У суботу 26. априла 2025. године, на празник св. свештеномученика Автемона Лаодикијског, у парохијском дому храма Светог пророка Илије - Романијска Лазарица на Сокоцу (Митрополија дабробосанска), а у  организацији Катихетског одбора СПЦ у РС и ФБиХ, одржан је семинар за професоре Православне вјеронауке у средњим школама. Стручно савјетовање је, у 10:00 часова, отворио предсједник Катихетског одбора Његово Високопреосвештенство архиепископ сарајевски и митрополит дабробосански г. Хризостом. Предавачи на овом стручном савјетовању били су: проф. др протојереј-ставрофор Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета "Свети Василије Острошки" у Фочи,  проф. др протојереј ставрофор Владимир Ступар професор на Православном богословском факултету "Свети Василије Острошки" у Фочи, мр Весна Тодоровић, професор Педагошког факултета у Бијељини, др Славољуб Лукић, Инспектор - просвјетни савјетник за Православну вјеронауку у РПЗ РС.  
Професор Владислав Топаловић говорио је о предностима интерактивне наставе на часовима Православне вјеронауке, о дужностима наставника и ученика приликом извођења овакве врсте наставе. Професор Владимир Ступар говорио је о примјени савремених дидактичко-медотичких модела наставе са акцентом на примјену интерактивне наставе. Професорица Весна Тодоровић говорила је о корелацији православне вјеронауке са осталим наставним предметима, као и о томе како час православне вјеронауке можемо примијенити у практичном животу, док је др Славољуб Лукић говорио је о улози вјероучитеља у успјешности извођења наставе православне вјеронауке у средњим школама. Након сваког предавања услиједила је дискусија на задату тему.
По завршетку предавања вјероучитељи су добили сертификате за успјешно окончан семинар и потом су сви заједно учествовали у трпези љубави коју су спремили домаћини из ЦО Соколац.

"Посјета оцу Зорану Благојевићу и његовој породици у Сводни за мене је имала посебну тежину. Отац Зоран је био мој вјероучитељ у Основној школи и један од првих људи који је искрено вјеровао у мене, и као ученика, и као човјека. Његове ријечи, савјети и вјера у исправан пут, оставили су дубок траг у мом одрастању. Сводна је мјесто гдје живи тиха духовна снага нашег народа. Црква посвећена Светом Сави је симбол онога што Свети Сава јесте за нас - темељ српске духовности, школства и државности. Управо таква је и улога оца Зорана у овом крају - да окупља, учи и води свој народ, мирно и посвећено.
Драго ми је да за планове развоја ове парохије, које ми је предочио мој вјероучитељ Зоран, могу бити подршка. Хвала им на гостопримству и на вјери коју носе, његују и преносе, баш као што је то чинио и Свети Сава, који нас је учио да без духовности нема ни народа, ни слободе" написао је Градоначелник Бањалуке на свом инстаграм налогу.

Данас, на Велики Петак, у оквиру Духовних радости, у организацији Црквене општине Ариље, у порти цркве Светог Ахилија, одржано је Васкршње фарбање и украшавање јаја. Велики број деце се окупио у нашој цркви и у друштву и са радошћу веома креативно украшавао јаја. Сва украшена јаја ће бити изложена на продајној изложби на Васкрс у порти, а сав приход од продаје ће бити уплаћен за помоћ деци којој је помоћ потребна.

На Велики Четвртак је, у оквиру Духовних радости у организацији Црквене општине Ариље у порти Цркве Светог Ахилија, одржана Ликовна радионица. Велики број деце учествовао је и осликавао радове који ће бити изложени на Васкрс на хуманитарној продаји. Сав приход од продатих радова на Васкрс биће усмерен оној деци којој је помоћ потребна

У сарадњи са Црквеном општином Поточани и са благословом протонамјесника Златка Јусуповића, дјечији ансамбл СПКД „Просвјета“ организовао је, 17. априла 2025. године, у Поточанама, креативну радионицу за дјецу под називом „У сусрет великом празнику – Васкрсу“. На овој радионици, која је одржана у парохијском дому, окупило се 30 дјеце која су имала прилику да уче технику шарања јаја воском, као и друге начине украшавања васкршњих јаја. Оно што су направили, понијели су својим домовима као симбол празничне радости и духовне повезаности. Како је за портал Prnjavorinfo.com изјавила умјетнички руководилац дјечијег ансамбла у СПКД ''Просвјета''-Прњавор, професор Драгана Игњатић, ова радионица је само једна у низу активости које имају за циљ да дјеци приближе вјеру, обичаје и истинске животне вриједности.
– Кроз креативан рад и дружење, које је прожето духовним порукама, дјеца уче о моралу, радишности, поштовању, о правилном односу према Богу, родитељима и ближњима. Ово је прича која се из године у годину шири и окупља све већи број дјеце. Свако дијете је душа која треба да се храни врлинама и добротом. И као такво ће вољети и чувати своје, а поштовати туђе – поручила је професор Игњатић. Овакве активности најбољи су доказ да заједничким радом школе, Цркве и културних друштава, дјеца могу да расту у здравом и вриједностима испуњеном окружењу.

Учесници Републичког такмичења

Резултати Епархијског такмичења.

Бањалучка епархија

Епархија бихаћко-петровачка-резултати

​Захумско-херцеговачка и приморска епархија

Епархија зворничко тузланска

12. априла 2025.. године наша Црква се сјећа васкрсења праведног Лазара - (Лазарева субота-Врбица). За ову прилику спремили смо причу о овом догађају, дизајнирану за читање са дјецом (од 9 година).
​На обалама ријеке Јордан рано ујутро је тихо. Птице још увиjек спавају у гнијездима и не пјевају своје пјесме. Само ће повремено велика риба репом ударити у воду преко које се топе угрушци ноћне магле. Тог раног часа појавио се човјек на обали Јордана. Напустио је село Витанију чак и по мраку, како би имао времена да дође у Галадску земље  прије заласка сунца. Ријеку је могао прећи помоћу каменог моста који су саградили Римљани. Али до њега је био дуг пут, а путник се силно журио. Хладно слегнувши раменима (било је рано прољеће, ваздух се ноћу охладио, а ујутро је било прохладно), свукао се, уредно завезао одјећу у чврст чвор и пажљиво ушао у хладну воду. Убрзо су на површини ријеке били видљиви само његова глава и сноп одјеће, који је држао изнад воде. А сада је на другој страни. Након мало чекања док се вода на тијелу не осуши, обукао се и брзо се удаљио од ријеке. Путник није имао никакве ствари, није имао терета, чак ни залихе хране. Био је то гласник. Носио је само поруку коју је требало хитно пренијети славном исцјелитељу и учитељу праведности Исусу. Али ова порука је била тешка.
Неколико недјеља раније, Исус и Његови ученици напустили су Јерусалим. Ту су Јевреји жељели да убију Исуса јер је себе назвао Сином Божјим. Након што су прешли Јордан, Исус и његови ученици су се једно вријеме настанили у подручју званом Галад. У ово вријеме догодила се катастрофа о којој је гласник журио да обавијести Исуса. Исусов пријатељ по имену Лазар тешко се разболио. Видјевши да ниједан уобичајени лијек не може помоћи, Лазарове сестре су хитно опремиле слугу и послале га преко Јордана к Исусу. Уосталом, могао је да излијечи било коју болест - слијепима је враћао вид, чистио губавце и дизао парализоване на ноге. Наравно, сада је опасно за њега да се врати у близину Јерусалима. Али Лазар му је пријатељ! Зар Исус неће прискочити у помоћ ономе кога толико воли?
Тек у подне уморни гласник је стигао до села у којем су боравили Исус и ученици. Али када је пренио своју тужну вијест о Лазаревој болести, Исус се понашао чудно. Умјесто да одмах напусти све и да спасе свог пријатеља, Он је само рекао: - „Ова болест није на смрт  него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу“.

