Новости припрема уредник www.vjeronauka.net

Наука нас учи да мислимо критички, истражујемо и тражимо рјешења која мијењају свијет. Сваког 10. новембра обиљежавамо  Свјетски дан науке за мир и развој. О науци и образовању говорило се протекла четири дана у Бару гдје је  од 8. до 11. новембра одржана међународна конференција наставника, а овогодишња тема је:
„Вјештачка интелигенција у образовању“. Конференцију организује Асоцијација најбољих наставника и лидера региона.
На овој значајној конференцији учествовала је и професорица вјеронауке  наше школе, Жанела Пажин, која је имала излагање у виду бесједе на тему:
„Вјероучитељ пред изазовом вјештачке интелигенције“.
Кроз интерактивне радионице, панеле и размјене искустава, учесници су заједнички размишљали о томе како образовање данас може изгледати из шест различитих углова — наставника, ученика, родитеља, школе, заједнице и технологије.
ЈУ Техничка школа Требиње

Последњим изменама и допунама више закона о образовању омогућено је да статус наставника верске наставе буде изједначен са статусом осталих наставника и да буду ангажовани на неодређено време. Тиме се, поручују у Српској Православној Цркви, исправља неправда дуга 25 година. Свештеник Стеван Јовановић из Одбора за верску наставу Архиепскопије београдско-карловачке рекао је да вероучитељи до сада нису имали сигурност 25 година, коју су добили новим законским решењима на којима се радило више од две године. Како је додао, сада су изједначени са наставницима других предмета, па могу да добију и дигорочне кредите и право повратка на радно место након трудничког боловања. Говорећи о статусу верској настави, свештеник Јовановић је рекао да је тај предмет сведен на листу Б – слободних вештина, а враћен јој је и статус предмета. Како је навео, за ђаке се суштински ништа не мења, и даље је реч о изборном предмету, али је враћање статуса симболичан чин који говори о значају верске наставе у образовном систему. 
Свештеник Стеван Јовановић је оценио да је сада у разговору са младима о вери много виша и да они у зрелим годинама, када желе да практикују веру, могу да расуђују о њеном значају. Додао је да се види да је верска настава оставила велики траг, пре свега, захваљујући вероучитељима. Истакао је да је код младих који су похађали верску наставу приступ вери више од обичајног приступа. Разговор са свештеником Стеваном Јовановићем погледајте у видео-снимку ОВДЕ. Извор: РТС

У уторак, 14. октобра 2025. године, када молитвено прослављамо Покров Пресвете Богородице, који је и слава Манастира Дужи, ученици Техничке школе Требиње, заједно са директором, школским психологом и професорицом  вјеронауке, присуствовали су Светој Архијерејској Литургији. Узевши учешће у Светим тајнама, након Литургије, литије и ломљења славског колача, заједничарење је настављено у манастирској порти, уз трпезу љубави, у братској радости и молитвеном расположењу. Молећи Пресвету Богородицу за Њену заштиту и покровитељство, ученици  благодаре настојатељу Манастира Дужи јеромонаху Теофилу на љубави и гостопримству, управи ХЕТ-а на обезбијеђеном превозу и директору школе који увијек нађе разумијевање за духовни дио образовања ученика. Професор православне вјеронауке Жанела Пажин

Ученици VIII4 разреда Основне школе „Вук Караџић“ данас су, у оквиру наставе вјеронауке која у осмом разреду обрађује новозавјетне списе, посјетили Саборну цркву. Након Свете литургије, благослове и ријечи поуке ученицима су упутили митрополити Марко и Димитрије, говорећи им о „љубљеном ученику“ Господњем и истичући да је љубав темељни принцип хришћанског живота. Они су изразили наду да ће млади, призвани љубављу Божијом која се најпотпуније открива у Светој Евхаристији, својим примјером позитивно утицати и на старије у свом окружењу. Разговор о апостолима са ученицима наставио је отац Душко, користећи фреске храма како би им приближио значај апостолске мисије. На крају овог лијепог сусрета, старјешина храма отац Борис побринуо се за послужење и пријатну атмосферу. Вјероучитељица Миља Тупањанин

