркве и да је свака наука од Господа без кога ништа у животу не можемо чинити! Овај диван догађај спојио је школу, цркву, руководиоце месне заједнице и мирјане-баш онако као што то треба да буде увек, да се саберемо и да дамо славу Господу молитвама Прсвете, Пречисте и Преблагословене Богородице, и тек онда ћемо осетити Царство Небеско да је ту, у нама, како нам је сам Господ и говорио. Господу Богу слава и хвала за све! Погледај фотографије 

У издању Катихетског одбора СПЦ у Републици Српској и Федерацији БиХ, а с Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Г. Хризостома, изашао је из штампе Уџбеник Православне вјеронауке за 1. разред средње школе, аутора проф. др Владимира Ступара. Рецензенти овог уџбеника су били протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого и Бошко Ерић. 

  Уџбеник је урађен у формату Б5 на 110 страна, а подијељен је на четири наставне тема: Свето откривење, Тајна Цркве, Свете тајне и Света Литургија и О посту и празницима. Кроз четири наставне теме представљено је православно учење о Божјем откривењу људима и свијету, о Светим тајнама Цркве кроз које учествујемо у заједници са Богом и о значају поста и празника у животу православних хришћана. Дакле, ученици ће кроз овај уџбеник бити упознати са смислом и могућношћу богопознања као и са значајем Господњег оваплоћења у божанској икономији, препознаће улогу Цркве као заједнице љубави Бога и човјека, спознаће смисао и значај учешћа у Светим тајнама Цркве кроз које остварујемо јединство са Богом, али ће препознати и важност поста и црквених празника у нашем спасењу. 

Осим наведеног, аутор кроз садржај овог уџбеника настоји да богословска учења тумачи догматски исправно користећи углавном језик прилагођен узрасту ученика. Такође, своје казивање аутор допуњава конструктивним и садржајним цитатима Светог писма и примјерима из свакодневног живота, са чиме подстиче ученичко интересовање и даље њихово богословско истраживање.

Инспектор-просвјетни савјетник 
     за Православну вјеронауку
           др Славољуб Лукић

У суботу, 16. маја У Петропавловом манастиру одржан је састанак радне групе задужене за израду приједлога нових уџбеника вјеронауке за први и трећи разред средњих школа. Рок за израду уџбеника био је кратак, од почетка марта 2020. до 31. маја 2020. Рад на изради уџбеника прихватили су о. Младен Чалија за први разред и о. Данило Боро за трећи разред, уз договор да професори вјеронауке у средњим школама као и чланови Катихетског одбора са својим сугестијама помогну у изради уџбеника.

Уз заједнички труд и готово свакодневну сарадњу са  сестринством Петропавловог манастира приједлози уџбеника завршени су у предвиђеном року и до 31. маја биће предани на увид Катихетском Одбору. 

Извор: сајт епархије Захумско-херцеговачке и Приморске

​Виртуелна изложба 8.и 9. разреда Основне школе "Вук Караџић", Требиње
Изложба под називом "Осам вијекова моје Цркве, осам година моје вјеронауке" је њихов мали дар поводом јубилеја наше Цркве. 