​Гласник је нахрањен, затим је добио залихе воде за пут и кренуо је назад на повратно путовање. А Исус је остао тамо гдје је био. Ученици му нису ништа рекли о овоме.
Сви су схватили да је одлазак у Витанију, која је била близу Јерусалима, смртно опасан, јер Јевреји нису заборавили на своју одлуку да ухвате Христа. Међутим, два дана касније, Исус је изненада рекао:
- "Хајдемо опет у Јудеју. Лазар, пријатељ наш, заспао је; но Ја идем да га пробудим".  
Запрепашћени ученици су га упитали:
- Учитељу, колико дуго Јевреји желе да те убију? А сад опет идеш тамо ...
Исус је објаснио:
- Наш пријатељ Лазар је заспао. Пробудићу га.
- "Господе! ако је заспао, устаће" Тада им Исус Христос рече отворено: "Лазар је умро, и Ја се радујем због вас, што нисам био тамо (то је због тога), да ви повјерујете. Него хајдемо к њему".
Исус Христос говорио им је о смрти Лазаревој (о смртном сну његовом), а ученици су мислили, да Он говори о обичном сну, јер сан за вријеме болести је добар знак оздрављења.
Ученици су се следили у неодлучности. А онда је један од њих, по имену Тома, схватајући опасности којем је био изложен њихов Учитељ, рекао:
- Идемо и умријећемо са Њим.

​

• Одлука је донесена. Ученици су вољели свог Учитеља, вјеровали су му и пратили га свуда.
  • Христос плаче
    Када су дошли у Витанију, сазнали су да је Лазар већ четири дана био сахрањен у пећини (тако су мртви сахрањивани у Јудеји). Многи од Јевреја дошли су код Марте и Марије да их утјеше у тузи за својим братом. Марта, чувши да Исус долази, пође му у сусрет. Марија је била код куће. Срећући Исуса на путу до села, Марта је рекла:
    - "Господе! да си Ти био овдjе, не би умро брат мој. Али и сада знам, да што год Ти заиштеш у Бога, даће Ти Бог".
    Исус јој одговори:
    - Твој брат ће васкрснути.
    - "Знам да ће васкрснути о васкрсењу у посљедњи дан, (тј. при свеопштем васкрсењу, на крају свијета)".
    Исус јој је рекао:
    - "Ја сам васкрсење и живот; који вјерује у Мене ако и умре, оживјеће. И сваки, који живи и вјерује у Мене, неће умијрети вавијек. Вјерујеш ли у ово?
  • ​​Марта није у потпуности разумјела о чему је Исус говорио. Али она послушно одговори:​

- "Да, Господе! ја вјерујем да си Ти Христос Син Божији који је дошао у свијет". 
Рекавши ово, отишла је и кришом позвала сестру Марију:
- Учитељ је овдје и зове те.
Сестре нису жељеле да Јевреји који су се окупили код њих знају за Исусов долазак, да га не би довели у опсаност. Зато је Марија, не рекавши никоме ништа, на брзину устала и отишла к Њему. Али Јевреји, који су били с њом у кући и тјешили је, видећи да је Марија изашла, кренули су за њом вјерујући да је отишла у гробну пећину Лазареву да тамо плаче. Марија је, дошавши тамо гдје је Исус разговарао са њеном сестром, пала пред његове ноге и рекла му:
- "Господе! Да си ти био овдје, мој брат не би умро".
Исус Христос видјевши Марију и пристигле Јудеје са њом како плачу, и Сам се растужио духом и рекао:- Гдје сте га положили?
Сестре су одговориле:
- Господе! Дођи да видиш.
Тада је Исус заплакао и отишао до Лазаровог гроба.

Јевреји су га погледавши рекли:
- Види како га је волио ...
Међутим, неки од њих, чак и у тако тешком тренутку, нису могли да се одупру злоби и са подсмјехом су рекли:
- Зар овај чудотворац, који је слијепима отворио очи, није могао то да учини да и Лазар не умре?
Исус је, бришући сузе, али настављајући да тугује, дошао до гроба. Била је то пећина чији је улаз био покривен великим каменом.
Исус се, обраћајући се Јеврејима, рекао:
- Уклоните камен.
Сестра покојног, Марта, рече Му:
- Господе! Нема потребе да се то ради, јер је наш брат већ умро прије четири дана!
Исус јој рече:
- Зар ти нисам рекао да ћеш, ако вјерујеш, видјети славу Божију?
Јевреји су у почетку били огорчени на ове ријечи. Али тада су одлучили: учиниће како Он каже. Ако не учини чудо, каменоваће га до смрти управо овдје.
Одвалили су камен од пећине у којој је лежао покојник и почели да чекају - шта ће бити даље.

​Исус је подигао очи ка небу и рекао:
- "Оче! благодарим Ти што си услишио Мене! А Ја знадох, да Ти свагда слушаш Мене; него рекох народа ради, који овде стоји, да верују да си Ти послао Мене".
Рекавши ово, повика из свег гласа:
- "Лазаре! Изађи напоље".
Из гробнице су се чули звуци, као да се неко тамо креће. Тренутак касније, одатле је изашао покојни Лазар, сав обавијен по рукама и ногама пеленама за погреб, и лице његово било је обавијено платном (тако су Јевреји облачили умрле). Сви присутни су дахтали и устукнули видећи овај невјероватни призор. Ужас и радосно дивљење наизмјенично су се смјењивали на њиховим лицима. Исус се окренуо запрепашћеним Јеврејима и рекао:
- „Разријешите га и пустите нека иде".
Након овога, многи од Јевреја који су дошли к Марији и видјели шта је Исус учинио повјеровали су у Њега. А онда се глас народа, о томе шта се догађало, почео проносити од куће до куће, од села до села широм читаве јудејске земље. Историја њиховог народа пажљиво је сачувала случајеве када су велики пророци васкрсавали мртве. Али још увијек нико није успио да васкрсне четвородневног, већ заударајућег мртвиг човјека. Тако се потврдило да је, овај галилејски проповједник, заиста Син Божији!
А у исто вријеме, јеврејски првосвештеници окупили су се на савјет (синедрион) , одлучивши да убију Лазара, којег је Он васкрсао, заједно са Исусом ...
***Свако је тих дана ишао својим путем. Лазар је морао да избјегне подмукли јеврејски план, побјегне на острво Кипар, постане тамо епископ и поново умре у старости. Исус је отишао у страдање, смрт на крсту и вјечну славу свог васкрсења, а Његови непријатељи у вјечну срамоту. Васкрс се приближавао. 
​Напомена: Ово велико чудо Спаситељево, васкрсење Лазарево (Лазареву суботу), празнује св. Православна Црква у суботу шесте недјеље Великог Поста (дан уочи Цвјетне Недјеље - Цвијети).