Вјероучитељи Епархије ЗХиП, благословом Митрополита Димитрија, у организацији Фонда вјероучитеља, боравили су у студијској посјети Риму од 26. до 28. септембра. Првог дана посјете, обишли смо Трг Светога Петра и музеје Ватикана, који су нам дочарали период од каменог доба, древних царстава Асирије, Месопотамије и Египта, до времена античког Рима, средњег вијека, па све до савременог доба. Врхунац обиласка јесте Сикстинска капела са чудесним дјелима и приказима ренесанског умјетника Микеланђела. Другог дана обилазак смо започели посјетом Тргу Навона, Пантеона, Трга Венеције и Колосеума. Пантеон, познатији као “Дом Богова” једно је од најипресивнијих дјела архитектуре старог свијета. Потом смо се запутили у базилику “Светог Петра у оковима” те се поклонили и Његовим часним Веригама. У овој базилици налази се и позната Микеланђелова скулптура “Мојсије”.
Након тога, обишли смо и базилику “Марија Мађоре”, препознатљиву по својим велелепним мозаицима који се налазе на самом уласку. Базилика Светог Климента била је још једно одредиште за нашу групу. Њени темељи су из 1. вијека, а свој коначан изглед добија у 12. вијеку. Она је саграђена изнад ранохришћанских катакомби који су на нас оставиле посебан утисак. Ту смо се поклонили моштима Светог Климента Римског и Светог Ћирила Словенског отпјевавши тропаре. Постоји једно предање да су Света браћа приликом доношења светитељевих моштију у Рим прошли управо кроз Херцеговину, тачније кројз требињски крај, па до наших дана имамо храмове око Требиња управо посвећене Светом Клименту. Оно што је обиљежило други дан била је посјета Базилици Светог Петра у Ватикану, једном од симбола града Рима али и центром западног хришћанства. Посебан утисак оставила је и Микеланђелова скулптура “Пиета”, Богородица која у наручју држи Христа скинутога са крста. Последњег дана прошетали смо улицама Рима, посјетивши познате “Шпаснке степенице” те фонтану “Ди Треви”. Нарочиту захвалност вјероучитељи дугују дон Јосипу Папку, свећенику Врхбосанске надбискупије који се налази на постдипломским студијама на факултету Светога Крста у Риму, а који је био стручни водич групе.
Вјероучитељ Милош Јањић

Протојереј Предраг Катанић, на парохији јеленачко-подострошкој, осим парохијских дужности, савјесно обавља и вјероучитељску дјелатност у нимало лаким условима. Због прегалаштва и великог залагања на овом пољу, 24. Дјечији сабор, доноси му титулу ”Вјероучитељ године”. О вјероучитељском позиву, свом животу и узрастању у вјери, говорио је за Портал Митрополије.
Признање ”Вјероучитељ године”
Награда ”Вјероучитељ године“ је за мене била баш неочекивано и велико изнађење. У раду са дјецом се не издвајам од осталих вјероучитеља. Као и други, трудим се да се дјеца духовно образују и узрастају у вјери, како би израсли у добре људе који чине добра дјела, како би умножавали врлине и напредовали у братољубљу и богољубљу.
Први кораци у вјери
Рођен сам у Лозници, у Србији, и живио у селу Јошева, неких двадесетак километара од Лознице пут планине Цера. Ту сам направио своје прве кораке и у животу и у вјери. Једном сам као дијете у предшколском узрасту гледао ТВ и била је емисија о неком манастиру и монасима. Чим сам је одгледао, рекао сам родитељима да, када одрастем, желим да будем попут тих монаха.
Већ од петог разреда основне школе, кренуо сам редовно на богослужења и учествовао на свакој светосавској академији. Моје село је иначе познато по свештеницима, а ја сам двадесети свештеник из свог села након Другог свјетског рата. Колико ми је познато, све нас је уписао у богословије један свештеник, сада већ блаженопочивши, прота Добривоје Кандић, наш парох.
Богословија
Када сам завршио основну школу, конкурисао сам за Богословију у мојој тада шабачко-ваљевској Епархији и положио пријемни испит, али због већег броја кандидата, послан сам у Митрополију црногорско-приморску и долазим на Цетиње у Богословију Светог Петра Цетињског. Тада почиње мој нови живот, а образовање постаје све узвишеније и интензивније.
Један од наших професора, рекао је: ”Ђаци су скуп свих својих професора!“ Заиста је тако. Од свакога смо усвајали доста тога и то уписивали у своје личности, у своја дјела и навике. Имали смо веома јаку екипу професора уз нас: блаженопочившег Митрополита Амфилохија, садашњег Митролита Јоаникија, Владику Јована Пурића, Владику Јована Ћулибрка , Владику Јоакима, који је био и разредни старјешина мојој генерацији, као и многе друге професоре, који су се трудили да нас свему науче, образују и припреме за свештеничку службу, а и за друге службе у Цркви Божијој.
Богословија је за мене била велики Божији дар и велико искуство, мјесто гдје се доста учи и мјесто гдје смо се највише духовно изградили. Велики је благослов бити свакодневно при Цетињском манастиру, уз Светог Петра Цетињског, крај руке Светог  Јована Крститеља и Часног Крста Господњег, монаха из манастира и наших професора.
Након Богословије уписао сам Бословски институт и Београду, а након њега наставио студије теологије. У међувремену сам одслужио војни рок и вјенчао се са својом супругом Иваном.
Свештенички и вјероучитељски позив
Године 2006, Митрополит Амфилохије ме је рукоположио прво за ђакона а онда за свештеника и послао у Бјелопавлиће и Пјешивце као пароха јеленачко-подострошког. Ево ту сам већ двадесетак година са Бјелопавлићима, а Пјешивци су сада засебна парохија.
Вјеронауку предајемо тренутно у парохијској кући где живимо и коју смо скоро реновирали, а сала за вјеронауку је у изградњи и надамо се да ће бити ускоро завршена и да ће постати права мала школа, на корист и напредак ове парохије и овога краја. Моја попадија Ивана и дјеца су ми велика подршка и помоћ и на парохији и на вјеронауци.
Свештенички позив је веома велика одговорност, али за њим по одговорности не заостаје ни позив вјероучитеља, јер вероучитељ ради са дјецом коју треба пажљиво учити и упутити на прави пут, на духовно узрастање. Уз Божију помоћ, ево предајем вјеронауку десет година и тек ће доћи вријеме када ће то показати плодове, јер за све праве резултате потребно је вријеме и велики труд.
Поука са парохије
Једног младића са парохије, када год бих срео, било за водицу или за славу, понешто бих му рекао о духовном животу, о Цркви, вјери и о важности да човјек мора да брине, да се труди и да ради на својој души. Он би све то чуо, али мени се увијек чинило да би му ријечи на једно ухо ушле, а на друго изашле, јер нисам примијетио никакву промјену у његовом животу и ставу. Нити је кренуо да долази у Цркву, нити да пости. Године су пролазиле, а он је стасао, завршио школовање, нашао изабраницу, оженио се и добио прво дијете, а онда у једном разговору, почео је да ми говори како му тек сада долази на видјело оно о чему смо годинама причали, о духовном животу, о вери и Цркви. Тада је почео да се труди, да пости све постове, да иде на Литургију и да брине духовно и за себе и за своју породицу.
Наше да посијемо сјеме добро, а Бог ће одредити вријеме када ће да никне, да порасте и донесе плодове.
Слава Господу Богу за све!
Извор: митрополија.цом/ Тијана Лекић