Радост празновања Васкрса, празника побједе Живота над смрћу, која је ове године помућена пандемијом корона вируса, није спријечила ученике који похађају наставу Православне вјеронауке у Пољопривредној и медицинској школи у Брчком да на себи својствен начин и у школовању “на даљину” обиљеже најрадоснији хришћански празник. На иницијативу вјероучитеља ученици су направили својеврсну онлајн изложбу васкршњих јаја на фејсбуку. 
Као јаја са највише лајкова издвојила су се јаја која су нашарали следећи ученици:
1. мјесто - Теодора Обреновић, одјељење IV 6 - 598 лајкова,
2. мјесто - Славка Крстић, одјељење II 2 - 443 лајка и
3. мјесто - Ана Драгић, одјељење II 8 - 313 лајкова.
Специјалну награду на овом избору добила је наша ученица Стојна Кикић (I 10), посебан украс и анђео наше школе. Утјешне награде добили су сви ученици чија су јаја добила преко 100 лајкова, а то су: Анастасија Родић (IV 5), Милица Трнинић (II 5), Tамара Брковић (I 6) и Јована Перић (I 9). Награде од вјероучитеља за посебан труд добили су сљедећи ученици: сестре Драгана и Гордана Благојевић, Давор Дакић за најјаче јаје, јер је победио све укућане и комшилук према сопственом сведочењу, Ђукица Божић, Страхиња Лојпур и Млађана Боројевић. 
Награде за овај избор обезбедило је свештенство храма Успења Пресвете Богородице у Српској Вароши, са старјешином храма - протојерејем ставрофором Небојшом Драшкићем, и вјероучитељ Бошко Максимовић. Ово је диван примјер како најмлађи међу нама могу дати велики и значајан допринос прослави Васкрса у нашим школама. 
Вјероучитељ Бошко Максимовић.

У ЈУ ОШ "Свети Сава" у Бањој Луци, 29. фебруара 2020. године, одржано је Општинско такмичење из Православне вјеронауке. Такмичили су се ученици 6. разреда, а тема такмичења била је „Диван је Бог у светима својим". Тест се састојао од 31 задатка, носио је максималних 100 бодова, а ученици су имали 90 минута на располагању да ријеше тест. Најбоље знање показала је Тамара Миљевић из ЈУ ОШ "Јован Дучић", са освојена 94 бода, Душан Томашевић из ЈУ ОШ "Вук Стефановић Караџић" са 90 бодова и Марија Гатарић из ЈУ ОШ "Свети Сава", која је освојила 87 бодова. Четврто мјесто, са 84 бода, заузео је Петар Дележан, док је пето мјесто заузела Јована Кременовић, са 81 бодом.

У ЈУ ОШ "Меша Селимовић" у Јањи одржано је Општинско такмичење за Општину Бијељина. Најбољи резултат постигла је Душица Станојевић, 93 бода, Исидора Врућан, 84 бода и Александар Милановић, 82 бода.

У Општини Источна Илиџа такмичили су се ученици из три школе. Најбоље знање показала је Анастасија Шеховац, из ЈУ ОШ „Алекса Шантић“ Војковићи /вјероучитељица Драгана Ковач/ са освојена 93 бода, затим Емилија Пајдаковић, ЈУ ОШ „Јован Дучић“ Касиндо, /вјероучитељ Небојша Коларић/ са освојена 84 бода, док је треће мјесто заузео Иван Црновчић, ЈУ ОШ „Алекса Шантић“ Војковићи /вјероучитељица Драгана Ковач/ 83 бода.
​
Списак ученика који су се пласирали на Епархијско такмичење: БАЊАЛУЧКА ЕПАРХИЈА, ЕПАРХИЈА ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКА, ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА, ​МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА, ЕПАРХИЈА ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКА И ПРИМОРСКА​

Пројектна настава – „ У сусрет Божићу“ ОШ „Стеван Чоловић“ у Ариљу

Од школске 2018 – 2019. год. у први разред је уведена је пројектна настава. Смисао предмета био је да се ученици тимски удруже у истраживању задате наставне теме. У оквиру истраживања укључени су родитељи, који помажу деци да успешно ураде своје задатке, фотографишу, праве видео записе, консултују се експерти за дату област и интернет. Након завршетка пројекта (истраживања) врши се његова презентација и  оцењивање пројекта. Све урађено улази у школску архиву и на школски сајт. Овакав вид наставе се показао добрим видом праксе, јер се ученици припремају за будуће послове, који ће захтевати тимски рад.
Почевши од децембра 2019. год. учитељица Милена Баловић (2/1) је предложила да се осмисли пројекат на тему Божића. Ја сам, као вероучитељ, осмислио нацрт пројекта (истраживања), и назвао га „У сусрет Божићу“.
У реализацији пројекта су били укључени ученици 2/1, наставници ликовног, информатике и музичког. Идеја пројекта је подржана и од директора Школе Божидара Стојића. 