Захваљујући љубави и пажњи пријатеља наше школе из Лознице, добили смо занимљив материјал за васкршњи квиз. Вјероучитељ Душан Станојевић, професорица посластичарства Дејана Лазаревић и професорица енглеског језика и педагошка савјетница Сања Симић де Граф припремили су медењаке са питањима о догађајима Страдалне седмице, што је ученицима VII3 и VII4 час вјеронауке учинило занимљивијим. Сваки тачан одговор је освојио лијепо дизајниран медењак, што је мотивисало ученика да детаљно прођу кроз све теме и детаље наступајућих празника. Дио медењака смо уступили Фондацији Свети Вукашин за предстојећу васкршњу хуманитарну акцију. Волонтери фондације, Анђела и Аљоша Славић, су организацију која брине о свим потребитим у нашем граду, представили у најбољем свјетлу и допринијели су својим учешћем да квиз протекне у пријатној и радосној атмосвери. Вјероучитељица Миља Тупањанин

На празник Благовијести, ученици од шестог до деветог разреда подручних одјељења ЈУ ОШ „Вук Караџић“ Требиње имали су прилику да присуствују Светој литургији у оближњем Петропавловом манастиру. У пратњи својих наставница, активно су учествовали у богослужењу, након чега су срдачно примљени и послужени у манастирском конаку. Сусрет са сестрама манастира, на челу са мати игуманијом Павлом, био је заиста духовно укрепљење – како за ученике, тако и за њихове наставнике. Овакви догађаји сведоче о лепоти живота у заједници и значају повезивања школе са духовним и културним наслеђем нашег краја. Након посете манастиру ученици су се вратили својим редовним школским обавезама. Овај сусрет још једном је потврдио једну од предности рада у нашој Подручној школи – близина духовног центра као што је манастир омогућава организовање оваквих садржаја који обогаћују васпитно-образовни процес и доприносе целовитом развоју ученика. Вјероучитељица Бранка Јанковић

У ЈУ ОШ „Васа Чубриловић“ Градишка, у суботу 5. априла 2025. године, одржано је Епархијско такмичење за подручје бањалучке митрополије. На такмичењу је учествовало 16 ученика VI разреда, који су освојили прво мјесто на Општинском такмичењу или су имали више од 90% освојених бодова. Тема такмичења за школску 2024/25. годину била је „Вјера наша православна“. Највише бодова (96) и прво мјесто освојила је Луција Вранчић, ЈУ ОШ "Бранко Ћопић" Бања Лука. Друго мјесто, са 95 бодова, заузео је Милан Ивић, Ју ош "Станко Ракита" Врбања, док је треће мјесто заузела Николина Тривуновић из ЈУ ОШ "Свети Сава" Котор Варош са освојених 90 бодова...

.Сродне вијести:
-Требиње: Епархијско такмичење из Православне вјеронауке
-Бања Лука: Општинско такмичење из Православне вјеронауке
-Епархијско такмичење из вјеронауке одржано у Рогатици
-Епархија зворничко-тузланска: Епархијско такмичење из Православне вјеронауке

У суботу, 5. априла 2025. године, одржано је Епархијско такмичење из Православне вјеронауке на тему „Вјера наша православна“. Домаћин овогодишњег такмичења за ученике шестог разреда била је ЈУ ОШ„Вук Караџић“ у Требињу.
Након завршетка такмичарског дијела, који је протекао у пријатној и радној атмосфери, ученике је поздравио директор школе Александар Вукановић. Том приликом захвалио се свим учесницима на труду и честитао им на постигнутим резултатима, те уручио дипломе и пригодне поклоне које су обезбиједили Катихетски одбор и Епархија захумско-херцеговачка и приморска.
Ученици који су показали најбоље резултате и освојили прва три мјеста:
1. мјесто — Ања Јањић, ЈУ ОШ „Свети Сава“, Гацко, вјероучитељица Милица Црногорац
2. мјесто (дијеле):
 – Злата Шуловић, ЈУ ОШ „Свети Сава“, Билећа, вјероучитељ Марко Лозо
- Андреј Јанковић, ЈУ ОШ „Свети Василије Острошки и Тврдошки“, Требиње, вјероучит. Мирјана Зиројевић
3. мјесто — Анђела Бештић, ЈУ ОШ „Ристо Пророковић“, Невесиње, вјероучитељица Јелена Кулиџан
На даљи ток такмичења пласирала се ученица која је освојила прво мјесто- Ања Јањић и желимо јој много успјеха. Сви ученици су показали висок ниво знања, залагања и интересовања за вјеронауку.
Након такмичења, ученици су посјетили Херцеговачку Грачаницу, гдје их је дочекао отац Дражен Тупањанин. Он је говорио о значају овог светог храма и подстакао ученике на жив и непосредан разговор о Јеванђељу као Радосној и Доброј вијести, а потом их даривао пригодним поклонима.
У наставку дана, уприличена је и посјета манастиру Дужи гдје је ученике и вјероучитеље примио и благословио Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије који је, заједно са ђаконом Душком Орашанином, водио непосредан разговор са дјецом упознавши их са историјом манастира, његовим значајем, као и са манастирском школом коју су похађале бројне значајне личности.
Захваљујемо се ЈУ ОШ. „Вук Караџић“ на гостопримству и организацији, као и братству манастира Херцеговачка Грачаница и манастира Дужи на топлој добродошлици и духовној подршци која ће, вјерујемо, бити подстрек нашој дјеци на њиховом даљем путу учења и узрастања у вјери нашој православној. Вјероучитељица Бранка Јанковић

Препоручујемо сродну вијест:
-Градишка: Епархијско такмичење - 5. април 2025. године 
-Епархијско такмичење из вјеронауке одржано у Рогатици-
- Епархија зворничко-тузланска: Епархијско такмичење из Православне вјеронауке

У Основној школи "Свети Сава" у Рогатици, у суботу 5. априла 2025. године, одржано је Епархијско такмичење из Православне вјеронауке за ученике из Дабробосанске митрополије. Учешће на такмичењу обезбиједило је 18 учесника из различитих општина наше митрополије. Сви ученици су остварили запажене резултате, били су добро припремљени и што је најважније с љубављу, вјером и добром вољом су дошли у Рогатицу, а у истом таквом духу је и окончано такмичење. На самом почетку такмичарског дијела, присутне ђаке, као и њихове вјероучитеље, поздравио је протојереј-ставрофор Младен Дробњак, кординатор за вјеронауку у митрополији Дабробосанској, и пожелио им је успјех у раду. Након тога прочитана је и молитва Духу Светоме. После обављеног задатка, ученике, као и њихове вјероучитеље чекало је послужење у просторијама школе, гдје су сви имали прилику да се још више упознају и разговарају размијењујући искуства из школских клупа. Прва три мјеста награђена су са дипломама и пригодним наградама, а остала мјеста добила су захвалнице за учешће на такмичењу, као и поклон књиге. Најистакнутији ђак по приказаном знању на овогодишњем такмичењу био је Данијел Симовић из Источне Илиџе, чија је вјероучитељица Драгана Ковач, друго мјесто заузела је Магдалина Млађеновић из Сребренице, вјероучитељице Данијеле Млађеновић, а треће Леа Милешић из Вишеграда, вјероучитеља Милоша Шимшића. Отац Младен Дробњак се на крају окупљања поново обратио свим ученицима, вјероучитељима, организаторима такмичења, као и директорици школе Ивани Новаковић заједно са њеним тимом и захвалио им се на одлично организованом и обављеном задатку. Овом приликом директорици је уручен и поклон, у знак захвалности у спровођењу такмичења. На крају смо се сви разишли у доброј и лијепој атмосфери, честитајући једни другима предстојеће васкршње празнике, а представницима наше митрополије, на Републичком такмичењу желимо, пуно успјеха, среће и благослова. Извор: митрополијадабробосанск.орг/ свештеник Дејан Ђуричић