У суботу 20. септембра 2025. године, на празник светог мученика Созонта, вјероучитељи из епархије Захумско-херцеговачке и приморске, у организацији СПЦО Мостар, дошли су у едукативну посјету Мостару. Дан нам је почео Светом Литургијом у манастиру Житомислић коју је служио архимандрит Лазар Лазаревић. Потом је у гостопримници манастира уз послужење услиједио разговор са игуманом манастира Житомислић о. Данилом Павловићем и старјешином СПЦО Мостар о. Душком Којићем. Кроз разговор размијенили смо искуства, утиске и изазове које носи наш предмет, какви су услови када се ради у “пуном” одјељењу, а какви када се раде комбинације или индивидуални часови. Након разговора и посјете музеју манастира, куда нас је провела гђа Наталија Булајић, кустос музеја, упутили смо се у Мостар, најприје код Саборне и Старе цркве, те Просвјетине школе. О њиховом историјату у најкраћим цртама рекао нам је домаћин, о. Душко.
Послије ручка запутили смо се у Владичански двор и музеј Саборног храма у Мостару гдје нас је кроз музејску поставку провела гђа Босиљка Грчић, музејски кустос.
Сљедеће одредиште била је најзначајнија џамија у Мостару, Карађозбегова џамија. Ту нас је дочекао имам џамије, Јусуф Бећоја, и објаснио нам о историјату ове џамије и гробља које се налази у њеном дворишту. Из Карађозбегове џамије упутили смо се у фрањевачки самостан св. Петра и Павла. Заједно са домаћином фра Антом Марићем, након кратког историјата о самостану, обишли смо комплекс самостана гдје смо се посебно одушевили библиотеком и рјешењима која су кориштена за библиотеку. Завршетком едукативног дијела сви вјероучитељи отишли смо на кафу и освјежење уживајући у башти на обали чаробне Неретве, богатији за још једно искуство и сложнији да истрајемо у повјереној нам мисији. Вјероучитељ Његош Вељанчић / Фото: Марко Вучинић