Пројекат је обухватио низ активности: 
- прављење честитки за Материце и Оце, и слање преко поште мајкама и очевима,
- израда украса за бадњак од природних материјала; постављање бадњака у хол школе,
- прављење чеснице са децом, фотографисање и снимање,
- хуманитарна помоћ за сиромашне,
-представљање пројекта.

25.12. 2019. год. одељење 2/1 ОШ "Стеван Чоловић" у Ариљу, са учитељицом Миленом Баловић, вероучитељем Станком Аћимовићем, и уз велику подршку родитеља, организовало је хуманитарну помоћ сиромашнима у нашем граду, коју сваке године сакупља свештенство цркве Свети Ахилије. Ученици су се радо одазвали, и заједно са родитељима и наставницима донели неопходне ствари за угрожене, немоћне и сиромашне.
Свако је принео свој дар: играчке, нову одећу, рубље, лепе честитке. Ученици су се осећали као код куће, а Црква и јесте наш Дом. Протонамесник, отац Дарко је, по благослову намесника ариљско -пожешког, оца Драгана, надахнуто  посаветовао ученике причом о Милостивом Самарјанину - дајући другима себе узиђујемо у вечност, кроз неговање хуманости, доброте, саосећања, љубави према ближњем. 
​
Осећај боравка у Цркви је био неописив. Деца су спонтано стала у неколико редова, сложно, радосно отпевали песме "Божић, Божић благи дан" и "Ој бадњаче бадњаче". Сви смо осетили устрепталост пред Светињом и захвалност за прилику, која нам је дата да заблагодаримо Богу за све што нам је подарио.
После Божићног распуста пристигле су слике из домова наших ученика, снимци сече бадњака и Бадње вечери у кућама бака и дека.
Представљање пројекта је било заказано за 17.1. у 12 часова, у холу Школе. Постављена је и Божићна изложба, вертеп. Било је много колега и родитеља. 
Тог дана смо доживели Божић, устрепталост, радост, осећање трајности. Осмеси деце и њихови погледи су били довољни. У њиховим очима огледала се чистота детиње душе, додир небеског и вечног. Схватио сам да је, по речима песника, свако дете чудо љубави, тајна, благослов Божији, који Бог дарује када се роди дете.
Рођење Богомладенца Господа Исуса Христа је Нови савез, дар људима да се остваре, усаврше у бескрај радости и врлина.
У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је, дакле, највећи у Царству небескоме? И дозва Исус дете и постави га међу њих и рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском“ (Мт 18, 1–4)  

Представљање пројекта:

Поздравни говор (вероучитељ)
Објашњење Божића (текст из Светосавског звонцета)
Објашњење: Детинци, Материце, Оци – Светосавско звонце
                       Троје деце објашњава значење празника
Бадње вече:(на сцени слама, бадњак, трпеза, бадњак кукуруз, слаткиши - деца су у радосном ишчекивању -)                       Деца у улози домаћина, домаћице и њихове деце говоре део текста: „Наш Божић:

Хор: Ој бадњаче, бадњаче – сарадња са професором хора
Божић:
 Шта се ради на Божић( други део текста „Наш Божић“)
- Чесница, трпеза, породица на окупу, честитају Божић(породични загрљај), говоре гласно: 
               Христос се роди!
       Хор: Заиста се роди! (трипут)
Сви певају: Божић, Божић , Благи дан
Изложба и видео записи.
Родитељи дарују деци симболичне поклоне.
Извори: „Светосавско звонце“
Уџбеник из музичког и верске наставе
Интернет
Усмена предања (приче бака и дека)
                                                                        Вероучитељ Станко Аћимовић

​У организацији митрополије Дабро-босанске,17. јануара 2020. године, са почетком у 10:00 часова, одржан јенодневни семинар за вјероучитеље православне вјеронауке у основним школа Републике Српске и Ф. БиХ  у митрополији Дабро-босанског. Семинар је одржан у сали ЦО-не Миљевићи.