Препоручујемо сродне вијести:
-Градишка: Епархијско такмичење - 5. април 2025. године
-Требиње: Епархијско такмичење из Православне вјеронауке
​-Епархија зворничко-тузланска: Епархијско такмичење из Православне вјеронауке

Благословом Његовог Високопреосвештенства, митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, у организацији Републичког педагошког завода Републике Српске и Канцеларије за вјеронауку Епархије зворнико-тузланске, у суботу 5 .априла 2025. године, одржано је Епархијско такмичење из Православне вјеронауке за шести разред основних школа. Домаћин овогодишњег такмичења била је ЈУ Основна школа „Свети Сава” у Броду. У име домаћина, свим ученицима и вјероучитељима, обратила се директорица школе, госпођа Ружица Маслић, пожељевши свима добродошлицу и успјешно такмичење. У име Канцеларије за вјеронауку Епархије зворничко-тузланске учесницима се обратио протојереј-ставрофор Јован Михајловић. Учешће на такмичењу узело је двадесет и четири ученика са њиховим вјероучитељима.
Резултати овогодишњег такмичења су следећи:
1.мјесто: Сашка Симић, ЈУ ОШ ,,Јован Дучић" Бијељина, 96 бодова, вјероучитељ Зорана Вуковић
2.мјесто: Лука Пајић, ЈУ ОШ ,,Кнез Иво од Семберије" 90 бодова, вјероучитељ Данијел Васић
2.мјесто: Марко Милојевић, ЈУ ОШ ,,Свети Сава" Брод 90 бодова, вјероучитељ ђакон Горан Марјановић.
Поменути ученици су стекли права учешћа на Републичком такмичењу из Православне вјеронауке. Свим учесницима такмичења уручени су вриједни поклони и похвале, док су за најуспјешније ученике уручене награде и дипломе. На крају је за све вјероучитеље и ученике уприличено послужење. Извор: Епархијазт

Сродне вијести:
-Градишка: Епархијско такмичење - 5. април 2025. године
-Епархијско такмичење из вјеронауке одржано у Рогатици
-Требиње: Епархијско такмичење из Православне вјеронауке

На врло креативан и пријемчив начин ученици одјељења VI3 и VI 4 у  ЈУ ОШ "Вук Караџић" Требиње, учили су о Немањићима и њиховим задужбинама. За њих су ученици Техничке школе Требиње, заједно са својом вјероучитељицом, припремили албум са самољепљивим сличицама у коме су представљени Немањићи и златно доба Србије. 
Након што су попунили албум, ученици су своје свеске украсили бојанкама о Немањићима, које су, такође, рад и дар надарених средњошколаца основцима. Уносећи још боје у њихов шарени свијет средњошколци су допринијели да на дјечјим лицима заблиста осмијех јер су на необичан и занимљив начин подстакнути да развијају љубав према својој вјери и историји. Албум "У свјетлости принца", ученици Техничке школе Требиње, припремили су у току програма "Наум" -  Програма за рад са надареним и талентованим ученицима у школама Републике Српске, настао у организацији  Друштва психолога Републике Српске у сарадњи са Министарством просвјете и културе Републике Српске, а у оквиру ког су се ученици требињске школе представили  програмом "Идентитет, вриједност и важност" у склопу кога је настао и албум. Вјероучитељица Жанела Пажин

РЕЗУЛТАТИ У ПДФ-у

У суботу, 1. марта 2025. године, у ЈУ ОШ „Иван Горан Ковачић“у Бањој Луци одржано је такмичење из Православне вјеронауке. На овогодишњем такмичењу из православне вјеронауке такмичили су се ученици шестог разреда. Тема такмичења за школску 2024/25. годину била је „Вјера наша православна“. Ова тема обухвата реализоване наставне садржаје од другог до шестог разреда (у шестом разреду до наставне јединице Васељенски сабори – појам и
преглед Сабора). Такмичење је протекло у лијепом дружењу и пријатној атмосфери, а ученици су показали висок ниво знања. Највише знања показали су сљедећи ученици:
Прво мјесто подијелили су Јована Боснић, ЈУ ОШ „Борисав Станковић“ и Милан Ивић, ЈУ ОШ „Станко Ракита" са 91 бодом. Други је био Ђорђе Милисавић, ЈУ ОШ „Алекса Шантић" 89 бодова. Треће мјесто заузела је Луција Вранчић ЈУ ОШ "Бранко Ћопић" 88 бодова...
Препоручујемо да погледате и сљедеће сродне вијести: 
-Резултати општинског такмичења 2025
-Требиње: Општинско такмичење из Православне вјеронауке 
​-Општинско такмичење, на подручју Источне Илиџе

У суботу, 1.марта 2025. године, Основна школa „Јован Јовановић Змај“ у Требињу била је домаћин Градског такмичења из православне вјеронауке. На овогодишњем такмичењу из православне вјеронауке учествовали су ученици шестог разреда. Такмичење је протекло у лијепом дружењу и пријатној атмосфери, а ученици су показали висок ниво знања. Највише знања показали су сљедећи ученици: 
Андреј Јанковић,
Основна школа „Свети Василије Острошки и Тврдошки“  
Димитрије Жуловић,
Основна школа “ Вук Караџић“ 
Немања Николић,
Основна школа „Свети Василије Острошки и Тврдошки“ 
Захваљујемо се Црквеној општини Требиње што је и ове године припремила поклоне за све учеснике такмичења.
Вјероучитељица Жанела Пажин
​
Препоручујемо да погледате и сљедеће сродне вијести: Резултати општинског такмичења 2025
​Бања Лука: Општинско такмичење из Православне вјеронауке ​Општинско такмичење, на подручју Источне Илиџе

Овогодишње општинско такмичење, на подручју Источне Илиџе, одржано је у ЈУ ОШ "Јован Дучић" Касиндо.
На такмичењу су учествовале 3 школе са територије наше општине, и то:
1. ЈУ ОШ "Алекса Шантић" Војковићи
2. ЈУ ОШ "П.П. Његош" И.Илиџа
3. ЈУ ОШ "Јован Дучић Касиндо.
Изради задатака је приступило 7 ученика 6. разреда.
Ученици су за израду теста имали 90 минута.
Такмичење је протекло у лијепом дружењу и пријатној атмосфери, а ученици су показали добар ниво знања. 
Највише знања су показали сљедећи ученици:
1. Данијел Симовић, ЈУ ОШ "Алекса Шантић" Војковићи
2. Михајло Топаловић, ЈУ ОШ "П.П.ЊЕГОШ" И.Илиџа
3. Лазарела Рађеновић, ЈУ ОШ "Алекса Шантић" Војковићи.
Захваљујемо се свим учесницима, као и школи домаћину.
​
Препоручујемо да погледате и сљедеће сродне вијести: 
Резултати општинског такмичења 2025
Бања Лука: Општинско такмичење из Православне вјеронауке
Требиње: Општинско такмичење из Православне вјеронауке