У суботу 30. августа, у Фочи je oдржано савјетовање за вјероучитеље основних школа из митрополије Дабробосанске и епархије Захумско-херцеговачке и приморске, у организацији Катихетског одбора епархија СПЦ у Републици Српској и Федерацији БиХ и Републичког педагошког завода Републике Српске.  
Након поздравне бесједе архиепископа Сарајевско-сребреничког и митрополита Дабробосанског г. Хризостома кренула је прва сесија гдје су предавања одржали протојереј-ставрофор проф др Владислав Топаловић са Православног богословског факултета ,,Свети Василије Острошки” Фоча, и јереј проф др Сава Милин са Православног богословског факултета Београд. Тема професора Топаловића била је ,,Православна вјеронаука и дигитални свијет (савјети и проблеми)” и он је говорио о предностима и недостацима дигиталне технологије са посебним освртом на вјештачку интелигенцију, односно апликацију chatGPT. Друга тема прве сесије била је ,,Методички приступ у обради наставних садржаја Православне вјеронауке”. Говорећи о овој теми професор Милин нам је прво дао дефиницију наставних метода, потом навео методе којима можемо да се служимо на часу и рекао шта су предности, а шта мане сваке од метода. 
 Послије паузе за кафу и освјежење кренула је друга сесија. Предавачи су били проф др Небојша Мацановић са Факултета политичких наука и Филозофског факултета из Бања Луке са темом ,,Вјеронаука у служби културе живљења у заједници и Цркви”, те др Славољуб Лукић, инспектор-просвјетни савјетник за вјеронауку РПЗ Републике Српске Бања Лука са темом ,,Наставна средства и њихова примјена у настави Православне вјеронауке”. Професор Мацановић говорио нам је о својим личним искуствима, о важности харитативне дјелатности, као и о томе да наше ученике учимо о важности и значају волонтирања и помагања другима. У другом дијелу друге сесије инспектор Лукић говорио нам је о наставним средствима која треба да примјенимо на часовима од Светог писма, уџбеника и радних свески, преко атласа, карти, и свега осталог што може бити корисно за боље извођење часа.  
Након сваке од тема развијала се дискусија гдје су активно учествовали вјероучитељи.  
По завршетку предавања и преузимању сертификата домаћини из Богословије ,,Свети Петар Дабробосански” спремили су нам дивну трпезу љубави. У своја мјеста сви одлазимо пуни нових искустава и спремни за почетак нове школске године. Вјероучитељ Његош Вељанчић/ Извоз: Епархија ЗХиП

У сриједу 27. августа 2025. године благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија у црквеноопштинској парохијској сали при Храму светог Саве Првог Архиепископа Српског у Мркоњић Граду одржано је годишње савјетовање професора и вјероучитеља Епархије бихаћко-петровачке. Након молитве и уводног поздрава и благослова Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија приступило се излагању предавања поштованих предавача. Прво предавање на тему "Православна вјеронаука и дигитални свијет" изложио је протопрезвитер-ставрофор професор доктор Владислав Топаловић декан Православног Богословског Факултета у Фочи. 
Друго предавање на тему "Методички приступ у обради наставних садржаја Православне вјеронауке" изложио је презвитер професор доктор Сава Милин, професор Православног Богословског Факултета Универзитета у Београду.
Треће предавање на тему "Вјеронаука у служби културе живљења у заједници и Цркви" изложио је професор доктор Небојша Мацановић. Четврто и завршно излагање на тему "Наставна средства и њихова примјена у настави Православне вјеронауке" изложио је доктор Славољуб Лукић инспектор-просвјетни савјетник за вјеронауку.
Након излагања уважених предавача отворена је дискусија и разговор на изложене теме. Извор: Инстаграм налог манастира Рмањ

У организацији Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ и РПЗ РС, а са благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита бањалучког г. Јефрема, у уторак 26. августа 2025. године, у епархијској сали одржано је Савјетовање за све вјероучитеље бањалучке митрополије. У уводном дијелу вјероучитељима су се обратили Његово Преосвештенство епископ марчански г. Сава и директор РПЗ РС-а Слађана Танасић. Прво предавање на тему "Православна вјеронаука и дигитални свијет – дилеме и проблеми"  одржао је протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Друго предавање на тему "Вјеронаука у служби културе живљења у заједници и Цркви" одржао је проф. др Небојша Мацановић са Факултета политичких наука и Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. Затим су услиједила питања. Након паузе савјетовање је настављено предавањем јереја проф. др Саве Милина са Православног богословског факултета Универзитета у Београду који је говорио о теми "Методички приступ у обради наставних садржаја Православне вјеронауке". На крају, Др Славољуб Лукић, просвјетни инспектор за Православну вјеронауку при Републичком педагошком заводу у Бањој Луци говорио је на тему: "Наставно-научна помагала и њихова примјена у процесу предавања Православне вјеронауке". Савјетовање је завршено обраћањем Његовог Преосвештенства епископа марчанског г. Саве који је дао поучна и практична упутства и савјете вјероучитељима.

Са благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, 25. августа у Епархијском културном центру у Бијељини одржано је саветовање за вероучитеље Православне веронауке са простора наше Епархије. Организатори семинара били су Катихетски одбор Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ и Канцеларија за верску наставу Епархије зворничко-тузланске. Саветовању је, поред координатора за верску наставу, присуствовала већина вероучитеља из Епархије зворничко-тузланске.
Домаћин сабрања, митрополит Фотије, у свом уводном обраћању поздравио је све присутне и подсетио на значај веронауке у школама, рекавши: 
„Нама, генерацијама рођеним шездесетих година, о веронауци у школама говорили су наши старији, рођени између два светска рата. Посебно су наглашавали да је то било лепо и красно време у коме су били видљиви плодови веронауке у животу. Оно што се најпре могло приметити јесте пристојно понашање и опхођење људи, а посебно младих према старијима. Из тог спољашњег понашања проистицао је унутрашњи садржај – вера у свом богатству и учењу.“ 
Митрополит је подсетио да су старији о веронауци говорили са сетом и жалом, јер су знали да генерације шездесетих година у школама неће имати веронауку и да ће се то одразити на живот друштва, што се и показало. (Обраћање митрополита Фотија у целости је ОВДЕ) 
Након уводног излагања митрополита Фотија, семинар је настављен предавањима истакнутих професора и стручњака: 