У рад семинара били су укључени Високреосвећени митрополит дабробосански Госсподин Хризостом, митрополијски координатор вјеронауке протонамјесник Младен Дробњак, чланови КО-ра иу митрополије Дабробосанске јереј Дражен Делић и Господин Срђан Гуја те професори Богословског факултета ''Свети Василије Острошки'' у Фочи и то:
1) проф. др. Владислав Топаловић, протојереј-ставрофор, декан Богословског факултета, који је  одржао упечатљиво предавање на тему ''Понављање је мајка знања'';
2) др. доц. Ненад Тупеша, протојереј-ставрофор, који је са панелистима  Госпођом Ковач Драганом, јерејем Николом Поповићем и Господином Раданом Мимићем водио прву панел-дискусију на тему ''Црквено-литургијски живот и вјеронаука'';
3) проф. др. Владимир Ступар, протојереј-ставрофор, који је са панелистима  Госпођом Александром Срдановић, јерејем Дејаном Ђуричићем и Господином Стефаном Савићем водио панел-дискусију на тему ''Педагошко-васпитни значај Свете Лирутгије''
4) проф.др. Дарко Ђого, протојереј-ставрофор, који је са панелистима Госпођом Данијелом Млађеновић, пртојерејм-ставрофором Љубишом Вујичић и Господином Срђаном Кулашинцом  водио пане-дискусију  на тему ''Вјероучитељ, школа и ученик''.


Као позвани гости у раду Семинара учествовали су и чланови КО-ра и то: протојереј-ставрофор Чедомир Арамбашић, замјеник предсједника КО, протојереј-ставрофор Крстан Дубравац, др. Славољуб  Лукић  и јереј Синиша Шаренац.
За разлику од ранијих стручних савјетовања и семинара, ово је први семинар организован на принципу панел дискусија у којима су уводничари и панелисти, а потом и сви остали ученици семинара учествовали у дискусијама, а што се показало јако позитивно.


извор: сајт митрополије дабробосанске и вјеронаука.нет / Љетописац РаНиКо

У ОШ „Вук Караџић“ Лозница, кад се помене реч пројекат, то подразумева учешће не само ученика, родитеља и наставника, него свих запослених, као и максималан ангажман спољашњег окружења. Божићни и новогодишњи пројекат смо осмислили кроз цео месец децембар, а овим желимо да покажемо и докажемо да се марљивим радом и добро осмишљеним активностима све може уклопити у наставни план и програм, само је потребно мало маште, креативности и добро организоване међупредметне сарадње. Божићним и новогодишњим празницима посветили смо цео месец децембар и сваки наставник је то усагласио са својим планом рада. Многи се питајуу, на пример, какве везе има математика и Божић?! Размислимо, нижи разреди, рачунске операције, једначине, н пример колико је ко добио поклона, затим јединице мере код прављења новогодишњих посластица, затим пирамида- одлична за прављење јелке. А физичо! Па ваљда су санкање, скијање, грудвање неке физичке активности... Има толико идеја, а наш посао захтева креативност и колико год се љутили на ту констатацију она је истинита- дете зна онолико колико му наставник пренесе. Свакако, ми у нашој школи се трудимо да деци пренесемо знање на све могуће начине, користећи се свим расположивим средствима. С тим у вези, поред наставника које ћу поменути, битно је нагласити да смо у свим овим пројектима имали велику подршку директорке Анете Ракић, затим шефа рачуноводства Милорада Јовичића, секретара Милене Максимовић, благајнице Верице Деспотовић и помоћног радника Славка Тешмановића, педагога Јелицу Павловић и психолога Ђурђину Симић који нам увек асистирају у сваком пројекту. Реализатори овог пројекта су учитељи Миланка Васиљевић, Светлана Ђурић,Владан Андрић, Мирјана Ћосић, Гордана Симић, Зорица Јањић и Жељка Дејановић, затим вероучитељи Бранко Поповић и Тијана Васић, наставнице математике Јелена Трипковић и Мирјана Милићевић и наставница енглеског језика Сања Симић де Граф.
​
Наш пројекат смо реализовали кроз интегративну наставу на следећи начин:
ВЕРОНАУКА