Дана 17. фебруара 2025. у ЈУ ОШ „Вук Караџић“ и ЈУ ОШ „Свети Василије Острошки и Тврдошки“ одржано је школско такмичење из Православне вјеронауке за ученике шестог разреда у пријатној атмосфери и такмичарском расположењу. Након завршетка тестирања, ученици обе школе заједно са вјероучитељицама, имали су прилику да се окупе у пријатном амбијенту, гдје су уз послужење и укусне колаче, које је обезбиједила Црквена општина Требиње, размјењивали утиске и уживали у дружењу.
Најуспјешнији ученици ЈУ ОШ „ Вук Караџић“, који су освојили прва четири мјеста, пласирали су се на општинско такмичење:
1.мјесто: Димитрије Жуловић,
2. мјесто: Исидора Продановић,
3. мјесто: Алекса Шкоро,
4. мјесто: Павле Сарић.
Најуспјешнији ученици ЈУ ОШ „Свети Василије Острошки и Тврдошки“, који су освојили прва три мјеста, пласирали су се на општинско такмичење:
1. мјесто: Андреј Јанковић,
2. мјесто: Немања Николић,
3. мјесто: Милица Вукоје.
Захваљујемо се свим ученицима на труду и учешћу као и ЦО Требиње на подршци, која је омогућила да ово такмичење остане као лијепо сјећање на сусрет и дружење.
Вјероучитељица Бранка Јанковић

Благословом Митрополита крушевачког г. Давида, у суботу 8. фебруара у Центру за стручно усавршавање у Крушевцу одржан је семинар за вероучитеље Епархије крушевачке под називом ,, Учимо заједно - веронаука у школи и животу".
Реализатори семинара су колеге из Лесковца.
Семинар је посетио Митрополит Давид у пратњи секретара Просветног одбора Епархије крушевачке, јеромонаха Сергија (Радивојевића), поздравио и благословио реализаторе и учеснике.
Просветни одбор Епархије крушевачке већ дужи низ година настоји да једном или двапут годишње организује семинаре за вероучитеље у сарадњи са Центром за стручно усавршавање у Крушевцу, као вид добре праксе личног усавршавања и стицања нових примера иновација у настави, размене знања и искуства и анимације да се вероучитељи ангажују у осмишљавању, реализацији и акредитацији неких будућих семинара за вероучитеље.

Градска пијаца славног града Јерихона пуна је свега! На пулту је уредна гомила смокава, слатких попут меда. С времена на вријеме продавац отјера пчеле са смокава, које такође желе да се наједу укусних бобица. У близини се налазе плодови нара. Толико велики и зрели да вам се чини да ако их додирнете  да ће одмах пукнути. А тек колико сорти грожђа! И сочне крушке! И каки! А ово је само један воћни ред.
А у близини су, у дугачком реду, редови у којима се продаје риба, месо, поврће, зачини ... Трговци зову купце, хвале своју робу. А купци не журе да издвоје новац, размишљају о будућој куповини, тражећи смањење цијене. Такав је закон оријенталних базара - дефинитивно треба цјенкати, разговарати. Чак ни због новца, већ само из задовољства, ради међусобне комуникације.
Веома низак човјек
Одједном се у рибљем реду појавила чудна поворка. Богато одјевен човјек корачао је напријед са важним погледом. Одјећа од свијетле свиле, дебели златни ланац око врата, прсти начичкани прстеновима са великим камењем - све ово требало је да изазове поштовање и страхопоштовање код оних около. Али изгледао је више смијешно него величанствено. Чињеница је да је овај човјек био ... врло низак! Готово патуљак, висок као дванаестогодишњи дјечак. Међутим, нико се није усудио да му се смије: иза ниског човјека ишло је пет позамашних силеџија са лицима разбојника. Нису имали оружје, али из њихових широких рамена, љутитих погледа и огромних песница било је јасно да и без оружја могу да направе пуно невоља.
Повремено би се поворка зауставила поред неког штанда. Човјек је пажљиво погледао робу, па трговца. А он је, дрхтећи од овог погледа, на брзину извадио новац из платненог појаса. Један од крупних људи пришао је пулту и шутке испружио длан попут лопате. Трговац му је с осмијехом који је уживао ставио неколико новчића на длан. Насилник их је однио човјечуљу и дао их, поклонивши се с поштовањем. Пребројао је новчиће, лежерно их ставио у велику торбицу на појасу и поворка је полако кренула даље. А опљачкани трговац уздахну с олакшањем и обрише зној са чела.

​- Ко су они, тата? А зашто су ти узели новац “, питао је коврџави дјечак рибара. Отац га је први пут довео на пијацу да га привикне на трговину.
- Тихо, сине - рекао је отац испративши га узнемиреним погледом. - Ово су цариници. Од Римљана су купили дозволу да од нас наплаћују порез за римску благајну.
- Да ли су порезници и Римљани?
- Не, - нацерио се отац. - Они су наши, локални. Али нико од Јевреја се сада неће руковати с њима.
- Зашто?
- Зато што су бестидни. Прикупљајући порез, одузимају људима посљедње.. Узимају више него што би требало и дио одузетог новца узимају за себе.
- Значи они су лопови? Онда морају у затвор.
- Ко ће их стрпати у затвор? - Отац се опет тужно осмјехну. - Све док Римљани владају на нашој земљи, нико неће вријеђати њихове вјерне псе. Види колико је важан овај њихов вођа - мали Закхеј. Шета градом попут принца одјевеног у свилу и злато. А прије неколико година и сам је трговао сувим грожђем овдје, на пијаци. Све док није добио дозволу за прикупљање новца од нас. Размисли одакле му све ово богатство. Но, у реду. Престани да причаш. Боље иди и убери мало свјеже траве и стави рибу у корпу са њом да се не осуши.
У међувремену, у сљедећем реду окупила се омања група људи. Ниски човек Закхеј са својим страшним помоћницима зауставио је старца који је поврће доносио на продају.
- Хеј стари! Право на трговање у чаршији мораш да платиш.
„Али управо сам дао три шекела вашим помоћницима“, старац је подигао руке.
"Да", задовољно се насмешио Закхеј. „Али поврће си донио у колицима. А за то - засебан порез. Поред тога, магарац је упрегнут у кола. И то мораш да  платиш.
- Али немам више новца! Управо сам донио робу на тржницу и нисам ни почео да тргујем ... Смилујте ми се, господине - збуњено је рекао старац.
- Па - извукао је Закхеј, осврћући се око кола и магарца - Ти си старац и не могу да те одбијем. Ко је рекао да порезници немају срца? Види, питао си, и спреман сам да ти изађем у сусрет.
- Хвала вам, господине, - старац је захвално притиснуо руке на прса, - Сад ћу да продам поврће и платити све што је потребно.
- Зашто се мучиш? Олакшаћемо ти: узећемо магарца да платиш порез за колица.
- Али тада нећу имати никога да га упрегне да носи поврће. Смилуј се, господару! Старац је закорачио према колима са којих су Закхејеви помоћници већ одвезали магарца.
„Можеш се упрегнути у кола, стара будало. Немаш више интелигенције од свог магарца, јер си вјеровао да би се цариници могли смиловати трговцу “, рекао је један од силеџија и одгурнуо старца тако да је скоро пао.