• Јереј проф. др Сава Милин (Православни богословски факултет Универзитета у Београду): Методички приступ у обради наставних садржаја Православне веронауке
• Протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву: Православна веронаука и дигитални свет – дилеме и проблеми 
• Проф. др Небојша Мацановић (Факултет политичких наука и Филозофски факултет Универзитета у Бањалуци): Веронаука у служби културе живљења у заједници и Цркви 
• Др Славољуб Лукић, просветни инспектор за Православну веронауку, Републички педагошки завод Бањалука: Наставно-научна помагала и њихова примена у процесу предавања Православне веронауке​ 

Семинар је протекао у братској атмосфери, а предавачи су изложили драгоцена искуства и методолошке смернице које ће помоћи вероучитељима да се што боље припреме за своју мисију у предстојећој школској години. Извор: Епархијазт

Теме и предавачи:
1. Православна вјеронаука и дигитални свијет (дилеме и проблеми), протојереј-ставрофор проф. др. Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета Свети Василије Острошки у Фочи

2. Методички приступ у обради наставних садржаја Православне вјеронауке,  јереј проф. др. Саво Милин, Православни богословски факултет у Београду

3. Вјеронаука у служби културе живљења у заједници и Цркви, проф. др. Небојша Мацановић
​
4. Наставна средства и њихова примјена у настави Православне вјеронауке, инспектор-просвјетни савјетник за вјеронауку др Славољуб Лукић

Са радошћу и благодарношћу Богу, уз благослов Његовог Преосвештенства епископа бихаћко-петровачког и рмањског господина Сергија, почео је Светосавски омладински камп у организацији Српске православне црквене општине Смољана. Камп се одржава под покровитељством Министарства спољних послова - Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије. Камп је свечано отворен молитвеним сабрањем у храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу, гдје су се окупили ученици и вјероучитељи - васпитачи у Кампу. Током пет дана, од 21. до 25. јула, двадесет најбољих ученика основних и средњих школа из повратничких крајева у Босанском Петровцу, имаће прилику да уче, стварају и расту кроз предавања, радионице, културно-умјетничке и спортске активности, као и излете - ходочашћа у светиње наше Цркве. Ова љетња школа вјере, културе и традиције није само простор учења, већ живи пример заједништва, љубави према роду, Цркви и завичају. У порти храма Светог пророка Илије у Смољани, гдје ће се одвијати већина активности, млади ће имати прилику да продубе своје знање из вјеронауке, историје, културе и традиције народа којем припадају, те да тако ичувају свој вјерски и национални идентитет и оснаже везу са коријенима. Нека овај камп буде на благослов свима који у њему учествују – да се ојачани вјером, надом и љубављу врате својим домовима као носиоци Божје љубави. Да волимо живот и живимо само да бисмо вољели. Предраг Вујић

РАЗНО
Символ вјере - измијешани редослијед​
Символ вјере -спајалица
Прича о милостивом Самарјанину- Превуци одговарајући текст до илустрације 
​Свете тајне-радни лист ​
Светитељи у марту мјесецу 
​Свети Игњатије Богоносац-радни лист 
​Свети Сава и ђаци-прича у сликама ​

Сестринство Петропавловог манастира данас је организовало посебан програм вјеронауке за малишане из вртића „Дјечије царство“. Програм је започео у манастирским црквама, гдје је игуманија Павла одржала поучно предавање о светим апостолима и значају молитве. Након духовне поуке, дјеца су посјетила манастирске радионице, гдје су имала прилику да се упознају са основама иконописа и израдом свештеничких одежди. Током заједничког доручка, радознали предшколци су постављали бројна питања и давали симпатичне коментаре о свему што су видјели и доживјели у манастиру. Потом су, под менторством васпитачице Драгане, извели рецитал састављен од пјесама које славе Господа Христа и величају светитеље, Видовдан и ћирилицу. Остатак посјете дјеца су провела у игри — са лоптицама, коцкама и другим дидактичким материјалима — у пријатној хладовини манастирског дворишта. На крају дружења, игуманија је сваком дјетету поклонила новоиздату бојанку о црквеним појмовима, коју су припремиле сестре Магдалина и Теодосија, као и сет бојица. Малишани су се с радошћу захвалили и обећали да ће ускоро поново доћи. Очигледно је да су и овај пут понијели из манастира лијепе утиске, нова знања и радост заједништва у окриљу древне светиње.