• Пројекат започињемо Божићним постом, а ученици са својом вероучитељицом учествују на Светој литургији и причешћују се
• Вероучитељи су деци одржали низ предавања о празницима који су следили почевши од Ваведења Пресвете Богородице, Никољдана па све до Божића кроз интерактивне презентације које је урадила наставница енглеског Сања Симић де Граф
• Ученици су на веронауци  старом дрвету, дисковима, теглама, филцу, картону успели уз много труда и љубави да дају нови сјај. Кроз ове активности увидели смо да без много новца можемо улепшати наше домове како би Божић учинили још лепшим.
• Интерактивне презентације

СРПСКИ ЈЕЗИК

•  На српском језику учитељи вежбали су правопис и граматику везано за празнике

МАТЕМАТИКА

• на математици ученици нижих разреда су осмишљавали текстуалне задатке са Божићном тематиком- од једначина колико је ко добио божићних поклона до јединица мере које су нам биле потребне за спремање посластица за Божић.
• ученици виших разреда вежбале су површину и запремину геометријских тела која су била саставни део  јелке и новогодишњих украса
• израда јелки и украса од геометријских тела

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

• Ученици трећег и четвртог разреда вежбају личне заменице, присвојне придеве, глагол CAN и TO BE, времена The Simple Present tense The Present Continuous Tense користећи божићни и новогодишњи вокабулар
• Ученици осмог разреда вежбали су пасив и индиректан говор кроз божићни и новогодишњи вокабулар. Такође су преводили божићни тропар и кондак, основне хришћанске молитве, као и хришћанске врлине и грехе
• Панои кроз пројектну наставу
• Интерактивне презентације

ЛИКОВНА КУЛТУРА

• Креативне радионице учененика- прављење украса, новогодишње јелке, украшавање учионице
• Учитељице Мирјана Ћосић и Гордана Симић имале су креативну радионицу са родитељима и децом где су правиле новогодишње украсе које су излагале на новогодишњем базару

МУЗИЧКА КУЛТУРА

• Певање божићних и новогодишњих песама

ЧАС ОДЕЉЕЊСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

• Реализован у одељењу VI1 са одељењским старешином Јеленом Трипковић. Ученици су имали задатак да извуку папириће са именима. Свако је извукао по једно име и он је тајни Деда Мраз за то дете за које је извукао. Тај дан су сви донели поклоне и ставили испод јелке. Одељењски старешина је донео сокиће, крем бананице, и делио поклоне. Тако су сви добили поклоне не знајући од кога

ПРЕДУЗЕТНИШТВО:
ПОСЛАСТИЧАРСТВО- Захваљујући родитељима ученика ИО Зајача, на креативан начин смо кроз посластичарство правили јелке од палачињака и новогодишње украсе од медењака и марципана
НОВОГОДИШЊИ БАЗАР- Ученици 2. и 4. Разреда су учествовали на новогодишњем базару у сарадњи са Туристичком организацијом Лознице
ПРИРЕДБЕ:

• Учитељица Жељка Дејановић је са својим одељењем IV2 имала једну лепу приредбу посвећену Божићу где су ученици фантастично одглумили једну поучну причу о врлинама, Светом оцу Николају Мирликијском и Божићним жељама коју су нашли у Светосавском звонцету.
• Учитељица Зорица Јањић са својим одељењем IV1 одржала је приредбу коју је сама осмислила где су до најситнијих детаља приказани наши обичаји везани за Бадње вече и Божић.

 
 
Сања Симић де Граф
​