​Остали порезници су се смијали овим ријечима, као да су чули нешто врло смијешно. За минут су већ водили магарца до излаза из чаршије. А старац их је збуњено гледао. Затим је сјео поред својих колица на земљу, ставио главу у руке и почео да плаче.
Ко уопште воли порезнике?
У међувремену је Закхеј прошетао пијацом и покупио данак од трговаца. Људи су му понизно давали новац. Неко је плакао. Неко је молио за одгоду. Некоме је било драго што је прошао јефтино. А онима који су покушали да замјерају и расправљају, Закхејеви помоћници су брзо и вјешто објаснили да је лакше платити. Укратко, ствари су ишле добро, врећа новца се брзо пунила. Али из неког разлога, старјешина цариника осјећао је празнину у својој души.
Сјетио се како су га, као дијете, дјечаци малтретирали због малог раста, а дјевојке га задиркивале.?  А онда је Закхеј закључио да ће стећи поштовање према себи, ма колико га то коштало. Није могао да дода своју висину. Али могао је да оде у службу римских власти, које су тада заузеле Јудеју. Тако је смијешни трговац Закхеј постао застрашујући цариник - порезник.
Добио је од Римљана право да прикупља новац од сваког становника Јерихона. Окружио се моћним помоћницима, спреман да изврши било коју његову заповијест. Постао је веома богат човјек. Али Закхеј никада није добио оно о чему је сањао цијелог свог живота. И даље га нико није поштовао. Сада су га се једноставно плашили. И потајно мрзили. Па ... Макар су престали да га задиркују.

​Са тако суморним мислима Закхеј је напустио пијацу у главној улици Јерихона. Велика гомила, попут роја пчела, полако се кретала према улици. Закхеј је изненађено подигао обрву. Кога су људи из Јерихона окружили таквом пажњом? Можда је ово неки гостујући трговац лијековима? Тада мора да плати порез за своју трговину. Закхеј је климнуо главом према гомили, а два његова помоћника одмах су јој потрчала у сусрет. Послије неколико минута вратили су се у необичном узбуђењу:
„Учитељу, ово је нека врста учитеља закона који је дошао из Галилеје са својим ученицима. Зове се Исус и не продаје ништа. Он говори да Бог воли све људе без изузетка. Чак и нас порезнике воли. Заиста, ови Галилејци су сјајни ексцентри! Морате смислити нешто овако: Бог воли порезнике! Шта може бити глупље? Уосталом, не смијемо ни да уђемо у синагогу. Па ништа, некако ћемо живјети без ових светаца, главно је да је новац зазвонио у новчанику ...
Рекли су нешто друго, али их Закхеј више није слушао. Срце му је куцало у плахој нади. Чињеница је да су његови помоћници говорили истину. У Јудеји су царинике сматрали изопштеницима. Нико се није руковао са њима кад су се упознавали, нико их није позивао у посјету. Чак је и синагога - мјесто заједничке молитве - била затворена за њих. Јевреји их више нису сматрали својим сународницима. И Закхеј је од овога веома патио.
​

​У срцу је био врло религиозна особа. Од дјетињства је волио да иде у синагогу и слуша старјешине како наизмјенично читају ријечи древних пророка и објашњавају људима како да живе праведно. А кад је одрастао, сваке је суботе водио дјецу тамо. Али већ неколико година је био изопштен из збора вјерника. А ни страшни помоћници, ни чак ни највећи новац овдје нису могли ништа. Закхеј је постао непознат свом народу. Како му се чинило - заувијек. И одједном се појављује овај чудни Учитељ и каже да га, испада, Бог воли, Закхеј цариник! Волио бих да могу да чујем шта још каже овај Исус, волио бих да га видим!
Али многи људи окружили су Учитеља тијесним прстеном, иза којег ниски човјек Закхеј није могао да види ништа, чак и ако скочи. А онда је урадио нешто што нико није могао да очекује. Старјешина цариника града Јерихона изненада је ушушкао заклопце своје луксузне свилене одјеће, потрчао напријед и ... попут дјечака попео се на дрво! Његови помоћници изненађено су гледали како се њихов шеф спретно пење уз дебло огромне смокве. Тренутак - и сад он попут птице сједи на грани. Одмах преко мјеста гдје ће сада проћи Учитељ. А одатле, одозго, видјеће и чуће све, све!
Маса се већ приближила самом дрвету. Закхеј се укочио покушавајући да не пропусти ниједну ријеч Учитељеву. Али тада је Исус подигао поглед, угледао цариника како сједи на грани и рекао:
​

​- Закхеју! Сиђи брзо, јер данас ћу доћи у твоју кућу.
Одушевљени порезник одјурио је кући попут вихора. И након неког времена, Исус му је заиста дошао. Закхеј је позвао своје помоћнике на овај оброк. Али вјероватно први пут у животу, они за столом нису трпали трбух укусном храном и нису се напили скупог вина. Сви су жељно слушали Исусов говор. И сузе су им блистале на лицима.
Међутим, у Исусовом окружењу било је људи који су били огорчени овом Учитељевом вечером у друштву цариника. Сматрали су срамотним ући у кућу Закхеја. И тако су чекали Учитеља на улици. А када се Он појавио на тријему, у пратњи власника, почели су да замјерају што је Исус сједио за истим столом са грешницима који бестидно пљачкају људе.
А онда Закхеј закорачи напријед и гласно најави, тако да сви могу чути:
- Господе! Пола свог имања даћу сиромашнима, а ако сам било чиме увриједио, вратићу четвероструко.
Исус га погледа. Затим се окренуо окупљеним људима и рекао:
- Сада је спасење дошло у ову кућу, јер је Закхеј, такође, син Аврамов (како су себе називали Јевреји). Знајте да је Син Човјечији дошао да тражи и спаси изгубљено. Љекару нису потребни здрави, већ болесни.
Гомила је загрмјела од огорчења, а затим кренула за Исусом, расправљајући о ономе што су видјели. Али Закхеј више није слушао њихов говор. Сада је имао много важнији посао.
Директно са свечаног стола, порезник је отишао у најсиромашнију четврт града, где су живјели само сиромашни. Торбица са златом висила му је око врата. А поред њега, мали сиви магарац, узет од старца на пијаци ујутро, клепетао је копитама по плочнику. Закхеј се веома надао да ће успјети да пронађе свог господара.
Илустрације Галина Воронецкаја /аутор Александар Ткаченко /извор: фома.ру/ Превод ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Уочи празника Св. Николе, у подручној школи ,,Милош Црњански" у Просјеку, у Централној школи Милош Црњански у Поточанима, у подручним школама y Црквеној и Орашју, ЦО Поточани (вјероучитељ о. Златко Јусуповић) обрадовали су 120 ученика, од 2. до 9. разреда, Дјечијим календарима и коштуњавим воћем.