У уторак, 24. 6. 2025. године, на празник Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, Епархија ЗХиП организовала је у Требињу једнодневну љетну школу на тему ,,Светосавско насљеђе“ за ученике свршеног шестог и седмог разреда у којој је учествовало око педест ученика из Невесиња, Берковића, Билеће и Требиња. Организацију цјелокупног догађаја и реализацију радоница обављали су вјероучитељи, свештеници  и теолози. Све је започело Архијерејском Литургијом у Саборном храму у Требињу, којом је началствовао Његово Преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски г.  Димитрије. Високопреосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске, и гости из других Епархија. По отпусту, вјернима и сабраним ђацима обратио се Владика Димитрије пожеливши им угодан боравак у Требињу. Након послужења, ученици су посјетили музеј у којем су слушали радионицу на тему Свете Јелене Анжујске, с акцентом на историјске изворе у музеју који нас везују за немањићки период. Осим радионице, ученици су имали прилику да виде сталне поставке музеја које свједоче о животу наших предака са подручја Требиња и околине.
Након посјете музеју, у саборном храму су одржане двије радионице. Прву радионицу је држао теолог Теодор Симеуновић и вјеоучитељ Немања Илић, говорећи о светим сасудама, богослужбеним књигама и одеждама. Говорећи о богослужбеним књигама, теолог Теодор је појаснио ученицима да су управо богослужбене књиге представљале прве уџбенике из којих су првобитно учили наши преци. Радионицу појања је водила Бракна Јанковић, вјероучитељица и хоровођа појничког хора при Саборном храму Христовог Преображења, на којој су ученици савладали пјесму светој Анастасији српској и тропар Светом Сави. Након радионица, ученици су посјетили херцеговачку Грачаницу, која је грађена по узору на косовску Грачаницу. Том приликом, ученицима се обратио свештеник Дражен Тупањанин говорећи о Светом Сави и свим Немањићима као ученицима савршеног Учитеља, Господа Исуса Христа.
Једнодневна љетна школа завршена је доласком у манастиру Тврдош гдје су ученици, осим манастирске Цркве, посјетили гроб владике Атанасија. Програм је свечано затворен пјесмом светој Анастасији, коју су ученици тог дана савладали. Ученици и реализатори радионица се увелико захваљују свима који на љубазном гостопримству и помоћи у реализацији љетне духовне школе. Припрема вјеронаука.нет на основу извора Епархија ЗХиП

​У понедјељак 16. 6. 2025. године, ученици III1, III4, III5, III6 и III7  ЈУ ОШ "Бранко Радичевић" Бања Лука посјетили су храм Рођења Пресвете Богородице на Ребровцу. Вјероучитељ о. Душко Сандић ученике је срдачно дочекао и упознао са историјским развојем храма. Показао је ученицима свештеничке одежде, црквене књиге и свете литургијске сасуде. Са ученицима на занимљив начин поновио је стечена знања из вјеронауке, а затим су ученици имали слободно вријеме за игру и дружење у порти храма. Извор

Основна школа „Вук Караџић“ у Требињу, у склопу своје васпитно-образовне дјелатности, а у сарадњи са Епархијом захумско-херцеговачком и приморском, спровела је значајан број активности којима оплемењује дух својих ученика, наставника и осталих сарадника. Током школске године која је за нама, ученици бројних одјељења наше школе организовано су посјетили Саборну цркву, као и манастире Тврдош и Херцеговачку Грачаницу. Свака посјета подразумијевала је разраду наученог градива са часова вјеронауке, историје, ликовне културе, српског језика и других предмета. Систематизација градива, учешће у богослужењу или приредбе под сводовима херцеговачких светиња остављају снажан утисак на ђаке свих узраста. Изложени највриједнијим тековинама културе и духовности које су нам у насљеђе оставили преци, ученици се стављају у позицију да непосредно просуђују о њима и препознају их као сопствене вриједности које треба да обликују и надограде, сходно потребама свог нараштаја и времена у коме живе. Гостољубивост домаћина, поредак и мир у који уроне у тим молитвеним оазама испуњавају их утисцима, па су наше посјете неријетко трајале дуже од планираног. Да вријеме проведено у разгледању и учењу историје наших манастира прија и најмлађим ученицима, потврђује и чињеница да су слични излети често организовани у оквиру рада Продуженог боравка наше школе. Колико је благословено и лијепо имати цркву у близини као утјеху и потпору, најбоље се види на примјеру нашег подручног одјељења у Петровом Пољу и Петропавловог манастира. Сестре монахиње, као некадашње вјероучитељице, већ више од двије деценије његују блискост са оближњом школом, те су им наставници и ученици увијек драги гости. Многи од њих су дјеца њихових некадашњих ученика, па се с правом може рећи да су стасавали у манастирској порти. Вјероучитељица Бранка, у сарадњи са осталим наставницима, неколико пута током године је организовала приредбе и рецитале у манастирском конаку, међу којима се нарочито издваја светосавски игроказ, јер наша школа управо ту обиљежава школску славу и ломи крсни хљеб у част првог српског просвјетитеља. Љубав, милосрђе, солидарност, као и потреба да разумијемо и прихватимо различитости, неоспорно су базичне врлине и неопходне особине које осмишљавају људски живот и једно друштво чине пожељним и хуманим. Све су то теме којима се баве јеванђељски текстови, а света мјеста нас инспиришу да те врлине постану и дио наше свакодневице.
Тако је и наш колектив, тражећи надахнуће и освјежење за наставнички рад, у Свијетлу суботу посјетио манастир Светог Василија Тврдошког и Острошког у Мркоњићима. Након причешћа Светим Тајнама, дуго смо разговарали са игуманијом Павлом о изазовима савременог школства, у коме је и она као педагог провела дуги низ година, што је чини релевантним саговорником. Напајати се на изворима духовности и традиције која баштини универзалне људске вриједности – насушна је потреба сваког човјека, а нарочито оних који треба да инспиришу и образују нове генерације. Да нам ученици буду просвијећени, пристојни и добронамјерни људи, образовани у складу са својим склоностима и могућностима, наш је задатак и обавеза – али и свакодневна молитва. Вјероучитељица Миља Тупањанин

На празник Светог Јустина Ћелијског, Владика Димитрије служио је Свету Литургију у манастиру Мркоњићи, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске. Повод данашњем сабрању у Мркоњићима било је прослављање славе вјероучитеља Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске, а као нарочитог госта дочекали су оца Гојка Перовића, који након Литургије одржао предавање. Бесједећи по Јеванђељу Владика Димитрије скренуо је пажњу сабраних на аву Јустина, рекавши да је он нешто најближе међу светитељима, посебно онима који су одрасли близу Владике Атанасија. Отац Јустин им је као дјед, као најближи и најприснији светитељ међу светитељима. Одувијек је било тако, и прије него што је он уврштен у календар, осјећали су га као свога због велике љубави који су његови ученици имали према њему и коју су пренијели на друге. Владика је нагласио да је отац Јустин сав био радост. Сав је био Богу предан и сав је био молитва. На молитви је саздан читав његов живот, сва његова проповијед, сво његово исповједништво, сва његова наука хришћанска је на молитви саздана и молитвом вођена. Све у његовом животу било је дар Духа Светога, било је дар благодати Божије, био је плод Духа Светога. Подсјећајући на прочитане ријечи из посланице апостола Павла о разним даровима у цркви и разним службама, Владика је поучио да је највећа почаст коју људи имају, то да буду причасници Тијела Христовог. Говорећи о даровима и плодовима Духа Светога, Владика је појаснио да хришћанин у свом срцу треба да прими ријеч Божију и да из његовог срца та ријеч, уродивши плодом, разрасте у њему плодове Духа Светога. Прослављајући празник оца Јустина и опраштајући се од празника Педесетнице потребно је подсјетити се оца Јустина и апостола и свих светитеља у цркви Божијој. Сви су они Духом Светим служили у цркви, сви су све своје дарове полагали на Бога и тражили да Он благослови њихово дјело. Сва њихова служба, сва њихова проповијед, сва њихова наука, сва њихова мудрост дошла је као дар Духа Светога. Они су спремали срце своје, читав свој живот, да би као у оној горњици на Педесетницу сишао Дух и благословио њихово дјело. 
Славски колач и жито осветио је отац Момчило Пејчић, који је затим поздравио све сабране и честитао славу.

Катихетски одбор Српске Православне Цркве у Републици Српској у сарадњи са Канцеларијом за вјерску наставу Митрополије дабробосанске финансирао је опремање кабинета за Православну вјеронауку у ЈУ ОШ "Петар Кочић" у Кравици. За потребу одржавања наставе вјеронауке набавили смо: полицу за књиге и часописе (у бијелој боји); неколико књига и карти; паметни (високе резолуције) телевизор "Hisense" од 75 инча (ради аудио-визеулног дијела часа); носач за телевизор; лап-топ; црно бијели ласерски штампач; и звучник са два микрофона (предвиђен за духовни хор и друге манифестације попут предавања на којем присуствује више ђака или званица). Тим поводом, захваљујемо се Катихетском одбору СПЦ у Републици Српској, међу којима, у првом реду, Архиепископу сарајевско-сребреничком и митрополиту дабробосанском господину Хризостому. Они су препознали важност школе у Кравици, као једном подручју које је било захваћено ратним невољама и које се већ годинама опоравља у економском и у материјалном смислу. Овдје морамо поменути и директора наше школе господина Станка Томића, који је обезбиједио потребне услове за функционални рад кабинета вјеронауке и без којег не би смо могли ни реализовати овако важан пројекат. Дугујемо захвалност и нашој дјеци који су ми помагали у распремању и организацији простора, колегама наставницима и помоћном особљу који су се постарали да опремимо и да заједничким снагама реализујемо концепт овога кабинета. Надамо се да ће овај простор за вјерску наставу и овакав концепт рада и предавања, допринијети још бољим и плодотворнијим успјесима ђака кравичке основне школе. Све у славу Пресвете Тројице. Вјероучитељ јереј Дејан Ђуричић 