Деца верујућих родитеља често својим мајкама и очевима постављају питања о вери. Али родитељи не реагују увек исправно на таква питања. Не ради се само о садржају њихових одговора, већ о односу према питањима.
Недостатак времена за одговоре, потцењивање важности питања
Ово се не односи само на одговоре на питања о вери — савремени родитељи уопште немају времена да разговарају са децом. Постоје социолошка истраживања која показују да данас родитељи комуницирају са дететом отприлике десет минута дневно, при чему се већина тог времена не проводи у искреном и отвореном разговору, већ у свакодневној рутини: „дај ми да видим свеске“, “опери зубе“, „ јеси ли урадио домаћи?“. Стога деца морају да траже одговоре на своја питања код других, који можда немају педагошке вештине, немају истинско знање, па чак ни не желе увек добро нашој деци. И не треба се тешити илузијама да је довољно једном недељно разговарати са дететом, очитати му лекцију и рећи шта је добро, а шта лоше. Не, није довољно! Детету је потребна свакодневна пажња, потребни су му свакодневни одговори на његова питања.
На жалост, у пракси се дешава другачије. Родитељи кажу: „Рећи ћу ти после“, „Још си мали, нећеш разумети“, „Питај свештеника на исповести“. И дете долази на исповест, а тамо већ стоји 70 исповедника, а свештеник је пре причешћа изашао из олтара да их исповеди. Наравно, ни он неће одговорити на питања, јер нема времена за то.
Зато се дешава да чак и код верника, у црквеним породицама, одрастају деца која, након што су већ завршила школу, немају појма о васкрсењу мртвих и животу будућег века, већ знају само за термин ‘загробни живот душе’. Или, на пример, дете из врло црквене породице у петом разреду поставља питање: „А где су кости Исуса Христа?“ Деца често не знају шта име Исус уопште значи. Могу да наведем много таквих примера. А разлог томе је што родитељи не разговарају са децом на духовне теме.
Родитељи би морали од самог почетка свог родитељства да схвате да су дечја питања – било која, не само о вери! – веома озбиљна ствар, да су веома важна и да је апсолутно неопходно одговарати на њих. Нема се времена? Значи да морате нешто променити у својој животној рутини, морате издвојити то време.
Штавише, за одговоре на дечја питања се треба врло озбиљно припремити. Најбоље је то учинити унапред – разговарати са другим родитељима и са духовником, читати православне текстове посвећене овој теми, на пример, интернет часопис „Тата“, који, узгред, могу препоручити самохраним мајкама које одгајају синове. Јер, таквој мајци може бити тешко да одговори на мушка питања, па је потребно обратити се одраслим мушкарцима – духовнику, наставнику из школе, рођаку. Али, мајка и сама треба да зна шта да одговори дечаку, како би се он развијао у добром правцу. Ипак, може се десити да од детета чујете питање на које вам је тешко да одговорите. У том случају треба искрено рећи: “Сада нећу моћи да одговорим, али размислићу, потражићу одговор и сигурно ћу ти рећи“. Наравно, обећање треба одржати, и то што је могуће пре. Ако се вратите на разговор кроз шест месеци, у дететовој свести ће већ бити укорењена спознаја да је питао, а да му није одговорено.
И, наравно, не могу се сва дечја питања о вери пребацити на духовника или на наставника у православној школи. Ако тако чините, ви показујете детету да вам је духовна сфера страна, да не познајете хришћанску веронауку и да је ваша припадност Цркви чисто спољна, формална. Стално одмахивати руком и говорити: „питај духовника“ значи усадити детету спознају да немате шта да му одговорите. Има, наравно, и таквих питања када се детету може рећи: питај још и духовника о томе. Мишљење свештеника је веома важно и неопходно је да се у породици зна шта је дете питало и какав одговор је добило. Зато се, као духовник, трудим да са родитељима поделим искуства о дечијим питањима. На својим часовима издвајам посебно време, како би деца постављала озбиљна питања. Пуштам музику и стрпљиво чекам. Та питања ми омогућују да организујем занимљив час. А да бих их боље упамтио, поставио сам у учионици кутију у коју деца убацују цедуљице са питањима. Они, наравно, постављају и усмена питања, али важно ми је и да она остану забележена. Проучавам динамику питања последњих година, откривам извесне трендове, причам о томе родитељима наших ученика.

Збуњеност због неприкладне форме питања
То се такође дешава прилично често: дете поставља питање тако што га „облачи“ у речи које родитељима не изгледају довољно побожно, или су превише наивна, да не кажем идиотска. На пример: „а хоће ли у рају бити џиновских јагода?“, „а да ли можемо да крстимо нашу мачку?“, „а да ли је Исус Христос имао жену?“ и томе слично. „Како се усуђујеш да тако нешто изговориш?!“ , „Како смеш тако нешто да кажеш?!“ негодују родитељи. И дете губи поверење у њих, плаши се да их пита, да не би изазвало грдњу. Однос поверења са дететом је најважнија ствар коју родитељи треба да негују, развијају и чувају. Дете увек треба да зна да, шта год да пита, неће бити осрамоћено, већ подржано.

Одбијање да се дају одговори на питања која су постављена из пуке радозналости
Понекад родитељи осећају да дете, постављајући своје питање, баш и није заинтересовано за одговор, већ пита „тек тако“ и зато одбијају да одговоре. Можда одбијају у коректној форми, без грдње, можда уз смех, али у сваком случају не подржавају разговор.
А то је озбиљна педагошка грешка. Чак и ако је питање узроковано пуком радозналошћу – то је ипак сигнал родитељима да дете осећа недостатак комуникације. Када се ухвати за родитеље, види њихове очи, дете почиње да пита све што му падне на памет. Али таква „празна питања“ могу бити само увод у прави разговор. Таквим питањима вас дете можда проверава: да ли га уопште чујете? А ако одбијемо да одговоримо на а „празно“ питање, дете неће поставити ни оно право питање које га мучи, а које из неког разлога не може одмах да постави, јер се стиди, или плаши. Стога родитељи морају да одговоре чак и на „празно“ питање, размишљајући притом о томе шта следи и у ком правцу ће разговор кренути?
Ево примера из једне књиге. Дете је видело мачку на улазу, желело је да је мази, а тата се успротивио:
– Не мази је, има буве!
– Одакле јој буве? – пита дете.
– Од друге мачке.
– А одакле њој?
И тата стрпљиво објашњава:
– Та мачка се заразила од мачке са другог улаза, и тако до бесконачности!
А онда дете каже:
– Тата, али само бројеви могу бити бесконачни!
А тата схвата да има дете-философа! Мачка је само повод за разговор, дете је заинтересовано за живот, дете већ зна да постоји бесконачност бројева, али нема бесконачности мачака.
Дечји психолози кажу да најзанимљивија, најдубља питања постављају деца млађа од 13 година. Након тог узраста их одрасли својим одбијањем, као и друштвени стереотипи, приземљују, у њима се гасе филозофска интересовања. Дете постаје „као и сви други“ – не истиче се ничим, плаши се подсмеха, штити границе свог личног простора. Зато се малој деци морају дати одговори чак и на најчуднија питања. А та питања, уз сву спољашњу наивност, могу се показати невероватно
дубоким.
Даћу примере из свог породичног живота. Када је једна од мојих кћерки имала пет година, схватила је да су сви људи смртни, да је то неизбежно, и почела је да плаче. Ја сам је тешио, говорио сам јој о Царству Небеском, о Богу и вечном животу. Мало се смирила, а онда је, већ тонући у сан, рекла: „Тата, недостајаћеш ми кад умреш!“ Поново сам почео да је тешим, а она је изненада питала:“ Тата, да ли ћеш ме препознати у рају?“
Ово дечје питање је заправо невероватно дубоко и духовно. Јер овде, у земаљском животу, човек често види само оно спољашње, а оно што се чува унутра, то јест душе чак и блиских људи, за њега је затворено, и зато тамо, изван земаљског постојања, он те душе једноставно неће препознати, проћи ће мимо њих, и оне ће за њега остати неодгонетнута тајна. Препознаће се само они чије су душе још у животу срасле, јер су сродне. Петогодишње дете, наравно, то још не може да изрази на прави начин, али је сасвим способно да то осети.
Други пример, са другом кћерком. Мислим да тада није имала још ни четири године – пре спавања ме пита: „Тата, имам ли ја бебицу у стомаку?“ Затечен сам, одговарам: “Ма шта причаш, кћери, спавај!“ А она, незадовољна мојим одговором, пита: “Па, можда малецку као зрнце?“ Некако сам збуњен, па, не могу ваљда малој девојчици да причам о репродуктивном систему! Промрмљао сам нешто попут „Добро, после ћемо разговарати…“ А она је уздахнула: “Штета… Ја бих му дала име Тјома.“
И тад схватате да једноставно нисте спремни за такав разговор, нисте спремни за чињеницу да дете већ у овом узрасту може тако дубоко да размишља и осећа да се у њему већ буди мајчинство, а не можете му једноставно рећи „Кад одрастеш, причаћемо“, потребно је унапред припремити одговоре.