У порти  храма Рођења Пресвете Богородице у Жепчу, у суботу 31. маја 2025. године, организовано је дружење за ученике који похађају Православну вјеронауку у школама од Вогошће до Завидовића. Ово предивно дружење организовано је на приједлог вјероучитеља Дејана Недића, а уз подршку и сагласност администратора парохије жепачке протојереја-ставрофора Зорана Живковића.
Ученици су провели предиван дан у порти храма у Жепчу дружећи се кроз разне спортске активности и роштиљ у природном амбијенту који су за њих обезбиједили и припремили свештеници из Какња, Зенице и Завидовића. Прије растанка и одласка кућама сви су изразили жељу да се оваква дружења организују и наредних година.
​Администратор парохије жепачке,
протојереј – ставрофор Зоран Живковић

Професорици православне вјеронауке у Техничкој школи Требиње Жанели Пажин додијељено је признање Амбасадор најбољих наставника региона на Осмој регионалној конференцији Асоцијације најбољих наставника, која је одржана у Охриду.
„Асоцијација је основана у 2018. године и окупља васпитаче, учитеље, наставнике и професоре из свих држава бивше Југославије са циљем да кроз међусобну сарадњу и подршку унапређују образовање у региону. У Сарајеву 2022. године сам већ освојила титулу најбољи наставник региона, а сад амбасадора. Ова титула је велика част, одговорност и обавеза да у свом раду будем још боља“, истакла је Пажин. На истом догађају, Пажин је учествовала на конференцији, чија је тема била “Сјеме поштења, на часу и у животу”.
„Бесједе су биле о поштењу и сви смо закључили да све што учимо, градимо и његујемо има смисао само ако нам помаже да будемо бољи људи. Једна од најдрагоцијенијих вриједности коју можемо носити кроз живот је поштење, које је темељ свега. Након те конферениције, циљ нам је да то сјеме поштења сијемо у нашим учионицама“, навела је Пажин.
Професорици православне вјеронауке, која се кроз рад у школи са дјецом дружи више од 25 година, награде су мотивација и подрстрек за даљи рад.
„Аутор сам туристичког азбучника нашег града, са ученицима сам снимила филм „Моћ слова“.... свега овога не би било да није мојих ученика, њиховог рада, труда и награда. Трудим се да их укључујем у разне пројекте, радионице, промоције и изложбе јер код њих ме мотивише то сјеме поштења и што је најважније да расту у здраве и поштене људе“, рекла је Пажин.
„Професорица Жанела Пажин је реализовала бројне пројекте и својим ентузијазмом надахнула бројне ученике да развијају своје потенцијале, са посебним акцентом на његовање српског идентитета. Она вјерује да је образовање наша башта у коју вриједи сијати поштење, емпатију, љубав и заједништво. Поносни смо и срећни што је, у складу са темом конференције, своје сјеме поштења посијала у Техничкој школи“, кажу из ове школе.
“То јутро кад сам то прочитала, било је баш емотивно. Захвална сам што радим у дивном колективу, гдје се препознаје рад, а подршка и вјетар у леђа смо једни другима“, истакла је Пажин. 
О конференцији, наградама, раду са дјецом, мотивацији и плановима у „Теми јутра“ са Жанелом Пажин разговарали Дејана Матовић и Дарко Куртовић. Извор: Радио Требиње

У понедјељак, 19. маја 2025. године у просторијама Техничке школе Требиње, одржан је јавни час на тему “Изазови савременог доба и негативни односи према животу”. Јавни час је одржао јеромонах Теофил (Петровић), игуман Манастира Дужи. Час је почео молитвом и благословом.
Ученици су са пажњом слушали предавање, топле, пријатне и поучне ријечи оца Теофила. Након предавања имали су прилику да оцу Теофилу поставе питања.
Павле Паликућа, предсједник Савјета ученика Техничке школе и Савјета ученика Републике Српске, каже да ученици сматрају да је ово изузетно битна тема за све и да је било планирано да час буде одржан у школском парку “Ћирилољуб”. Лоши временски услови то нису дозволили, па је час одржан у учионици, али ни скученост простора није спријечила да заинтересовани уживају у овом предавању.
Пошто је један јавни час малени исјечак времена да би се покушао пронаћи бар дио одговора на сва питања средњошколаца, надамо се новим дружењима сличног типа.
Жанела Пажин
проф. Православне вјеронауке
ЈУ Техничка школа Требиње