Једнократни одговор
Када је дете питало, а ви одговорили — то још увек не значи да је тема затворена. Дете је добило одговор од вас, али то је само почетак разговора. Важно је да на исто питање добије одговор и од других људи. Ако је дете поставило питање мами, онда она мора да каже о томе тати: ето, он је то питао, а ја сам му тако одговорила. Врло је добро ако тата приђе детету и каже: „Знаш, мама ми је рекла које си јој питање поставио. Веома је добро што тако дубоко размишљаш! А ја бих могао да ти одговорим овако…“ Односно, важно је да дете има тродимензионалну перцепцију света, а не равну, једноличну. На крају крајева, мушкарци и жене размишљају на различит начин, па ће и причати на различит начин, а резултат ће бити „стерео“ ефекат.
Осим тога, чак и ако нико не одговори на ово питање осим вас, било би добро да се након неког времена, када дете постане старије, вратите на тај разговор, покажете детету неке друге аспекте проблема који су му раније могли бити недоступни. То се, наравно, првенствено односи на светоназорна или теолошка питања попут “одакле у свету толико зла?”, “зашто у Библији нема ништа о диносаурусима?”, “зашто Бог не спречава зле људе да вређају добре људе?“ и тако даље. Таква питања се никада не могу у потпуности исцрпити и, што је дете старије, то је способније да прихвати дубљи одговор.
И, наравно, ако су родитељи одговорили на питање површно и осећају да нису баш упућени у ову тему, да је њихов одговор био превише непрецизан, они морају дубље да уђу у тему, да прочитају неку литературу, да питају људе који знају више о томе и што је пре могуће да поново разговарају о томе са дететом, да допуне свој одговор.

Прецењивање вашег знања
Међутим, дешава се да су родитељи непоколебљиво уверени да знају све о Православљу и да на свако питање могу да одговоре без грешке. Одговарају деци површно и одговарају погрешно, њихови одговори нису у складу са црквеном традицијом. Одговарају на основу неких стереотипа из нецрквеног окружења, неких гласина, или без размишљања понављају нечије речи.
Посебно често се то дешава са питањима која су везана за црквени живот, а која су сада постала посебно актуелна и која збуњују. На пример, шта сматрати за јерес? Да ли је екуменизам јерес? А родитељи који се боре против ове јереси у интернет-простору одговарају својој деци без поверења у мишљење свештеника. Међутим, веома је важно да дете разуме да има породицу, али да има и храм, и свештеника, и парохијску заједницу, и не треба да се затвара (ни са својим питањима) само у границе породице. Наравно, мислим на ситуацију у којој је духовник пажљив, а заједница здрава (таквих је све више).
Ако родитељи оријентишу дете само на себе, онда када одрасте, када наврши 14-15 година, када родитељски ауторитет опадне, оно остаје са својим питањима један на један. Дете више не пита родитеље јер нема поверења у њих, а никог другог нема у близини.
Извор: фома.рс/ Аутори чланка: протојереј Андреј Близњук, вјероучитељ у Свето-Петровској школи (Москва), протојереј, Каплан Виталиј

Изражавам дубоку захвалност ученицима 3-5 разреда ОШ „Стеван Чоловић у Ариљу који су учествовали у хуманитарној акцији сакупљања некварљивих намирница, које ће бити подељене сиромашним грађанима нашег краја. Намернице су пренесене до парохијског дома црквене општине у Ариљу. Њихова вредност, хуманост и посвећеност били су основа успешне реализације овог прелепог догађаја. Посебно захваљујем учитељици Жанки Селаковић, која је својом подршком мотивисала ученике да се активно укључе и покажу солидарност према онима којима је помоћ најпотребнија. Такође, упућујем захвалност родитељима ученика који су својим ангажовањем и добротом омогућили да ова акција буде успешна и да се прехрамбени производи доставе онима којима су најпотребнији. Немерљиву захвалност дугујем и ђакону Драгану Јанковићу, који нам је пружио дивну добродошлицу и подршку током трајања ове акције, као и старешини храма Светог Ахилија, јереју Бојану Милошевићу, који је својом благословио и омогућио да ова хуманитарна акција буде успешно реализована. Захваљујем се и Архијерејском намеснику пожешко - ариљском протојереју Драгану Стевићу на предлогу за организовање хуманитарне помоћи. Док се радујемо долазећим празницима и  рођењу нашег Спаситеља, сетимо се да нас је Он учио да су љубав и брига према "ближњем свом" су оно што нас заиста чини правим хришћанима. У томе лежи прави дух Божића. Вероучитељ Станко Аћимовић

У четвртак, 19. децембра, на празник Светог Николаја, ученици подручне школе „Вук Караџић“ у Петровом Пољу заједно са својим директором, наставницама, учитељицама и вјероучитељицом, посјетили су манастир светих апостола Петра и Павла и учествовали на Светој Литургији. Посебна радост нам је била што је ученицима који су се ове године уписали у нашу школу ово био први долазак у манастир па су могли да осјете и доживе радост празника у литургијској пуноћи a у топлини овог дивног манастира. Мати Павла са сестрама ове свете обитељи је у манастирском конаку припремила за наше ђаке послужење и дарове. Дјеца су предала честитку сестрицама поводом долазећег празника Божића и провјела вријеме у разговору и дружењу, појући у славу празника. Прослава је настављена и у школи где су ученике сачекале Никољданске чизмице са даровима које су за дјецу припремили њихови наставници.
Благодарни Богу и великом угоднику Божијем Николају, око чијег спомена смо се сабрали, као и сестринству ове свете обитељи, радујемо се новом сусрету и долазећем празнику Христовога рођења.
вјероучитељица Бранка Јанковић